vilhelmina

Edit: pogresan topic 😃

Nisam odgledala ceo potkast jer zahteva vise vremena, ali me podsetilo na nedavni razgovor s geneticarom Miodragom Stojkovicem u 360 stepeni na N1. Na pitanje koliko na nas i nas razvoj, a sve to u kontekstu price o obrazovanju, utice genetika, a koliko okruzenje, odgovorio je otprilike: 20 posto genetika, 70 posto ucenje i 10 posto mentorstvo (ako sam dobro zapamtila procente, a mislim da jesam). Nije dalje elaborirao sta misli pod potonja dva pojma, ali ja sam ucenje shvatila kao sire okruzenje, drustveni okvir u kom se zivi, ukljucujuci i obrazovni sistem, a mentorstvo kao najuze okruzenje, bitne osobe koje presudno uticu na nas licni razvoj, neovisno o drustvenom kontekstu.

Da se i ja upisem ovde, je suis overthinker 😆. Ranije mi je to skodilo jer sam grdno vreme provodila u nekonstruktivnom mozganju, posebno kad treba da se donese neka odluka, da se nesto uradi ili ne uradi. Onda sam u nekim godinama naucila da tu svoju osobinu overthinkera pretvorim u prednost. I dalje o svemu razmisljam vise nego prosecna osoba, analiziram ono sto je bilo, planiram ono sto tek treba da bude, ali to radim na konstruktivan nacin i bez suvisnog gubljenja vremena. To sam uradila tako sto sam promenila neke rutine u svakodnevnom zivotu i tako si napravila prostor za razmisljanje, bez da me to sprecava u delovanju. Prva promena koju sam uvela pre desetak godina jeste da sam pocela rano da ustajem, izmedju pet i sest ujutro, retko kasnije. U pocetku sam navijala sat i prisiljavala se da ustanem, sad vise ne. Naravno, to znaci da lezem s kokoskama, ali definitivno sam odmornija preko dana. Druga stvar je bila totalno izbacivanje alkohola iz mog zivota. Nije da sam i pre bila neka pijanica, ali je poneka casa uvece znala da mi pokvari naredni dan. To je nekako doslo spontano, nisam se posebno trudila. Prosto mi vise nije prijalo. Trece je pesacanje koje sam prvo uvela zbog linije, a kasnije shvatila da mi prija na vise nacina. Retko idem u setnju radi setnje, ali hodam i kad moram i kad ne moram. Poslednjih pet godina mi je Fitbit stalno na ruci i kaze da mi je prosek 13100 koraka dnevno. Hodam brzo, i ako me nesto nervira, to su ljudi koji se ispred mene razvlace i klate s noge na nogu 😝. Sve gore opisano znaci da mogu da se prepustam svojim mislima u vreme kad ionako ne mogu nista drugo da radim, znaci rano ujutro uz kafu ili dok hodam. To sam uradila za sebe i necu preterati ako kazem da mi je to promenilo zivot. Ne samo sto se fizicki bolje osecam, nego su i te misli jasnije i konstruktivnije ujutro dok je glava bistra i mozak odmoran, ili dok sam napolje na dnevnom svetlu i hodam. U ostatku dana sam fokusirana na ono sto radim. Nemam potrebu da zastajem i lupam glavu, jer znam da to mogu na bolji nacin da uradim i kasnije. I to mi daje onu neophodnu strukturu u danu - puna koncentracija kad se nesto radi, mozak na pasu kad je za to prilika. Tako sam dosla do svog balansa i ne verujem da bi islo bez promene nekih za mene losih zivotnih navika, samo na nekom misaonom nivou. Ne tvrdim da bi svakom pomoglo, ali kod mene radi.

