urosg3

Primetio sam da nedostaje nekoliko ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo a takođe nemam objašnjenje. A kao neki doprinoc Vox-u mislim da bi Savet bio dobar način da doprinesemo prosperitetu. Opet, neka elemntarna pitanja izgleda nisu baš do kraja jasno precizirana a važna su jer definišu naš odnos prema Vox-u pre nego odnos Vox-a prema nama.

Meni je okay iskreno. Pojavi se ponekad poneko sa nadmenim stavom "kod mene ti argumenti ne pomažu" ali ne opstane to dugo. Takođe postoji nekoliko ljudi koji insistiraju na perspektivi iz Rusije i oni su dragoceni dodatak da dobijemo neophodno mišljenje iz te perspektive. Na politici je sasvim u redu imati ideološku stav jer je to prirodno, dokle god se svaki argument meri i priznaje sve je u redu. Meni lično, mom senzibilitetu do sada ništa nije smetalo dovoljno da me iznervira a bilo je postova koji su me iznervirali dovoljno da im odgovorim. Mislim da politika i glavna tema Ukranija uopšte nije loša, čak je značajno bolja od razgovora u RL na tu temu. Postoji dakle opšti utisak da delimo ovde slične bazične vrednosti uz razumna i očekivana odstupanja.

Ja sam dosta aktivan na kovid temi i nije mišljenje se ne slaže sa mainstream mišljenjem na kovid temi, na nekoliko, da tako kažem, temeljnih aksioma. Nisam primetio neko naročito neprijateljstvo osim uobičajenih peckanja koje doživljavam krajnje sportski i to je sve na nivou na kojem mogu da se odbranim argumentima i u duhu i tonu uzajmanog uvažavanja čak bih rekao u prijateljskom okruženju.

Pa u tom i jeste problem kad radiš sve obično ništa ne radiš dobro.

Što nam, je`lte neće smetati da tuđe glasove ocenjujemo "politički"

Meni čak ovo devojče iz Švedske nije loše. Ono daleko je od mog vibe ali nije očekivano jadno kako samo Eurosong može.

I šta ćemo sad?

Meni i dalje i na drugo slušanje Anina pesma prosečna, ali pošto sam prinuđen da odslušam sve verovatno je jedina sa nekom idejom i stavom što je za poštovanje. Čestitam #Ukr na pobedi orobili su Bregovića za pesmu koju je Brega ionako ukrao tako da pobeđuje druga ruka šanera večeras.

Ukratko bez kutija i volumena nema muzike. Tako da čuvaj to...

Ja sam obišao skoro i odslušao par komada u tom cenovnom rangu, većinom JBL. Obzirom da je prodavnica i da nisam mogao da ga otpanjim pa ne svedočim oko jačine i izobličenja kad se pojača na umerenim jačinama zvuči okay. Nije me ubedio volumen basa srednjaci su više nego korektni i visoki su odlični. Dolby atmos + surround zvuče, kako da ti najbolje prenesem utisak - veštački ali ubedljivo. Jasno ti je da je softver ali nije loše. Ono gde mene nije kupio JBL je pre svega da sam klasičar u duši i da je u mom svetonazoru zvučnik kutija (dvosistemska ili trosistemska) a ovo mi je onako... Iznenađujuće dobro za nešto što ne izgleda da treba da radi dobro a ipak radi dobro. Kod klasičnih kutija sam na domaćem terenu 🙂 Naletele mi ove B&O kutije u perfektnom stanju i to je bilo to B&O po definiciji zvuči odlično i ukras je prostora devojke vole taj dizajn a ja obožavam 🙂

Važi brate Mc nemam pojma di ti je Glibovac, to malo mondensko mesto poetičnog imena ali mi nekako Predejane taman, mada ne pravim pitanje 🙂

Ama znam da nema šansi ali mislim se nešto da pobedi Ana nekako, pa dogodine, hvala bogu, organizujemo Eurosong u Beogradu. I onda kreće spektakl, da zatvorimo mučene Australijance pa ih smestimo na 14 dana u karantin, recimo u motel "Predejane" pa im oteramo pevača/pevačicu na sud - a sud oslobodi. E onda gi do`vati Vulin za uši i protera za neku ozijsku vukojebinu jer korona virus. Ma idi...

