Leaderboard

Ja jesam kritican prema odredjenim potezima kluba, i definitivno ne spadam u Coviceve ili Terzine svedoke, ali pitao sam se i na fudbalu kad se najavljivalo 34:0 za siti, pozdravljalo sa domacom titulom posle 6 kola i 4 poena zaostatka za nikad bednijim Partizanom i trazio otkaz za Bahara posle 2 meseca, a moram i ovde da se zapitam: kako se ti navijaci Crvene Zvezde nose sa svakodnevnim zivotom, da li imaju terapeutsku macku da ih vodi preko ulice ili im mama i tata donose dorucak u krevet, meni to izgleda toliko psihicki slabo i nestabilno, toliko nesigurno da ako su to punoletni ljudi, ja se stvarno brinem za njih. Tu spadaju i ovi sto se pozdravljaju sa Shabazovom sezonom bez bukvalno ijednog dokaza, i koji histericno svaki dan traze neki epohalan problem i razlog za kukanje. Stvarno totalno ludilo

Da iskoristim post novog člana i poentu koju je istakao. Prelazni rok je u KKCZ godinama krajnje fluidna, nedeterminisana i nekonzistentna stvar na koju je uticalo mnogo faktora, od kojih dosta njih i nema neke direktne veze sa košarkom. Bilo je tu prebijanja dugova, vraćanja usluga, nepotizma, uslovljavanja... Bilo je i pogrešnih procena, ali to je i najmanji problem, jer su greške kod skautinga svakodnevica svih EL timova, pa se ne može mnogo ni zameriti, uz poslovicu "ko radi, taj i greši". Nerešeno pitanje sportskog direktora. kao i nepostojanje trenera od integriteta i znanja svih ovih godina je dosta doprinelo haotičnim prelaznim rokovima kojima smo svedočili u poslednjih 10+ godina. Tu je i jako bitno pitanje obezbeđivanje novca, tj. budžeta za predstojeću sezonu, da ne idem tako daleko pa kažem i za nekoliko godina unapred. U ovom prelaznom roku, rešili smo dve stavke - budžet i trenera. Duško Ivanović, da se ne osvrćem na debatu o njemu vođenu na prethodnim stranama, ima dovoljno i znanja i iskustva, a i karakter koji nam daju za pravo da verujemo u njegove odluke kada je dovođenje igrača u pitanju. Jedino bih mogao da stavim znak pitanja oko Tea, jer ne verujem da je Duško "grizao" da se on dovede, ali isto tako znam da nije toliko ni lud ni rigidan da a priori odbije takvog igrača. Za sve ostale sam siguran da ih je lično tražio, ili u najmanju ruku birao kao jednu od raspoloživih opcija. Ako je sve ovo blisko istini, onda možemo da kažemo da je naša struka sastavljala roster, što nije bio slučaj prethodnih godina. Kakav je taj roster, koji kvalitet ima i za kakve rezultate je to dovoljno, za sada možemo samo da nagađamo. Može da se sumnja, da se kritikuje, može da se opravdava ili uzdiže u nebesa, ali će na kraju parket pokazati gde leži istina. Pošto nisam vidovit, ja ne znam gde ćemo tamo, početkom juna, biti - sa štitom u ruci ili na štitu. Tako da, umesto da kritikujem ili opravdavam sklapanje ovakvog rostera, mogu da pokušam da razumem šta Duško želi od njega i kakvu ćemo vrstu košarke igrati, jer su to dve stvari zbog kojih je ovakve igrače i dovodio. Podela na pozicije po brojevima od 1 do 5 je meni smešna već skoro deceniju i smarao sam sa tom pričom i na ovom i na drugim mestima. Takođe mi je ireleventna podela na "visoke" i "niske" igrače i većina (kvazi)logičkih izvođenja iz ove podele. U savremenoj košarci, bilo koji broj od 1 do 5 može biti plej mejker. Slikovit primer je Jokić, plej sa pozicije C, LeBron sa bilo koje pozicije na kojoj igra, u evropskoj košarci Sikma sa pozicije 4 i gomila drugih SF ili PF igrača koji imaju mogućnost da iskreiraju i realizuju ofanzivne setova tima. Slično ovome, možemo imati bolje skakače na tzv. pozicijama 2 i 3, nego sa tzv. poziciji 5. Npr, ako ekipno branimo ofanzivni skok dobrim box out-om, onda će naši "niski" pokupiti mnogo skokova. Tu su i individualni kvaliteti igrača koji uključuju anticipaciju i predikciju gde će lopta da završi posle odbitka, što je nevezano za poziciju i visinu. Tek poeni mogu biti distribuirani na razne načine kroz roster, što zavisi od selekcije, kvaliteta igrača, taktike i protivnika protiv kojih se igra. Iako bi treneri želeli da u što većoj meri iskontrolišu svaki meč, iskoriste skauting pred isti na najbolji način, da objasne i motivišu igrače da cene svaki posed, to u praksi vrlo često izgleda drugačije, jer "svaka utakmica je priča za sebe". Ohrabruje činjenica da ne postoji samo jedan način da se dođe do pobede, košarka pleni lepotom i zbog ove činjeice između ostalog, pa se treba potruditi da se nađu alternativni načini, kada projektovani zakažu. BBIQ, kvalitet i iskustvo igraju veliku ulogu u ovome, a ako ništa drugo, mi takvih igrača ove sezone imamo više nego svih prethodnih zajedno. Naravno, neki bazični okvir, startegija i filozofija igre mora da postoji i mislim da će KKCZ to imati u ovoj sezoni. Problem je, narvno, veliki broj novih igrača koje trebe uklopiti u tim, upoznati ih jedne sa drugima i utvediti ko sa kim najbolje funkcioniše na obe strane parketa. Komplementarne petorke su ono što će se tražiti u ovom pripremnom periodu, kao i u prvih mesec-dva takmičarske sezone i to je nešto na šta moramo da se spremimo i prihvatimo kao neminovnost. Brzina integrisanja pojedinaca u kolektiv koji zna šta igra u odbrani i napadu je relativna stvar i zavisi od mnogo faktora. Niko ne može da predvidi koliko dugo će stvaanje tima trajati. Možemo da se nadamo da to bude više pre nego kasnije, ali pritisak rezultata će pretiti da se u jednom momentu preseče pre vremena i igra sa onim igračima koji su trenutno najbolje opcije. Balansiranje između rezultatskog i strogo košarkaškog motiva kod selekcije rostera, raspodele minutaže i protagonizma će biti ključ u ovih nekoliko početnih meseci. Šta će to Zvezda da igra? Fokus će, bez obzira na evidentni individualni ofanzivni potencijal, po meni, biti na odbrani, defanzivnom skoku i tranzicionoj igri. Išao bih toliko daleko i rekao da uspeh Zvezde zavisi od nivoa odbrane na kojoj će ovaj roster biti obučen da igra. Kod branjenja centralnog pika, vidim da smo sa prošlogodišnjeg switcha, počeli da praktikujemo hedge & recover, a biće tu još opcija koje se isprobavaju na treninzima. Pik na strani smo prošle sezone relativno dobro branili ice odbranom, nema razloga da se to ne nastavi. Duško u principu traži od SVIH igrača da budu spremni da brane SVE protivničke igrače u svim pozicijama. To je ideal koji je nemoguće dostići, ali će se od igrača tražiti da pruže svoj maksimum. Zbog specifičnih fizičkih karakteristika naša dva ball handlera, treba videti kako ćemo braniti sistemske mismečeve i postovanje istih. Tražiće se svakako čitanje igre u odbrani i dobra strana pomoći, gde bi Bjelica (ako bude u stanju da igra), Hanga, DeDa, Giedraitis, pa i Bolomboy mogli biti solidna rešenja. Imamo i manje solidne opcije u vidu nekoliko igrača koji ne prate dobro ofanzivne kretnje protivnika i na tome će se raditi u predstojećem periodu. Ni na jednoj od ove 4 utakmice nismo videli našeg projektovanog prvog centra, tj. kako se snalazi u odbrambenom sistemu Duška Ivanovića, a mora se reći da je to i najveća nepoznanica od koje će zavisiti mnogo stvari. Šta Tobey može u napadu otprilike svi znamo, a šta može u odbrani ćemo videti. No, svakako ćemo se truditi da igramo timsku odbranu, jer imamo nekoliko upitnih odbrambenih individualaca, pa će uigravanje i vreme potrebno za to biti jako bitno. Na žalost, toga nemamo na pretek, pa će se korekcije vršiti u hodu, kad se stigne, davajući prioritet rezultatu pre svega. Nije idealno, daleko od toga, ali tako je kako je. Za kraj, čekam da vidim kako ćemo i koliko uspešno braniti tranziciju protivnika, jer mislim da smo tu trenutno najtanji, baš zbog činjenice da imamo toliko novih igrača koji prvi put igraju zajedno. U napadu, moj je osećaj da će nam Shabazz biti prva opcija. Ja sam prijatno iznenađen njegovom igrom u ovih par mečeva. Nisam ga pažljivije pratio još od koledž dana, pa nisam mogao ni da znam kakve su njegove fizikalije i rešenja u napadu u ovoj 2023. godini. Sve što može Shabazz, može i Teo, ali sa manje minuta u igri. To bi trebala da budu naša dva primarna kreatora u napadu. Luka "short roll" Mitrović i DeDa imaju svoje mogućnosti kao sekundarni kreatori, a Hanga je verovatno definicija pojma glue guy u košarci. Jako bitan, ali ipak ne bih rekao ključan igrač u ovom rosteru Zvezde. Veliko pitanje stoji oko Nemanje Bjelice. Ako od njega budemo mogli da dobijemo makar 50% onoga što je nekada radio, to će biti nemerljiv doprinos našem timu. On bi dao jednu dodatnu dimenziju našoj igri, podigao kvalitet za makar jedan nivo iznad na obe strane parketa. Slab sam na Bjelicu, moje najdraže (potencijalno) pojačanje ovog leta. Otud i nerealna očekivanje od njega. Mislim, u najmanju ruku je suludo od igrača u tim godinama, sa povredom koju je vukao skoro cele prošle sezone, koji igra praktično na otvoreni ugovor očekivati bilo šta, a kamo li da bude ključ našeg uspeha, ali to smo mi - Cigani ludaci. Nedović bi trebao da bude lider 2nd unit-a, uloga koja mu je poznata od prošle sezone i koju bi mogao da iznese na pravi način. Simon i Yago su dva igrača kojima će verovatno trebati najviše vremena da se uklope u roster, ali kvalitet, želja i motivacija ne bi trebali da budu upitni. Ne znam u kakvim ulogama će biti Kuz i Dalibor, verovatno će mahom imati minute u ABA, pre nego u EL, ali i to je neka uloga u timu. Nije mi jasno ništa oko kapitena, ni koliko on može u ovoj sezoni da doprinese, ni kakav je njgov status po pitanju startne postave i minuta. Nadam se da tu nećemo omašiti i dati mu više protagonizma nego što on realno zaslužuje. Ostaje žal za malim Topom, rado bih ga gledao ove sezone u ABA, ali u našem dresu i na po nekoj EL utakmici, ali da se nadamo da je prelazak u Megu najbolje rešenje za njega u ovom momentu. Čekam da vidim kako ćemo u fullu iskoristiti Rokasa, ovo što za sada igra mi nije neki pokazatelj da će biti jedan od lidera. Po ulozi, rskao bih da je trenutno najbliži Hangi minus kreacija, jedan all around igrač koji neprimetno dolazi do svojih poena, skokova... Lično mislim da bi on mogao biti jako dobra opcija ako mu se da više protagonizma u napadu i očekujem da to vidim kako sezona bude odmicala. Versatilnost tima je naš veliki plus. Trčanje takođe, BBIQ, iskustvo, kvalitet u vrhu EL. Šut bi morao biti bolji nego bilo koje druge sezone. Ostaje problem uigravanja, usvajanja postulata timske odbrane i kristalizovanje uloga u timu. Nadam se da će to biti jedan prijatan proces koji ćemo pratiti sledećih meseci i gledati kako rastemo kao tim. U idealnim uslovima, KKCZ je jedan ozbiljan EL tim. Ne vrhunski, ali ozbiljan. Pošto idealno ne postoji, ostaje da se nadamo da će biti što manje povreda, makar onih ozbiljnijih i da će dubina rostera moći da kompenzuje manje probleme ovog tipa. Zato, da poželim pre svega dobro zdravlje svim našim igračima, za ostalo ipak manje brinem.

