Jump to content

Treba ostati psihofizicki zdrav i prav! :)


kalistenika u rutini

Recommended Posts

1 hour ago, John Terry said:

Malo se bojim mobinga. Verovatno je to iracionalno, ali de facto postoji taj strah. Ali kapiram i to ne mozes znati dok ne probas.

 

Strah je normalan. I treba da te je malo strah, drži pažnju :).

 

1 hour ago, John Terry said:

A sto se tice stress relief-a? Neki savet?

 

Tu sam ti ja veoma loš sagovornik, ja to sve gutam i trpam u sebe... 😕

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Uglavnom ne. Ali s druge strane, otporan sam ja na mnoge stvari, nisam osetljiv da me svaka sitnica pogađa, uđe na jedno, izađe na drugo uvo... tako da je i opterećenje manje. 

 

Ali u svakom slučaju, nije dobar mehanizam, slažem se :D.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

21 hours ago, John Terry said:

Imam jednu molbu za savet ukoliko se neko susretao sa slicnom situacijom.

 

Ja sam po prirodi skroman covek, ne treba mi nesto mnogo za svakodnevnicu, ali sam i dosta anksiozan po pitanju buducnosti pa volim da imam novac samo kao osecaj sigurnosti za "ne daj boze". Tu mislim da ce se mnogi naci.

 

E sad. Postoji dobra sansa da dobijem ponudu za posao koji bi bio znatno bolje placen od posla koji trenutno imam. 

 

Sta je caka? Posao nije u mom gradu, morao bih dosta da putujem, sto bi mi oduzimalo mnogo vremena od uobicajenog slobodnog vremena. Osim toga, verovatno bih zbog obuke bio duze vremena odvojen od kuce, verovatno nekoliko meseci.

 

I sad sam strasno nervozan. Naime, posao na kom sam nudi komfor, bez stresa je, ali za jako mali novac u odnosu na kolege slicnog radnog iskustva. Uz to, nema nekog prostora da se razgovara o povisici a i ako je bude, to je do sada bilo nesto sitno, svede se na ove vucicevske pomoci od dve-tri hiljade dinara. Takva povisica se i ne oseti.

 

Ne znam sta da radim. Sa jedne strane komfor zona koja garantuje da cu za zivota malo zaraditi, sa druge strane potpuna nepoznanica i verovatnoca da se pretvorim u korporacijskog radnika kojem je ceo zivo posao, ali za veliki novac.

 

A uz sve to, ja sam veoma "tvrd" na suzu. Pa sam hteo da pitam imate li neke tehnike da se "naterate" da placete? Plac je odlican stress-relief metod. Ali ja ne mogu. Ne znam kako. A uzasno sam istresiran. Do te mere da to utice na svakodnevni zivot. Najradije kuci spavam. Ima li nekih predloga?

 

Ja sam neko ko je doktorirao na promenama poslova, pa i citave karijere. Ne mogu reci da sam bas imala srece i da je uvek islo glatko, ali ne kajem se ni zbog jednog koraka . Nekad je trebalo koraknuti i unazad, da bi se ponovo krenulo napred. I kao sto kazes, nista od toga nije bilo tesko, ni par godina prilicno teskog fizickog rada, ni zavrsavanje novog fakulteta u mojim pedesetim, ni promena zemlje, ni sve ono pre. Ono sto je u svemu bilo najteze je bas to stalno menjanje sredine gde stalno moras iznova da se potvrdjujes, da trazis svoje mesto, trudis se da budes prihvacen, da ti dobre namere budu uzvracene istom merom, da te ozbiljno shvate...

Da skratim, vrlo cesto mi se u pocetku nekog novog posla cinilo da svi odlicno funkcionisu, a samo ja strcim i nikako da se uklopim. Naravno da mi se u takvim trenucima cinilo da me mobuju. Kasnije se redovno ispostavljalo da je to bio samo moj osecaj, bez ikakvog stvarnog utemeljenja. 

Ali nisam ni ja tu neka majka hrabrost, iako ovo gore mozda tako zvuci. Ima gomila stvari koje sam u zivotu propustila, jer sam se uprpala. I zbog svake se danas kajem, a ni zbog jedne koju sam uradila. Cak i medju tim sto sam uradila je bilo stvari zbog kojih sam se u pocetku pokajala, izgledalo mi da sam se zaletela, zeznula. Ali to nikad nije trajalo duze od par dana ili nedelja. Na kraju je svaka promena izasla na dobro. Za propustene sanse nikada necu saznati sta bi bilo kad bi bilo, ali u svakom slucaju mi je zao sto sam sebi uskratila da probam.