Ja sam mojima jucer pravila posnu veceru. Nije da inace praktikujem, nego iz stosa, kad je vec bio slobodan dan (Bogojavljanje po ”njihovom” kalendaru 😁). Bila je pogaca s paricom (koju je izvukao dragi zet), kao i prebranac i rizoto s gljivama od nase hrane. I ajvar Brajlovic, fenomenalan, ali skup kao djavo. Ostalo Bliski istok, molim lepo, sve posno, da ne kazem vegansko: falafel, tabbouleh, babaganoush i tri vrste humusa. Eh da, i kuglice od tune i couscousa, koje jesu posne, ali nisu veganske. Do tu smo postili, a zatim smo presli na cheesecake s belom cokoladom, na kojem su jedino posno bile borovnice za ukras. Ali to je pozelela moja cerka u 38oj nedelju trudnoce, pa bi bio greh odbiti joj. Sve u svemu, bas je bilo bogougodno i toliko od mene. Danas necu peci prase na raznju jer je obican radni dan i ne postizem. Hristos se rodi!

Moja cerka treba da se porodi za manje od mesec dana i vec mi je porucila ”porodiljski meni” koji je pokupila iz jedne knjizice koju je napisala neka kineskinja iz USA, ali se isto to moze naci i bilo gde drugo, u raznim narodnim tradicijama. A tu su uvek medju prvih pet obaveznih jela - pihtije. Ima logike, zbog kolagena koji ce trebati i njoj i bebi, tako da se ovih dana vec bacam u potragu za telecim i svinjskim papcima, butkicama i sta vec treba. Mogao bi i @Koca Popovic da nabaci svoj recept, bila bih zahvalna. Takodjer hvala i kolegi @rodriguez za podsecanje da ovde u swe imamo sylta, obavezno jelo na julbord, ”bozicnom stolu” od kojeg je pretpostavljam i nastao pojam svedskog stola, a koje nije nista drugo nego pihtije. Ipak, za ovu priliku to nece biti dovoljno dobro, nego mora da se pravi domace 🤗.

Pa sad… Gore si napisao da si ti nesto na brzinu izmislio i otisao, ne da se ona prva okrenula i otisla 😉. Ma nema veze, ljudski je i tvoj i njen postupak. Ali ne znaci da treba da prestanemo da se pitamo za zdravlje i postanemo pusta ostrva. Samo to je bila moja poenta. Nikako nisam mislila da bilo koga kritikujem, jer bi tada trebalo prvo sebe da preispitam i koliko puta sam uradila isto kao ti. Tesko je snaci se u takvoj situaciji, a vrlo lako biti naknadno pametan. Edit: gramatika

Pitanje ”kako si”, ako je postavljeno u prolazu i pred publikom, je samo vrsta pozdrava i nista drugo. Bez obzira kakav je odgovor, taj razgovor se ne nastavlja, bar ne u tom trenutku. Ali ima mnogo ljudi koji ustvari zele da cuju to pitanje. Samo onda procenjuju da li zaista zelis da znas odgovor i da li si spreman da ga saslusas. Tu je lopta vec u dvoristu onog koji pita i kako ce dalje ici zavisi od njegove odluke i ”osecaja za feeling”. U prvom slucaju, zena je ocigledno bila spremna da prica, ali sagovornik se uplasio svog pitanja i njenog odgovora, pa nije dobila priliku. Da nije tako, rekla bi kratko ”i on je dobro, hvala Na pitanju” i to bi bilo to. U drugom slucaju, tamo gde lik dolazi nadrndan na posao, verovatno bi mu prijalo da mu je neko kasnije prisao i pitao to isto ”kako si”, ali u drugom tonu, s iskrenom zeljom da se cuje u cemu je problem. Mozda ni onda ne bi pricao, ali bar odgovor ne bi bio psovka. I tada bi sagovornik mogao da ostavi otvorena vrata za nastavak razgovora, ako se nadrndani predomisli i ipak pozeli da prica. Znaci, ne bi trebalo da bude problem pitati ljude kako su, ali je vazno kako postavljamo pitanje i da li zaista zelimo da cujemo odgovor.

