Leaderboard

Bokiboj autoritativno 16p 10sk. Igra izuzetno čvrsto uvek,dobija i on batine redovno, ali nikad se ne žali. Smiren, skroman i uvek daje 200% sebe. Volim ga ko brata.

DV nikako nije bio svetac, bio je daleko od toga, to ne mogu da opovrgnu ni njegovi najveći ljubitelji, tzv. derviši. Međutim, čovek je bio košarkaška gromada, pri tome potpuni unikat i kao trener i kao lik. Košarka je siromašnija odlaskom tog čoveka. Ovde sad imamo 2 grupe navijača KKCZ: - prva grupa (gde spadam ja) su ljudi koji pre svega obožavaju košarku, pa tek onda klub za koji navijaju, meni recimo boćarski ili veslački ili džudo klub Crvena Zvezda ne znače apsolutno ništa u životu; čak i fudbalski klub koji je simbol SD CZ i simbol celokupnog sporta na ovim prostorima u meni ne budi više neke specijalne emocije, to je pre svega zbog ljudi koji ga vode ali i reprezentuju na svakom koraku, ali delom i zbog toga jer više volim košarku nego fudbal; sa navijačke strane - ja sam pre svega navijač KKCZ, što znači da sam propatio u životu i uglavnom bio "donji" između ostalog, pa je i taj Vujošević na nesumnjiv način obeležio 20 godina mog života, nikad ga nisam voleo ali je on između ostalog i doprineo da i KKCZ bude bolja, a morala je da bude bolja u svakom smislu da bi pobedila baš njega i njegovu dinastiju. Zato je pobeda nad DV Partizanom za mnoge cigane, uključujući i mene, bila maltene kao da smo osvojili Evroligu. Drugo, taj čovek je takođe bio i naš bivši trener i, znajući njegov karakter, ne verujem da je lelemudao i hvatao krivine dok je obavljao taj posao. Na kraju dana, DV je bio čisti košarkaški fanatik i ne dozvoljavam da se njegovo ime vezuje isključivo za klub koji simbolizuje, on je pronosio barjak srpske košarke na vrhunski način, a meni lično je srpska košarka nešto vrednije od bilo čega u ovoj zemlji i vrednije od bilo kog kluba, pa i mog. - druga grupa su navijači sportskog društva CZ kojima je primarna esencija taj otrovni rivalitet između dva privilegovana blizanca, o kom god sportu da se radi. Ja previše volim košarku da me odlazak jednog takvog velikana ne bi pogodio. Od DV verovatno ne postoji osoba koju sam na svetu toliko prezirao u mladosti, sa toliko antagonizma posmatrao, pokušavao da ga "lovim na grešku" i kad je ima i kad je nema i koju sam toliko želeo da moj klub nadraste i pobedi, pa ipak sada sa 40 godina sprcanih u guzicu mogu reći da je to samo jebeni sport i da ima toliko važnijih stvari. Na kraju dana, Dule je na onaj svet otišao kao čovek koji se držao svojih principa, kome je srce bilo na pravom mestu bez obzira na grube ili nevešte manifestacije tog stanja i koji se nije priklonio mnogo većem zlu nego što i jedno sportsko nadmetanje može da ga izazove, za razliku od mnogih oportunističkih jajara. Otišao je kao gospodin. Zbog svega toga, iako kao najljućeg rivala ikada ne mogu da ga volim, ja ga neizmerno poštujem i osećam prazninu jer je košarka ostala bez jednog giganta sa kojim sam živeo na ovaj ili onaj način veći deo svog života. Toliko od mene na ovu temu.

