Како је било лепо видети Уертаса уживо, и после толико година човек је савршено физички припремљен, као струна.
Виродета је одлично поставио одбрану на Регленду, агресивна искакања, удвајања, а у нападу чист квалитет њиховог тројца, иако је Перистери добро парирао и није се дао до самог краја, свиђа ми се како изгледа Спанулисова идеја да се игра кошарка. Одлична подршка за Перистери, грмелиђсу Грци све време.
У другом полуфиналу окршај старих ривала из Шпаније, Уникаха ушла пренервозно у меч, Мурсија са друге стране тачно знала шта напада, како брани, одличан скок, Куруц са НБА телом, Тодоровић old school. Добили су на моменат и Ениса у 3/4, а онда се све преокреће почевши од тројке Ђедовића од таблу, да би се потом растрчали, пустили руку и кренули да мељу ритмом као много пута до сада ове сезоне.
Ово такмичење је свакако занимљивије од Еврокупа, није лошије, али није ни боље, квалитет је ту негде, мада и даље мислим да је Париз ту за копље изнад свих.
Утисак кваре ФИБА судије, велике незналице.
Штета што је посета била никаква, растерећујуће кошаркашко поподне у Арени.