 

Sto se tice antistres strategija, jos uvek prilicno uspesno primenjujem jednu koju sam otkrila jos u detinjstvu. Kad god je sutra trebalo da bude pismeni za koji nisam bila spremna, znala sam sebi da kazem ”pa to je tek sutra, danas se nista lose nece desiti”. I dan danas me ta misao smiruje kad necega postane previse. Povucem crtu i kazem sebi ”dosta za danas” (posla, brige, sekiracije, ljutnje, lupanja glavom o zid...). Nista od toga nije zec da pobegne u sumu. Sve brige i problemi ce biti tu i sutra, nema razloga da ih ne odgodis do tada i uzivas u trenutku. Probaj, ali racunaj da treba malo vezbe. Ne radi uvek od prve 😀.

 

Ima i ono kad si u sred stresa koji ne mozes da izbegnes. Onda radis obrnuto - prebacis se iz tog trenutka u neki sledeci kad ce to biti iza tebe. Kazes sebi kako ces veceras biti kuci uz neku finu vecericu, film, sta god.

 

Srecno ti bilo, i s promenom posla, i s borbom protiv stresa!

  • Like 9
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

On 3/25/2021 at 2:58 AM, John Terry said:

Ne znam sta da radim. Sa jedne strane komfor zona koja garantuje da cu za zivota malo zaraditi, sa druge strane potpuna nepoznanica i verovatnoca da se pretvorim u korporacijskog radnika kojem je ceo zivo posao, ali za veliki novac.

 

Pridružujem se glasu forumaša koji su ti odgovorili.

Slično se desilo mom sinu prošle godine. Negde u januaru je pitao za savet da li da napusti tadašnji posao koji mnogo voli, a novi mu nudi oko 30K više. A baš je napredovao i stvorio prijateljstva na tom starom poslu. Teška odluka, ali morala je biti njegova, nisam rekla ni ovako ni onako, ali ipak napomenula da je možda bolje da ostane tu gde je ako se dvoumi. Tada smo već slušali o virusu u Aziji i Evropi.  Iznenadila sam se da je odlučio da prihvati ponudu, mislila sam da neće rizikovati jer je uvek bio nekako mirno dete koje ne pravi neke nepromišljene korake. I nije mu (bilo) lako jer je zbog pandemije da radi od kuće i nije imao prilike da stvori vezu sa kolegama, razumete već kako to izgleda. I pored toga što je introvertan,  podeli sa mnom da je ponekad usamljen i željan interakcije. Sad da dodam i pozitivnu stranu a to je bolja plata koja mu je dala mogućnost da kupi kuću i da se mnogo komotnije oseća finansijski i da planira budućnost sa devojkom.

Budi hrabar, ako ništa drugo bar zbog iskustva. Ti si verujem sposoban da i dalje nadješ posao koji već radiš ukoliko si nezadovoljan sa novim. Vili i ja smo slične generacije, eto kao i ona i ja sam završila studije u 50-tim. Znam da sam mogla i ranije, ali sam uvek stavljala druge ispred sebe, pa uz podršku svog okruženja i teškim radom uz puno radno vreme i uspela. Nedostaje mi pomalo sada to vreme i ta energija! Na poslu (odeljenju) sam ostala jedina koja ima najduži staž. Svi su našli bolje pozicije, unapredjenja, a ja kao puž. Trpim ih, u početku nisam imala izbora (a možda je to samo u mojoj glavi bilo), pa onda nikako da nadjem pravi momenat, pa onda mi dodaju još na tanjir, pa unaprede kako bi to opravdali, a ja i dalje tu. Jesenas dobih email od menadžera da je glavna odobrila moje unapredjenje i povišicu (usled pandemije!), a ja maltene u plač! Samo da me puste na miru da radim svoj posao, radije bih da me ne unapredjuju da mogu da pobegnem na par meseci, pola godine u Evropu i da kao Sunčica radim odatle. Ali kod mene su sada faktor i godine, u udobnoj sam situaciji i mogu i pre vremena u penziju. Pritiskaju me u familiji svi, pa kao što da radiš kad ne moraš, a meni daje veliko zadovoljstvo posao koji radim i mislim da me stimuliše na pozitivan način. Smislila sam i ja plan. Kad dodje vreme da možemo da putujemo, daću im predlog da me zaposle pola radnog vremena, da zadržim zdravstveno i da radim remotely. Ako ne prihvate, ne plašim se da nadjem drugi posao. Ih, vidiš Terry koliko vremena mi je uzelo da smognem hrabrosti - ne budi kao CF, budi hrabar! 

