Forums

Da, mafijasko pranje novca ili logicno poslovno razmisljanje. Interesatno je da se obrazujete iz wikipedije, a da nemate iskustvo kako mali I srednji biznis funkcionise. Kako ulaze u inovacije, nisu Musk, ali svako malo nova inovacija izadje iz start up.  Neki inzinjer, ili neki investitor otkrije nesto novo, neku tehnologiju. Posle mozete da ih mrzite jer su prodali tehnologiju velikim kompanijama. Ali napredak se ne moze dovoditi u pitanje. Ako nikad niste postavili start up, ili neki tehnoloski progres, naravno da ne razumete zasto je oslobodjenje od poreza bitno 

Ukida se bod za najbrzi krug: https://racer.com/2024/10/17/f1-drops-fastest-lap-point-while-26-regulations-get-extensive-enhancements/     Red Bul dobio direktivu da ukloni potencijalno nelegalnu komponentu sa bolida:     (navodno aerodinamicki uredjaj ispod nosa bolida koji omogucava vozacima da iz kokpita menjaju visinu patosa tako da je u kvalifikacijama i kad je bolid lagan nizi a tokom trke kad je pun goriva da se podigne)  

Citam naslov na Mocartu "Pokusevski ima vise blokada nego poena u Evroligi..." I ajde posto nisam jos uvek stigao da gledam Partizan, zagolica me naslov, a tamo pise 4 (cetiri) blokade i 3(tri) poena. Sad ne znam dal sprdaju decka, ili su prosto splacina od novine, pa zele da ulove neku budalu poput mene da klikne, ali prosto nema danas postenog sajta sa kog moze da se informise.  