Ako se ikada budete osećali bezvezno u životu, setite se da ABA Superkup ima razigravanje od 5. do 8. mesta.

Imam osecaj da kad bi Cova sutra doveo mene da igram dvojku, Brat od Korneta bi napisao ,,Nema veze, nemojmo suditi, mlad je, ima dobar odraz. Nema veze sto nikad nije trenirao kosarku i sto ima 183cm, moze da iznenadi, niko ga nije skautirao. Ne igra za velike pare i nece da narusi atmosferu posto je sa foruma, nas je. Imamo za koga da navijamo. Puna podrska. Moze na 1 i na 2''

"Zvezda je zaslužila el licencu, ali prošle godine se desilo odvratno tužakanje i napadanje od strane raznih čudnih, da ne kažem konjoglavih funkcionera" Ćoki u formi

Šteta što Radonja nije tu, zamišljam njega da izlazi iz ovog najlona

Ovaj dečko zaslužuje sve. Trebalo bi ga pozvati sad na nekoj od utakmica EL u Areni da dođe i prisustvuje i da mu se uruči jedan dres. Meni jedan od omiljenijih stranih igrača. Voljeni i moćni Tarence Kinsey! Uvek sa nama! ❤️

Najboljih 18 klubova u Evropi će ponovo pokušati da prezentuju ono najkvalitetnije što košarka ima da pruži van NBA. Nakon fijaska USA reprezentacije na nedavnom Svetskom prvenstvu, čini se da su malo porasle akcije malo drugačijoj košarci, onoj čiji se talenat i 1 na 1 sposobnost ne može meriti sa NBA nivoom ali koju karakterišu odgovorna, taktička igra, visok intenzitet i borba za svaki posed. Ili kako kaže evroligin moto “every game matters” (iako je slogan dobar i jezgrovit, teško da u ovakvom sistemu takmičenja nemamo i neke nebitne utakmice ali otom potom, za početak će se svi truditi maksimalno). Svi prošlosezonski učesnici su ponovo tu, pa da vidimo ko se ojačao, ko se osvežio, ko nastavio da tapka u mestu, a ko se pomalo i srozao. E da, od ove sezone imamo i play-in, prvih 6 idu direktno u PO, a pozicije od 7 do 10 će kroz play in pokušati da se dokopaju šanse za samu završnicu. DISCLAIMER: Rostere po tradiciji prezentujem tako da bude 12 igrača s tim da na svakoj poziciji budu barem 2 a da to ima nekog smisla, iako će to možda u praksi izgledati drugačije i iako neki timovi imaju znatno dublje sastave. Naravno, sve ovo je samo moje mišljenje sa kojim možete ili ne morate da se složite. Krećemo: ALBA BERLIN Matteo SPAGNOLO / Ziga SAMAR / Jonas MATTISSECK Sterling BROWN / Matt THOMAS Louis OLINDE / Gabriele PROCIDA Justin BEAN / Tim SCHNEIDER Johannes THIEMANN / Christ KOUMADJE / Yanni WETZELL Coach: Israel Gonzalez Prošla sezona: 11-23 Alba bez dileme ima najslabiji roster u EL ove sezone. Nije bilo mnogo drugačije ni prošle ali sad na oko deluju još osetno slabije jer su ekipu napustili dugogodišnji nosioci poput Sikme, Loa, Smitha, nikad zdravog Erikssona, Lammersa… Ovo na papiru zaista deluje kao tek počasni učesnik u evropskoj eliti pa iako je nesporno da Albatrosi znaju da opeglaju vrlo lepu košarku, kvalitet je jednostavno na evrokup nivou. Udarna pojačanja su nekadašnji osrednji (da ga častim) NBA igrač, Sterling Brown, te mekani bek šuter Matt Thomas, a iz G lige stiže tradicionalni Albin profil igrača - nejaka bela streč četvorka Justin Bean. Nemaju više ni neku iskusnjaru na pleju već će tu poziciju popuniti osrednji talenti Spagnolo i Samar koji nemaju ni dovoljno iskustva ni dovoljno kvaliteta da upravljaju ovim brodom. Trener Gonzalez se uzda u neki interni rast Olindea, Procide i Koumadjea, međutim teško je biti optimista kad ti je najpozdaniji lik na rosteru večiti role player i dobri momak nemačke košarke, Johannes Thiemann. Alba je prošle sezone ostavila iza sebe PAO i Asvel ali sad izgleda da su ostali prilično usamljeni na začelju i mislim da će im sa ovim rosterom 10ak pobeda biti premija. ANADOLU EFES ISTANBUL Darius THOMPSON / Justus HOLLATZ / Erten GAZI Shane LARKIN / Rodrigue BEAUBOIS Will CLYBURN / Elijah BRYANT Derek WILLIS / Ercan OSMANI Ante ŽIŽIĆ / Tyrique JONES / Tibor PLEISS Coach: Erdem Can Prošla sezona: 17-17 Era Ergina Atamana je završena. Impresivan rezime u okviru koga je Efes uzeo dve evroligaške titule za redom i u covid sezoni igrao najbolju košarku na kontinentu pokvaren je prošle sezone koju Efes nije uspeo da izvuče na suvi kvalitet. Ostali su bez PO i ekipa većim delom sezone nije izgledala dobro niti uigrano, a ni govorom tela nisu plenili. Vasa Micić će se oprobati preko bare, Dunston i Singleton su ražalovani kao veterani, a utisak je da se dosta lutalo sa pozicijom PF gde nije pronađeno trajno rešenje. Larkin je takođe odigrao skromnu sezonu za svoje standarde, a Clyburn je pokazao individualnu klasu ali ne i u kontekstu timskog uspeha. Simpatični brka Erdem Can je dugo pekao trenerski zanat kao pomoćnik nekim velikim imenima, a sa Turk Telekomom je igrao finu košarku, pa je odlučeno da on bude taj koji će probati da vrati Efes u borbu za vrh EL. Kapitalno pojačanje je Darius Thompson koji je sebi digao cenu sjajnom igrom za Baskoniju, a taj je tip plejmejkera koji saigrače čini srećnim jer uvek gleda prvo tim pa sebe. To će verovatno prijati Larkinu i Clyburnu, a olakšati život i udarnim opcijama sa klupe u liku Bryanta i Beauboisa. Zanimljiva pojačanja su još Derek Willis koji je zaobilaznim putem preko Huventuda i Venecije stigao u evroligu i pokušaće da se nametne kao moderna četvorka dobrog intenziteta i atletike, te mitska zver Tyrique Jones (kandidat za novog Josh Neba, taj profil igrača) i nemački talenat Hollatz u ulozi back up plejmejkera. Ekipa nije tako duboka kao nekad ali nosioci se znaju i meni ovo izgleda kao tim sa finim balansom. Od Thompsona bi mogao da profitira i Žižić kome treba jedna jaka sezona nakon nekoliko onih koje možemo opisati sa “toplo-hladno”. Efes je sigurno kadndidat za prvih 6 mesta koja vode direktno u PO ali trener je nov a i nekoliko role igrača. Dosta zavisi od hemije koju će razviti udarnici, a Thompson deluje kao ključni tip koji mora sve to da poveže i otključa najbolje iz saigrača. Larkin i Clyburn su i dalje EL elita na svojim pozicijama i od njih se očekuju poeni bez potrebe da se otimaju za loptu sa trećim dominantnim potrošačem kao do sada. AS MONACO Mike JAMES / Kemba WALKER Jordan LOYD / Elie OKOBO / Yakuba OUATTARA Alpha DIALLO / Terry TARPEY John BROWN / Petr CORNELIE Donta HALL / Donatas MOTIEJUNAS / Mam JAITEH Coach: Saša Obradović Prošla sezona: 21-13, F4 Monako je došao do istorijskog F4 ali nemoć prikazana u trećoj četvrtini polufinala sa Olimpijakosom je i dalje u živom sećanju. Iako ova ekipa ima mnogo talenta, fizike i atletike, zaista je nije lako voditi sa klupe pre svega zbog Mike Jamesa i njegovog egocentričnog shvatanja košarke. James je možda i najbolji individualac u EL ali njegov ego i nezgodan karakter nekako uvek pretegnu u odnosu na impresivno košarkaško umeće. On je za sada i dalje na rosteru, a možda je dovođenje najzvučnijeg imena tokom celog prelaznog roka u liku nekadašnjeg NBA all-star brzanca Kembe Walkera ujedno pokazatelj Jamesu da i nad popom može biti pop. Monako je zadržao i svoja preostala dva dinamična beka, Loyda i Okoboa, a koliko će lopti biti potrebno za sve njih ostaje da se vidi. Od Kembe ne očekujem previše u ovoj fazi karijere i sa ovim stanjem kolena ali je svakako lep potez dovođenje u jednog evroligaša ovakvog lika koji je uvek bio ispravna glava. Sviđaju mi se role igrači koje je Monako prikupio na mala vrata, Tarpey će sa Outtaraom i Diallom biti stub odbrane na perimetru, Cornelie će pokušati da oživi karijeru streč elementom na visokim pozicijama, a Jaiteh ravnopravno konkuriše Hallu i Motiejunasu za poziciju startnog centra (iako se meni lično od svih njih Hall najviše sviđa). Na sve to, tu su uvek borbeni prašinari Brown i Blossomgame. Monako je klub koji voli da je u žiži, pa se tako priča da ni Saša Obradović nije baš siguran na klupi dok su na trenerskom tržištu imena poput Scariola i Trinchieria. Zabava je ovde zagarantovana jer Monako ima kvalitet i da osvoji takmičenje ali i da epski implodira u grupu individualnih sastojaka koji se međusobno ne podnose. Sve ispod plasmana u PO bi bilo katastrofa svakako. BASKONIA VITORIA-GASTEIZ Codi MILLER-McINTYRE / Nicco MANNION Markus HOWARD / Vanja MARINKOVIĆ Nikos ROGKAVOPOULOS / Dani DIEZ Tadas SEDEKERSKIS / Chima MONEKE / Sander RAISTE Matt COSTELLO / Maik KOTSAR / Khalifa DIOP Coach: Joan Pennaroya Prošla sezona: 18-16 Baskonia je igrama prošle sezone pobrala simpatije mnogih ali su na kraju ipak završili prvi ispod crte. Možda je tome doprinela i tradicionalno kraća rotacija, a možda i ne baš spektakularna odbrana. Thompson i Geidraitis