Forums

Ja sam se primio jos u Lapovu...   Ana Panter navija za Nanter! Pa je poslovicno protiv Pariza pa navlaci za Real.   Nema veze izaci cu sam.

Dok ona licno uziva u svim pogodnostima koje su joj donele sufrazetkinje i feministkinje.. dokone zene srednjeg staleza... Jeza me podilazi od bezobrazluka i stepena ignorancije. 

Trebalo je da mi kažete, da ne budem u tolikom autu.   I ne da sam bio u autu, nego sam napadao na porgrešan gol nesvestan postojana čitavog jednog miniuniverzuma, koji je inicirao gomile tekstova u ozbiljnim publikacijama, a ne u nekom tamo Glasu Mislođina, o paradoksu Fuentesa kao sponi njegove fizičke nebitnost i ekstremne retorike, koja stvara vakuum koji ovo more devojaka popunjava svojom projekcijom nekakvog antiheroja.   Ne znam da li sam ikada video takvu dekonstrukciju hipotetičkog nasilja kao na tim nekim ženskim profilima koje sam listao, odnosno na rastavljanje nečijeg imidža na delove i ponovno sastavljanje u oblik koji njima odgovara.    Jer ovde zapravo nije reč o politici, već o kontraestetici. Za te devojke, Fuentes je dodatna oprema i nekakav addon za njihov lični narativ o slomljenosti. Zato ona rečenica - mogao bi da me udari i to bih osetila kao poljubac - u stvari savršeno ilustruje tu mazohističku fantaziju koja služi kao beg od poražavajuće prosečnosti.   Takođe, taj Fuentesov agresivni šovinizam deluje kao hladan tuš otrežnjenja koji, paradoksalno, pruža osećaj strukture i nekakvu supstancu devojkama koje se u svom mikrokosmosu osećaju izgubljeno i izopšteno u izolaciji ili samoizolaciji   Reč je, dakle, o preciznom prikazu kako se radikalizacija na internetu često ne dešava zbog ideologije, već kroz usamljenost, poremećaje pažnje i potrebu da se sopstveni bol zbog usamljenosti učini posebnim kroz najradikalniji mogući kontekst. I to podjednako zahvata i leve i desne, i gornje i donje, kao i one na centru...   A parasocijalne veze su mi inače omiljeni tajni sastojak koji omogućava da likovi poput Fuentesa opstanu, uprkos tome što govore stvari koje bi u stvarnom svetu naterale mnoge žene da pobegnu glavom bez obzira. Jer to je iluzija intimnosti bez rizika, odnosno jednosmeran odnos gde obožavalac ulaže emocije, vreme i energiju u osobu koja ni ne zna da obožavalac postoji.   Za te devojke, Fuentes je idealan partner jer je bezbedan, on je na ekranu i ne može da ih stvarno odbije, niti da ih stvarno povredi u fizičkom prostoru.   On nije zauzeti holivudski glumac, već je je teoretski uvek tu, u svom podrumu odakle strimuje kao nekakav barjak na koji onda one kače zastave svojih vlastitih trauma. I tu je mehanizam brutalno jasan: ja se kao žena osećam loše, odbačeno i ružno, pa kad za to dobijem potvrdu jer mi je Fuentes rekao da sam beznačajna, mi smo onda partneri u tom mom jadu.   I to stvara osećaj zajedničkog fronta. Devojke koje traže identitet u Fuentesovom svetu zaista ne traže politički program, već intenzitet. One menjaju zdravu interakciju za digitalni adrenalin koji im pruža njegov ekstremizam.   Kako sam samo ispao naivan kad sam ga proglasio nebitnjakovićem...    

Respect za:     

Andjo pa ne idu te zene da smetaju ICE vec obrnuto.     Pa da bolje da niko ne protestuje, dok te neko tlaci.Bolje to prihvatiti na miru i dopustiti da te gaze.Nesto mi poznat mentalitet...