Vlade Djurovic na areni Rivera zove Romero

Moram da sročim post dok sam još pod emocijama, da se oprostim od čovjeka koji mi nije bio kao otac nego je bio otac umjesto oca, s obzirom da sam dijete razvedenog braka i odrastao sam sa majkom. Pa iako sam imao živog oca kog sam viđao s vremena na vrijeme a u jednom kratkom periodu života čak i živio s njim, njegov uticaj na mene je ostao onoliko skroman koliko susret sa slučajnim putnikom u vozu na nekoj lokalnoj relaciji. Sad će svi da pišu biografije i hvalospjeve a ja bih se osvrnuo na moj lični odnos sa Duletom i kako smo živjeli jedan pored drugog a da se nikad ne sretnemo tet-a-tet. Dule mora da je znao na nekom nivou da ima značajan uticaj na grobarsku populaciju ali nisam siguran da nas je doživljavao kao svoju vanbračnu djecu kao što smo mi doživljavali njega kao očinsku figuru. Prešao sam ovdje već na govor u množini iako pričam o sebi jer sam siguran da imam još dosta braće razbacane po Balkanu i šire, koju nikad neću ni sresti ni upoznati a koji danas osjećaju isti, nenadoknadiv gubitak. Takav je bio uticaj Duletov. Nemam neko dobro mjesto da ubacim Željka u priču pa ću iskoristiti momentum i još jedno porodično poređenje, o moja dva pradjeda, dva brata, koji su zajedno podizali domaćinstvo, tako što je jedan privređivao na željeznici a drugi se, u njegovom stalnom odsustvu, brinuo o porodicama i jednog i drugog. U toj priči Željko je stric, željezničar, koji se vraća kući izdaleka posle dugo vremena i donosi velike i skupe poklone za svako dijete, materijalne i nematerijalne. S druge strane, Dule je otac, neko koje tu i kad nije, figura od autoriteta čija se sluša bez pogovora i kog svi zovu “bajo”. Moj bajo. Željko je gradio kuću a Dule porodicu. No da se vratimo malo na sami početak. Moj prvi svjesni susret sa Duletom je bio u njegovom drugom mandatu u Partizanu, prvog se zbog mladosti ne sjećam uopšte. To je vrjeme s početka vijeka kad nisu postojale društvene mreže i portali pa se svaka veza s voljenim klubom svodila na ono što lično doživiš uživo na utakmicama. Moram pošteno priznati da su počeci našeg odnosa bili dosta problematični jer je solidan period postojao gotovo konsenzus da on nije trener za nas. Još je Gan bio u pamćenju mnogih a nije pomoglo ni što su rezultati, osim u domaćoj ligi, bili jako siromašni. Tako da sam i ja potpao pod taj narativ. Dijelom se mogu opravdati mladošću i vrelom krvlju a dio ide isključivo meni na dušu. Nije pomoglo ni što sam se, ubrzo nakon što je ustoličen za trenera, iz Beograda vratio u Sarajevo na studije, pa se moj odnos sa klubom par godina sveo maltene na rezultat na teletekstu. Negdje polovinom prve decenije 21. vijeka počinje da se omasovljava kablovska televizija u domaćinstvima i tako se obnavlja moja konekcija sa Partizanom koju sam dugo priželjkivao, te sa Duletom kao nešto usputno i neizbježno. Nekako u ovom periodu i klub počinje rasti na evropskom nivou pa se više medijskog prostora poklanja i tvorcu tog uspjeha, a na, u to vrijeme još uvijek skromnom Youtubeu, počinju se pojavljivati sad već legendarne konferencije za štampu posle utakmica. I u toj atmosferi, zajedno smo rasli Dule ja i ti… Po prvi put posle dugo vremena u životu sam upoznao čovjeka koji mi je s ekrana rekao (s obzirom da sam iz miješanog braka i da sam odrastao u manje-više čistim etničkim sredinama) da ne moram da budem jedno ili drugo. Ili oba. Ili nijedno ni drugo nego nešto sasvim treće. I svoje. I da je to sasvim u redu. Neću se baviti istorijom i hronologijom koja je dobro poznata, osvrnuo bih se na ono što sam od Duleta naučio i usvojio, u svom životu i biću, od tada pa do ovog dana. I ubuduće. I zauvijek. A to su: - jedinstvo u porodici, - požrtvovanje preko granica mogućnosti za prave vrijednosti, lične i društvene, - Iskrenost po svaku cijenu (ovo mi je donijelo više miran san nego korist u životu), - kosmopolitizam, - kultura i obrazovanje, - sloboda izbora i liberalizam, te - da je ponekad jedini ispravan način ophođenja sa drugom osobom ta da ga pošalješ u pičku materinu. Možda sam to sve usvojio od njega a možda je to sve vrijeme čučalo u meni i čekalo da se oslobodi, no nesumnjivo da je baš on bio taj katalizator promjene. Zahvaljujući njemu ja sam oslobođen. Lično tebi Dule, riječi kojima se opraštam od tebe, nadam se samo za neko vrijeme a ne zauvijek: Danas, u vihoru neprekidnih društvenih promjena, otišao si noseći Partizan u srcu i baklju slobode u ruci, i ostavio nas da tu ljubav i tu baklju nosimo dalje. I za tebe. I dok god to bude trebalo. Ja sam izgubio oca, svijet je izgubio čovjeka. Neka ti je vječna slava i hvala ti do neba.

