Treba ostati psihofizicki zdrav i prav! :)

[Klotzen]

Nedeljnici i ti istrazivacki novinari su svi ok ali oni se ne bave dnevnim temama tako da nije baš dobar izbor za mesto za informisanje. Ono što pokriju je obično za klasu kvalitetnije nego portali tipa n1 i danas tako da su odlično mesto za proširivanje znanja. BIRN ima odlične tekstove o kriminalu, NIN je najbolje pokrio aferu krušik i tako dalje da ne nabrajam sve.

[ras kass]

 

[Juan Pablo Montoya]

Mozda ce nekome biti smesno, ali ja moram da pitam.

 

Ima li medju vama ljudi koji pate od anksioznosti na samu pomisao da ih "ceka" cekanje u redu za nesto. Ja sutra treba da primim vakcinu, i nervozan sam, ne zbog vakcine u koju imam potpuno poverenje, vec zbog gubljenja vremena u redovima.

 

Nisam bahat, napomenucu, i nikad ne preskacem red, uredno sacekam, ali me to mentalno iscrpljuje, smatram redove apsolutno nepotrebnim u 21. veku kada se sve moze zakazati za odredjeni termin.

 

Jel ima neko problem sa time, i kako to resava?

 

BTW jel su veliki redovi za vakcinaciju, konkretno u Nisu? Jel bio neko? Zelim iskren odgovor bez obzira na anksioznost.

[urosg3]

12 hours ago, John Terry said:

Mozda ce nekome biti smesno, ali ja moram da pitam.

 

Ima li medju vama ljudi koji pate od anksioznosti na samu pomisao da ih "ceka" cekanje u redu za nesto. Ja sutra treba da primim vakcinu, i nervozan sam, ne zbog vakcine u koju imam potpuno poverenje, vec zbog gubljenja vremena u redovima.

 

Nisam bahat, napomenucu, i nikad ne preskacem red, uredno sacekam, ali me to mentalno iscrpljuje, smatram redove apsolutno nepotrebnim u 21. veku kada se sve moze zakazati za odredjeni termin.

 

Jel ima neko problem sa time, i kako to resava?

 

BTW jel su veliki redovi za vakcinaciju, konkretno u Nisu? Jel bio neko? Zelim iskren odgovor bez obzira na anksioznost.

Mene užasava čekanje, kad samo zamislim čekanje izludim. Gledam da izbegnem kad god mogu, kupim sebi termin ako može. Ako ne može pomirim se sudbinom.

[mentalnodetoniran]

Mozda ce nekome biti smesno, ali ja moram da pitam.
 
Ima li medju vama ljudi koji pate od anksioznosti na samu pomisao da ih "ceka" cekanje u redu za nesto. Ja sutra treba da primim vakcinu, i nervozan sam, ne zbog vakcine u koju imam potpuno poverenje, vec zbog gubljenja vremena u redovima.
 
Nisam bahat, napomenucu, i nikad ne preskacem red, uredno sacekam, ali me to mentalno iscrpljuje, smatram redove apsolutno nepotrebnim u 21. veku kada se sve moze zakazati za odredjeni termin.
 
Jel ima neko problem sa time, i kako to resava?
 
BTW jel su veliki redovi za vakcinaciju, konkretno u Nisu? Jel bio neko? Zelim iskren odgovor bez obzira na anksioznost.

U da, mene to bas izludjuje. Za vreme policijskog casa sam isao u prodavnicu 20min voznje udaljenu da ne bih cekao u redu.
Zamenio sam maksi za lidl. U postu nikad ne idem, banku takodje...

[Tomiprunet]

12 hours ago, John Terry said:

Mozda ce nekome biti smesno, ali ja moram da pitam.

 

Ima li medju vama ljudi koji pate od anksioznosti na samu pomisao da ih "ceka" cekanje u redu za nesto. Ja sutra treba da primim vakcinu, i nervozan sam, ne zbog vakcine u koju imam potpuno poverenje, vec zbog gubljenja vremena u redovima.

 

Nisam bahat, napomenucu, i nikad ne preskacem red, uredno sacekam, ali me to mentalno iscrpljuje, smatram redove apsolutno nepotrebnim u 21. veku kada se sve moze zakazati za odredjeni termin.

 

Jel ima neko problem sa time, i kako to resava?

 

BTW jel su veliki redovi za vakcinaciju, konkretno u Nisu? Jel bio neko? Zelim iskren odgovor bez obzira na anksioznost.

Nisam mogao da cekam u Maksiju u redu, i ostavio korpu pored kase, otisao do auta da krenem kuci i imao saobracajku.  Bolje da sam sacekao u redu.