Jako lose primam komplimente, a ovakvo obracanje se moze nazvati tako, kao pohvala... Ne da ne citam vise od naslova, nego ne citam ni naslov. Mimovi, 9gag, 4chan ranije, ovaj forum (i rahmetli b92), dva rahmetli incel foruma, to su mi oduvek bili jedini portali ka spoljnom svetu, drugim ljudima, i sluzili kao sredstvo informisanja i zabave, a i na tim mestima sam uglavnom postojao kao "pozadinac" (no homo), retko se oglasavao i pisao.   Nisam puno poslova promenio. Ukupno dve firme. U prethodnoj sam bio 9g, a u sadasnjoj  nedavno proslavio prvu godisnjicu od zaposlenja. Naravno, ne racunam nadnicarenje u poljoprivrednom kombinatu iz rane mladosti, i rad kao operater u kladionicama u mom selu.  U prethodnoj firmi sam dobio otkaz. Jbg, stagnacija, nesnalazenje u novoj ulozi koja mi je dodeljena, zvucace kao izgovor (ili razlog), ali na vremenskoj osi ta kocnica poklopila sa prvom metastazom kockarskog problema. Stres i rastuca dugovanja su mi ugasili zelju za karijernim razvojem, sticanjem novih znanja, zalaganjem... Imao sam srece, jer sam u IT uleteo na mala vrata, i sticajem jos srecnijih okolnosti brzo usao u tim gde sam dobio priliku da radim sa alatima i tehnologijama koje su vrlo retke. Na osnovu tih kvalifikacija sam i nasao posao u novoj firmi. Kad si na nishnom trzistu, imas neku pristojnu cenu, ali izbor je vrlo uzak. Samo tri firme postoje u NS u koje bih mogao da se zaposlim sa mojim kvalifikacijama. Nisam zavrsio skolu. Samo srednju. Upisao sam FTN pre 17g, upao na budzet, sve pet, dao sve u prvom semestru, ali soc. fobija me je pojela i pukao sam pod pritiskom i nikada se vise nisam pojavio. Posle sam upisao visu, IT, pregurao nekako jer su 95% kolega bili muskarci, dao sve osim diplomskog rada, i nikada nisam finalizirao to. Ostade samo na diplomskom radu. Strah od ulaska u svet odraslih, novih odgovornosti, sta li je...     Nisam zavrsio faks. Kroz OS i SS, pa i VS sam proleteo, gotovo bez i malo truda. Dobro, VS je bas bila neozbiljna za jednu akademsku ustanovu. Kad tako dobijes sve na srebrnom tanjiru, ni ne moras da budes introspektivan, da razvijes neku strukturu i disciplinu. Valda... Generalno sam ziveo stihijski u toku skolovanja, vrlo bezobzirno, a i bezao od novih odgovornosti i nepoznatih voda nakon zavrsetka skolovanja. Samo sportski tereni, posle 20-e gejming i kartanje, radio u par iteracija u kladionici i toeto. Po principu "ima vremena", mlad sam. Na posao sam bukv. nateran negde oko 27-e. Ni najmanje nisam "rudario" za sebe ili pokazivao ambiciju pre toga. Nije da nisam imao mastanja, i karijernih i ljubavnih, ali mi je sve delovalo nedohvatljivo, kao da sam nepodoban za svet odraslih i aktivnosti na koje bi me naterala ta tranzicija. Navika da zivim stihijski, ili bezanje od odgovornosti i strah od greske, nesto me je od izlaska iz puberteta drzalo u stanju inertnosti u pogledu sopstvenih ostvarenja ciljeva i zelja (mozda i sadejstvo jednog i drugog). Kockam od svoje 13-e ili 14-e. Gotovo neprekidno. Secam se, sa 22-e sam tri meseca menjao druga na radnom mestu operatera u jednoj maloj klad. u selu. Za kratko vreme sam se zacrtao oko 300k, sto je bilo 20 mesecnih plata, i sam se izbavio, ali serijom suludih dobitaka. Sreca pa sam morao da mu prepustim stolicu nazad kad se vratio sa baustele. Ugl, oduvek sam pokazivao sklonost, ali pravi problemi su poceli tek kad sam poceo da zaradjujem ozbiljniju kintu i postao kreditno sposoban, a novi nivo problema zbog kojih sada plivam u reci govana su nastali kad sam postao kreditno nepodoban i poceo da pozajmljujem od znas-vec-koga.     U odredjenoj meri produktivan, ali ugl repetativan. Ne mrzim svoj posao, ali mrzim odgovornost, a rad na sigurnosno-kriticnim sistemima, pogotovo kada si usamljen u (pod)timu to neumitno nosi sa sobom : (  Naravno da se osecam dobro nakon uspesno obavljenog radnog zadatka. Delim i kolektivni uspeh, a i osecaj neizvesnosti i straha, i zbog osecaja pripadnosti, a i zbog toga sto si ne mogu priustiti novi gubitak posla sa tako visokim izdacima i dugovanjima koje imam.     Pao sam i ustao milion puta, ali nikada nisam ustao jaci kao sto izreka kaze. A mozda nisam nikada ni ustao. Samo padam i probijam novo dno. Kada osam meseci dajes 90% svoje zarade samo na kamatu, i neprekidno dodatno podizes osnovicu, jer nemas za celu kamatu ili uzmes samo da bi jos kockao, ja bih to nazvao dnom dna. Kada sam pre par meseci napokon dobio kes kredit, nznm ni kako su mi odobrili bez uvida u platni promet (nisu ni trazili), tek jedan dan sam osecao takvo olaksanje, kao da sam skinuo balast s vrata, tezak kao tuch. Neko novo svetlo na kraju tunela, Boziji blagoslov, neopisiva sreca, cvece-prolece. Uzeo sam 2500000, sto je bilo gotovo duplo vise od cifre koju sam dugovao. Uzeh za ceo milion vise eto tako, da bih osetio kako je to kad imas neku dinar, da budes rasterecen, malo i na slatkim mukama, kola ili neko putovanje, i da imas neki dinar u steku kao padobran u slucaju pada. Prosle su godine od kako sam poslednji put imao vise od 1000 dinara u dzepu vise od par dana u kontinuitetu, bez preterivanja. Ali ne lezi vraze, prokockah milion i po za jedan dan, pre nego li sam uspeo da podignem pare i regulisem sva dugovanja. Dizi jos jedan kredit u drugoj banci, resio repove koje sam vukao, ali eto me dva meseca kasnije ponovo u dugovima od par hiljada EUR kod zelenasa.   Ali ima smisla to sto pricas. Nisi prva koja mi je to rekla. Mozda jos nisam dobio batine koje cu pamtiti, a koje su neki moji poznanici nedavno dobili zbog istovetnih sranja. To privremeno olaksanje i povremena remisija, kao taj kes kredit npr, mu dodje kao kretanje cigre koja se vrti i udari u prepreku. Samo odskoci, promeni na trenutak pravac, ali nastavi da se vrti.   Najvise bih voleo posao sa malom zaradom, ma nek bude i dva posla. Sreca pa uz kocku od troskova imam naviku trosenja samo na cigarete i slatkise (sto su isto ovisnosti), i cenim simplifikovanost. Garderoba, putovanja, kola, stv. mi nije neophodno nista od tih luksuza. Dusek i dobar internet, ne treba mi vise u prostoru za stanovanje. Voleo bih samotan zivot, da pobegnem iz pakla zajednica u kojoj zivi alkoholicar. Iz dana u dan sve teze podnosim te caletove izlive besa pod dejstvom alkohola, taj osecaj tuga i besa kad ga slucajno zateknem kako krisom gucka iz sakrivene flasice u autu, u kupatilu, u ormaricu na podestu, gde ne. Nacin na koji provocira kevu i nasrce na nju ako li ga pogleda popreko. Svedocenje dusevnog i intelektualnog propadanja bivseg profesora, koji je poslednju pametnu rekao dok su jez frizure bile u modi. Ne bih imao problem da iskreno kazem svoje zelje i mastarenja koje imam u vezi njega, ali kad bih rekao bojim se da bih opet otisao u banovinu.

Svet je makar za malo lepše mesto danas. Ali, nije Hamas gotov, bojim se. Baš sam danas slušao rezultate nekih anketa (ne mogu biti pouzdane, jer kako bi?) da su ljudi u Gazi sada većinski protiv Hamasa. Sad, iz kog razloga jeste vrlo bitno, ali je poenta da gube podršku i kod kuće. Ne očekujem ništa, ali maštam o tome da je ovo trenutak kada se nekako dođe do rešenja dve države, da nekako džihadisti nestanu i ljudi shvate da Izrael postoji i da bukvalno ne da im neće ništa ako ga ne ugrožavaju, nego da im je i te kako koristan partner u razvoju.   Od svega ovoga nema ništa, nažalost, ljudi će nastaviti da ginu, nažalost, a i treba priznati da se erozija morala IDF-a neće zaustaviti i onda... Jebi ga...