su prešli u nešto ambicioznije evroligaše, a Hommes je još uvek bez kluba. Ponovo je izbor pao na usku rotaciju 12 igrača ali ovde ima raznih profila i trebalo bi da Baskonija opet igra dobru košarku iako nemaju baš impresivna imena. Sviđa mi se PG kombo CMM/Mannion, jedan donosi prodor i fizikalije, a drugi ima neke veštine Steph Currya iz narodne kuhinje, možda ga se Virtus olako odrekao ali doći ćemo i do njih. Howard može šutem da sahrani svakog a sad mu se pridružio i Grk izrazito brzog šuta, Rogkavopoulos. Sedekerskis i Marinković su se razvili u pristojne igrače uloge, a podršku će im pružati i Moneke koji se, najblaže rečeno, nije proslavio tokom kratke gaže u Monaku. U Vitoriji je opet jedan primerak iz bogatog drvnog rasadnika Diop, s tim što od gorostasnog Khalife možda i postane igrač za razliku od već pomalo zaboravljenog Ilimanea, barem za defanzivne šeme. Costello se potvrdio kao dosta dobar igrač a i Kotsar je bio dosta zapažen u prvoj EL sezoni iako je reč o vrlo anahronom tipu centra. Teško će biti da se dostigne ovih prošlosezonskih 18-16 ali Baskonija će se svakako boriti makar za play-in, imaju dinamičnu i interesantnu ekipicu kojoj je plafon četvrtfinale. CRVENA ZVEZDA MERIDIANBET BELGRADE Shabazz NAPIER / Miloš TEODOSIĆ / Yago DOS SANTOS Nemanja NEDOVIĆ / Branko LAZIĆ Rokas GEIDRAITIS / Adam HANGA Nemanja BJELICA / Marko SIMONOVIĆ Mike TOBEY / Joel BOLOMBOY / Luka MITROVIĆ Coach: Duško Ivanović Prošla sezona: 17-17 O prošloj sezoni i crveno-belom rollercoasteru je sve već ispričano i prežvakano. Od nekonkurentnog rostera i neozbiljnog trenera sa početka sezone, preko serije pobeda nakon Adams - Vildoza rokade i one na mestu glavnog trenera, do čekajući Godoa situacije sa Campazzom, preko poraza u utakmicama koje su se morale dobiti, jak film holivudske produkcije je mogao o tome da se snimi ali na kraju 50% skor koji nije bio dovoljan za PO. Para kaplje i dalje za beogradske blizance tako da je Zvezda imala mogućnost da dovede nekoliko proverenih EL igrača letos ali i da dovede ili vrati u svoje redove i neke proslavljene veterane, što može povući na sentimentalne a ne racionalne motive. Pa iako je skokano dosta sredstava u ovaj roster, neki upitnici su upadljivi, a pre svega: defanziva na perimetru, te pokrivenost pozicije PF igračima koji nisu baš etalon za istu leta gospodnjeg 2023e. Ipak, ovaj tim ima mnogo napadačkog talenta i mogućnosti da igra na koš više. Kao što znamo, to nije baš garant pobedničke košarke tako da će nekoliko defanzivno orijentisanih igrača morati da radi prekovremeno - Hanga verovatno na sve 3 spoljne pozicije, a Bolomboy kao korektor pod košem. Ovu ekipu će svakako biti uzbudljivo pratiti jer ako sve klikne kako je Duško Ivanović zamislio ni baš velike stvari nisu nezamislive pa sve to i uz dopadljivu sexy košarku jer ovde ima majstora. No, ovde ima i podosta vremešnih igrača za koje je pitanje kako će izdržati ritam sezone jednom kad 2 ili 3 utakmice nedeljno postanu svakodnevnica. Za sada bih bio umeren u prognozama i solomonski rekao da je play-in realan ali to svakako neće zadovoljiti publiku gladnu uspeha i konačnog iskoraka u EL. EA7 EMPORIO ARMANI MILAN Kevin PANGOS / Maodo LO Billy BARON / Devon HALL Shavon SHIELDS / Stefano TONUT Nikola MIROTIĆ / Johannes VOIGTMANN / Nicolo MELLI Alex POYTHRESS / Kyle HINES / Ismael KAMAGATE Coach: Ettore Messina Prošla sezona: 15-19 Armani je propatio kao malo ko kad su u pitanju povrede prošle sezone. U kombinaciji povreda i slabije forme upali su u rupu iz koje nisu uspeli da se izvuku do kraja sezone iako su u finišu krenuli da nižu pobede i pokazuju šta je sve ta ekipa mogla da je bila zdrava. A ovo je još jači sastav od tog prošlogodišnjeg. Na bekovima nisu mnogo menjali, pridodali su Loa (i Flaccadoria za ne daj bože) na postojeću osnovu. Međutim pod košem je ovo stvarno arm(ani)irani beton i ovakvo obilje opcija nema skoro niko, tim pre što su sposobni za sve vrste postava i koncepata. Lično će mi najzanimljivije biti da vidim šta može NBA prospect Kamagate, dok košarkaški IQ trija Mirotić - Voigtmann - Melli probija plafon uz standardnog libera Hinesa i atletu u punoj snazi, Poythressa. Ova ekipa na papiru nema slabih tačaka (osim što možda fali jedan korpulentniji bek), a opet mi nekako dosta zavisi od Shieldsa koji nema pravu zamenu iako je Tonut zahvalna zakrpa. Svakako kvalitativno spadaju u sam krem evrolige i samo neka nova epidemija povreda može da ih opravda u slučaju da ne obezbede PO direktno, a verovatno i sa prednošću domaćeg terena. Ne bi bilo čudo da vidimo šamiona EL da opet dolazi iz Italije nakon dosta godina (napamet ću reći da je poslednji takav bio Virtus na samom početku milenijuma). FC BARCELONA Tomas SATORANSKY / Rokas JOKUBAITIS Nicolas LAPROVITTOLA / Dario BRIZUELA Nikola KALINIĆ / Alex ABRINES Jabari PARKER / Oscar DA SILVA / Joel PARRA Willy HERNANGOMEZ / Jan VESELY / James NNAJI Coach: Roger Grimau Prošla sezona: 23-11, F4 Šaras je ipak poslom platio nesposobnost da se domogne EL trofeja a za trenera je postavljen početnik, nekadašnji kapiten i glue guy Grimau. Barsa je Barsa i kvalitet nije sporan, mada mi se ipak čini da više nisu u ulozi glavnog pretendenta na tron. Willy Hernangomez je, poput Mirotića pre njega, odlučio da povratak iz USA bude u dresu najljućeg rivala kluba u kome je napravio ime i nema sumnje da će on u evroligi da bude odličan. No, ostala pojačanja su sada ili po prvi put na velikoj sceni (Brizuela, Parra) ili ni kombinacija Nostradamusa i vidovite Zorke ne može da prorekne u kom su stanju (Parker). Dok se svi oni ne aklimatizuju, osovina Satoransky - Lapro - Kalinić - Vesely ima dovoljno kvaliteta da omogući da Barsa kruzira kroz regularnu sezonu kao i uglavnom do sada. Opet ih je teško zamisliti van prva 4 a gotovo nemoguće van prvih 6. Ta završnica se ionako često igra na inspiraciju i muda, a Katalonci treba da dočekaju taj period sezone spremni i naoštreni. Postoji upitnik nad Grimauom, ali gledali smo dosta puta u sportu da lokalnom heroju pođe za rukom nešto što nije renomiranijim prethodnicima. Ne bi bilo loše da na tom putu nekako izbegnu strašilo zvano Eddy Tavares i tada šanse drastično rastu. FC BAYERN MUNICH Leandro BOLMARO / Sylvain FRANCISCO Carsen EDWARDS / Andreas OBST Vladimir LUČIĆ / Nick WEILER-BABB / Niels GIFFEY Devin BOOKER / Isaac BONGA Freddie GILLESPIE / Serge IBAKA / Danko BRANKOVIĆ Coach: Pablo Laso Prošla sezona: 11-23 Bajern je imao vrlo lošu prethodnu sezonu i ni u jednom momentu iste nisu izgledali konkurentno u borbi za PO. Trinchieriu se nije gledalo kroz prste zbog prethodnih zasluga a kada se kao opcija pojavio dvostruki EL šampion, Laso, jasno je bilo da je Italijan bivši. Ruku na srce, Bavarci su retko kada imali neke impozantne pojedince ali se ipak očekivalo da završe iznad Albe na primer. Ovaj novi tim na papiru ne može da parira najjačim evroligašima ali deluje da će biti mnogo tvrđi orah nego lani. Bekovska linija je rekonstruisana pa se u Minhenu sada nadaju da će biti mnogo konkurentniji. Edwards se nije najbolje snašao u Feneru iako je jasno da može poenterski da zablista, Bolmaro je mlad plej starog kova, pre svega dobar defanzivac i distributer, a Francisco dodaje dozu eksplozivnosti i brzine koja je falila prošle sezone. Vratili su i Bookera koji je svoje najbolje minute u karijeri igrao upravo u Minhenu, a probaće da vide ima li još života u telu Serga Ibake ili evroligaškog štofa kod mladog Brankovića. Starosedeoci su pouzdani timski igrači na čelu sa injury prone Lučićem ali i povampirenim Andi Obstom kome neko samo treba da kaže da igra za reprezentaciju i to će biti to. Ovo je ekipa koja se ne sme potceniti. Iako ne izgledaju flashy kao neki drugi rivali u borbi za PO, svoje šanse vrebaju i u širokoj rotaciji će pokušavati da lome intenzitetom. Zanimljivo će biti videti i Lasa van Reala a za sada je bar zaslužio da mu ukažemo poštovanje i stavimo Bajern u krug potencijalnih iznenađenja. Top 6 kvalitet ipak nemaju i teško će do tih visina. FENERBAHCE BEKO ISTANBUL Nick CALATHES / Yam MADAR Scottie WILBEKIN / Tyler DORSEY / Melih MAHMUTOGLU DyShawn PIERRE / Marko GUDURIĆ Nigel HAYES-DAVIS / Nathan SESTINA Jonathan MOTLEY / Georgios PAPAGIANNIS / Sertac SANLI Coach: Dimitis Itoudis Prošla sezona: 19-15 Fener se nekako dokotrljao do PO prošle sezone i pružili su odličan otpor Olimpijakosu ali ih je slomila luda Sloukasova trojka uz zvuk sirene koja će se prepričavati. Sezona je bila