Zivot i standard u SFRJ

[mrd]

6 hours ago, ters said:

 

Nice se smjelo pricati o inflaciji? Prica o inflaciji  nije silazila sa naslovnih stana casopisa i dnevne stampe, a bogami ni sa TV ekrana gdje je jedan od dva kanala bio posvecen gotovo iskljucivo obracanjima RIV-ova i SIV-ova.... O Nin-u i  Danas-u da ne pricamo... Potrazi po internetu stariju stampu, iznenadices se koliko je pisano o tome o cemu se navodno nije smjelo pricati

Hvala. Cela prica je i potekla od @Amigo izjave da inflacije ranije nije bilo. 🙂

Inflacija je vec pocetkom 80-ih galopirala i cene proizvoda su se nivelisale skoro svakog meseca kako bi uhvatili vrednost proizvoda.

Edited January 19, 2022 by mrd

[Amigo]

7 hours ago, Klotzen said:

 

Cena hleba 1980. je bila 11 din a 1989. 17.900 dinara. Dakle poskupela je 1627 puta. 

 

Gde si nasao taj podatak?

 

1 hour ago, mrd said:

Hvala. Cela prica je i potekla od @Amigo izjave da inflacije ranije nije bilo. 🙂

 

Izmisljas, ja to nisam nikada rekao, sad sto si se provalio da se nije smela spominjati inflacija je druga stvar.

[mrd]

12 minutes ago, Amigo said:

 

Gde si nasao taj podatak?

 

 

Izmisljas, ja to nisam nikada rekao, sad sto si se provalio da se nije smela spominjati inflacija je druga stvar.

Mozda onda ona tvoja drugarica. Nije ni bitno. Inflacija je galopirala od kraja 70-ih i najcesce se kompenzovala povecanjem cena, a ne devalvacijom dinara. To je posle krajem 80-ih pocelo da se radi. 🙂 

[DJORDJE]

4 hours ago, Div said:

 

OK, mogu ja da prihvatim da se, u proseku, najboje živelo krajem sedamdesetih, ali ne i da je bilo drastičnih poskupljenja računajući u markama. Podatak koji si naveo, kg hleba 1981-11 dinara, to je bilo 1 DEM, a cena hleba od 17600 - 1989 ne može da bude relevantan podatak, te 89 je inflacija već bila po nekoliko desetina procenata mesečno, tako da je bitno reći u kom mesecu je bila ta cena hleba i koliki je bio kurs din-DEM i kolika je bila prosečna plata.

Subjektivno, bilo je mnogima bolje osamdesetih, mnogima 89-91, vreme Ante Markovića, već posle toga je nemoguće praviti poređenja na bilo kakvim realnim osnovama.

U vrema AM, svi su jurili platu od 1000 maraka, mnogi su je i imali, ali je bilo jasno da je to kratkog veka, da sistem puca.

 

 

Taj procena o sedamdesetim je verovatno tacna, jer je tada spoljni dug sa $4.7 milijardi 1973ce, otisao na preko $18 milijardi 1980te. U proseku tih se godina trosilo 15% vise nego sto se proizvodilo na godisnjem nivou.

Poredjenje cena i plata koristeci kursnu listu iz tog perioda je prilicno nezahvalno, jer zvanicni kurs nikada nije odrazavao stvarnu vrednost dinara. Sedamdesetih si jos mogao u Trstu da zamenis dinare za lire , ali je osamdesetih on bio bezvredan u inostranstvu a devize su se kupovale najcesce 10-15% vise od zvanicnog kursa , da bi povremeno taj procenat bio i visi. U nekom izvestaju  MMF-a sam naleteo da je prosecna plata u Jugoslaviji tada bila $189, medjutim i to je vrlo relativno. U Sloveniji su plate bile gotovo duplo vise nego u Makedoniji ili na Kosovu. Cak i u Srbiji je zavisilo od toga gde radis. Oni u Genexu su znali da imaju 3X vecu platu od radnika po firmama tipa  Precizna Mehanika ili Beli Metal.