Uh gde me seti Marie... Spending my time 🙂

Meni je Ana blast from the past, nećete mi verovati ali je ovo prvi put da sam čuo pesmu. Par puta sam kao odgledao video sa nastupom ali u mute, vazda na nekim skypovima pa eto sad me zapalo devojke gledale pa i ja. Još se potrefilo da sam namestio B&O pa smo ga čuli kako valja. Pesma je na prvo slušanje onako, vraća me u neka vremena kada je pesma nešto morala da znači, nešto sa čim si mogao da se složiš ili ne složiš ali da jbt znači nešto. I to nije malo. Sve ovo što sam odgledao do sada je konfekcija u Idiocracy maniru kako je sad jel`da politički korektno. Potpuno je druga stvar što se suštinski meni Konstrakta i ceo taj deo scene kojem pripada postalo je u trenutku manje važno jer me nakon dugog vremena nije sramota ni šta je moja zemlja poslala u svet, ni kakva je poruka, i raduje me da ima postoji poruka. Opet - nije malo, usput sam saznao da je izvesni Aco Lukas mogao da zaozme tih nekoliko minuta mojeg života pa hej ova Konstrakta je čudesna. Kako se to dogodilo da bude ovo čudo večeras - pa ne znam. Na kraju osećam snažnu potrebu da se na tviterima posvađam sa dežurnim hejterima Srbije (sa kojima se počesto slažem) i da se nekom naj..bem tviterske matere jer je volina i važnije mu je odakle je a ne ko je.

Rešeno sa ovim kutijama. Našao sam neki stari Denon dra-f100 risiver pa privremeno neka bude na njemu dok ne rešim poziciju TV-a i policu, a za to treba da se odbavim građevinskim radovim da uklonim jedan zid koji smeta da sedne TV na mesto.

Naravno da te ima: 🙂

U načelu govoreći zajednica, a Vox jeste vrsta zajednice mora da počiva na nekoliko premisa: 1. Podrazumeva dobronamernost članova prema zajednici, da svi uključeni žele dobro projektu. 2. Da se hijerarski gledano meri doprinos dobrobiti zajednice, pa tako nisu sve svinje jednake, postoji tim - uprava i mi kmetovi. (to je sasvim u redu) 3. Da u okviru tima postoji mehanizam i mesto za odlučivanje oko spornih pitanja. Na tom mestu odlučuju članovi tima (koji zahvaljujući premisi, #2 nisu tu slučajno) 4. Odluke iz #3 se mogu donositi većinom glasova članova tima. 5. Mi kmetovi dobijamo odluke koje je tim izglasao kao gotove, dovršene i svrsishodne odluke utemeljene na raspravi i na većinskom odlukom, o njoj mi ne raspravljamo. Prosto je prihvatimo ili ne. Na ovim postulatima može da se zasniva kolaborativni projekat, ali život ne bi bio život da ne podstiče razne devijacije i odstupanja od načela, ponekad se u zanosu entuzijazma preskoči neki princip ali to nije strašno ni nepopravljivo. Veliki je problem kada članovi tima izgube entuzijazam, ignorišu probleme, ne potrude se da napišu mišljenje ili naprosto ne glasaju kada je važno, to podriva poverenje i na svaki način je destruktivno, zato se iz tima izlazi, nekad dobrovoljno nekad zbog neaktivnosti. Na sreću u pitanju je softver, a softver kao i struktura foruma i uprave može da podnese restart, nije moje da ga predlažem, ne znam previše o događajima koje @MetalHead i @Neme zameraju jedan drugome, ali na prvi pogled ne izgleda mi da su nepremostivi. I ne izgleda da je moguće da je jedan ili obijica - u pravu. Meni lično ovo mesto ima vrednost, imam i neku emociju za njega, pre svega zbog zadnje dve godine u kojima mi je bio podrška, ventil, mesto gde sam upoznao sjajne ljude sa kojima bih se družio u RL, mesto koje je učinilo da lakše podnesem težak period. Zbog toga ukoliko mogu da doprinesem ja ću to drage volje da uradim, a ima još ljudi koji imaju racionalno mišljenje neopterećeno istorijom odnosa, verovatno i boljih od mene i sa manjim ograničenjima tipa manjak slobodnog vremena. Postoji jedna zamka u koju može lako da se upadne - ja bih da, dok ne budem siguran da se ide u nju i da će sigurno upasti da je spominjem, restart bi mogao da je lako izbegne. Šta bi mogao da bude izlaz: Razgovarajte, što više. U tom razgovoru prošlost nije bitna, pričajte o budućnosti. Mislite o tome šta je idealni scenario i idemo tamo. Da imamo mesto gde slobodno možemo da pišemo i da se zezamo, gde se ceni doprinos, ali stvarno ne onako samo napišemo "ti imaš veliki doprinos, ali" doprinos mora da vuče izvestan status, pa bih da pitam usput da li @Neme i njegov doprinos ovom Vox-u nadilazi nekoliko postova sa spornim rečnikom i kvalifikacijama?

@Neme i @MetalHead Radni dan je pa ne mogu opširno, da li bi mogli da ovakvu prepisku nastavite u skrivenom delu foruma, ovako, bojim se činimo nepovratnu štetu? Ili da na brzinu napraviš podforum samo za registrovane članove? Ako treba bilo kakva pomoć javite možemo li da pomognemo nekako.