Ja ne vidim nista sporno u ovom o cemu ona prica, a ne mislim ni da je izmislila tocak. Pre bih rekla da je problem u cancel kulturi kao zasebnom fenomenu, kao i u raznim agendama koje nalaze argumente u naucnim cinjenicama, a onda ih tumace siroko i proizvoljno, onako kako im odgovara. Volela bih da znam na koji tacno deo njenih stavova se referisu njeni protivnici, a i sta im ona na to odgovara. Mozda se radi o prenaglasavanju uticaja jednog hormona, a zanemarivanju svih drugih, kao i uticaja socijalnog faktora. Mozda je i nesto drugo u pitanju. Iz videa se to ne moze razumeti. Bar ne iz prve dve trecine, koliko sam, da budem iskrena, stigla da odgledam.

Vise puta smo ovde od strane moderacije pozivani da koristimo report, pa nam je i zamerano sto to cesce ne radimo. Ja sam zato reportovala (najblaze receno) cudan razvoj dogadjaja na jednom topicu i dodala da ne treba ni odgovor ni reakcija, vec da samo zelim da skrenem paznju na neka krsenja pravila foruma, konkretno na ovo: Odgovor sam ipak dobila, i to ekspresno, ali ne na pm vec na predmetnom topicu, javno. Ne kalimerisi, sta si trazila to si i dobila, i u tom stilu. Da li je ovo korektno ponasanje moderatora?

Hocu, pazicu. Ali kad smo vec stigli do deljenja saveta, evo i tebi jedan od mene. Odi na neki nemacki forum, pa probaj s nekim da razgovaras na ovaj nacin. Ne moras nikom da kazes kako si prosao, samo probaj.

Nadam se da ces se zaista iskljuciti, u smislu da ces prestati da citas moje ” bisere” i udaras smajlije koji se grohotom smeju. To bi bilo principijelno. Mene iskustvo od 20+ godina na ovom forumu uci da nikad ne najavljujem odlazak s topica jer uvek postoji rizik da ipak pozelim da nesto napisem. Eto vidis, izmedju ostalog… Ali niko jos nije utvdio da li je to ono sto je kljucno, presudno, najvaznije, ili mogucnost da zirafa na daljinu uoci predatora, ili nesto trece… To isto i sa secerom i masnocama. Jasno da smo evolucijom predvidjeni da smo im skloni, ali to vazi i za ostalu hranu. Posebno je netacna tvrdnja da je to neki imperativ koji nas rukovodi pri izboru hrane. Kad mozemo da biramo, jedemo ono sto nam lepse izgleda i mirise, ono sto ima bolju konzistenciju i ukusnije je, a ne obavezno ono sto ima vise kalorija. Da, to sto osecamo sladak ukus jeste produkt evolucije, mi smo produkt evolucije i sav zivi svet oko nas. Ali produkt evolucije je i to sto imamo i druga cula, a i to sto osecamo i druge ukuse. Sve to ima neku svoju svrhu i bas je pretenciozno tvrditi da bilo sta od toga presudno u danasnje vreme, a vezano za to sto su ljudi predebeli. Ovde sam vec koristila istu tehniku kao i ti. Upotrebila sam formulaciju koju ste u istom kontekstu koristili ti i darko, znajuci da ste vi ustvari mislili na visokokaloricnu hranu, samo se niste precizno izrazili. Sto bi se reklo, cetvorila sam dlaku. Sto i ti radis na prethodnih nekoliko strana. Bas dobro sto vise neces.