Meni je hiking ili šetanje veliki outlet za stres. Priroda, observacija kamenja na zemlji, biljaka, drveće, neba, insekata, iako mi nekada nije lako fizički pogotovu penjanje, ali negde na pola puta ili 2/3 več žalim što staza nije duža.

  • Like 7
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Izvinjenje sto upadam kao padobranac na ovu temu.

@John Terry sve sto sam dobro uradio u zivotu, uradio sam kada sam izasao iz zone komfora.

Nekad je bilo impulsivno, bez razmisljanja, suludo hrabro, bez procene rizika, redje sa nekim pragmaticnim razmisljanjem.

Danas mi je zao sto nisam i vise.

Najgore je kad se kao mator konj jedes zasto nisi pitao onu malu crnu iz treceg dva da odete na pice. 

Sto si matorijii ne nerviras se zbog necega sto si uradio, nego zbog onog sto nisi.

  • Like 8
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Drugari,

 

Prvo veliko hvala na porukama i iskrenom stavu.

 

Nakon prakticno svadje sa suprugom oko toga sto veliki deo dana necu biti tu, i moje odluke da prihvatim ponudu za posao, odbio sam ih.

 

Razlog? CIGANLUK. Ponudili su manje nego sto sam na prvom intervjuu rekao da ispod toga necu ici i ponudili su pola novca za putne troskove u odnosu na to koliko realno kosta putovanje od 100+100 km plus putarina. Sramotno i neprofesionalno. Pogadjaju se kao da je u pitanju kozna jakna na turskom buvljaku.

 

Tok razgovora je bio na pocetku da odredim cenu ispod koje necu ici. Rekao sam cifru, odgovor je bio "to nije nikakav problem". Nisam ocekivao da ce se javiti ubrzo, ali javili su se vec sutradan sa drugim krugom. Prosao sam i to, usao u uzi izbor.

 

Pre sat vremena me zovu, i nude ono sto nisu nudili. Ugovor na dve godine umesto prvopomenutog na neodredjeno. Ok, nema veze. Moze. Putni troskovi, pola od onoga koliko bi me realno kostao svaki dan puta (1000 umesto 2000+). Ok...nema veze. Pristao. Plata, 200 evra ispod minimalno utvrdjene. Zahvalio sam se i pozeleo im srecu.

 

Dakle, da odem 100km odavde gde sam (Nis), da putujem sat vremena tamo i nazad svaki dan, da to radim o svom trosku, plus da na kraju imam manje nego sto imam sad. Divno. Ne, hvala.

 

Necu pominjati firmu. Neka im je na dusu, velikim uposliocima radne snage u Srbiji, sa zapada.

 

Hvala vam jos jednom na iskrenim odgovorima. Da, slazem se i slozio sam se sa vama, iz komfor zone moras izaci da bi postao kompletna osoba. Izaci cu. Ali da si sam unistavam zivot, taj film nece gledati.

Edited by John Terry
  • Like 9
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
  • 1 month later...
  • 4 months later...
33 minutes ago, Referent said:

Јебеш више све ово. Један од најбољих другара, 33 године, је јуче умро. Није био вакцинисан. У Мишелуку су погрешили терапију, помешали су га другим пацијентом који има слично име и презиме. У Новом Саду не могу да закажу сахрану пре суботе.

У протеклих 5 дана је умрло још њих двоје које сам познавао. 

Не могу више никог ни да осуђујем нити кривим. Само неки мрак и туга у ваздуху. 

 

 

Ja sam psihicki nokautiran. Ljudi padaju kao kruske. Sad sam popio xanax. Kao da samo sedim i cekam svoj sudnji dan, deluje da vise nista lepo ne moze da se desi.

 

Ne znam kako naci snage i motiva. U drugim delovima sveta vraca se u normalu, bolnice ispraznjene, ovde kao da je juce podela pandemija. Neverovatno da jedan narod bas nikakve empatije nema i da bude toliko zatucan.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Могу да те разумем у потпуности. Мислим да бих се исто тако осећао да немам две девојчице које ми улепшавају живот, па онда ову пандемију лакше подносим.