Дозволите ми да се као звездаш једним уписом опростим од Дулета Вујошевића. Урадићу то на овој теми, јер на друге не залазим, и јер бих желео да избегнем полемике са гробарима о стварима око којих тешко да можемо да се сложимо. Данашњи клинци никада неће моћи да схвате у којој мери је тај човек обележио живот навијача Партизана, а у одређеној мери и навијача Црвене звезде, поготово генерација које су у његовој ери стасавале и почињале да навијају. Као клинац никада нисам волео Дулета. Био ми је сувише пргав и намазан, сувише спреман да се за победу бори на сваки дозвољени и недозвољени начин. Део те личне нетрпељивости према њему свакако је био и последица чињенице да је нама звездашима деловао као непобедиви генерал непријатељске војске. Буквално смо могли да набројимо све победе Звезде над Партизаном у његовој ери, јер их није било много. Долазак Небојше Човића у Црвену звезду донео је један од најзанимљивијих периода у историји савременог ривалитета вечитих ривала, јер, колико год навијачима Партизана било непријатно да ово прочитају, њих двојица су, кад је у питању спремност да се хода по ивици дозвољеног, били методолошки слични. Отуда и она чувена епизода Утиска недеље у којој је између њих варничило на ивици физичког сукоба. Оно што је Дулета одвајало од свих других спортских радника био је интелектуализам и склоност да проналази аналогије између спорта и уметности. Слушајући га како прича о Богдану Богдановићу, човек је могао да научи нешто о књижевности или сликарству. Кад је говорио о кошарци, више него на спортске, позивао би се на књижевне ауторитете: од Ане Ахматове до Меше Селимовића. Тиме се врло упадљиво издвајао из спортског еснафа у Србији у којем, част изузецима, образовање никад није било јача страна. Верујем да му је управо познавање књижевности и уметности омогућило да боље разазнаје људске карактере, па су у тимовима које је он тренирао доминирали играчи које бисмо могли описати са две речи: ратници и радници. Методе које је примењивао у алхемијском процесу претварања талената у играче нису увек биле елегантне, неретко су биле и грубе, али му нико не може оспорити да су биле ефикасне. На крају каријере, а на почетку напредњачке ере, већ тада видно нарушеног здравља, Дуле је вешто играо и неке друге игре, надгорњавајући се са првим човеком режима на терену спорта и политике, који у Србији никад нису били баш сасвим одвојени. И у том надгорњавању је био бескомпромисан као што је био мало ко или нико после њега. Тек у контрасту са начином на који је завршена политичко-спортска перипетија са Жељком Обрадовићем, Дулетов приступ је ретроактивно изгледао још храбрији, још пркоснији. Никада себи није дозволио да конференцију за штампу заврши недоречен. Нека је вечна слава великом ривалу и великом спортском раднику. Био је од јединствене сорте људи, каквих је све мање у овом времену.

Imam dobru vest za tebe: Abrines je u penziji.

Igrač koji odlazi na velika vrata bez obzira na sve! Mali igrač, velikog srca! ❤️ ❤️

Niko da pohvali glavni razlog za preokret.

A sada malo ja. Kao prvo bas me briga vise i za klub i za takmicenje. Ko je prvi dozvolio da se uvedu gostujuci navijaci na utakmice, taj nije normalan. Dete pored mene je pogodjeno sa metalnim predmetom u glavu. Decko od svojih 10ak godina je dobio ozbiljnu posekotinu na celu, a gomila narkomana i smradova se odozgo smejala i nastavljala da gadja sa punim flasama. Bacala topovske udare i polivala sa nivoa 400. I sve to na deo tribine gde je bilo puno dece. Video sam da su i jednu devojcicu izveli uplakanu.. Stoka. I onda neka neko kaze kako je navijanje bilo vrh. Laseri sa obe strane, od kojih je njihov radio non stop. Da ne pocnem od ulaska na utakmicu, gde sam se po prvi put u zivotu uplasio da cu se ugusiti. Zasto? Pa da bi skotovi usli bez karata. Organizacija nula. Ljudi su nesposobni da bilo sta osmisle i organizuju. Vrhunac je bio kada se upalio protivpozarni alarm, a niko nije ni konstatovao to. Dugo sam razmisljao juce. Posle svega sam shvatio da smo svi mi ta ista stoka. I da se ne shvati pogresno, ja sam prvi ta stoka. Stoka sam sto sam dopustio da sve ovo. Stoka sam, jer gledam kako ti isti navijaci ne dodju na praznik na utakmicu, jer kao praznik je, ali je u redu da prodaju deci drogu na taj isti praznik. I ne, nece nam biti bolje i kada se promeni vlast i kada budu privatni klubovi i kada i ako ikada udjemo u EU, nece, jer smo mi propala nacija, koja gleda samo kako da unisti, isvrlja, povredi, ne plati parking, ne plati ulaznicu, prevari....... I sve ove moje reci nisu ni delic one jedne suze onog deckica kog su krvavog izveli iz dvorane. Sramota me je, nas 😪