Ne drugari, vi ste ti koji slozene evolucione procese svodite na par banalnih mehanizama, koje onda proglasavate kljucnim. Istina je mnogo komplikovanija od toga i nijedna evoluciona prilagodba bilo koje vrste u zivom svetu, nije tako jednostavna i jednoznacna. Naucnici raznih profila imaju tu dovoljno materijala da se ovim bave sledecih nekoliko vekova, ali tesko da ce se ikada sloziti oko toga sta je kljucno, a sta marginalno. Sve je tu jednako vazno i ima neku svrhu. Jedno je reci da su nasa sklonost seceru i slatkom ukusu evoluciono uslovljeni, a nesto sasvim drugo svesti ih na presudni faktor na kojem sve pociva. To je kao tvrdnja da zirafa ima dugacak vrat da bi mogla da brsti s drveca gde je manja konkurencija, a zaboraviti da taj vrat ima i druge funkcije. Posebno je bio besmislen onaj deo ove vec pokojne diskusije gde meni ravnozemljasici objasnjavate da ljudi imaju evolucijom uslovljenu sklonost kaloricnoj hrani. I onda jos omalovazavanja i patroniziranja kad vas podsetim da je sva hrana kaloricna. Inace ne bi ni bila hrana. Ili mozda vase knjige kazu drugacije?

Vrlo proziran pokusaj provodjenja jedne od uobicajenih tehnika vladanja, one koja se kolokvijalno zove ”damned if you do, damned if you don’ t”. Ono kad pokusavas da nekog dovedes u situaciju da bira izmedju dve zla - ili da podvije rep i povuce se, ili da ostane, pri cemu i dalje biva izlozen vredjanju i ismejavanju. Tinejdzeri po svojim drustvenim mrezama rade to mnogo bolje od tebe, a i na ovom forumu znam najmanje tri osobe kojima bolje ide. Ali da ne bude da ti nisam rekla, o tome sta cu ja uraditi odlucujem ja, a ne ti.

Da si citao moje postove, a ne samo odgovore na njih, nasao bi deo odgovara na svoje pitanje. To je ono o slatkom ukusu koji ljudi vole. Samo sto ja ne bih isla tako daleko da mu pripisujem magijska svojstva iako stoji da on izaziva lucenje dopamina i endorfina u mozgu i da kod nekih ljudi moze da izazove i zavisnost. Ali taj efekat imaju i drugi momenti vezani za ishranu, od raznih drugih ukusa, preko mirisa, boje i uopste izgleda hrane. Samo dodavanje secera u hranu ima i druge razloge, koji nemaju veze sa slatkim ukusom. Obavezan je u svim proizvodima sa kvascem jer pospesuje dizanje testa. Takodjer i jer ima svojstvo da pojacava druge ukuse, posebno kisele, dok neke druge ublazava, npr gorcinu. U azijskim kuhinjama je obavezan jer izaziva ukuse raznih zacina, pri cemu jelo uopste ne mora da bude slatko. Iz istog razloga ide i u mnoge soseve, recimo od paradajza. Nadalje, istopljen secer mnogim jelima daje finu konzistenciju i sjaj. Tu je i ocuvanje boje i izgleda namirnica, jer je secer i konzervans. Edit: Kad zavrsimo sa secerom, predlazem da predjemo na sol i slani ukus. Gotovo sve sto smo napisali o seceru, moze se primeniti i na slano. Asocira na hranu, raduje nas, koristimo je vise nego sto treba, i mi pojedinci i industrija, i u krajnjoj liniji pridonosi problemu gojaznosti. A nije secer i slatko.

Besmisao ove diskusije je u tome sto je pocetna teza bila da su ljudi evolucijom predodredjeni da teze kaloricnoj hrani, dakle secerima i mastima, sto je kljucni (!) razlog savremenom problemu gojaznosti. Mislim, lepo smo mogli od pocetka da konstatujemo da su ljudi predodredjeni da teze - hrani. Jer osim dva pomenuta makronutritijenta tu su samo jos nepravedno izostavljeni proteini. A i oni su izvor energije, bas kao i prvopomenute masti i seceri. Sve ostalo je bilo suvisno i nepotrebno, posebno uvredljiv i patronizirajuci ton.

Meni je sve jasno od tvog prvog posta u kojem si pomenuo ”gomilu gluposti” i tako nesto, a dve forumasice reagovale misleci da se i na njih odnosi. Nije jasno onima koji nisu bili na Forumu B92. A ti nisi ni glup ni naivan, i znas na sta se moj prethodni post odnosio. Svakako ne na temu ovog topica.