Али опет стално неки грч, стално чујеш лоше вести. 

Ја бих дефинитивно потражио психотерапеута и бацио се на неки тренинг. Проћи ће и ово чудо, горе главу и борба, бре.

А што се тиче емпатије, мислим да то није изражено само код нас, већ свуда у свету, само што овде нема одговарајућих правила и примене истих. 

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Добијеш позив за рођендан, славље. У периоду лоших вести, данима размишљаш да ли да идеш, да ли су они тамо вакцинисани, да ли носити маску и бити можда једини са маском. Да ли да одеш на пиће са другом? Да ли да идеш на утакмицу? Ма, један је живот, једном се живи. А шта ако деци нешто буде?

 

Овај седи близу мене у биоскопу, а кинуо је. Шта ми се овај набија сад у реду на каси, ни не носи ту маску како треба. 

 

Шта, прехлађена си? Имаш упалу плућа, а негативна си? Јеси се вакцинисала? Којом? Што нећеш трећу?

 

Зашто је баш он морао да умре? Јесу погрешили доктори? Што кад нас толико умиру? 

 

Фак дис шит

  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Prebacicu ovde da se vise ne zatrpava Novakova tema svim i svacim, jer ovo sto cu da napisem veze nema ni s tenisom ni s Novakom Djokovicem.

 

Moram da priznam da sam vrlo razocarana poslednjim upisima @Eddard , @McLeod i @Ridji u vezi postupanja s NDj. Prosto ne mogu da verujem da vas trojica mozete da podrzavate wich hunt (i to na ovaj nacin), pa makar i tog tamo nekog NDj, pa makar on i bio antivaxer. Sta je sledece? Koja sledeca gresna misao ce se proglasiti kao drustveno nepodobna i vredna spaljivanja na lomaci?

A podseticu da u Nemackoj sasvim legalno obitavaju, demonstriraju itd. raznorazne neonaci grupacije. Njima pravna drzava Nemacka pokusava da na neki nacin ogranici delovanje i domet, ali pravna drzava Nemacka ima zakonske okvire u kojima deluje i ne moze sad da ih krsi da bi razbucala taj neonaci olos. Ne moze samo da ih pohapsi na osnovu gresne misli, vec mora da dokaze da  (kakve god da su im misli i stavovi) aktivno ugrozavaju prava ovih ili onih, da predstavljaju pretnju za pravni poredak, drustvo ili sta sve jos ne. Ne moze nista ni da se uradi protiv AfD, koji sedi u parlamentu, jer ne mogu da pravno izguraju da ih zabrane i kazne. Do sada jos uvek nisu uspeli ni da dobiju odobrenje da ih prisluskuju, a kamo li da ubace neke agente da ih spijuniraju i na taj nacin prikupe potreben informacije.  A svi vrlo dobro znamo ko su i jedni i drugi. Jer ako bi sad pravna drzava Nemacka napravila presedan po ovom pitanju to bi imalo mnoge negativne posledice za ostala prava naroda koji zivi u Nemackoj. Te su oni vrrrrrlo oprezni po tom pitanju. I postuju zakon. Koliko ja znam u Nemackoj ni jedna ministar nema diskreciono pravo da kako mu se cefne proteruje nekog (npr. sportistu jer nece da se vakcinise).

 

Ja sam ateista, zivim u zemlji gde je (sta znam) 90%+- ljudi vernici (u vecem ili manjem stepenu), pripadnici neke od velikih ili malih verskih zajednica. Sta ja sad, posle ovoga, mogu da ocekujem ako  nekom padne na pamet da je moj ateizam drustveno stetan, ako tih 90% zakljuci da oni mogu jedni s drugima da zive, ali da sam im ja zajednicki neprijatelj (kao sto su obicno kroz istoriju ateisti bili zajednicki neprijatelj svih verskih grupa, oko kojih su se ovi obavezno ujedinjavali, bez obzira na licne razlike i animozitete)? Da me spale na lomaci "za primer" da ne podsticem sentiment ateizma kod ostalih? Jer se plase da ce se onda eventualno ateisti podici i ugroziti bezbednost drustva? AMAN!