Слушам Кузму како отвара подкаст са причом да је суђење било у нашу корист, и онда иде прича о томе, уместо да се прича о кошарци... У једном тренутку чак каже да нам се вратило за оно против Олимпијакоса, кад смо брутално покрадени пред очима целе Европе. Невероватно је како је једна особа лабилног менталног здравља успела у јавности да заврти бесмислену тезу о експо судијама, и сад се навијачи Звезде правдају љубоморним навијачима комшијског клуба. Стеван Сремац је једном рекао: „Кад Србин хоће да буде напредан, он прихвати мишљење својих непријатеља.” Мени тако некако изгледа кад навијачи Звезде хоће да буду ”објективни”. Полемисати са тезом да судије у Евролиги систематски навлаче за Звезду је вређање моје интелигенције.

Nan je iz 8 poseda u poslednjoj četvrtini dao 13 poena, Batler je iz isto toliko dao 3. Kakva Ćelava Prevara i kakav Jago, ni njima utakmicu nisu dobili Ataman i Šorts, nego dva najbolja strelca koji su isporučili kada je trebalo, dok naša dva najbolja strelca nisu, simple as that.

❤️

Hejter Željka Obradovića koji je rešio da troluje grobare pričom kako je Ataman goat i navijanjem za timove koje on vodi, a pošto je razočarani navijač rezultata KKCZ onda mu je ta novoformirana forumska persona dobro došla i da se distancira od neuspešnog kluba, navija za kudikamo uspešnije timove poput Efesa i PAO-a i povremeno istroluje i navijače Zvezde tako što će im na ovom topiku otvarati oči i obraćati im se sa vi, vaš, vama. U početku je bio relativno zanimljiv koncept, al' pošto to evo traje već godinama postalo je prilično dosadno, repetitivno i krindž.

