Плашио сам се да ће се обити о главу оно пиљење у Мела и имитирање, провокације са лупањем у главу кад су скочили дркош Леброн и остали. Буквално су се тад скупили, то им је дало варницу, понос који нису ни знали да имају. Једино зато не могу да будем задовољан због стајања на црту, још ми је било рано за то. Победи, па скачи са обруча ако хоћеш, псуј мајку и оца, терај у мајчину и флексуј. После се надовезао 4. фаул Јокића и оних 6 поена, ова три шошона су долила уље на ватру, промашио се који шут (замерам само онај други Васин), они перфектно шутирали, Аврам је мало заборављен, и то је то. Лако је сад бити генерал.
Много ми је жао, испуштена је генерацијска прилика, ова утакмица би се чувала генерацијама по дисковима и флешкама као и 2002. Не знам шта да очекујем за бронзу, а слабије ме и занима. Кад се све сабере, могу да кажем само хвала свима, опет је то она кошарка од некад и нема ништа лепше од тога. Ваљда ће и злато доћи. Свака част за цео турнир и за припрему ове утакмице, капа доле.
Едит: Морам да поменем, велико свака част и за мајстора Ди Вејда, искоментарисао је целу утакмицу без грама потцењивања и са одличним, правилним изговором сваког нашег презимена. Одмор за уши у односу на Лолека и Болека са РТС-а.