puna uspona i padova a u Istanbulu se nadaju da bi ova mogla biti malo stabilnija. Iako sam se nadao da su udarni dani Nicka Calathesa gotovi on je bio standardan startni plej a tako će po svemu sudeći biti i ove sezone jer je Raul Neto dugoročno povređen. Agresivni Madar će probati da se nametne, a potrošača naokolo ima, posebno u likovima Wilbekina (koji se skroz prešaltao na SG poziciju) i Dorseya. Itoudisovi ljubimci su svakako Pierre i NHD koji su ne mali broj puta igrali i po 40 minuta a velika ih uloga čeka i sada. Centarska linija je ozbiljno ojačana gde će odličnog Motleya odmarati Papagiannis i Sanli po potrebi, sve proverene EL kuke. Pomenuću i Sestinu, momka koji sa pozicije 4 voli da opali za 3 više nego leba da jede. Ovo je ozbiljno skockan tim, samo što ja tradicionalno ništa ne verujem ekipama koje predvodi Nick the brick i da sam neko mudo u Feneru, odmah bih u vatru gurnuo novoangažovanog Žagarsa koji će ipak na svoj debi u EL sačekati bar godinu dana. Fener je standardno second tier ekipa, iza ove prve kategorije koju imho čine Real, Barsa i Olimpijakos, verovatno i Armani, možda Efes i Monako. Ipak, taj pul ekipa koje sa donjih PO pozicija čekaju na slavu se znatno proširio, a uvek ima i kandidata da prebace sva očekivanja. LDLC ASVEL VILLEURBANNE Nando DE COLO / Paris LEE Frank JACKSON / Edwin JACKSON Timothe LUWAWU-CABARROT / David LIGHTY / Charles KAHUDI Mike SCOTT / Mbaye N’DIAYE Joffrey LAUVERGNE / Youssoupha FALL / John EGBUNU Coach: TJ Parker Prošla sezona: 8-26 Asvel je prošlu sezonu završio kao fenjeraš i prilično brzo je postalo jasno da osim čvrstine i fizikalnosti nisu imali dovoljno da odigraju neku važniju ulogu. Kada se Lauvergne povredio dugoročno i kada su Matthews i Jackson-Cartwright ogoljeni kao igrači koji nemaju evroligaški pedigre ostalo im je samo da isforsiraju De Coloa i Falla kao nosioce. De Colo je dokazao da je još uvek evroligaška klasa a Fall je dosta napredovao i uspeo da svoju visinu pretvori u prednost. Ovogodišnja ekipa je znatno bolja i mogla bi debelo da prebaci normu, možda čak i da se potuče za play in mesto. Glavna pojačanja su odličan strelac Frank Jackson i nekadašnji respektabilni visoki šuter Scott, Paris Lee ima kvalitet da iznese ulogu back up plejmejkera, a dodatnu čvrstinu će dati Dallo, Ndiaye i Egbunu. Luwawu možda nije NBA igrač ali ima NBA fizikalije i biće jedan od nosilaca, a jedini čudan potez je reaktiviranje Edwina Jacksona koji dugo nije igrao na ozbiljnom nivou pa ćemo videti da li je zaboravio da trpa. Dosta zanimljiva ekipa je to na papiru i zaista bi mogli da budu prijatno iznenađenje. Ipak, na jednu povredu De Coloa su daleko od ponovne irelevantnosti ali bodovi se protiv Asvela neće lako uzimati. Neka realnost je da na kraju ipak ostanu ispod crte ali ja se radujem kad su evroligaši jači nego lani, tako da palac gore za Asvel za sada. MACCABI PLAYTIKA TEL AVIV Lorenzo BROWN / Tamir BLATT Wade BALDWIN / Antonius CLEVELAND / John DIBARTOLOMEO Bonzie COLSON / Rafi MENCO Jasiel RIVERO / James WEBB / Jake COHEN Josh NEBO / Roman SORKIN Coach: Oded Kattash Prošla sezona: 20-14, PO Makabi se konačno rešio za stabilnost i, sebi nesvojstveno, nisu mnogo menjali u odnosu na prošlu sezonu kada su za malo ostali bez F4 nakon uzbudljive serije protiv Monaka. Osetilo se da ekipa ima to nešto i da je Brown-Baldwin njihov tandem na koji će se i dalje kladiti. Obojica su imali izvrsne sezone, a neopravdane su bile moje bojazni da neće moći zajedno da funkcionišu, Brown je ionako više plejmejker a Baldwin strelac iako su slični igrači. Još jedan igrač se nametnuo kao pouzdana podrška, Colson je bio faktor stabilnosti. Rekonstrukcija je napravljena samo na poziciji 4 gde bi bivši tandem valensije Rivero/Webb trebalo da ima dovoljan skillset da Ponos Izraela dobije više nego lani sa Martinom i često povređenim Poythressom. Rivero može i na 5 po potrebi, a Webb na 3 tako da je to ok. Blatt je solidan plejmejker a Makabi ne propušta da dovede domaće igrače koji mogu da odgovore evroligaškim izazovima, a verovatno je najveća nepoznanica Cleveland koji je dobro trpao i u Australiji i u Hapoel Eliatu ali ovo je potpuno novi nivo za njega. Treba pomenuti i Sorkina koji se izborio za standardne minute i ima šta da kaže. Makabi definitivno nije u prvoj grupi favorita ali konačno imaju stabilnu i kompaktnu ekipu gde se uloge znaju i nemaju neke viškove. Da li je “čovek koji se nikad ne smeje” pravi tip za njihovu klupu - pitanje je ali uprava mu očito veruje i dobio je novu šansu što na konto prošle sezone što na konto legendarnog imena u izraelskoj košarci. Nisam siguran da Makabi može u top 6 ali Play in ne bi smeo da im izmakne, pa onda možda na inspiraciju svog nitro tandema savladaju i objektivno bolje ekipe. OLYMPIACOS PIRAEUS Thomas WALKUP / Nigel WILLIAMS-GOSS / Michalis LOUNTZIS Isaiah CANAAN / Giannoulis LARENTZAKIS / George PAPAS Kostas PAPANIKOLAOU / Shaquielle McKISSIC Luke SIKMA / Alec PETERS Nikola MILUTINOV / Moustapha FALL Coach: Georgios Bartzokas Prošla sezona: 24-10, finale Olimpijakos je prošle sezone igrao najbolju košarku u Evropi. Bili su sigurni, metodični, čvrsti ali sa dovoljno lucidnosti. Ipak, ostali su kratki na samom kraju kad je povampireni Real na krilima injekcije adrenalina i samopouzdanja svojih veterana uspeo da se revanšira Oliju za bolne poraze na nekim prethodnim F4 turnirima. Pirejci su ostali bez dve udarne poluge, Vezenkov je nakon MVP sezone otišao u Sacramento, a Sloukas nije mnogo mario za nepisana pravila i pojačao je najvećeg rivala nakon hrpe novca koju su zeleni istresli pred njega. No, Olimpijakos ne bi bio to što jeste da zavisi od jednog ili dvojice. Walkup je spreman za lidersku ulogu, a pod košem su stigla dva kapitalca, Sikma je bio zreo da se pod stare dane bori za EL trofej a Milutinov je i dalje u top 3 evroligaške petice i ovaj tandem će biti sjajno gledati zajedno na terenu. Iz Reala je pokupljen povratnik NWG kome uloga šestog čoveka dobro pristaje a po svemu sudeći Olimpijakos nije završio sa pojačanjima jer se vidi na beku fali još neki ozbiljan igrač (po svemu sudeći i Nunn i Brazdeikis dolaze u Pirej). Kao i obično, ima atraktivnijih ekipa od Olimpijakosa ali oni su mi jedan od zakucanih timova za top 6, a onda i za F4, osim ako ih neke grdne povrede ne poharaju. Suviše ovde ima namazanih igrača i postoji kontinuitet. PANATHINAIKOS ATHENS Kostas SLOUKAS / Luca VILDOZA / Jerian GRANT Kyle GUY / Marius GRIGONIS Ioannis PAPAPETROU / Panagiotis KALAITZAKIS Juancho HERNANGOMEZ / Konstantinos MITOGLOU Mathias LESSORT / Aleksander BALCEROWSKI / Kostas ANTETOKOUNMPO Coach: Ergin Ataman Prošla sezona: 9-23 Ako je gradski rival sinonim za stabilnost, PAO je prethodnih sezona sve samo ne to. Nit je bilo kontinuiteta, niti strpljenja, a ruku na srce ni dovoljno kvaliteta uglavnom da bi se igrala EL na željeni način. Ovog leta je PAO bio glavni klub na tržištu, a još tokom prošle sezone je postalo jasno da će Ataman biti novi trener i da će imati jak budžet da sprovede svoje zamisli. Osim Grigonisa i par grčkih prašinara, ekipa je potpuno nova i trebaće im neko vreme ne samo da se uigraju već i da se upoznaju. Komande bi trebalo da preuzme Kostas Sloukas a neki antipod njegovoj metodičnosti su nepredvidivi i eksplozivni igrači poput Vildoze i Granta. Nova haubica u timu je bivši Huventudov strelac Kyle Guy, a jedna od zvezda prelaznog roka je povratnik iz NBA, Juancho Hernangomez, tek da zelenima nikad ne fali municije. Mitoglou, Papapetrou i treći brat Kostas Ante su veoma iskoristivi domaći igrači i reprezentativci koji će pomagati strancima da se osećaju komfornije, a pod košem PAO sada ima i snagu i atletiku i dužinu. Da li je Lessort pokazao sve što zna u KKP ili i dalje ima mesta za napredak, Ataman bi odmah potpisao prošlogodinje igre eksplozivnog Francuza. Poljak Balcerowski svakako ima mesta za napredak pa iako već ima solidnu reputaciju, prvi put u karijeri će igrati elitno evropsko takmičenje. PAO je u ovom trenutku veoma uzbudljiv tim i oči košarkaške Evrope će konstantno biti na njima. Plafon je šamionski, međutim i podrum kod ovakvih novih timova može da bude dubok. F4 je imperativ ali moja prognoza je da će im četvrtfinale sa ovim rekonstruisanim timom biti krajnji domet ove sezone. PARTIZAN MOZZART BET BELGRADE PJ DOZIER / Aleksa AVRAMOVIĆ / Ognjen JARAMAZ Kevin PUNTER / Danilo ANĐUŠIĆ James NUNNALLY / Mateusz PONITKA / Uroš TRIFUNOVIĆ Zach LEDAY / Alen SMAILAGIĆ Frank KAMINSKY / Balša KOPRIVICA Coach: Željko Obradović Prošla sezona: 20-14, PO KKP je prošlu sezonu počeo kilavo međutim jednom kada su uhvatili ritam krenuli su da fasciniraju pre svega svojim napadačkim oružjima. Možda i “najholivudskija” priča sezone doživela je svoj klimaks u minut do dvanaest da bi se snovi o F4 srušili na surov i bolan način u režiji Realovih veterana, uz pregršt faktora koji su uticali na konačni epilog. Ipak, jedinstven stav je da je Partizan imao sjajnu povratničku sezonu u EL i da su bili hit košarkaške Evrope jedan dobar period. Sezonu je mahom iznela udarna petorka uz po kojeg ađutanta sa klupe, međutim tim je izgubio dvojicu od udarne petorice i to najatletičniju dvojicu koju neće biti lako nadoknaditi. Melem na ranu stavio je Kevin Punter koji je rešio da nastavi da zatrpava protivnike u crno-belom, umesto u dresu neke druge boje. Uz Ledaya i Nunnallya to je već ozbiljna okosnica. Pojačanja su interesantna, Ponitka bi trebalo da bude sigurica u ulozi švajcarskog noža koji deluje iz drugog plana, međutim domet KKP će više zavisiti od Kaminskog i Doziera. Dok se kod Franka vrline i mane uglavnom znaju, Dozier nema lak zadatak da se pretvori u x faktor kakav je lani bio Dante Exum. Njih dvojica nisu sličan tip igrača ali efekat koji se očekuje je tako neki. Partizan takođe računa na izvestan rast koji su ostvarili Avramović i Smailagić pre svih, a vrlo moguće da Željku stigne još neko kapitalno pojačanje, za sad deluje da je rotacija pod košem dosta tanka, da se mnogo vremena izgubilo na sagu sa Mirotićem i da će Leday i Kaminsky biti među evroligaškim igračima sa najvećom minutažom. Jednom je prošlo, ali sreću ne treba izazivati. Ovo je tim koji ponovo ima velike napadačke mogućnosti, ali makar prosečna odbrana mora da im da potporu i oslonac kada se uđe u kost i igru gde nijanse i detalji prave prevagu. Prognoziram play-in, mada ne bi bilo toliko čudo i da se na račun vrelog domaćeg parketa na kraju nađu u top 6 kao lani. Konkurencija je sada jača, rekao bih, a KKP će sad svi shvatati mnogo ozbiljnije. REAL MADRID Facundo CAMPAZZO / Sergio RODRIGUEZ / Sergio LLULL Džanan MUSA / Alberto ABALDE Mario HEZONJA / Rudy FERNANDEZ Guerschon YABUSELE / Gabriel DECK Walter TAVARES / Vincent POIRIER / Eli NDIAYE Coach: Chus Mateo Prošla sezona: 23-11, šampion Četvrtfinalna serija sa Partizanom će se dugo prepričavati. Bili su na ivici provalije ali onda, malo na bezobrazluk, malo na muda, a dosta na kvalitet i iskustvo, uspeli su da postanu jedini tim u istoriji takmičenja koji se vratio sa 0-2 (i to oba poraza kod kuće). Kasnije su na F4 samo potvrdili šamionski pedigre, a Lullova mandarina iz finala ulazi u istoriju onih retkih poteza za sva vremena. Real je zadržao ceo tim uz “mali” dodatak koji će ih učiniti još ubojitijim, Campazzo je stigao da sve to poveže i zauzme svoje mesto startnog plejmejkera, Zvezda je bila samo usputna stanica. Chacho i Llull su veliki šamioni ali ne mogu da vuku cele sezone. Cheat code evropske košarke se i dalje zove Edy Tavares i dokle god imaju njega, a naravno Realu nije problem da složi ostatak rostera kvalitetnim igračima, biće prvi favorit takmičenja. Nema potrebe ovde mnogo da se haba tastatura, Real je uspeo u jednoj klimavoj sezoni da podigne najvažniji pehar a popunili su se tamo gde je jedino škripalo. Za mene su jedina ekipa koja je zakucana za F4 a tamo znamo da važe neka druga pravila. VALENCIA BASKET Chris JONES / Jared HARPER / Stefan JOVIĆ Kassius ROBERTSON / Martin HERMANNSSON Semi OJELEYE / Josep PUERTO Damien INGLIS / Nate REUVERS / Victor CLAVER Brandon DAVIES / Boubacar TOURE Coach: Alex Mumbru Prošla sezona: 15-19 Čudna sezona za Valensiju je za nama, znali su da iznenade favorite pa onda neplanirano prospu bodove protiv nominalno slabijih timova. Nisu ih ni povrede mazile tako da je to u totalu dalo tu neku poziciju u kojoj su se fiktivno borili za PO ali bez previše šansi. Rekao bih da ih tako nešto očekuje i sada, mada su malo osvežili roster nekim interesantnim imenima. Na papiru su glavna pojačanja Davies i Ojeleye, jer dolaze iz evroligaških klubova. Mene više zanima kako će se snaći EL novajlije, posebno Robertson koji je imao nekih spektakularnih skorerskih poduhvata igrajući za slabije Endesa klubove, te atipični Inglis sa kojim hustle ne bi trebalo da izostane. Pod košem će podršku pružati Reuvers koga se možda neko seća iz Cibone, meka ruka ali i dobar bloker, te tipični sirovi atleta Toure koji je imao sasvim solidnu statistiku u Tofašu. Nedavno je kao osigurač na pleju stigao Stefan Jović, da malo unese reda u ekipu gde su i nominalni plejmejkeri Jones i Harper prevashodno igrači koji traže svoj šut. Valensija ima i nekoliko solidnih prospekata među kojima se ističu Puerto i Pradilla tako da je ovo spoj mladosti i iskustva. Verovatno će udarni igrači biti Jones i Davies, makar na startu sezone. Mnogi će reći da je ovo “nit smrdi nit miriše” ekipa ali ja ih tradicionalno simpatišem pa ih ubacujem u grupu play in kandidata iako mi Mumbru baš ne uliva neko poverenje. VIRTUS SEGAFREDO BOLOGNA Jaleen SMITH / Daniel HACKETT / Alessandro PAJOLA Ognjen DOBRIĆ / Marco BELINELLI Devontae CACOK / Isaia CORDINIER / Awudu ABASS Tornike SHENGELIA / Achille POLONARA Jordan MICKEY / Bryant DUNSTON Coach: Luca Banchi Prošla sezona: 14-20 Kad se podvuče crta, možemo ipak reći da je Virtus podbacio prošle sezone i relativno rano ostao bez realnih šansi za PO uprkos sasvim dobrom rosteru. Ekipa većim delom sezone nije delovala naročito dobro, nije bilo previše energije ni poleta, što nije dobro reći za povratnika u EL. Deluje da i uprava vuče neke čudne poteze koji nisu baš bili po volji Sergia Scariola koji je nedavno ostao bez posla, pa će sa rosterom koji nije lično selektirao morati da radi Luca Banchi. Premalo je ovde šutera za Banchiev ukus, ali kvaliteta ima. Pod košem izgledaju kompetentno iako malo matoro jer samo Mickey izgleda kao igrač u prajmu a i njemu nekad fali motivacije. Pogled na bekovsku liniju ne garantuje konstantnost, previše je tu streaky igrača, a nije dobro da najbrži revolver EL Belinelli i dalje pretenduje na ozbiljne minute u svojim godinama. Velik je teret na Smithu, Dobriću i Cacoku da unesu malo živosti, a i Cordinier bi morao da ima malo veću ulogu nego prošle sezone kao dinamičan igrač na ovom veteranskom rosteru. Ne miriše ovo na dobro uprkos imenima, Banshee voli da njegove ekipe trče i šutiraju, a ovde teško da će to moći da implementira. Tipujem da Virtus neće uspeti da izbori ni play-in iako će tu biti pobeda i nad teškašima, neko mora i da izvisi a kod njih mi priča baš vuče na taj epilog. ZALGIRIS KAUNAS Keenan EVANS / Lukas LEKAVICIUS Naz MITROU-LONG / Tomas DIMSA / Dovydas GIEDRAITIS Edgaras ULANOVAS / Arnas BUTKEVICIUS / Darnelius LAVRINOVICIUS Rolands SMITS / Brady MANEK Kevarrius HAYES / Laurynas BIRUTIS Coach: Kazys Maskvytis Prošla sezona: 19-15, PO Kao što je poznato, potpuno sam omanuo sa prognozom za Žalgiris prošle sezone i oni su se, fajterski, kako samo oni znaju, našli u PO među ekipama sa daleko većim budžetima. Da stvar bude bolja, Žalgiris je to uspeo uprkos povredi koju je tokom sezone doživeo do tad njihov apsolutni lider, Keenan Evans. Lekcija je naučena i grešku neću ponavljati, pa iako Žalgiris nema roster “da se smrzneš” pretpostavljam da će i ovog puta biti u PO slici do samog kraja. Nisu mnogo menjali letos, najveće pojačanje je oporavak Evansa, a za poene će pored njega biti zadužen Mitrou-Long kome će prijati sloboda i minutaža, nešto što nije mogao da ima u Milanu. Potencijalno iznenađenje sezone bi mogao da bude Brady Manek koji je veoma vešt visoki igrač i prototip moderne četvorke sa izuzetno mekanom rukom. Ostatak tima je manje više dobro poznat, ali je jasno da će jak udarac za njih biti izvestan odlazak Brazdeikisa jer uvek dobro dođe igrač koji može da izmisli poene na rudarske metode. Maskvytis je dokazao da je odličan trener i uloge se ovde same po sebi crtaju, ako još nešto uspeju da izvuku iz EL anonimusa poput D.Geidraitisa ili Lavrinovicusa (kao da je GPT bot izbacio ovo ime kad ukucaš “daj mi litvansko random ime”) tim bolje. Žalgiris nije ekipa pravljena za umiranje u lepoti ali znaš unapred da protiv njih moraš da se naradiš za pobedu. To ih stavlja ispred ekipa koje imaju veći kvalitet na papiru ali im sledi period adaptacije. Očekujem da Žalgiris u startu ukrade neke pobede protiv favorita. Za više od PO nemaju kvalitet.