Markovicev period je bio jos jedna iluzija koja je trajala 6-7 meseci. Te devedesete kada su plate dosle do skoro $1000 BDP je pao za %11 u odnosu na 1989tu godinu, a i danas kada se prave poredjenja uzima se 1989ta kao reper, jer je 90ta bila porazavajuca, ali eto plate su rasle, pre svega zbog izbora i primarne emisije, ko se jos toga seca.

Ta je drzava bila hronicno u ekonomskoj krizi , ako se izuzme period sa pocetka  50tih kada je dobila ogromnu pomoc od SAD. Koga zanima nekoliko odlicnih clanaka o jugoslovenskom ekonomskom cudu.

 

https://ojs.inz.si/pnz/article/view/140/174

 

https://liberalniforum.com/2016/04/19/ekonomska-smrt-jugoslavije-prethodila-je-politickoj/

 

https://www.danas.rs/nedelja/friziranje-bolje-proslosti/

 

[Klotzen]

2 hours ago, Amigo said:

 

Gde si nasao taj podatak?

 

 

Imaš u onom linku na makroekonomiji.

 

Ono što tu još treba pomenuti je da je hleb bio jedan od artikala čiju je cena određivala država. I pored te kontrole rast je bio astronomski.

[urosg3]

Ekonomija SFRJ se ne može meriti ovako kako pokušavate, jer pokušavate ekonomskim argumentima i merilima meriti socijalističku ekonomiju.

Društvena svojina i društvena preduzeća imaju različite ciljeve od današnjih preduzeća, danas je profit na primer merilo uspešnosti tada je bila produktivnost. Danas je smanjenje radne snage i automatizacija tada je interes bio zaposlenost i ravnomeran razvoj regiona.

 

[Koca Popovic]

Po mom misljenju bilo je u to vrijeme inflacije. Kako znam? Pa jednostavno sam ja unovcavao cekove u BiH , kupovao marke u BiH a onda  u Srbiji prodavao te iste marke u Srbiji i pokrivao minus na racunu. Rezultat je bio solidna zarada poslije pola godine . Sve to je bilo 1988-1990 cca. 

[urosg3]

14 minutes ago, koca popovic said:

Po mom misljenju bilo je u to vrijeme inflacije. Kako znam? Pa jednostavno sam ja unovcavao cekove u BiH , kupovao marke u BiH a onda  u Srbiji prodavao te iste marke u Srbiji i pokrivao minus na racunu. Rezultat je bio solidna zarada poslije pola godine . Sve to je bilo 1988-1990 cca. 

Objektivno je bila inflacija jer se iz primarne emisije finansirao razvoj. Čekovi su bili dobar način da svaka porodica ima svoju emisiju 🙂

[DJORDJE]

21 minutes ago, urosg3 said:

Ekonomija SFRJ se ne može meriti ovako kako pokušavate, jer pokušavate ekonomskim argumentima i merilima meriti socijalističku ekonomiju.
Društvena svojina i društvena preduzeća imaju različite ciljeve od današnjih preduzeća, danas je profit na primer merilo uspešnosti tada je bila produktivnost. 
 

E pa tu smo bili vrlo uspesni. Osamdesetih se efektivno radilo 3.5 sata dnevno , a prethodnih decenija 4.5.

[urosg3]

4 minutes ago, DJORDJE said:

E pa tu smo bili vrlo uspesni. Osamdesetih se efektivno radilo 3.5 sata dnevno , a prethodnih decenija 4.5.

Tako je tu nismo bili preterano uspešni. Kako tako se do osamdesetih i držao korak, ali razvoj tehnologije je učinio da ideja velike zaposlenosti i udeo manuelnog rada u industriji postane teret. Sa druge strane tromost političkog sistema koji nije bio u stanju da isprati potrebu da se sa bazične industrije polako preselimo na pametniju industriju je učinio da Jugoslavija kasni, na kraju beznadežno.
 

