I u brzinu treba imati umeće, kako god ta pravila važe poodavno i treba se njima prilagoditi. Makedonci odigrali iznad svojih mogućnosti ali teško da sa ovim rezultatom mogu dalje. Izgubili su prvi meč 14 razlike a to je teško nadoknaditi.

Moyes na 3 pts od LŠ 

Potcenjuje se kontinuittet USA politike, sve je to isto, samo upakovano u drugačiju oblandu. Lobiji koji vode politiku, bez obzira na stranku na vlasti imaju iste interese. Ukoliko USA prisvoji Grenland (lično mislim da neće), to je gotova stvar. USA saveznici inače i ne poštuju međunarodno pravo, inače ne bi bombardovali našu zemlju, pobili silne civile,  i protivpravno oteli teritoriju. Znam, znam, to je bilo u redu da se uradi, kada im odgovara onda je u redu, a kada to neko drugi radi onda nije u redu. Biće interesantno ako najveća demokratija među njima otme 2 miliona km2, i to od saveznika. Ako USA uzmu Grenland očekujem da Evropske demokratije uvedu žestoke sankcije (lol, nope).

Namera Amerikanaca da nekako pripoje sebi Grenland ne počinje od Trampa, pa je svaka takva tvrdnja, po kojoj vreme američkih angažmana i interesa na Grenlandu koincidira sa pojavom Trampa, samo ili nepoznavanje istorije, ili nepotrebna i neutemeljena fasciniranost Trampom koja dovodi do pogrešnih zaključaka.   Jer, američko interesovanje za Grenland kao potencijalnu teritoriju za pripajanje datira još iz 19. veka, odnosno još otkad je tadašnji sekretar države Vilijam Sjuard, nakon uspešne kupovine Aljaske od Rusije, predložio i kupovinu Grenlanda od Danske, videvši ga kao strateški važan deo mozaika za američku ekspanziju i kontrolu nad severnim morem. Ova ideja je bila, naravno, deo šireg ekspanzionističkog duha, a i kako bi se omogućilo Americi da, kako se onda govorilo, komanduje svetskom trgovinom.   Početkom 20. veka, interes se ponovo javio 1910. godine, kada su američki zvaničnici razmatrali kupovinu, a i tokom Prvog svetskog rata, naročito u vreme kada su SAD kupile od Danske ono što danas nazivamo Američka devičanska ostrva. Da bi tokom Drugog svetskog rata taj interes postao praktičan, jer su SAD zauzele Grenland, dakle Ruzvelt a ne Tramp, kako bi sprečile Nemačku da ga koristi kao bazu, uspostavivši vojne instalacije za odbranu severnog Atlantika.   Posle rata, Truman je razmatrao aneksiju ili kupovinu Grenlanda zbog strateškog značaja u Hladnom ratu, uključujući i ponudu od 100 miliona dolara Danskoj, ali je odustao zbog diplomatskih razloga i umesto toga se fokusirao na vojne sporazume, što će, po mom skromnom mišljenju, biti model koji će doneti i neki budući novi dogovor SAD i Danske.   Zatim se to pitanje tretiralo prvenstveno kroz vojno-strateške aranžmane umesto direktnog pripajanja, pa je potpisan sporazum između SAD i Danske koji je omogućio Americi da održava i gradi vojne baze na Grenlandu, poput instalacije radarskih sistema i odbrane od balističkih raketa.   I ma koliko nas zaslepljenost Trampom vodi u nekom pravcu, jasno je, dakle, da istorija američkih pretenzija ni u slučaju Grenlanda ne počinje od Trampa, već on samo ide dobro utabanom stazom svojih prethodnika.   Istorija koja se ciklično ponavlja, ili se barem takoreći rimuje sa nekim budućim vremenskim intervalima, uči nas da se te pretenzije neće završiti ni posle Trampa.

Potcenjuje se kontinuittet USA politike, sve je to isto, samo upakovano u drugačiju oblandu. Lobiji koji vode politiku, bez obzira na stranku na vlasti imaju iste interese. Ukoliko USA prisvoji Grenland (lično mislim da neće), to je gotova stvar. USA saveznici inače i ne poštuju međunarodno pravo, inače ne bi bombardovali našu zemlju, pobili silne civile,  i protivpravno oteli teritoriju. Znam, znam, to je bilo u redu da se uradi, kada im odgovara onda je u redu, a kada to neko drugi radi onda nije u redu. Biće interesantno ako najveća demokratija među njima otme 2 miliona km2, i to od saveznika. Ako USA uzmu Grenland očekujem da Evropske demokratije uvedu žestoke sankcije (lol, nope).