Ja toliko zelim da mali Top uspe, onaj fazon, kao da mi je iz kuce. Cela ta porodica Topic tako deluje posteno i na zemlji, da ja nemam reci kako to da opisem.

Uh, jedva čekam 10 stranica za i protiv dresa diskusije.

Misko o planovima za Topića: Nikola Topić je igrač Crvene zvezde, ali nije bilo izvesno da će dobiti više vremena. Odlučili smo da ostane u Megi i da igra 30+ minuta. Imaće dobru sezonu i videćemo šta će biti. Generalno, pošto je plej, mislim da bi bilo dobro da bude izabran na draftu i da ne ide odmah, već da sledeće godine igra godinu dana u Crvenoj zvezdi, jer će biti spremniji da igra nego sada. Na pripremama, protiv Kluža, koji je ekipa Evrokupa, umalo je imao tripl-dabl. Svake nedelje je sve bolji. Razgovaram sa njim, mislim više nego sa bilo kim drugim u mojoj karijeri. Nešto veliko dolazi. On je sjajno dete, veoma pametan, veoma fokusiran. Verujem da će se u ovoj situaciji, gde nema plejeva, desiti nešto veoma veliko. Na neki način, ovo ime je nešto neverovatno. Nikola Peković, Nikola Jokić, Nikola Jović, Nikola Topić. Mogao sam da budem agent samo za „Nikole”

... u top 40 dvojki u EL, znači sasvim solidno rešenje za tu ulogu, ko se ne slaže neka nabroji 40 boljih EL dvojki od Redstar0356... To što on nikada nije trenirao košarku ne znači da su ovi koji su trenirali automatski bolji, ja bih prvo sačekao da ga vidim a ne bih odmah pljuvao i mračio, ipak ga je odabrao Ivanović koji je jedan od najboljih evropskih trenera.

Sada kada su se utisci slegli, vreme je da se osvrnem(o) na Svetsko prvenstvo koje je za nama. Spomenula sam da bih volela da pišem o svim igračima i našem selektoru, pa evo jedne prilično dugačke škrabotine. Posle prvog okupljanja i kzš napisala sam baš na ovoj temi kako je moja jedina želja da se ponovi 2017. Neko, čini mi se @Miki28, me je pitao da li bih stvarno volela da nam se ponovi Slovenija? I onda smo mi četvorili dlaku oko toga da li smo tada bili favoriti na turniru ili ne. No, meni se na kraju želja ispunila. Momci su stigli do finala i, mada su izgubili od objektivno bolje ekipe, napravili istorijski uspeh. Bili smo tužni nakon ovog finala, delimično jer je to čak 4. izgubljeno finale od 2014. godine za ovu generaciju, čije je vreme još uvek prezent. Verujem da smo se svi nadali kako će nam se "vratiti" za prethodna tri srebra, Bogdanove suze na EP, poprilično glupe poraze od Italije, pa i sve ono što Sale Nacionale nije uspeo da ostvari kao selektor. Ali baš kako su i sami momci rekli, tek za nekoliko godina ćemo svi mi biti svesni srazmera ovog uspeha. Srpsku košarku nekoliko godina unazad stavljamo na veoma niske grane, a izuzev izleta beogradskih blizanaca u Evroligu i povremenih medalja mlađih selekcija, uspesi izostaju. Otkako sam se priključila ovom forumu, malo-malo pa načnemo temu kako nemamo kvalitetnu četvorku na vidiku, nema plejmejkera posle Tea i Jovića, niti ima bek šutera posle Bogdanovića (i Marinkovića). Ovo leto je, čini se, dalo nekoliko nagoveštaja svetle budućnosti naše košarke. Kao prvo, pojavili su se i četvorka i plejmejker koji mogu biti nosioci u godinama koje dolaze - dečaci istog imena, Jović i Topić. Kao drugo, nikada nije kasno da tvoja zvezda zasija, ako dovoljno vredno radiš - to je priča Alekse Avramovića. Ovom srebrnom medaljom, momci su nas katapultirali nazad u krem svetske košarke, dokazavši da mi jesmo košarkaški powerhouse. I da nas nikada ne treba otpisati, a pogotovo onda kada smo najranjiviji. Kao što kaže jedna od reklama pred ovaj Mundobasket: dolazimo na krilima slavne istorije koju su pisale legende ove igre. I došli su. Kao što spomenuh, ponovila se 2017, u smislu da su reprezentativci ispraćeni sa veoma niskim očekivanjima. Selektor je odavno obeležen kao matori, senilni Piroćanac za kog niko ne želi da igra (???) (ok, neke od kritika zaista jeste zaslužio), igrači uglavnom kao nedovoljno kvalitetni da bi prikazali neki visok nivo košarke. Međutim, od tog prvog okupljanja sam stvarno imala neki pozitivan osećaj koji me nije napuštao sve do finala. Taj gut feeling koji me je grejao iznutra i činio da srce zaigra pred svaku pripremnu utakmicu; što je stvarno čudno jer sam ja inače pesimistična osoba. No, povremeno me zarazi neobjašnjivi optimizam, a to se uglavnom dogodi kad je u pitanju košarka. I tako sam ja išla i govorila ljudima kako ćemo uzeti medalju; većina je odgovarala sa nema šanse, a dobar deo njih mi je verovatno iza leđa komentarisao kako sam ćaknuta. Košarkaška reprezentacija je u ovoj zemlji pitanje ponosa, ljubavi i časti. Ne stidim se da kažem kako je kod mene prisutan veoma romantičan pogled na nju; jebiga, za to je najviše kriva ova gorepomenuta slavna istorija. Zbog toga mi je prvenstveno drago što su momci predstavili srpsku košarku i ovu zemlju, kakva god ona bila, na najbolji mogući način. Kako je to @Arsenije Pesic lepo sročio, bilo je to sve što sam želela od reprezentacije. Čini se da, koliko god KSS loše radio, gurao košarku u mulj i blato, mi uspevamo da se izdignemo iznad toga i pokažemo šta znači sintagma zemlja košarke. Da li nam je to u genima, ili pak deo našeg kolektivnog nesvesnog; to ne znam, ali znam da je bilo prelepo. Ovako snažnu injekciju dopamina i serotonina ne pamtim da sam skoro doživela, a verujem da mnogi među vama dele taj sentiment. Sve što se izdogađalo od situacije sa Borišom je priča za dugometražni film, koji će se možda nekad snimiti, a bilo je i svojevrsna katarza. Makar ja znam da mi je došlo kao psihoterapija, isplakala sam sve suze i doživela ogromno emotivno pražnjenje, ali je to neka druga tema. Poruka o zajedništvu, neodustajanju, borbi, podizanju posle poraza, predanosti, veri i zalaganju je ona koju su reprezentativci poslali. I čini mi se da smo je svi čuli, jer je i među nama na forumu zavladalo jedinstvo kakvo odavno nije. Tako nam malo treba da se ujedinimo, a često nam baš to malo nedostaje. Bilo bi lepo da nam ovo pređe u naviku i da ne ostane samo neki doživljaj sa Mundobasketa. Mogla bih još da pišem o svim tim osećanjima kojima sam bila preplavljena od početka priprema. Ipak, ovde ću zastati i posvetiti naredne redove igračima koji čine tim, ali i selektoru koji ih je u isti ujedinio. Trio fantastiko Ili "tihi heroji srpske reprezentacije", kako ih je nazvala košarkaška javnost: Dobrić, Avramović i Davidovac. Tri momka bez čije borbenosti i zalaganja na obe strane terena, a pogotovo u odbrani, ne bi bilo ni ove medalje. Iza Ognjena je odličan turnir i nekako je simbolično da se on desio baš nakon što je napustio KKCZ posle mnogo sezona. I to u trenutku kad su mnogi, uključujući i mene, bili uvereni da samo tu može da igra. Neko bi rekao 8 pts na 44% iz igre, kakav je to uticaj? Ali kada se prisetimo da je uglavnom čuvao najbolje protivničke igrače spolja, njegovih 16 poena protiv Kanade gde je većinu dao u ključnim delovima utakmice... Ne volim one šbbkbb priče, no u ovom slučaju zaista mislim da bismo osvojili zlato da se on nije nesrećno povredio u finalu. Odradio je posao u oba pravca koji je nemerljiv statistikom, a u napadu još jednom pokazao da čak i kad najveće zvezde stanu, on će se pojaviti na utakmici (kao i par meseci ranije u KKCZ). Hvala ti, Šegi! Što b' se reklo, ustati pa izgovoriti ime Alekse Avramovića. Čovek koji je trenutno najpopularnija ličnost u zemlji, mali Čačanin je oduševio košarkaške fanove širom sveta, a istu energiju je prikazivao i tokom prethodnih sezona u Partizanu. Istina je da je ovog leta ona bila utrostručena jer kako on sam kaže: Pamtiće se kako nije vadio ruke iz džepova Litvanaca, dok je u svoj strpao Jokubaitisa i jednog SGA. Pamtiće se njegov 21 poen u finalu Svetskog prvenstva, kada je umalo sam režirao preokret i zlatnu medalju. Kako bi svog brata učinio posebno ponosnim. Pamtiće se pritisak na protivničkom prenosu lopte kakav dugo nije viđen na košarkaškim terenima i njegove reči nakon plasmana u polufinale. Pamtiće se i kako je uspeo da ujedini navijače Zvezde i Partizana. Dejan Davidovac je verovatno jedini srpski košarkaš koji može da sa 2 skoka (ili čak nijednim) ima ogroman uticaj na kontrolu skoka ekipe. Definicija timskog igrača koji je bio oličenje borbenosti na ovom turniru, ali je sve to nekako radio na svoj, uvek nenametljiv način. Povremeno me je nervirao u dresu KKCZ svojim govorom tela, ali posle ovoga želim da iskida predstojeću klupsku sezonu i pokaže koliko vredi. Plus, onaj bromance sa Avramovićem, mislim stvarno! Momci u najboljim godinama Red je da se zalijem pepelom zbog Nikole Milutinova. Priznajem da sam se pribojavala njegovog izdanja na ovom prvenstvu, pogotovo jer ga neko vreme nije bilo na najsjajnijoj evropskoj sceni. Začepio mi je usta fenomenalnom igrom i dominacijom u reketu kojom je otelotvorio onaj nadimak Hulkatinov. Uz prosečnih 12 poena (na 66% iz igre), 8 skokova i najveći indeks posle Bogdana, pamtiće se i kako je u QF izdominirao jednog od kvalitetnijih NBA centara. Njegov pik sa Bogdanom će treneri puštati klincima na budućim treninzima, s obzirom da onakvo otvaranje "autoputa" jednom beku odavno nismo videli. Žao mi je što se povredio u SF te u finalu ostao uskraćen za priliku da još jednom izdominira i tako uđe i u prvu petorku šampionata. O mogućnostima Stefana Jovića pred ovaj turnir se mnogo pričalo, ali je on možda i najbolji pokazatelj toga šta sve možeš kad se zainatiš. Mir i stabilnost u igri koje je unosio na teren još od priprema, uz zdravu dozu sportskog bezobrazluka, trenutno ne bi mogao da nam omogući nijedan plejmejker (čak ni Teo). Posle one tri trojke Litvancima u facu, sumnjam da će ga neko ponovo braniti ispod bloka, kakav god mu bio procenat šuta. Zanimljivo je da je imao gotovo isti broj prosečnih poena (5.9) i asistencija (5.6), a da je 3 od 4 trojke postignute na turniru pogodio upravo protiv Litvanije. Nekoliko vintage partija ga je lansiralo nazad na evroligašku scenu što je apsolutno zaslužio svime što je pružio kako u klupskoj, tako i u reprezentativnoj košarci. Mlade nade Nikola sad-znaš-koje-ti-je-prezime Jović je ta mladalačka energija koja nam je toliko falila prethodnih godina u reprezentaciji. Mislim da to nismo imali još od pojave Kalinića i Bogdanovića u nacionalnom timu. Razdraganost, napaljenost, kompetitivnost i ta radost što je uopšte tu sa njima. Spreman da uči ali i da se nadmeće, pokaže agresivnost i malo tog sportskog bezobrazluka (možda je stvarno do prezimena?) Za one suze posle izgubljenog finala će mu se sve, sigurna sam, jednog dana vratiti stostruko. Izdvojila bih dve njegove rečenice po kojima ću pamtiti njegov debi na Svetskim prvenstvima: Evo ga čiča (Davidovac), ovo je moj omiljeni igrač! Više mi znači što ću uz njih postati bolji čovek, nego što ću biti bolji igrač. U stopu ga je ispratio Filip Petrušev, dosta iskusniji ali daleko osporavaniji košarkaš. Za Ćoflu važi mišljenje da je nekako mekan, ali je i te kako pokazao čvrstinu na ovom turniru. Takođe i hrabrost da uzme loptu u finalu kad mnogi nisu mogli. Iako je grešio i promašivao, to više nije toliko važno jer je bitno iskustvo, koliko god bilo gorko. Uz to, sa dve pogođene trojke zaredom je Kanađanima zabio poslednje eksere u kovčeg poraza, poslavši ih u borbu za 3. mesto sa uvek neugodnim Amerima. Čekali smo ih i dočekali Marko Gudurić i Vanja Marinković su dva košarkaša na čiji smo reprezentativni breakout jako dugo čekali. Rekla bih da smo ga i dočekali. Bilo je dovoljno da Gudura bude izvučen iz uloge prinudnog plejmejkera kako bi pokazao šta i koliko može. Uz stalnu prisutnost u defanzivi, u napadu je bio takođe odličan, što se najbolje videlo protiv Kanade kada je pogodio neke ključne šuteve i plesao po terenu. Da, imao je niz loših poteza u poslednjim minutima finalne utakmice, ali i hrabrosti da preuzme odgovornost, za šta mu skidam kapu. To je košarka, nekad lopta uđe, nekada ne, a nikom nije teže nego njemu što je to promašio. Vanja je verovatno najveći šmeker u ovoj ekipi. Da, kažem to zbog ne dajem izjave za Telegraf, ali i one žvake koju konstantno mulja po ustima tako da deluje kako mu je ravno sve do... Vojvodine. On je uvek lagan, opušten, ne stresira se; verovatno je zbog toga najkoncentrisaniji i ušao u finale, bez ikakvog straha. Uvek prisutan u odbrani, obavlja "prljav posao", dok u napadu čeka svoje šuteve. Jedino što zameram Kariju je što ga je zaboravio na klupi nakon što je finale otvorio sa 9 poena. Zaslužio je Vanja veću minutažu i da zablista kad nam nije baš najbolje išlo u napadu. I da, deluje najzrelije od svih reprezentativaca, valjda jer je od tinejdžerskih dana navikao na ogromnu odgovornost. Kako da vam kažem, moraće da naprave novu listu (FIBA). Onaj koji je uvek tu Dušan Ristić zvani Rica Ubica je čovek bez kog bi svi ostali reprezentativci ovo prvenstvo gledali s nama preko TV-a. Najbolji centar među šuterima i najbolji šuter među centrima. Posebno mi je drago što je bio tu sa ostalima da podeli ovaj istorijski uspeh koji ne bi bio moguć bez njegovog doprinosa u kvalifikacijama. Generalno smatram da igrači koji igraju prozore zaslužuju i da odu na to takmičenje koje su izborili, koliko god njih može i neka je to ovoga puta bio Rile. Poslednji, ali ne i najmanje važan Za sam kraj ostavljam Borišu, dečka koji je ujedinio ne samo reprezentativce, već i čitavu Srbiju. Stojim iza toga da ono što se njemu desilo ne sme više nikada da se ponovi i da se na to moralo reagovati daleko ozbiljnije. Možda je neka poetska pravda da je baš Simanić, čiji je odlazak na prvenstvo bio najsporniji, na kraju bio glue guy i onaj koji je dodatno očvrsnuo veze između saigrača. Njegov karakter se najbolje ogleda u činjenici da je prvo što je uradio kada mu je bilo bolje bilo slanje poruke ohrabrenja saigračima. Mnogo mi je drago što su svi isticali kako je integralan deo tima, koliko je svima važan, upravo zato što je bio toliko osporavan. Nekada, zapravo često ne vidimo celu sliku i Boriša nas je na to podsetio, mada na bolan način. SVI za jednog, jedan za SVI Svetislav Kari Pešić do finala ovog Mundobasketa nije izgubio nijedno reprezentativno finale. Kao i GOAT MJ bio je na stopostotnom učinku u finalima, samo na 5/5. Dokazao je Kari kako u njegovom malom prstu još uvek ima košarke koliko u nečijoj celoj glavi, ali i da zajedništvo, zalaganje i trud jesu još uvek vrednosti na kojima (treba da) počiva nacionalni tim. Još od priprema se videlo da se jako vezuje za ovu grupu momaka te da su i u njemu, onako starom, iskusnom i ciničnom uspeli da probude nešto toplo i veliko. U njegovoj karijeri su se često zatvarali razni krugovi, pa je tako sada usud hteo da prvo finale izgubi upravo od ekipe čije se košarke smatra "tvorcem". Ono što je mene lično fasciniralo, pored toga što je uspeo da uspostavi sistem i svakom igraču nađe savršenu ulogu (mada je po tome i čuven), jeste to koliko je zapravo i dalje spreman da uči i prihvata moderne tekovine košarke. Kad je Bogdan izjavio da igramo moderan i brz basket, mnogi su se smejali, ali se to ispostavilo tačnim. Svetislav je uspeo da ubrza ovu reprezentaciju. Kao da konačno napuštamo voršipovanje spore igre, već igramo najviše u tranziciji, uz jaku odbranu i eksploataciju p'n'r. Zaslužuje Kari da svoj last dance odigra u Parizu i kao GOAT kakav jeste odjaše u svitanje srpske košarke. I posle svega, ako je nakon poraza ostao neki gorak ukus, sada kada sam sve ovo ispisala preostaju mi neka nada i jedvačekanje da se ovi momci ponovo okupe. Osećam da u svima nama gori neka nova vatra, iz koje će se poput feniksa podići neke nove, još veće pobede. Vidimo se u Parizu!