Ovo je bojim se i bio problem sinoc. Te uloge i nacin na koji se igra kod Obradovica su upitne jer tek sam danas ugrabio da pogledam mec, pocelo se sa Riverom koji je bio ok u toj roli cak i fino nalazio nacine da poentira iz reketa, al sustinski njemu je dodjeljena ta Motiejunas rola, dje se pocne sa njim da se opipa malo ta protivnicka ekipa i napada preko njega dok se ovi ne prilagode i onda ulaze ovi drugi centri ili small ball specijali sa Semijem. Ono sto meni nije bilo jasno je da se odjednom krenulo da se switcha (dje je Rivero isti imao problema) i na terenu je bilo prakticno toliko missmatcheva dje su igraci poput Kalatesa i Karlika cesto birali dobra rjesenja i napadali te missmatcheve i iz toga skoro svaki posjed kreirali prednosti odakle se moralo pomagati, sto je dovodilo do and1 situacija, otvorenih suteva za 3 i generalno se Sterling Brown tako razigrao jer mu je usled toga i samopouzdanje skocilo pa je pogodio i neke teze suteve usput. Bas iz te konfuzije pri komunikaciji na switchevima i pomjeranju odbrane su dovele da dozvolite masu ofanzivnih skokova sto je bas nekarakteristicno ove sezone bilo za vas jer ste vi u tom segmentu dominantni bili i prilicno ste dobro kontrolisali i defanzivni skok, odakle ste jos tih poena "iskrvarili". Ta odbrana dje se switchalo i nakon toga ostajale rupe i missmatchevi je ultimativno bilo nesto sto je Partizan skoro citav mec koristio, bez da su oni nesto tu specijalno se spremali za to vec samo uzeli ono sto je odbrana ponudila, pogotovo sa 2 tipa u Karliku i Kalatesu koji te stvari umiju da eksploatisu. Kad je prvi put Semi iskoriscen kao small ball 5 reko sam svaka cast top specijal, no vremenom on postade legitimna rotaciona petica i opcija umjesto nesto sto je trebalo da posluzi kao neka change of pace opcija. Otud nijedan od centara nije se nesto posebno naigrao nit razvio sa tim bekovima neku dobru hemiju tokom sezone da mogu biti legitiman par da i drugi imaju benefit od njihovog uparivanja. Da se vratim na Butlera i Nworu, ja zaista smatram da je Jared Butler jedan od najboljih igraca koji je ove sezone dosao u EL, na njegov individualni kvalitet ove sezone dobijeno je dosta meceva pa mi nije bas najjasnije da se on tu kritikuje previse. Mislim da je i ove sezone bilo dovoljno dokaza da je Butler dosta efikasniji igrac i da ima bolje procente kad se kreiraju pozicije za njega da uzme sut nakon sto se iskreira prostor ili pozicija za njega, bilo iz pindowna, staggera, bilo koji nacin gdje on ostane sam sa dovoljno prostora da sutne, o cemu uostalom i govore procenti da te nebranjene catch and shoot situacije rjesava sa skoro 50% uspjesnosti bilo za 2 ili za 3, dok sa druge strane taj procenat pada na oko 30% kad se pusti on da sam za sebe tu kreira i uzima teze suteve iz izolacija. Nemoguce mi je da treneri to nijesu znali ili primjetili kod njega dosad. Na racun tih prvih partija kad je kidao bas u svakom aspektu data mu je ta sloboda da moze da cini sto god oce, al takodje, u utakmici sa ovakvim ulogom, trebalo je vise igrati na njegove prednosti i pokusati da mu se pomogne da dodje do cistijih situacija da postigne poene umjesto da mu se uvali lopta, rasiri i snadji se majstore. Slicna situacija je i sa Nworom, mada je on oduvijek imao losu selekciju suta samo ti sutevi nekad i upadaju jer on nema tu svijest sto je dobar a sto los sut, on ce to da uzme kad mu se pruzi prilika. Tu je meni mozda ponajveci krivac za tako nesto Obradovic, jer od kako se krenulo sa tom praksom primjetan je pad taj u efikasnosti iz izolacija jer su se ekipe i prilagodile i znaju sto da ocekuju (prvenstveno napade iz tog spanskog pnr koji vam je dosta dobro prolazio ove sezone), a i preveliko oslanjanje na njih dvojicu da to rjesavaju iz izolacija sto su vremenom postali neefikasni nacini da napadate ekipe. Bas zbog tih ISO heavy napada kontrola izgubljenih lopti je kljucna jer je lopta obicno kod ballhandlera sigurna i ne trosi se i ne gubi previse njih, no sinoc ih je bas bilo previse sto je takodje tesko nadoknaditi ako se igra na taj nacin. Sustina je da Vas napad ima mnogo potencijala i dosta kvaliteta da bude medju elitnijim u EL ali da se to slabo koristi i da je previse fokus na neke neefikasnije nacine da se napada bez obzira na njihov individualni kvalitet. Prastajte zbog predugackog posta, samo istece iz mene kad krenuh da pisem...

Rutinski

Nikoga nije ostavljao ravnodušnim, kontroverzan u rečima i postupcima. I dobar i loš, heroj i grešnik, borac, posvećenik, emocija, umetnik. Međutim, kada se sve bude sabralo, kao što je slučaj i kod drugih ljudi koji se izdvajaju iz mase, prevladaće to da je pomerao granice košarke, kojoj je fanatično pripadao, da je govorio protiv zla koje je zavladalo Srbijom i da je crno-belom svetu podario nezaboravne i neuporedive ne trenutke nego periode. Hvala mu na tome. Neka mu je prosto sve, laka mu zemlja i počivao u miru.

Izundu do 2028. godine u Zvezdi 🙂

Tokom 17 godina (je-bo-te) na forumu, ova tema mi je često bila terapija. Danas nisam mogao ni da priđem ovde, nisam mogao ni sa kim da pričam ni uživo, prva reakcija i potreba je bila da se zaključam i izolujem od svakog dodira sa spoljnim svetom. Razbilo me ovo u sitne komadiće. Mislio sam da se polako sastavljam malopre kad sam se zajeb'o da kliknem, i jedino što imam da vam poručim je da se terate u kurac, svi. Dok ponovo sakupljam svoje deliće moram i ja da izbacim iz sebe nekoliko crtica. Pamtim sve epohe Partizana počevši od generacije Kiće, Praje i Arsenija Pešića. Svaka od tih epoha i generacija je imala nešto posebno i nezaboravno. Ali nivo emocionalne povezanosti, snaga čitavog spektra osećanja pre, za vreme i posle utakmice, svedočenje kako jedan čovek od trenera koji poprilično iritira svoje navijače dolazi do statusa božanstva, kako navijanje za sportski klub prerasta u religiju, kako se trener, igrači i navijači jednog kluba stapaju u porodicu u najpozitivnijem smislu...sve to je ekskluzivitet samo jednog perioda, čiji je početak i kraj Dule u svom najdužem mandatu u KKP. Ja sam tek danas ukapirao, bar što se mene tiče, sve nakon Duleta je pokušaj čuvanja vatre, pokušaj recikliranja ili pokušaj da se ponovo dosegne taj nivo emocija, ta bajkovitost cele priče ali jbg, više nikad nije bilo isto i verovatno nikad i neće biti. Mnoge stvari će mi nedostajati, i to sam danas skapirao, recimo večeras mi je nedostajalo i to da trener KKP uleti u teren i krene da sipa tople pozdrave sudijama u neprekidnom nizu sve dok ima daha, sa mimikom i ekspresijom koja omogućava da svako slovo razumeš i kada ništa ne čuješ. I sve vreme pišem sebično, o tome šta sam ja izgubio. Jbg Dule, mnogo više si dao Partizanu i svima koji smo u nekom trenutku bili deo te priče nego što si dobio nazad. Hvala ti i načestitaj se nove godine nekom gore koji ti je prerano i nepravedno dosudio drugu tehničku.