[Koca Popovic]

1 minute ago, urosg3 said:

Objektivno je bila inflacija jer se iz primarne emisije finansirao razvoj. Čekovi su bili dobar način da svaka porodica ima svoju emisiju 🙂

Ma Urose ja sam veliki ljubitelj Yuge. Bilo je mnogo toga pogresno, ali ne unistava se zemlja zbog nekih gresaka, kakve god da su. Da je tako da li bi danas postojale mnoge zemlje, koje su danas dobrostojece. Greske, mane, nedostaci su se poboljsavali, mijenjali, popravljali kroz vrijeme. Da navedem jedan primjer. Ovi danasnji probaju da omalovaze sve iz Titinog vremena a nisu mu ne do koljena vec do clanaka ili ti do glezanja.Ne znam da li ti je poznato (kao generalskom sinu, nista lose ne mislim) u ratu su  Titi glavni komandanti bili ljudi iz spanskog rata sto ce reci ljudi sa iskustvom. Poslije rata (ne sjecam se precizno) je Koca Popovic postavljen za ministra inostranih poslova. Tad su postavljeni temelji za jaku diplomatiju. Oni koji nisu mogli da rade po propisu su penzionisani. E to je po meni vodilo u napredak Yugu. Poslije polovine sesdesetih poceo je na neki nacin put niz brdo. Na zalost. Ali to uopste nije razlog za unistenje jedne drzave. Posebno jedne drzave sastavljene od mnogo nacionalnih skupina koje su zajedno nesto znacili u Evropi. Pojedinacno blago receno nista. Ma imao bih mnogo toga da napisem na ovu temu, narocito zbog toga sto sam i ja bio donekle svjedok te zemlje.

[urosg3]

1 minute ago, koca popovic said:

 u ratu su  Titi glavni komandanti bili ljudi iz spanskog rata sto ce reci ljudi sa iskustvom. Poslije rata (ne sjecam se precizno) je Koca Popovic postavljen za ministra inostranih poslova. 

Naravno da mi je poznato, neki od njih su nam kućni prijatelji bili, general Danilo Lekić na primer, živo se sećam njegovih priča iz Španije i iz logora u Francuskoj. Na kraju je i Danilo eto dobrog primera, bio karijerni diplomata. Pukovnik Mileta Tomić takođe, ali on nije bio u diplomatiji, imao je zavidnu karijeru iako delimični invalid.

Polako kako bude vremena pokušaću da očeve spise i beleške digitalizujem, mislim da tu ima i nekog odgovora o velikoj smeni generalskog i oficirskog kora sredimo sedamdesetih i početkom osamdesetih, ali to je neka sasvim treća priča.

Razlika između SFRJ i kasnije SRJ je na primet da general kalibra Živote Panića ne bi u JNA mogao da dobije bilo šta pametnije od pešadijske brigade, a kamoli mesto Načelnika generalštaba, ali druga vremena traže drugi tip ljudi. 

[Kronostime]

Aman, bre, u ratu od `91 i ja dogurah do ratnog cina Kapetana, zato sto je to trebalo za komandujuceg RR medjustanice, a jedino sam ja bio obucen da eadim sa tim uredjajima.  Naravno, potrudio sam se da iz vojske izadjem kao redov - ne zivkaju te na vedzbe.

[Koca Popovic]

1 minute ago, urosg3 said:

Naravno da mi je poznato, neki od njih su nam kućni prijatelji bili, general Danilo Lekić na primer, živo se sećam njegovih priča iz Španije i iz logora u Francuskoj. Na kraju je i Danilo eto dobrog primera, bio karijerni diplomata. Pukovnik Mileta Tomić takođe, ali on nije bio u diplomatiji, imao je zavidnu karijeru iako delimični invalid.

Polako kako bude vremena pokušaću da očeve spise i beleške digitalizujem, mislim da tu ima i nekog odgovora o velikoj smeni generalskog i oficirskog kora sredimo sedamdesetih i početkom osamdesetih, ali to je neka sasvim treća priča.

Razlika između SFRJ i kasnije SRJ je na primet da general kalibra Živote Panića ne bi u JNA mogao da dobije bilo šta pametnije od pešadijske brigade, a kamoli mesto Načelnika generalštaba, ali druga vremena traže drugi tip ljudi. 

Pa sta ces, u nekim vremenima ispliva kvalitet a nekad govno. Nekad se cijeni znanje a nekad nula od covjeka. Po tome se moze vidjeti kakav je bio neki drzavnik. Kod Tita su bili ljudi i iz prethodnog rezima. Tako isto su Karadjordjevici 2 (dva) puta penzionisali Zivojina Misica pa ga vracali  u sluzbu jer je covjek znao posao. Ili malo svjeziji primjer. General Ojdanic. Licno mogu reci govno od covjeka. Kad sam bio na ratistu nistak je bio komandant moje jedinice generalno. Bio jednom u obilasku nase jedinice kapetan Pandurevic ga proveo pored rovova gdje su bili mirniji ( citaj ovce) vojnici. Bio i ja tad na polozaju ali ovaj Vinko ga spasio blamaze. Bio sam dugog jezika kao i ovdje po neki put.

[Amigo]

2 hours ago, Klotzen said:

 

Imaš u onom linku na makroekonomiji.

 

Ono što tu još treba pomenuti je da je hleb bio jedan od artikala čiju je cena određivala država. I pored te kontrole rast je bio astronomski.

 

Nesto mi je to mnogo, ali mozda je i bilo tako, ne mogu da tvrdim suprotno, medjutim kupiti hleb i to dobar, nije bio nikada problem.

 

1 hour ago, DJORDJE said:

E pa tu smo bili vrlo uspesni. Osamdesetih se efektivno radilo 3.5 sata dnevno , a prethodnih decenija 4.5.

 

Jebiga kako ko, neko je rintao puno radno vreme, neko nula sati, narocito u administraciji. Ko je radio u proizvodnom pogonu nije mogao bas da vrda mnogo.

Bila je prezaposlenost svakako, socijalni mir itd, sto je bilo u duhu socijalizma. Na Zapadu je drugacije, tu ovi zaposleni placaju raju na socijali, tako da je tu slicna ideja iza toga.

 

Inace da li ti u AmeriKi radis punih 8 sati ili zabusavas koliko mozes. 

[Angelia]

3 hours ago, urosg3 said:

Ekonomija SFRJ se ne može meriti ovako kako pokušavate, jer pokušavate ekonomskim argumentima i merilima meriti socijalističku ekonomiju.

Društvena svojina i društvena preduzeća imaju različite ciljeve od današnjih preduzeća, danas je profit na primer merilo uspešnosti tada je bila produktivnost. Danas je smanjenje radne snage i automatizacija tada je interes bio zaposlenost i ravnomeran razvoj regiona.

 

Jbga mali problem je kad ne proizvodis dovoljno i profitabilno da platis svoje troskove. Zato je i pukao sistem, jer je postavljen na pogresnim idejama.

[DJORDJE]

1 hour ago, Amigo said:

Jebiga kako ko, neko je rintao puno radno vreme, neko nula sati, narocito u administraciji. Ko je radio u proizvodnom pogonu nije mogao bas da vrda mnogo.

Bila je prezaposlenost svakako, socijalni mir itd, sto je bilo u duhu socijalizma. Na Zapadu je drugacije, tu ovi zaposleni placaju raju na socijali, tako da je tu slicna ideja iza toga.

 

Inace da li ti u AmeriKi radis punih 8 sati ili zabusavas koliko mozes. 

Pa cela statistika to je kako ko, a ako je to bio prosek, onda bas nije bilo puno uspeha. Ja u Cemr'ci nemam radno vreme, jos pre tridesed godina sam shvatio da tamo gde sedis kao kvocka u 2x2  nema love.

[vilhelmina]

9 hours ago, urosg3 said:

Polako kako bude vremena pokušaću da očeve spise i beleške digitalizujem, mislim da tu ima i nekog odgovora o velikoj smeni generalskog i oficirskog kora sredimo sedamdesetih i početkom osamdesetih, ali to je neka sasvim 

 

Prvi put cujem o necem ovakvom i jedva cekam da podelis svoja saznanja o tome. Moj otac je ’77 imao infarkt, posle kojeg je ekspresno penzionisan. Imao je 45 godina. Tada sam imala druge prioritete u zivotu i nisu me interesovali detalji, ali secam se da su bila pomesana osecanja oko toga. Nije da mu se bas vracalo na posao onakav kakav je bio, ali oporavio se skroz i nije mu se sedelo ni kuci. Prijatelj mu je obezbedio da nekoliko godina plovi kao drugi, a kasnije prvi oficir palube u trgovackoj mornarici, i nije bio jedini, jer su prevremeno penzionisani oficiri ratne mornarice bili vrlo atraktivni u toj bransi. Ali za vojsku ocito nisu vise bili pozeljni.