 

Ja sam po tom pitanju (ateizma) u manjini i na ovom forumu. Ma koliko neki nisu "strasni vernici", ogromna vecina ljudi ovde slavi i Bozic i Uskrs (po oba kalendara) i Bajram i koji god jos ima praznik, te su po toj definiciji vernici, manji ili veci. Ja sam svoj stav (potpuno naucno utemeljen, da se ne lazemo, sto jeste razlika od Novakovih stavova) par puta pomenula, ali ne teram nikoga da postane ateista, cak ni ne "propagiram" svoj ateizam. Branila bih do poslednjeg trenutka to svoje uverenje, makar zavrsila kao Djordano Bruno. Cisto da se zna, i da niko ni ne pokusava da mi namece svoje versko vidjenje i stavove i tera me da postanem vernik. Necete u tome uspeti - ostaje vam samo opcija da me spalite na lomaci! 

Spoiler

znam, znam, dizem temperaturu, ali samo koristim hiperbolu zbog scenskog efekta. :classic_biggrin:

 

Da se sad vratim na NDj. @Ridji i @McLeod se mozda secaju (jer su pisali na pdf tenis) mog komentara kad sam prvi put slusala onaj chat NDj s srpskim sportistima aprila 2020. Da, odmah sam primetila njegov stav i kometarisal sam ga ( @McLeod se sigurno seca jer smo tad i diskutovali poglede na svet NDj, toga se dobro secam). Prema tome, prodjite me se s tim da ja tu nesto nisam objektivna i popustam, jer se radi o NDj. Ne znam da li ovde jos iko pise ko je pisao na tenisu u doba da se odigravao cuveni miting "Kosovo je Srbija", poznatiji u narodu kao "Kosovo za patike" (Puzigaca se sigurno seca tih vremena, samo sto on nikada nije pisao na tenisu). I tada sam odmah, istog momenta kritikovala, tada mladog, NDj koji je poslao snimljenu poruku uvazenom skupu. Tako da prodjite me se s tim da sam subjektivna i da teniseru NDj oprastam sve.

 

Toliko za sada, sitni su sati, a nemam vise ni volje, a ni razloga da objasnjavam.

Edited by wwww
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Radim ovaj vikend, tako da neću stići da puno pišem, ali poređenje ateizma (i sam sam ateista) sa antivaxxerstvom je mešanje baba i žaba. Znaš ti bolje od toga. 

 

Drugo, nije nikakav witch hunt, čovek jeste antivaxxer. I zabole me dupe što jeste, dok svoja nakaradna mišljenja zadržava za sebe. Ovako em ispada užasno ograničen, em šteti okolini. Nestorović u malom. 

Edited by Eddard
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, wwww said:

 

 

Ja sam po tom pitanju (ateizma) u manjini i na ovom forumu. Ma koliko neki nisu "strasni vernici", ogromna vecina ljudi ovde slavi i Bozic i Uskrs (po oba kalendara) i Bajram i koji god jos ima praznik, te su po toj definiciji vernici, manji ili veci. Ja sam svoj stav (potpuno naucno utemeljen, da se ne lazemo, sto jeste razlika od Novakovih stavova) par puta pomenula, ali ne teram nikoga da postane ateista, cak ni ne "propagiram" svoj ateizam. Branila bih do poslednjeg trenutka to svoje uverenje, makar zavrsila kao Djordano Bruno. Cisto da se zna, i da niko ni ne pokusava da mi namece svoje versko vidjenje i stavove i tera me da postanem vernik. Necete u tome uspeti - ostaje vam samo opcija da me spalite na lomaci! 

 

Ako ikad zatreba za odbranu ateizma kao legitimnog svetonazora iskopaću ti rov odmah pored moga. Nešto se mislim da se zezamo dok odbijamo napade ovih u verskom zanosu i svetom ratu na nevernike/krivovernike.
Elem neka misli ko šta hoće Novak nije antivakser. On je skeptik, Na ruku mu ide zakonska regulativa ima svo pravo ovog sveta da bude skeptik nevakcinisan. 
I nije isto "neka svako odluči za sebe" i "vakcina je otrov, nemoj se vakcinisati". ma koliko se  upinjali da bude isto - nije isto.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Oni ga nisu tamo zadrzali zbog uverenja, nego zato sto nije vakcinisan. Moze on hiljadu puta da ne bude zarazan, propisi su propisi. Plus, ako je vec jedan od zdravijih ljudi na svetu, kako naglasavaju vise puta, zasto se onda ne vakcinise. I bolesni od hronicnih bolesti su se vakcinisali pa im nista ne fali, ne bi ni njemu. OK je biti principijelan, to je u stvari pozeljno, ali ne u vezi stvari koje su iracionalne, jer onda je neko samo zadrt.