Ovo je takav udar na drzavu da ja nemam reci, nedovoljno medijske paznje danas po ovom pitanju. Ko nije ispratio: U Nisu bi trebalo da se raspisu lokalni izbori jer ne moze da se izabere novi predsednik Skupstine, jer je stari dobio zatvorsku kaznu i ostao bez odbornickog mesta, i prekinut mu je mandat predsednika Skupstine. U Nisu postoji 61 odbornik. Ako izuzmemo ovog kome je mandat prekinut, ima ih ukupno 60, od toga 30 vlast, 30 opozicija. Procedura je da se prvo izabere novi odbornik, a nakon toga novi predsednik Skupstine. I za jedno, i za drugo treba vecina da izglasa, tj. potreban je 31 glas. Opozicija je bojkotovala skupstinu, tako da se danas pojavilo samo 30 odbornika iz redova vlasti. Oni su doveli zenu koja ce biti novi odbornik i predlozili nju, a prilikom glasanja ona je imala pravo glasa da glasa za sebe, iako nije bila odbornik u tom trenutku????? Samim tim oni su sa 31 glasom izabrali nju za novog odbornika (ona glasala sama za sebe, iako u tom trenutku nije bila odbornik nego obicna gradjanka), a onda sa njom zajedno izabrali novog predsednika. Ovo ne da nije dozvoljeno, nego je potpuni udar na sva moguca prava. Zena koja nije odbornik je imala pravo glasa u skupstini.

Samo da pozdravim najveceg cara univerzuma i prosetam novi avatar.

Do kraja nemamo ni jednu utakmicu sa ekipama sa kojima se borimo za PO/PI, za razliku od konkurenata, koji imaju gomilu medjusobnih duela, tako da je svako predvidjanje sta nam odgovara besmisleno, verovatno do pred poslednje kolo. Na nama je da pobedimo sto je do nas, dakle sledece 3, i da duel u Madridu nista specijalno ne resava. Ako ostvarimo to, mozemo smatrati da su ciljevi ispunjeni, jer 22 pobede su ozbiljan rezultat, za sta god to bude dovoljno.Za pocetak, da veceras komsijama pokazemo ko je bolji

👏

Nije mu možda mesto ovde ali je top. ❤️

Sa Batlerovim ulaskom u igru smo otisli na -12 (usao na +9, izasao na -3). Druga interesantna serija se desava u 3/4, kada pravimo +12 (od -13 do -1) izlaskom Nwore. Batlerov lezeran pristup, i odbrambena nezainteresovanost Nwore su prilican ekipni problem koji nisam siguran da li mozemo rijesiti. Energija koja curi iz njih dvojice je tesko nadomestiva, iako imamo fantasticne dvosmijerne igrace u Kodiju, Monekeu i Kalinicu + Bolomboj/Ojeleye. Danas su napadacki bili prilicno na visokom nivou obojica, uz odlican sudijski kriterijum, a ipak smo imali veliki problem protiv predzadnje ekipe u EL. Ako mislimo do play-in/F4, pozrtvovanje i timska disciplina mora da bude na puno vecem nivou. Bas kod Nwore i Batlera kao napadackim udarnim iglama. Inace, polako ce frustracija ostatka ekipe da dodje do izrazaja, jer je potrosnja prevelika.

Ali kakva bedna partija Hapoela, haos. U meču koji im je važniji nego Monaku. Doduše, sreća nas je već počastila raspadom Dubaija protiv Efesa, nismo zaslužili ni trunku preko toga. I treba porazi od Makabija, Bajerna, Ocokoljića i Penjaroje da bole i bride. Pa nek češe ćelu implementator.