[Juan Pablo Montoya]

Ja se uopste ne zezam, za par sati idem da primim vakcinu i zadnja 3 dana samo razmisljam o redovima i o polupismenoj stoki koja pokusava da probije ulaz, pri tome niko nije pozvan na vakcinu.

 

To mi ozbiljno remeti harmoniju zivota i verovatno moze nekako da se "leci", pa me je zanimalo ima li koga da prolazi kroz slicno.

[urosg3]

1 minute ago, John Terry said:

Ja se uopste ne zezam, za par sati idem da primim vakcinu i zadnja 3 dana samo razmisljam o redovima i o polupismenoj stoki koja pokusava da probije ulaz, pri tome niko nije pozvan na vakcinu.

 

To mi ozbiljno remeti harmoniju zivota i verovatno moze nekako da se "leci", pa me je zanimalo ima li koga da prolazi kroz slicno.

nema leka, naprosto se nateram, pomirim sa sudbinom i gunđam usput

[Juan Pablo Montoya]

Just now, urosg3 said:

nema leka, naprosto se nateram, pomirim sa sudbinom i gunđam usput

 

Ali te to de facto jebe u glavu i unistava srecu. Isto i ja. Umesto da odem opusten, ja odem nadrkan.

[urosg3]

Just now, John Terry said:

 

Ali te to de facto jebe u glavu i unistava srecu. Isto i ja. Umesto da odem opusten, ja odem nadrkan.

tako nekako. Ponesem slušalice da ne moram da slušam pangerike trenutnom vođi srpskog naroda i to pomogne 🙂

[Tomiprunet]

Pa sad, ne znam kako mislis da se resi to bez nekog reda, cekanja. Evo ja ne volim da kasnim, i stignem na vakcinaciju npr 10-15 min ranije, verovatno nisam ja jedini. Otkud znas da tvoj sat ide isto kao i kod tog sto daje vakcinu. Mozda njegov zuri 5minuta. 

Odes tamo 5 minuta ranije i sacekas, stavi masku, nece te niko zaraziti, neboj se. Smesno mi je ovo polupismenoj stoki :) ne mogu svi biti pismeni. 

[Juan Pablo Montoya]

2 minutes ago, Slavisa iz Tavankuta said:

Smesno mi je ovo polupismenoj stoki 🙂 ne mogu svi biti pismeni. 

 

Da, ali to nije racionalno razmisljanje vec napad panike kod mene.

 

Ima li guzvi?

[Tomiprunet]

Just now, John Terry said:

 

Da, ali to nije racionalno razmisljanje vec napad panike kod mene.

 

Ima li guzvi?

Moras se malo prisabrati u glavi, i pomiriti sa istinom da je to tako. Iskuliras ih.

Ne znam da li ima guzve, ali ako je kao kad se radi PCR test onda ide veoma brzo. 

[Juan Pablo Montoya]

Just now, Slavisa iz Tavankuta said:

Moras se malo prisabrati u glavi, i pomiriti sa istinom da je to tako. Iskuliras ih.

 

🙂 Kad bi to bilo lako. Nije to lako, mnogi od nas imamo neke paranoje. Ovo je moja, a jos nisam nasao nacin da se izborim sa njom, uvek kada vidim guzvu ispanicim, stresiram se i emotivno se iscedim. To je poremecaj, ne mogu ga tek tako iskulirati.

 

Ima ljudi koji se plase buba, paukova... meni je to smesno, ali njima nije. Kapiras?

[Div]

10 minutes ago, John Terry said:

 

Ali te to de facto jebe u glavu i unistava srecu. Isto i ja. Umesto da odem opusten, ja odem nadrkan.

Mislim da sam već pisao, primio sam obe vakcine, u Bgd, na Sajmu. Prvi put kad sam video red bio sam skoro spreman da odustanem, ipak, da ne BiH dolazio ponovo, stsnemo ured, žena i ja, bar pedesetak ljudi ispred, ali, sve u svemu, desetak minuta i sve gotovo, prijava, razgovor da doktorom, vakcina...

Drugi put me nije uplašio red, već sam imao iskustvo, slično se završilo, malo duže vreme jer je trebalo popuniti podatke za potvrdu o vakcinaciji.

Inače, maksimalno koristim internet za nabavke, u zadnjih 6 meseci 3-4puta u lidlu, 2-3 puta u Ikei, ostalo sve on-line.

Da, i više puta na zelenu pijacu, to je na otvorenom, nema gužve, redova. Pošta, bannka, možda jednom godišnje.