Ovaj Djiga mora da se istrpi. Klinac je, deluje da ima stofa, dobro je gradjen, pokretljiv, visok. Svakako nemamo dobre stopere, tako da treba mu dati ozbiljniju priliku da stasa uz Dragovica.

Ko napise ovako nesto, morao bi makar da nagovesti ko mu je izvor informacije... Napises nesto sto izaziva nelagodu i onda nestanes iz diskusije... Ne sme biti poluinformacija, ili mu je pukao misic ili nije...

Након јучерашње утакмице од 50 минута, данас смо одиграли утакмицу са 9 играча од тога су само двојица играчи на позицијама 1-2 и Ханга то може да одигра и убацили смо 84 поена. Мислим да је овај податак за сваку похвалу.

32 asistencije bez shabaza i teokratije + odlicni procenti suta iz igre ima i dobrih vesti, takoreci.

..samo mala dopuna u vezi "bjelica je 5ica" teme; tačno je da je on u tih 15ak mins (10ak mins u plej ofu) često bio u golden stateu koji je uzeo titulu, streč-opcija koja čini da centri protivnika moraju da izađu dalje od koša. međutim, to je golden state, nije baš tvoj prosečno složen tim, pa je u tih 15ak ili 10ak minuta, bjelica najčešđće igrao u paru sa draymond greenom (29mins/32mins) ili kevon looneyjem (21mins / 20mins), koji su zapravo po svom načinu igre a i generalno, mnogo više 5ice nego što će bjelica ikada biti. inače, bjelica se u tih 10ak minuta po tekmi, proslavio u finalu čuvanjem jason tatuma, što, složićemo se valjda, nije baš nešto što radi centar, već PF/SF, jer tatum prima loptu na perimetru ili na laktu i gleda da te uništi dalekometnim trpanjem, ili mid-rangeom u najboljem slučaju. jeste bjelica spor ali ima neke druge kvalitete za PFa, dok se ne bih iznenadio da gedraitis ponekad odigra nešto na PF, kada to matchup dozvoljava.

Druže, ti napišeš sve ovo, Nedovića zoveš "kumić", proričeš da nećemo sa njim nikada imati bitnu ulogu u EL, i sve to završiš sa "Ende". I posle neko treba da te smatra ozbiljnim. To su najbesmislenije rečenice, te koje se završavaju sa: "kraj", "tačka", "Ende". Šta, kao to što si ti napisao je 100% tačno i ne postoji nikakva druga solucija i epilog na kraju? Neće biti. To je samo tvoje mišljenje, nije "ende".