Razmislite, možemo li mi da doprinesemo nekako?

Sređujem neke porodične biznise + projekat u toku, baš neka gužva. Ali imaj me u vidu za druženje prvom prilikom 🙂

Eto da odužim dug: Bili smo nekoliko dana valjda pet žena_mog_života i ja u Parisu. nekako smo do sada propustili prestonicu Francuske, i to beše početkom meseca imajte u vidu da je hladno bilo da boli. Posmrzavali se kao beskućnici ispod mostova na Seni. Utisci: Paris je divno mesto, ona izvikana Ajfelova kula nije bzvz izvikana, ima u toj građevini neke magije, demonstrira volju i snagu uma, potrebu za modernim i lepim. Kad je gledaš sa zemlje nadrealno je skladno impozantna. E onda nastaje jedan međuutisak čekanje u redovima. Prvo za ulaznicu, p aispred liftova. Pošto nam je ovo prvi i poslednji put da se veremo, normalno na sam kupio najskuplju kartu i otšli smo skroz gore kod Edisona i Ajfela. Vetar je duvao i osetio sam kako se kula njiše ispod mene, Pojeo sam očima sve, i detalj i organizaciju prostora i nazreo sam neki smisao u njoj, tako da kad smo konačno sišli, onako smrznuti seli smo na klupu ispod i tad me spucalo sve. I veličina genija, i veličina društva spremnog za takav poduhvat i potreba čoveka za lepotom, i za ostavljenjem traga u vremenu. Sve mi je to puklo pred očima u tih pola sata dok me wife nije odvukla da kupimo 5 for one euro privezaka za ključeve koje su deca naručila. Ako ikad čovek ima priliku da vidi Ajfelovu uživo neka to sebi priušti. Otići će drugačiji nego što je bio pre, razumem i Trijumfalnu kapiju, video sam eleganciju Čemps elajziz što bi ameri rekli, stajao sam ispred Mulen Ruža, video Monparnas, vozio se Senom, ali kula je nešto posebno. Morao sad krenem od nečega, pa krenuo od najboljeg. Drugi cilj koji sam zacrtao sebi da prosto moram da doživim je bio da se poklonim Džimu Morisonu na Per la Šez groblju, i to smo uradili. U tu svrhu ostavio sam tamo, pa nek čistači pokupe borbeni ranac JNA koji mi je jedno vreme odlično služio kao školska torba na kojem je pisalo The Doors iz vremena kad sam počeo da razumevam muziku i poruke, pa se zgodno udenuo The End. Morison i ja smo se taj dan možda razumeli, ali svakako pomirili. Uzbudljivo je videti koliko nam još znači i koliko ljudi ga obilazi. Eto ekipo počeo sam, kako imam vremena pisaću juš, obišao sam Luvr, Dom Invalida, Monmartr, živeli smo tamo nekoliko dana, upili atmosferu, i imali emotivan doživljaj na Buržeu, gde sam kao naslednik dobio plaketu pokojnog oca koji je bio deo letačkog programa JRV, kao i digitalizovani snimak iz arhive njegovog dela programa. Primili nas ljudi kao najrođenije, ali i to je posebna tema. PIisaću kad imam vremena, ako neko živi u Parizu blago njemu. Za nas ostale to je veliki grad, kao Berlin, Madrid pa i Beograd ali je - ni nalik.Zavidim malo.

The Starija Princeza je u nekom projektu sa NFT-om, pravo da ti kažem nisam potanko popričao sa njom ali hoću. Nisam do kraja ni skapirao logiku ali vidim da ima nekog tržišta i novaca u toj priči.

Pa ne baš samo digitalne, mada su pretežno. Hvale ovaj Panasonic baš, zanimljiva ideja.

Istestirao Beolab 6000, pa ... Onako, ozbiljno nedostaje B&O link, na prosti aux input iz TV-a nije to to. Dakle pojačalo i zvučnici ipak. Što se zvučnika tiče, zbog prostora i raznoraznih efemernih razloga mora da bude malo, prvi izbor: Natrčao na njih slučajno, i odmah rezervisao u savršenom stanju bez tragova upotrebe neverovatno! Ostaje sad pitanje pogona, to jest odakle da se napajaju ovaj SHARP koliko god da je dobar TV boluje od klasične bolesti svih LED/Plazma, zvuk mu je nivo tranzistora na baterija i ne pomaže ništa. Imam doduše stari HSR 160 EI Niš, ali će me ubiti žena 🙂

Naručio sam ovaj Beolab 6000 na testiranje, pa javljam utiske. Malo će da padne seks oko kabliranja ali rešiću 🙂