Najgore je kod lekara, ne može uvek da se izbegne, a zakazivanje nekad nema smisla.

 

[Juan Pablo Montoya]

2 minutes ago, Div said:

Mislim da sam već pisao, primio sam obe vakcine, u Bgd, na Sajmu. Prvi put kad sam video red bio sam skoro spreman da odustanem, ipak, da ne BiH dolazio ponovo, stsnemo ured, žena i ja, bar pedesetak ljudi ispred, ali, sve u svemu, desetak minuta i sve gotovo, prijava, razgovor da doktorom, vakcina..

 

Nisam siguran da si svestan, ali mnogo si mi pomogao. MNOGO.

[Tomiprunet]

3 hours ago, John Terry said:

 

Nisam siguran da si svestan, ali mnogo si mi pomogao. MNOGO.

 

Kako je proslo? Bila guzva? 

[Juan Pablo Montoya]

1 hour ago, Slavisa iz Tavankuta said:

 

Kako je proslo? Bila guzva? 

Ne.

 

Bukvalno sam ušetao. Bilo ljudi ali kapaciteti su dovoljni da se ne stvara gužva.

 

Odlično organizovano.

[Tomiprunet]

Dzabe si strahovo   Salim se, ne zameri.

[Lobotomija]

19 hours ago, John Terry said:

Ima li medju vama ljudi koji pate od anksioznosti na samu pomisao da ih "ceka" cekanje u redu za nesto. Ja sutra treba da primim vakcinu, i nervozan sam, ne zbog vakcine u koju imam potpuno poverenje, vec zbog gubljenja vremena u redovima.

 

Naravno da ima. U proseku dva puta nedeljno idem po bolnicama i u Dom Zdravlja. Već me svi znaju.

Danas sam, recimo, išao u tri apoteke da bih našao lek za burazera a prekjuče sam pokušao da dobijem uput za ćaleta za bolnicu. Nije uspelo jer nisam imao izveštaj pa sam morao sutradan, tj. juče, opet da odem u DZ Vračar za uput. I oba puta sam čekao po sat vremena da bi jedan papir bio gotov za cca 3 minuta. 

 

E da, i sve to pešaka. 

[CheshireCat]

Podeliću sa vama jedan flešbek koji spletom okolnosti imam sačuvan u viber prepisci pa ću ga rekonstruisati:

 

Decembra 2019, dakle kad već postoji Covid u Italiji i Francuskoj po onim nalazima i slično, ja se razbolim.

Nedelja - neki osećaj ko kamen u želucu. Uveče grlo počinje.
Ponedeljak i utorak - temperatura me bije i loše se osećam. Kašljem i slinim. Tokom noći se nenormalno oznojim.

Ali naravno pošto imam svoju radnu etiku - idem na posao - jer mogu da stojim na nogama.

(Ako ću nešto poneti iz nove normalnosti - to je da ispoštujem sebe kad sam bolestan)

 

Od srede vrlo postepen oporavak. Taj dan - u sredu - držim prezentaciju u konferencijskoj sali za 30ak ljudi. Još uvek neoporavljen.

Potom sve bolje i do petka uveče sam kul.

U subotu s društvom krećem kolima na izlet. Više sati zajedno u kolima sa osobom koja je poluoporavljena od celonedeljne bolesti.

 

 

Koliko crvenih lampica bi ova horor priča sada upalila!!! 

 

[Juan Pablo Montoya]

Imam jednu molbu za savet ukoliko se neko susretao sa slicnom situacijom.

 

Ja sam po prirodi skroman covek, ne treba mi nesto mnogo za svakodnevnicu, ali sam i dosta anksiozan po pitanju buducnosti pa volim da imam novac samo kao osecaj sigurnosti za "ne daj boze". Tu mislim da ce se mnogi naci.

 

E sad. Postoji dobra sansa da dobijem ponudu za posao koji bi bio znatno bolje placen od posla koji trenutno imam. 

 

Sta je caka? Posao nije u mom gradu, morao bih dosta da putujem, sto bi mi oduzimalo mnogo vremena od uobicajenog slobodnog vremena. Osim toga, verovatno bih zbog obuke bio duze vremena odvojen od kuce, verovatno nekoliko meseci.

 

I sad sam strasno nervozan. Naime, posao na kom sam nudi komfor, bez stresa je, ali za jako mali novac u odnosu na kolege slicnog radnog iskustva. Uz to, nema nekog prostora da se razgovara o povisici a i ako je bude, to je do sada bilo nesto sitno, svede se na ove vucicevske pomoci od dve-tri hiljade dinara. Takva povisica se i ne oseti.