Fino neko društvo ❤️

Izgoreo je u svojoj strasti čovjek čudan, prijek, isključiv, ponekad agresivan. Možda smo imali trofejnije, ali nismo imali odanijeg. Možda smo imali pametnije, ali nismo imali hrabrijeg. Umro je čovjek koji se nije plašio da svoj zanat mjeri savršenstvom. Stalo je srce Partizana.

Imam utisak u vezi Yaga isti kao svojevremeno za Džonija Ivanovića, jednom kad je upumpana ozbiljna lova u klub čitava priča je postala prevelika za njega. Iako je limitiran igrač, definitivno ću ga se rado sećati i može da se napravi lepa kompilacija njegovih mudaških poteza i vratolomija. Želim mu sve najbolje u nastavku karijere, ima mesta za omalenog majstora na nekom malo nižem nivou u odnosu na ovo čemu mi trenutno težimo.

Najjace kad je onom celavom kolegi rekao ako dobijemo vodim te na veceru, ovaj da se izvuce kaze ali bice kasno a Don Vlade mu kaze ne boj se znam kafanu koja radi do kasno.

Ali Džered Batler sa pulsom 29 koji hoda posle onakve trojke. Ne trči, ne kurči se, ljudi on hoda. Izvadio nas čovek iz ponora. Mačorčina jedna.

cigani nikad zadovoljni

Ništa, mora da je moja tašta svoje političko mišljenje formirala na pijaci ili kod frizera, a ne celodnevnim ispiranjem mozga Informerom i Pinkom. Mek, sutra da pogasimo apsolutno sve televizije i ostavimo samo N1, ovi koji se kunu u Vučića bi počeli da ga pljuju u roku od maksimalno 3 dana.

Oduvek sam mišljenja da kad je smrt u pitanju nema reči kojim čovek može da iskaže žaljenje do kraja, sve je malo u odnosu na konacnost tog ishoda, tako da nemam ništa pametnije od neka mu je laka zemlja i hvala mu na svemu. Braćo moja iskreno saučešće zbog zajednickog gubitka.

Ne znam da li je istina da se Kodi dogovorio sa Olyjem ili nije, videce se. Ako jeste on je sa svim svojim vrlinama i manama najposteniji igrac koji je igrao kod nas. Dobio je zasluzene ovacije.

Karter umesto Jaga pa dokle doguramo, sa Jagom necemo predaleko.

Нећу фактурисати овај пораз ни Саши ни Батлеру, иако су за њега криви и један и други. Биће времена да се пише о томе. Највећи кривац за пораз је организација која себе назива Делије север. Године су прошле откад сам последњи пут био у копу, али јуче се ситуација тако наместила да сам гледао утакмицу баш из срца навијачке трибине. Остао сам шокиран оним што сам доживео. Када сам у периоду од 2008. до 2012. пратио углавном фудбалски клуб и редовно ишао у коп, цео однос тих професионалних навијача према клубу је био потпуно другачији него данас. Иако је и тада међу вођама било криминалаца и профитера различитих фела, ипак је била присутна и искрена емоција према клубу. Кад би нас судија покрао, ишло се организовано испред ФСС-а да се врши притисак. Кад играчи играју важан меч, ишло се на тренинг, да се пружи подршка. Кад би играчи везали пар лоших мечева, дизале су се пароле посвећене њима, као опомена да морају боље. Сви су некако живели за титуле и победе, како симпатизаери, тако и професионални навијачи. Синоћ сам остао забезекнут њиховом потпуном емотивном одсеченошћу од дешавања на паркету, чак и потпуном незаинтересованошћу за утакмицу. Три и по четвртине певало се само да би се вође навијачки препуцавале са вођама гробара, алудирајући на њихове везе са Сплићанима. Почетком треће четвртине, док се ломио меч, певало се неком њиховом преминулом другару. На крају је ваљда у четврој четвртини неки генијалац повео песму од Баје Малог Книнџе о Крајини, па се и то певало. Еј људи, наши момци играју најважнији меч у сезони, против љутог ривала, а њима је ово репертоар песама? Делије су постале саме себи сврха, а Звездине утакмице им дођу као повод да се окупе и певају о себи, ривалским навијачким групама, НАТО пакту, Русима, Хрватима, Косову, амбасадору Хилу, преминулим другарима и свему осталом, само не о клубу Није то наравно сада почело, траје већ неко време. Али мени је вечерас све постало јасно кад сам видео својим очима да ти људи уопште не гледају меч, не окрећу се ка паркету, немају благе везе шта се дешава. Дошли су да отпевају списак својих унапред припремљених песама које немају везе са Звездом, да подигну пароле које такође немају везе са Звездом, па да иду кући. Кад је последњи пут подигнута кореографија или парола посвећена играчима? Кад смо уопште на кошарци имали било какву кореографију која се не своди на дизање кринџ балона и најлона? Сећа ли се ко оних кореографија Гробара о Партизану на почетку Жељкове ере које су биле буквално уметничка дела? Да ли је наша трибина урадила ишта слично у овој потенцијално историјској сезони? Ништа, нула, евентуално балони у облику кифле, као синоћ. Јебига, ваљда кад зидаш зграде по Београду на води, изгубиш интересовање да се бакћеш по трибини.