 

U principu njegova stvar, sam pao sam se ubilo, ali ovo iz teme, pa malo je tesko ostati psihicki zdrav kad se vide tekstovi o zulumu u Australiji, koji se sastoji u tome sto kad neko dođe, prvo sto ga zlikovci na aerodromu pitaju je "zasto ste došli" i "koliko ostajete". Podsetilo me na one tekstove o zlocinackoj operaciji "moždana oluja" ono 1996/97, verovatno su bile Vecernje novosti.

 

spacer.png

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, wwww said:

@Milenko Puzigaca totalno si propustio temu na tenisu, a sad ce ti trebati vise vremena da je procitas nego sto bi trebalo za Rat i mir.

:classic_biggrin:

Ma ne, nisam ni hteo da pratim i komentarisem. Sta uopste ima da se komentarise. U tenis niko ne dira, ali evo npr ova izjava gore na slici. Prava bedastoća, izigravanje žrtve bla bla. Šta bi se tu komentarisalo.

 

Ako bi nesto i komentarisao, to su degeni iz "medija" i njihove gluposti, kao gore navedena, i ovi zalosni urlatori, ali i oni su se odavno pokazali.

Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, wwww said:

A podseticu da u Nemackoj sasvim legalno obitavaju, demonstriraju itd. raznorazne neonaci grupacije. Njima pravna drzava Nemacka pokusava da na neki nacin ogranici delovanje i domet, ali pravna drzava Nemacka ima zakonske okvire u kojima deluje i ne moze sad da ih krsi da bi razbucala taj neonaci olos.

Ne postoje otvoreno neonaci grupacije u Njemačkoj, jer je to izričito zabranjeno članom 86 njemačkog krivičnog zakonika (Strafgesetzbuch), koji između ostalog kaže da se promovisanje ciljeva bivših nacional-socijalističkih organizacija kažnjava zatvorom do tri godine.

Što znači da u Njemačkoj neonacisti to mogu da budu (što kažu naši domaći volovi kad pričaju o pripadnicima seksualnih manjina) u svoja četiri zida, u zatvoru, ili mogu da održavaju dvosmislenost i nedorečenost u pogledu svojih stavova na isti način na koji Novak Đoković to radi u pogledu vakcinacije.

I to se sve odnosi na njemačke državljane, dok se revizionisti koji nisu njemački državljani sistematski deportuju ili im se, kada su odranije poznati, uskraćuje ulazak na teritoriju Njemačke, dovoljno je proguglati "Germany neonazi deported" da se u to uvjeriš.

 

Kad sam već na ovoj temi, hoću da napišem i nešto drugo, pošto mi se već danima muva po glavi jedna druga situacija sa Australijom, ali želim prije toga da podvučem da se ovo ne odnosi na tebe, i da, na osnovu tvog pisanja, nemam nikakvu nedoumicu da si ti jedna pristojna osoba. To što ti tvoja emocija prema Novaku Đokoviću krivi percepciju i onemogućuje te da budeš objektivna je skroz ljudski, iz iste pozicije sam branio možda i gore stvari koje su radili Dule Vujošević & co iz KK Partizan.

 

To drugo je nivo emocija koje dešavanje sa Novakom kod nas proizvodi.

Naime, država Australija je u septembru jednostrano izašla iz ugovora sa državom Francuskom, po kojem su Francuzi trebali da im prodaju podmornice za 56 milijardi eura. Najveći ugovor u domenu odbrane koji je Francuska potpisala u svojoj istoriji, od kojeg je nekoliko gradova na francuskoj atlantskoj obali trebalo da živi narednih 15 godina.

Francuska je na to odgovorila, naravno, onako kako se odgovara po pravilima diplomatije. Poslane su protestne note, povučen je ambasador iz Australije, ministar spoljnih poslova je zvao ministra spoljnih poslova, Macron je zvao Morrissona... Francuska je naravno i tužila Australiju pred svim mogućim sudovima, i to će se vući po sudovima godinama, ali je svima jasno da će raskid na kraju koštati australijance stotine miliona, možda i milijarde.

Međutim, nikome nije palo na pamet da priča da je Australija država robijaša i šljama, fašistička tvorevina ili divlji zapad. Niko nije došao na ideju da peče kengura na ražnju. Zašto se kod nas onda lični problem jednog povlašćenog sportiste toliko doživljava i proživljava?

Edited by Beonegro
  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...