 

Ne znam sta da radim. Sa jedne strane komfor zona koja garantuje da cu za zivota malo zaraditi, sa druge strane potpuna nepoznanica i verovatnoca da se pretvorim u korporacijskog radnika kojem je ceo zivo posao, ali za veliki novac.

 

A uz sve to, ja sam veoma "tvrd" na suzu. Pa sam hteo da pitam imate li neke tehnike da se "naterate" da placete? Plac je odlican stress-relief metod. Ali ja ne mogu. Ne znam kako. A uzasno sam istresiran. Do te mere da to utice na svakodnevni zivot. Najradije kuci spavam. Ima li nekih predloga?

[Eddard]

Komfort zona je generalno loša stvar. I ja sam imao sličnu dilemu, s tim da se nije radilo o novcu, već o mogućnosti za dalje usavršavanje i napredovanje. Na starom poslu sam bio kao bubreg u loju, praktično “šef” među specijalizantima, svi me znali i cenili, stekao neku poziciju i ime, bilo mi lepo i mogao da radim šta hoću, tipa da delegiram zadatke na mlađe kolege, a ja da se bavim lepšim delom posla, tipa da operišem, a s obzirom da sam bio najiskusniji (na svojoj 4. godini...) bio sam prvi izbor za sve... ali, mala bolnica, slučajevi uglavnom slični i nekomplikovani, sve veće smo slali dalje. E to veće sam hteo, međutim. Veće, bolje, kvalitetnije, zahtevnije... zato sam prelomio i otišao. Iako je plata vila nešto manja, a morao dnevno da putujem kolima po pola sata tamo i nazad... u sredinu u kojoj sam iz početka morao da stičem ime, u kojoj su svi specijalizanti bili otprilike na istom nivou kao ja, znači borba...

 

Komfort zona ti pruža lažni osećaj sigurnosti. Ako sam dobro skontao, još si mlad, tako da je još uvek rano ući u nju. To znači da nemaš više izazova, a to nije baš poželjno, promena radnog mesta je uvek dobra stvar, pa i ako ti se ne svidi, ipak ćeš nešto novo naučiti, što na starom ne bi. Još ako je bolja plata, meni je to no brainer. U svakom slučaju, bolje je da probaš, prođeš kroz taj drill korporativnog čoveka, žrtvuješ to svoje slobodno vreme ili deo njega, godinu dve, pa ako ti se ne svidi, uvek možeš samtim iskustvom da se vratiš na manje. A neka ravnoteža može i da se nađe, samo treba probati. Ako ne pokušaš, doći ćeš u situaciju za 10-20 god. da eventualno zažališ što nisi, a to može biti pogubno za psihu.

 

“It's been said that the saddest thing a man will ever face is what might have been... Or what may never be? Or what can no longer be? Choosing the right path is never easy.”

[Juan Pablo Montoya]

Da, relativno mlad. 38 godina. Pomenuo sam pare jer me je to trigerovalo. Ja 10 godina nisam dosao ni blizu plate koju bi mi ovi (ako me izaberu) ponudili iz momenta. To me je duboko povredilo i navelo na zakljucak da sam ovde malo vrednovan. I nisu samo pare problem naravno, svakako ce izazov biti znacajno vec kad predjes iz firme od 30 u firmu od minimum 600 ljudi. Ali ucenje i rad mi nisu problem.

 

Malo se bojim mobinga. Verovatno je to iracionalno, ali de facto postoji taj strah. Ali kapiram i to ne mozes znati dok ne probas.

 

A sto se tice stress relief-a? Neki savet?

 

Hvala na gornjem odgovoru.

[Plavi Golub]

50 minutes ago, John Terry said:

 

Da, relativno mlad. 38 godina. Pomenuo sam pare jer me je to trigerovalo. Ja 10 godina nisam dosao ni blizu plate koju bi mi ovi (ako me izaberu) ponudili iz momenta

 

Uvek mozes da se vratis na prethodno ukoliko ti ne odgovara. To su godine kada se te sanse otvaraju. Po meni ih treba zgrabiti.

Sad citam i Eddard slicno pise.

 

1 hour ago, Eddard said:

U svakom slučaju, bolje je da probaš, prođeš kroz taj drill korporativnog čoveka, žrtvuješ to svoje slobodno vreme ili deo njega, godinu dve, pa ako ti se ne svidi, uvek možeš samtim iskustvom da se vratiš na manje. A neka ravnoteža može i da se nađe, samo treba probati. Ako ne pokušaš, doći ćeš u situaciju za 10-20 god. da eventualno zažališ što nisi, a to može biti pogubno za psihu.