Jos da vam se Angelia pridruzi, i sve kao nekad 😀. Ali i ne mora, jer cilj je vec postignut - nikom nista nije jasno i niko ni u sta ne veruje.

Sto se mene tice, ovo vise nema nikakvog smisla. Ovoliko strana potpuno nekonstruktivne diskusije, e da bi se dokazalo da u osnovi danasnjih problema s gojaznoscu stoji nasa prirodna sklonost ka slatkoj i masnoj, dakle kaloricnoj hrani. Nismo ni stigli do toga da se zapitamo sta jos uopste ostaje, a da moze da se na tome zivi? Pa samo jos proteini, i nema cetvrtog! Mada i meso volimo. Imamo senzore za ukus i miris, apetit kao vrlo slozen mehanizam bitan za prezivljavanje, mozak nam reaguje na hranu, ukljucujuci i njen izgled… Zato volimo da jedemo, a kad imamo hrane, pa jos ukusne (nesto prirodno ukusne, a nesto i male tajne velikih majstora kuhinje i prehrambene industrije), onda jedemo previse. I onda se ubucimo i rizikujemo bolesti. Diskusija se medjutim svela na pobijanje svega sto sam ovde rekla, povremeno uz uvrede i poneku psovku, a na kraju dobijem i kritiku da mi je pisanje bezobrazno. Jedino ne procitah nista sto bi licilo na dokaz da smo kao vrsta prirodno skloni jednoj vrsti hrane, a manje nekoj drugoj.

Itekako ima veze. Deca se radjaju sa senzorima za slatko, bas kao i druge zivotinje, ali broj tih senzora se povecava s cescim eksponiranjem slatkom. Isto vazi i za druge ukuse. To je ono sto je pomenula Mina i sto ima veze sa sredinom u kojoj se odrasta.

Problem u ovoj diskusiji je sto imamo jedan autoritet cija rec ne bi smelo da se porice. Medjutim, on je lekar i vidi coveka kao bice izdvojeno iz ostatka prirode. Da nije tako, setio bi se da je i mleko ostalih sisara slicnog sastava i ukusa kao ljudsko. Svim mladuncima trebaju oligohidrati, masti i proteini da bi porasli u odrasle jedinke, ali ne zadrze svi sklonost tako komprimiranoj hrani slatkastog ukusa. Zasto bi bas s ljudima bio takav slucaj?

Znaci, samo je u pilecoj kozici problem? Tja, mogao si reci da je tvoje iskustvo drugacije i da mi to nije nikakav dokaz da ljudi nisu evolucijom uslovljeni da teze masnoj hrani. Nakon toga bi trebalo da ponudis nesto sto ide u prilog suprotnoj tvrdnji. Ali nisi…

To je svakako individualno, ali ima mnogo dece koja s mesa skidaju masne delove. Licno mislim da im se ne svidja ”ljigava” konzistencija i da treba vremena da se otkriju cari hrskave kozice, uz mast koja curi niz bradu. Pomenula sam to u kontekstu price da nam neki unutrasnji davni predak sve vreme sugerise sta je kaloricno i dobro za prezivljavanje, pa smo zbog toga skloni takvoj hrani. Taj deo ne mogu da prihvatim jer zaista ima mnogo momenata i primera koji to demantuju. Inace, citala sam o nekom istrazivanju radjenom na blizancima, gde su hranu podelili u sest kategorija: voce, povrce, proteini, mlecni proizvodi, secer i grickalice. Za prve tri kategorije je utvrdjeno da postoji genetski uslovljena sklonost (ili nesklonost), dok na ostale tri kategorije genetika nema uticaja. Kako god, sklonost izvesnoj vrsti hrane ocigledno nije evolucijski uslovljena i zajednicka svim ljudima. Sklonost da se jede vise nego sto treba (ako se ima i moze) je, naprotiv, zajednicka ne samo ljudima, nego svim zivotinjama. Pri cemu ljudi mogu da se kontrolisu, dok psu ili macki u jednom trenutku moras da smanjis porcije kad krenu da se goje i rizikuju da dobiju dijabetes. Licno mi je glupo da se necem toliko notornom pridaje paznja, pa se time nisam ni bavila, vec iskljucivo ovim delom oko izbora hrane.