Nije samo da ljudi žele Miljenovića jer je domaći, već zato što je sasvim ok košarkaš. Momak ima dvocifren indeks u ABA ligi u proseku za 17 minuta po meču, bacanja izvodi preko 90% a mnogo ih iznuđuje, aktivan je u odbrani. Kao što rekoh gore, neće nam napraviti neku razliku u EL ali lepo je videti novog domaćeg igrača koji vredi nešto. Na sve to, saigrači ga vole očito i po ovim objavama, momak ćuti i radi, ima pravi pristup obavezama, ne pravi nikakve probleme a na kraju krajeva je verovatno i više nego 3 puta manje plaćen od istog tog Yaga. Mislim da sa sigurnošću možemo reći da je Miljenović danas bolji igrač nego pre početka sezone, uprkos svim okolnostima. Ne smemo biti tako bahati da nipodaštavamo takvog igrača, proći će vreme kad će nam back up back upa biti stranac sa solidnom reputacijom i dobrom platom.

Kalina je više utakmica prelomio trojkom preko ruke. Obično su ulazile, jbg ova nije. Imam poverenja u njegov šut, posebno kada se lomi.

Chima u OT 8 poena 2 skoka 1 asistencija 1 blokada Kakav takeover u OT. Bravo za sve igrace, bas bitna pobjeda.

Iii idemooo. Druga sezona zaredom - FIJASKO! Samo se nadam da nećemo ponoviti grešku kao par puta do sada i smenjivati Sašu u Oktobru ili Novembru. Moramo to odraditi odmah u Junu i priznati grešku. Da ne bude svaki put ista priča... Posle dođe novi trener, sezona već u kanalu, "nije on selektirao tim" i tt što gledamo par god već. Prošle godine je skupa igračka doživela debakl , ove god najskuplja igračka u istoriji igra lošu sezonu u EL a za debakl ćemo videti po rezultatima u Aba ligi. Čovek kome posle 35 kola u EL tim izgleda sve gore i gore.. kome svaka ekipa bukvalno i u Aba ligi može lagano da ubaci 100+ poena , koji se nije proslavio ni u prvom mandatu, koji pojma nema šta priča na konferencijama ... Nema šta da traži više kao trener Zvezde.

Ko se jos seca poslednje pobede u Madridu kada je Radonja u korona sezoni sa ovim Evrokup timom drmnuo Real

Ovoj potez je samo dokaz da naši i dalje ne znaju šta rade. Oteraš ga, vratiš ga, onda ga forsiraš i oteraš Grejma jer Jago ima muda a ovaj ne zna da dodaje loptu, pa ti igra ispred Miljenovića cele sezone i na kraju kad se sve lomi ti otpustiš njega i odlučiš da ti ipak pleja igra momak koji je cele sezone sedeo na tribini. Zanimljivo.

To bi bilo to. Neka je sa srecom i hvala za sve.

Dva sata ne mogu da se smirim... Sećam se kad me je lično on spasao od batina na kraju utakmice u Zagrebu kad je na dodeli pehara ostalo samo desetak razbacanih Grobara a neki redar Purger, sa dvojicom kompanjona, penio na mene i moju bivšu kao morate da izađete, ja naravno zadrvio ne idem, izbacite me. General prišao, zamolio nas da izađemo, ja salutirao, izašao bez pogovora. Mnoge priče možemo da ispričamo i mnoge ćemo pričati u danima koji dolaze. Značajnijeg trenera nismo imali. Jednog dana, kada budemo imali svoju halu, svi znamo kako će se zvati

Kodi 16p 14as Ogi 19p 5/9 za 3 Izundu 13p 6/6 za 2 6sk Moneke 21p 9sk

Pritisak 120 sa 80, puls 50. Ladan kao špricer. Majstor! ❤️