[MeanMachine]

On 1/17/2022 at 4:42 PM, Amigo said:

 

Ma mozes ti to dakle da pises koliko hoces, ali ta drzava nije nikad bankrotirala. To je prica za malu decu koja se ne secaju tog zivota.

 

 

Ta ekonomija je bila svjetlosne godine ispred ove sadasnje ekonomije. Ovo sada uopste nije ekonomija, i onda kazu zasto Njemacka i Holandija ne otvaraju rudnike. To je prosto nemjerljivo. 

 

 

Jbg ako ne mozes da vracas dugove, a drzava uvodi bonove to jeste bankrot. To ne znaci da je ova sad ekonomija bolja ali za sad ove ex yu ekonomije jos nisu stigle gde je Juga bila 1983, dakle da ne mogu da vracaju dugove i da drzava daje bonove gradjanima za kilo secera, sto grama kafe itd.

 

Doduse ako se desi nova SEKA ima i ove ekonomije da puknu po balon. Ali ove ekonomije su nastale iz te yu ekonomije, zadrzavajuci najgore od iste i kalemeci na to divlji kapitalizam.

 

[Milenko Puzigaca]

Nisu to bili takvi bonovi, da se uzima džabe roba, nego se uz bon kupovala roba do određene kolicine, koliko se ima bonova, na osnovu broja clanova domacinstva, da se ne prave vestacke nestasice zbog ovih koji bi gomilali zalihe.

[urosg3]

On 1/19/2022 at 11:50 PM, Angelia said:

Jbga mali problem je kad ne proizvodis dovoljno i profitabilno da platis svoje troskove. Zato je i pukao sistem, jer je postavljen na pogresnim idejama.

Nije čak ni problem da li prozvodiš dovoljno, tu nije bilo problema. Problem je tehnološki skok koji nije bio ispraćen baš zbog te postavke. Da osnovni cilj nije profit nego razvoj, što ravnomerniji.

On 1/20/2022 at 6:48 AM, vilhelmina said:

 

Prvi put cujem o necem ovakvom i jedva cekam da podelis svoja saznanja o tome. Moj otac je ’77 imao infarkt, posle kojeg je ekspresno penzionisan. Imao je 45 godina. Tada sam imala druge prioritete u zivotu i nisu me interesovali detalji, ali secam se da su bila pomesana osecanja oko toga. Nije da mu se bas vracalo na posao onakav kakav je bio, ali oporavio se skroz i nije mu se sedelo ni kuci. Prijatelj mu je obezbedio da nekoliko godina plovi kao drugi, a kasnije prvi oficir palube u trgovackoj mornarici, i nije bio jedini, jer su prevremeno penzionisani oficiri ratne mornarice bili vrlo atraktivni u toj bransi. Ali za vojsku ocito nisu vise bili pozeljni.

Otvorićemo posebnu temu za ovo, kako ulazimo u mirnije vode na poslu biće i vremena. 

[Angelia]

5 hours ago, urosg3 said:

Nije čak ni problem da li prozvodiš dovoljno, tu nije bilo problema. Problem je tehnološki skok koji nije bio ispraćen baš zbog te postavke. Da osnovni cilj nije profit nego razvoj, što ravnomerniji.

 

Mislila sam dovoljno sa profitom da se plate troskovi, ne samo firmi nego drzave. Njihova definicija "razvoja" je bila problematicna.  U teoriji, nije bio problem u vlasnistvu kapitala (u praksi naravno jeste), problem je sto firme nisu radile na ekonomskim principima, nego socijalnim. Pa tako nije bilo bitno stvarati ekonomski kapital, nego zaposljavati ljude bez obzira da li su produktivni. 