Na sta je trebalo da odgovorim? Na vise puta ponovljenu konstataciju da sam glupa, preporuke za knjige i link koji ne radi?

Znaci, u dva slucaju si izabrao manje kaloricnu alternativu, u jednom vise, a u trecem nereseno. Stvar ukusa, naravno, a ne urodjenog mehanizma. To sto ti nazivas notornom gluposcu je moja tvrdnja da nam je urodjena sklonost da punimo masne celije dok imamo cime, ali ne i da biramo hranu koja ce u tome imati veci efekat. Biramo ono sto nam je prijatne konzistencije, ukusa i mirisa. To nije bila misao vec podsecanje na cinjenicu da ce malo dete kad ima izbor radije posegnuti za piletinom nego za masnom i kaloricnom svinjetinom. Cak ce i skinuti najmasniji i najkaloricniji deo tj kozicu. Ako imamo nagon za masnim i kaloricnim, taj bi valjda trebalo da se ispolji u najranijem uzrastu, a ne da se razvija kasnije u toku zivota. U tom slucaju nije instikt, nagon, sta god, nego nauceno ponasanje. Znaci, dete kao ljudsko bice jos neoptereceno kulturoloskim obrascima bira manje kaloricnu alternativu. To je sve. Ako si ti procitao nesto drugo, mozda si citao s nekim predubedjenjem, pa pogresno shvatio. Desava se, ne znaci da si glup. Ovo je bilo kolokvijalno receno. Ocekivala sam da bude jasno, jer je i kontekst bio manje ozbiljan. Rec je naime bila o sujeti i nasem stalnom nastojanju da u svemu pobedimo i po mogucnosti ponizimo protivnika. Znaci, opet kontekst. Aman, ko je rekao da su saharozu izmislili ljudi?!? Naravno da je bilo, ali ona se u vecini biljaka prirodno sintetise u znatno manjoj meri. U njima su prisutniji monosaharidi, a oni ne daju onu slatkocu koju danas poznajemo. Da nam je sladak okusa vecinim prijatan, to stoji. Ali to nije zato sto nam mozak sugerise da tu ima puno kalorija, nego zato sto je to prvi okus koji u zivotu osetimo, bez obzira gde se na planeti rodimo i u kakve cemo kulturoloske obrasce upasti u toku odrastanja. Ni ono prvo nije bilo namenjeno tebi 😉.

Ja navodim primere i postavljam pitanja, a ti mi na sve odgovaras jednom te istom mantrom. Ipak cu pokusati da dobijem konkretan odgovor na sledece pitanje: Sta radije biras i zasto - avokado ili bananu, lojavu ovcetinu ili mladu jagnjetinu, skusu ili oradu, hamburger ili biftek…? Kako objasnjavas to sto mala deca vole slatko, ali ne i masno. Izmedju svinjetine i piletine uvek ce izabrati piletinu i skoro pod obavezno ce s bataka skinuti kozicu, posebno ako je deblja i masnija? Pretpostavljam da si ih ti iscitao od korica do korica, pa ovde prepricavas. Doduse, bez iceg konkretnog osim praznih tvrdnji. Btw, nadam se da cemo jednom apsolvirati ovo s hranom i preci na druge efekte evolucije. Npr zasto reagujemo tako kako reagujemo? Odakle dolazi sujeta? Da li i to ima veze s evolucijom, koja nas je odredila kao socijalna bica koja teze da pripadaju coporu, ali i da se tom coporu nametnu kao alfa muzjaci/zenke?