Forums

Hvala na čestitkama!!!   Cilj drafta je bio da ne ispadnem iz lige u prvoj sezoni. Za Gaforda mi nije krivo,ali od Misija sam dosta očekivao jer lepo odigrao ruki sezonu.   Srećno u nastavku !!!

3 dana- tatisanje.

Konačno malo vremena, pokušaću da objasnim zašto smatram da je veliki problem a isto tako da nije katastrofa koja će da uništi ili napravi ogromnu štetu čovečanstvu kako neki tvrde.   ZAŠTO JE PROBLEM   Iako je ovo manje više preuzeto iz ChatGTP-a, u skladu je sa mojim stavom:   1. Demografska neravnoteža Manje mladih, a više starijih ljudi znači da se prosečna starost stanovništva povećava. To znači veći teret na radno sposobne: manji broj zaposlenih mora da izdržava veći broj penzionera, što opterećuje socijalne i penzione fondove.   2. Usporavanje ekonomije Manje radno sposobnih ljudi dovodi do smanjenja produktivnosti i inovacija. Pad potrošnje: Manje porodica i dece znači manju potražnju za stanovima, školama, odećom i drugim dobrima. Manji poreski prihodi: Država ubira manje poreza, a istovremeno mora da troši više na penzije i zdravstvo.   3. Pritisak na javne sisteme Troškovi zdravstva rastu: Starija populacija zahteva više medicinske nege i dugoročnog zbrinjavanja. Održivost penzionog sistema: Ako manje ljudi radi, a više prima penzije, sistem može postati neodrživ.   4. Nestajanje zajednica Pražnjenje sela i manjih gradova: Mladi se sele u veće centre, škole se zatvaraju, a usluge nestaju. Kulturološke posledice: Gubi se kontinuitet između generacija i deo tradicionalnih običaja.   5. Geopolitički efekti Smanjena globalna moć: Zemlje sa opadajućim brojem stanovnika mogu izgubiti ekonomski i vojni značaj (npr. Japan, Južna Koreja, delovi Evrope). Veća zavisnost od migracije: Države pokušavaju da nadoknade manjak radne snage imigracijom, što ponekad izaziva društvene tenzije.   Sažeto - trenutni sistem je usklađen prema društvima gde je većina stanovništva mlada i gde je životni vek bio poprilično manji nego danas. Ne vidim kako je to održivo na duže staze. Veoma je moguće da će penzije biti relik prošlosti u ne toliko dalekoj budućnosti. Vidim i neki distopijski scenario velikog povećavanja assisted dying za stare ljude koji nemaju nikoga da brinu o njima. Imigracija može da popuni rupe u nekim zemljama ali ne i svim, a i ona ima svoje probleme (rast nekretnina i renta itd). Berza uvek raste ali ne znam da li će to isto biti slučaj kada populacija počne da se smanjuje. Takođe - što je manje ljudi, to je manje inovacija. Mnogi "zelenaši" misle da je pad nataliteta dobar za planetu, ne uzimajući u obzir da inovacija zahteva - ljude. Takođe, klimatske promene se lakše rešavaju kada ti ekonomija nije u kurcu, jer imaš kapacitet za dodatne troškove.    ZAŠTO NIJE KATASTROFA Ljudi kao Mask misle da će se trend nastaviti - i da je tako, bila bi katastrofa jer bismo počeli da umiremo kao vrsta. Ali to jednostavno ne vidim.    U šezdesetim je bila izdata knjiga The Population Bomb, gde su iznete razne katastrofalne prognoze slične onima koji danas pro-natalitet ekstremisti, samo u suprotnom smeru. Naravno - nisu se obistinile. Autor nije uzeo u obzir da će se natalitet smanjiti. Slično kao što i današnji pro-natalitet ekstremisti ne misle da će se natalitet povećati. A mislim da hoće, iz nekoliko razloga:   - Cene nekretnina će pasti. U mnogim zemljama, cene su otišle u PM i onemogućava mladim ljudima da osnuju porodice.  - Sistem/društvo će se menjati. Na primer, u zapadnim zemljama veoma je retko da deda, baba i njihova deca i unuci žive pod istim krovom.  - Evolucija: oni koji se odluče na decu će imati potomke, i veća je verovatnoća da će i sami hteti decu.    Da sumiram - biće belaja ali ne verujem da će dovesti do katastrofa/nestanka ljudske vrste. @Barkley#34, @MeanMachine, @freethrow moj odgovor gore.

Ne znam gde po severu kupujete meso, ovde ako ti meljes i pravis mesano mozes da prodjes sa 700 dinara kilo neka srednja klasa (konkretno mi jedemo Cumic proizvode koji su prilicno jeftini a dobri) koja je verujem bolja od onoga sto se koristi po fast fudovima.   Imas u 3 kila 20 pljeski od 150g, to je 2100 dinara, sto je malo vise od 100 din po pljeski.   Najkvalitetnije meso ili ako hoces samo junetinu ti je max duplo skuplje, neka bude i 1500 kilo radi lakseg racuna, znaci kosta te do 200 dinara da napravis pljesku. Neka bude i 250, ali je cena ispod 200.   I ti hoces da mi kazes da je 600 din realna cena za kvalitetnu pljesku? Nemoj zajebavati.   Na paprene cene hrane, ugostitelji najvecu margine zarade imaju sto bi rekli ne krste se.   Kafici, restorani i prcvarnice su maltene jedina grana industrije koja je procvetala posle korone. Digli su cene vise nego duplo u poslednjih 5 godina. Isplativo bi mi bilo sa 60% nizim cenama al ko nas jebe kad smo ovce.

Ja sam potpisao juče kod Delta sitija. Lepa energija, solidna gužva, za štandom sve same devojke, svi nasmejani, dobro raspoloženi i prelepi. Ima nas.