Da me neko ne razume pogresno, problem je naravno I u vlasnistvu kapitala, jer ako su svi vlasnici onda niko nije. Onaj zakon mase, gde je iq mase jednak najnizem u toj masi. Ne mozes ocekivati visoku produktivnost kod radnika ako nemas meritokratiju. Ako vazi princip "radio, ne radio, svira mi radio". 

Zato su socijalizam I samoupravljanje, neuspesni koncepti.

Taj tzv razvoj je dolazio iz pozajmica, bez osnova u ekonomiji. Zato mi je danas smesno kad neko kao Amigo kaze "zivelo se lepo, bas je moglo tako da ostane", pa da, ako ima dovoljno budala u svetu da ti daju da trosis njihove pare. Koje su oni zaradili u kapitalizmu.

 

Nemam pojma dal je ovo jasno, petak uvece, malo sam umorna 😀 

[Darth Bane]

On 1/19/2022 at 5:50 PM, DJORDJE said:

Taj procena o sedamdesetim je verovatno tacna, jer je tada spoljni dug sa $4.7 milijardi 1973ce, otisao na preko $18 milijardi 1980te. U proseku tih se godina trosilo 15% vise nego sto se proizvodilo na godisnjem nivou.

Poredjenje cena i plata koristeci kursnu listu iz tog perioda je prilicno nezahvalno, jer zvanicni kurs nikada nije odrazavao stvarnu vrednost dinara. Sedamdesetih si jos mogao u Trstu da zamenis dinare za lire , ali je osamdesetih on bio bezvredan u inostranstvu a devize su se kupovale najcesce 10-15% vise od zvanicnog kursa , da bi povremeno taj procenat bio i visi. U nekom izvestaju  MMF-a sam naleteo da je prosecna plata u Jugoslaviji tada bila $189, medjutim i to je vrlo relativno. U Sloveniji su plate bile gotovo duplo vise nego u Makedoniji ili na Kosovu. Cak i u Srbiji je zavisilo od toga gde radis. Oni u Genexu su znali da imaju 3X vecu platu od radnika po firmama tipa  Precizna Mehanika ili Beli Metal.

Markovicev period je bio jos jedna iluzija koja je trajala 6-7 meseci. Te devedesete kada su plate dosle do skoro $1000 BDP je pao za %11 u odnosu na 1989tu godinu, a i danas kada se prave poredjenja uzima se 1989ta kao reper, jer je 90ta bila porazavajuca, ali eto plate su rasle, pre svega zbog izbora i primarne emisije, ko se jos toga seca.

Ta je drzava bila hronicno u ekonomskoj krizi , ako se izuzme period sa pocetka  50tih kada je dobila ogromnu pomoc od SAD. Koga zanima nekoliko odlicnih clanaka o jugoslovenskom ekonomskom cudu.

 

https://ojs.inz.si/pnz/article/view/140/174

 

https://liberalniforum.com/2016/04/19/ekonomska-smrt-jugoslavije-prethodila-je-politickoj/

 

https://www.danas.rs/nedelja/friziranje-bolje-proslosti/

 

Imam neke sumnje u pausalne zakljucke da je Yu ekonomija bila u krizi zbog dugova.

Podaci iz 1990:

GDP je iznosio oko 120-130 mijilardi dolara dok je dug bio oko 20 milijardi. To je tek negde oko 15% tadasnjeg GDP-a. Po danasnjih standardima, bivsa Yuga bi zapravo spadala u red zemalja sa niskom stopom zaduzenja. Sta tek da kazemo danas, kada drzave nastale raspadom SFRJ imaju dugove od 60% od visine GDPa pa na gore?!

Cak i razvijene zemlje Zapada, danas imaju dugove od preko 100% njihovih GDP-a. 

Tako da mi ovaj dug ex-SFRJ od 15% deluje zapravo mizerno???

Edited January 22, 2022 by Darth Bane

[Darth Bane]

Naso sam negde podatak da je prosecna plata u SFRJ 1978 bila 273 USD. Tada je bio vrhunac zivotnog standarda u istoriji Jugoslavije. 