E moji ljudi. Barak Bahar je pobedio Fiorentinu pre dva meseca 5:0 na Marakani, pricano je da igramo najlepsi fudbal, da ovakvog trenera nismo imali nikada, a danas je prica da se gasimo, da je Bahar Izraelska prevara. To smo mi, smradovi nestrpljivi. Ovo je sa razlogom danas bio prijateljski turnir, da se igraci bolje upoznaju, sklope kockice. Sjajan Tobey danas, odlican Giedraitis, meni je ovo bilo sasvim korektno jer smo kao i juce bili nekompletni i maltene bez pleja a i prve violine tima (Neipira). Ne znam sta se ocekuje od priprema jer ako pogledamo prijateljske meceve drugih timova, vidimo da se i oni uigravaju i da tu takodje ima polovicnih rezultata. Partizan izgubio od Efesa i Derbija, pobedio CSKA koji je pobedio Efes, Panata izgubila od Cedevite, a na pocetku priprema Olimpijakos je izgubio od Promiteasa 15 razlike… Ne blamirajte se, sve je ovo normalno, odlican tim imamo, ogroman potencijal, idemo Zvezdo!

Pa ne,nego igramo LŠ, to treba da je praznik, da jebeno uživamo. Niko ništa ne očekuje protiv Sitija, ali ajde da uživamo u momentu. Fudbal nema svoj početak i kraj, nastavlja se. Danas pobediš, sutra izgubiš, i to je sport. Idemo dalje, novi meč, novi izazovi. Sanjamo tu LŠ, i onda kukamo kada treba da izađemo na crtu nekome. Nije smak sveta i ako sutra izgubimo ubedljivo,nije smak sveta ni ako ne budemo prvaci na kraju. Ukratko opusti se 😊.

E sad pametno u nastavku. Zabit im drugi i završit ovo.

Kome je do poseda, nek ide u katastar

Ma tu sam, nego me malo mrzi da pisem bilo sta, jer se zna sta ja mislim o srbadiji, pa i nemam sta vise da kazem, kad oni sve isto rade u svakoj generaciji. Džaba ih bilo

By far, Red Star 👀🏀

Комшије објавили да су продали 13000

Meni je nerealno da Jokic na primer, koji ce samo od ugovora u karijeri dostici skoro pola milijarde reklamira jebeni Soker. Rale Milenkovic, nas poznati glumac i veliki opozicionar me je blokirao kada sam mu na Fejsu ostavio komentar “Zasto reklamirate kockarnice i da li mislite da je to moralno?” na neki post gde je nazivao aktuelnu vlast nemorlanom. Srecem ga cesto u Bulevaru, pa jedva cekam da opet naletim na njega, mozda mu i samar udarim. Kockanje je posast, pogotovu u Beogradu gde je na svakih 50ak buvaretina koja sija i mami. Jedina zavisnost koja nema fizicki manifest, za razliku od alkohola, droge i slicnih stvari.

Ubacio sam. Topic, sve tri uktamice, poeni i neke asistencije, pasovi. Zaista impresivno djeluje.

Kukate kako smo mator tim i onda prizeljkujete Jovica umesto najmladjeg igraca u rosteru...

I da pozdravim sve one koji su igrali iz 1 u1 i +7 i da ih podsetim da je parizer pojeftionio

Djiga prilicno korektan. Malo uplasen na pocetku, ali oslobodio se.

Pa gde si ti meni lepoto? 😍❤️ Još ako i sa zadnje strane bude u prugama onda je top topčina. Ovako nekako. 😍

Hvala komšijama što i oni gube pre početka sezone, da se malo smire tenzije na ovoj temi.

kao što je napisao carl johnson, ja ne mogu da racionalizujem zbog čega bi tačno jokić, bobi marjanović, xy fudbaleri reklamirali tako nešto? njima je to kao da meni plate 100 ili 1000 dinara, stvarno ne kapiram. neko je napisao kako jokić od tih kladža, piva, guarana i banaka koje reklamira šalje sve u dobrotvorne svrhe; opet, mislim da tu količinu novca može svojih da pošalje bez da trepne i da se ne kompromituje po kategorijama gde je energy piće otprilike utopijski-pravedan proizvod u odnosu na ostale. kapirao bih da promoviše nešto što je po njegovim uzusima vredno promocije, ovako, jok.

Treba biti realan, jako je teško pobediti ekipu sličnog kvaliteta baš 8 puta zaredom. Dobar poraz, sad ulazimo u novi niz.

Pa nije da nismo pokusavali da igramo, kad god je bilo moguce nije bilo ispucavanja Glazera vec se pokusavalo pas igrom ali njihov ludacki presing nam je svaki pokusaj igre ugasio. Kao sto sam naveo oni ne rade to samo ekipama naseg nivoa vec to rade i najvecem klubu na svetu u polufinalu Lige Sampiona. Da ponovim opet 10 dodavanja je uspeo Real Madrid da ima na njihovoj polovini za poluvreme i izgubili su tu utakmicu 4:0. Mislim mozemo mi da imamo nerealan pogled na fudbal i da pricamo kako smo morali da ih pritisnemo i da ih vise napadnemo samo sto bi se ta utakmica zavrsila sa 6-7 golova u nasoj mrezi. Evo i ovaj Lajpcig koji je realno duplo bolja ekipa od nas je prosle godine primio 6-7 od Sitija, godina nije ‘91 i realnost je da smo mi kao klub 3 nivoa ispod samog vrha evropskog fudbala. Tanka je linija izmedju hrabrosti i gluposti a to sto se neko brani ne znaci da nije hrabar, kad god smo imali priliku probali smo da napadnemo iz tranzicije problem je sto zbog kvaliteta naseg i njihovog nismo za to cesto imali priliku a jedinu veliku njihovu gresku smo iskoristili. Generalno City nije klasican plasticni klub koji je samo bacio pare i tako sklepao tim vec i pored toga sto su jedan od najbogatijih timova na svetu imaju sistem koji uz najboljeg trenera svih vremena grade vec 7 godina. Mi smo prakticno na pocetku izgradnje ozbiljnog tima i kluba u globalu i kad se sve to uzme u obzir ovo ne mogu da kazem da je uspeh ali je dobar rezultat jer smo prakticno 60. Minuta bili u igri protiv ovakvog tima. Sto se tice Hvanga zaboravlja se da nema ni nedelju dana od utakmice kako se prikljucio ekipi i da je odradio 5-6 treninga sa ekipom a igra na najzahtevnijoj poziciji u timu, prakticno treba da bude motor ekipe i spona izmedju zadnje i prednje linije tima. On je ko sto sam rekao jedini pokazao otpornost na Sitijev presing u nekoliko situacija u celom timu i on je igrac koji je tehnicki i takticki dosta blizi vrhu evropskog fudbala od svih ostalih nasih igraca, jedino gde je pokazao inferiornost je fizicki deo a da nije tako vredeo bi 50m a ne 5 sto je kad se pogleda u globalu smesna cifra.

Ponajbolji je bio, preorao teren, jedini koji povremeno zalici na ove njihove zverke.

@Redstar0356 na pripremama KKCZ, 2023, kolorizovano.

Kao što se Nebojša ne pali na top8, tako se i Rafa ne pali na gs.

Zato se Jago fino izigrao. Proveo se kao osnovac na rođendanu ili izletu.

Потцењује се овде јако тај Макаби, они су били пети прошле сезоне, задржали су све битне играче, надоградили екипу и да сад нису у 10 екипа, смешна прича. А не видим ни по чему је Партизан јачи од нас на папиру рекао бих да смо слична категорија за сада.

Momenat kada Aleksa ustaje sa klupe, a cijela dvorana na noge, je zaista bio fantastičan. On trenutn prenosi energiju na sve ljude oko njega. I onda izađe na teren i bukvalno za 5 minuta pokida. Svaki pas nolook, driblinzi, ona trojka, jede u odbrani, samopouzdanje bukvalno probija plafon. Kapirao sam u trenutku da je otprilike tako Kampaco izgledao na nekim ABA ligaškim mečevima. 😁 Sigurno u nekom momentu mora doći do pražnjenja, posebno energetski, ali definitivno bi mogao da bude jedan ogroman bonus na startu sezone, i da nam da odličan zalet. PJ može da bude ozbiljan cheat na obje strane terena, imam osjećaj kad se spusti u stav da mu se ruke vuku po parketu. Kretnje, reakcije, sve 5. Frenk opet školski. Ostali standardno. Naravno, Ognjen je u solidnom kanalu baš. Organizacija sa njim mnogooo trpi, a trenutno nema hrabrosti ni sam da proba nešto. Trebaće vremena da uđe u sistem definitivno, i da prije svega iz odbrane crpi samopouzdanje za napad. Očekivao sam KKB u finalu i računao da će to biti pravi test, ali nije ni ovo loše ispalo, opet će hala biti 98% u našu korist 😁 Kad smo kod hale i navijača, ja sam svoju ulogu kao ujak odradio, indoktrinacija na 3 nova, mlada simpatizera, uspješno izvršena. 🙂

Pošto vidim da se neki smeju na moj post, evo spiska nekih bekova i njihovih indeksa korisnosti prošle sezone u EL: Gazi 0.1 Kurucs 0.1 Lukosiunas 0.1 D. Giedraitis 0.8 Strazel 1.0 Ziv 1.7 Mattsseck 1.8 P. Kalaitzakis 2.3 Ouattara 2.4 Lountzis 2.5 Hazer 2.5 Ko kaže da Redstar0356 ne može da ima bar ovakav, a što da ne i veći indeks, sam kaže da je mlad i da ima dobar odraz što znači da može dobro da katuje i koristi asistencije Tea, Šabaza, Jaga i Hange, a može i da ide na ofanzivni i defanzivni skok. Ako da po jedan koš iz kata i jedan iz tranzicije to su već 4 indeksna poena, uhvati jedan defanzivni skok i ofanzivni na svakoj trećoj utakmici to je još 1.3, iznudi 1 faul što može i da isflopuje i neka na svakoj trećoj utakmici baci najobičniji pas za šut za tri koji će biti asistencija, onda može da promaši po otvorenu trojku i napravi po 3 faula i opet će imati ukupan indeks 2.6 što je sasvim realno i ne vidim što to ne bi mogao da ostvari uz ovakve saigrače i vrhunskog trenera. Pritom je kao svi igrači koje sam naveo domaći što će nam značiti zbog Kupa i KLS-a, a naveo sam ih preko 10 znači da nije tačno da takvih igrača nema u EL što sam i dokazao, a sigurno su mi i neki promakli jer sam gledao na brzinu. Evo ja nudim opkladu svima koji misle da će Redstar0356 na kraju sezone imati manji indeks korisnosti od ovoga, ko izgubi opkladu ne piše dve nedelje, a ako ste tako sigurni da je on amater što navedeni igrači svakako nisu onda vam neće biti problem da se na to i kladite.

Retko ti se desava da napises ovakvu glupost. Mislim da nisam ni jednom ovako nesto video od tebe. Ostali deo upisa mozemo da diskutujemo ali ovo braaaaate.