Mereno danasnjih cenama I kupovnom moci, to bi bilo oko 1100 evra mesecno, neto. Znaci negde na nivou Slovenije danas.

Ali treba reci da je Slovenija tada imala plate znatno vece od proseka. Dakle blize cifri od danasnjih 1500 evra. Srbija je imala manji prosek, negde oko sadasnjih 900 evra. 

[Amigo]

11 hours ago, Darth Bane said:

Imam neke sumnje u pausalne zakljucke da je Yu ekonomija bila u krizi zbog dugova.

Podaci iz 1990:

GDP je iznosio oko 120-130 mijilardi dolara dok je dug bio oko 20 milijardi. To je tek negde oko 15% tadasnjeg GDP-a. Po danasnjih standardima, bivsa Yuga bi zapravo spadala u red zemalja sa niskom stopom zaduzenja. Sta tek da kazemo danas, kada drzave nastale raspadom SFRJ imaju dugove od 60% od visine GDPa pa na gore?!

Cak i razvijene zemlje Zapada, danas imaju dugove od preko 100% njihovih GDP-a. 

Tako da mi ovaj dug ex-SFRJ od 15% deluje zapravo mizerno???

 

Ma ljudi nemaju pojma koliki je bio potencijal jugoslovenske industrije, samo je trebalo da se urade reforme, koje su zapocete, ali nacionalizam je pobijedio, uz snaznu podrsku Zapada. To se mora reci i kada se poredi npr odnos Zapada prema SFRJ i prema BiH, vidi se ogromna neprincipijelna razlika.

Ja ne zelim time da amnestiram domace krivce, ali ocigledno je da cilj tadasnje MZ nije bio da se sacuva Jugoslavija, niti da se postuj sporazum o nepromenjivosti granica u Evropi. Verovatno i delom zbog dve Nemacke, koje su se treble ujediniti. Interesantno da SAD to nisu nikada podrzale, sto je i ocekivano, jer njihova spoljna politika uglavnom se zasniva na ratovima i sankcijama.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Helsinški_dogovor

 

11 hours ago, Darth Bane said:

Naso sam negde podatak da je prosecna plata u SFRJ 1978 bila 273 USD. Tada je bio vrhunac zivotnog standarda u istoriji Jugoslavije. 

Mereno danasnjih cenama I kupovnom moci, to bi bilo oko 1100 evra mesecno, neto. Znaci negde na nivou Slovenije danas.

Ali treba reci da je Slovenija tada imala plate znatno vece od proseka. Dakle blize cifri od danasnjih 1500 evra. Srbija je imala manji prosek, negde oko sadasnjih 900 /evra. 

Ja se sjecam dobro druge polovine sedamdesetih, 1977 sam posao u srednju skolu i zivot je bio solidan, ja kao tinejdzer sam izlazio skoro svaki dan, imao sam para i za cigara, kao i svi ostali, svakog leta se islo na more po 15-20 dana, dok ja licno nisam bio u mogucnosti da idem na skijanje na Jahorinu, ali sam ipak mogao ovako preko vikenda da se malo prosvercujem kod nekoga u sobu.

Medjutim ipak je bilo bolje pred kraj osamdesetih, cak i sa inflacijom, kupovali su se video rekorderi, uvozni televizori, putovalo se, a poslije uvodjenja konvertibilnog dinara u odnosu cini mi se 1:7 prema DEM, to je vec bilo fenomenalno, ali kratko trajalo, jer se drzava raspadala iskljucivo nanacionalnoj osnovi, nikakva ekonomija nije bila u pitanju, samo jedno totalno ludilo.

Da je ekonomija bila u pitanju, sada bi u tim ex-yu drzavama bilo blagostanje, ovako svi znamo sta se desava.

 

Sto se tice tog tzv bankrota, a u stvari reprogramiranja duga, sto je bila pametna stvar i znak da je ta drzava imala neko postovanje i da je mogla to da uradi, a sada je to samo misaona imenica i pravo duznicko ropstvo.