Leaderboard

Izgleda da naš KK ove godine pored Evrolige igra i Ligu šampiona. Svaka čast Čoviću

Meni je srce bilo puno kad je Đorđo Marketi ne samo podsetio na 1991.godinu,već kasnije kroz šaljivi razgovor sa Džo Kolom rekao nešto: "what a glorious club"

Ja sam juce očistio godinu na faksu tako da od sutra gledam prvenstvo na 3 ekrana odjednom... [emoji23][emoji41] Od mene je i više nego dovoljno, imao sam 3 ispita u 2 dana i bas se iscimao da ne bih morao da učim do kraja prvenstva jer znam da ne bih mogao da učim od košarke [emoji23] Što se tiče FIBA odluke za 14 igrača, navodno je njihov razlog bio finansijske prirode jer bi dodatan trošak za za 2 igrača(dodajte da je tu 32 ekipe) bio prevelik. Neki savezi su navodno govorili da bi oni finansirali te igrače tj njihove troškove pokrili ali FIBA nije prihvatila. Pokušaću da nadjem negde link od vesti pa cu okaciti ovde ako nadjem. Svakako doneta odluka bez trunke zdravog razuma, na štetu svih ekipa.

Sad da vidimo hoce li kupiti sezonsku ovi sto su plakali zbog numerisanja ili ce se naci drugi razlog da opet ne kupe. I svaka cast za klub, citaju i prihvataju kritike i izasli su u susret navijacima, nadam se da ce sad i oni konacno da ispostuju, mada iskreno sumnjam u to.

Ovaj ekipa je značajno jača od prošlogodišnje, sa kojom je Duško imao 16 pobjeda i igrao majstoricu sa KKP. Jača je zato što ima više kvalitetnih igrača. Da je prošlogodišnja ekipa imala ozbiljan defanzivni potencijal sa Fakuom, Vildozom, Nedovićem, Kobrom, Hollandom, Petruševim, Bentilom, Mitrovićem, nemojmo se zajebavati. Lično očekujem još jednog igrača a nadam se dvojici. Ne vjerujem u dolazak igrača koji se dugo vremena povezuju sa nama, to se nikad ne realizuje.

Toza pokazuje Terzi koje mesto će Mančester City da osvoji...

Načuo sam da se očekuje to najveće pojačanje u KKP da bismo i mi ozvaničili jedno naše veliko pojačanje. Uskoro ćemo videti ima li istine u tome i sa kojim igračem ćemo da merimo ćunu. 😄

Kapiram, da si to radio, otkačio bi sa njom do ludila.

"You chose the easy way. But we have to do the job right. Crvena zvezda is the name of this magnificent club who won this trophy in 1991."

Daj sad da nam City gostuje 6-to kolo kad već bude imao 15 bodova 😄

Kakve su ovo legende

Boki [emoji120][emoji120][emoji120][emoji3590][emoji3590][emoji3590] Послато са M2101K9G помоћу Тапатока

Iskreno mislim da nema nikoga ko se lično uvredio. Jednostavno, upis ti je bio iz neba pa u rebra, previše direktan i previše oštar. A kada uračunaš ono čega ti verovatno kao nov nisi svestan, a to je da smo skoro imali veliki upliv raznih likova koji upadnu samo da bi napsovali nekoga, da li forumaša ili igrača nebitno, odmah je jasno zašto je moderacija reagovala tako kako je. Moramo da se branimo od svakakvih. Ovde se generalno gaji neki pomirljiviji stil diskusije, iako da te ne lažem i ja ponekad preteram, ali ono savet ti je kad hoćeš nešto da napišeš, pomisli o tome kako bi malo mekše to napisao. I to je to. A ovo je, recimo, teška glupost za napisati. Uz sve poštovanje.

Sinjor Đorđo Marketi već godinama evocira '91-u, istoriju i insistira na pravilnom izgovoru - Crvena zvezda a ne samo Red Star. Što je, znamo, za bilo kog stranca jezivo teško. Veliko poštovanje za tu lafčinu, nadam se da je klub zahvalio na bilo kakav simboličan način.

Šipkaši nas opet blamiraju u Leskovcu navijajući za Olimpijakos.

Nije mala stvar i sto je Dusko tu drugu godinu Covek nije nikad radio na ovim prostorima, sigurno je i njemu trebalo vremena da shvati gde je ( i sa kim ima posla 😁) Lepo

Ajde da vidimo Stefka protiv ozbiljnijih protivnika a ne protiv Cajneza, Portorikanaca i Sudanaca. Dobro je izgledao ali opet svaki krsten igrac bi dobro izgledao protiv njih.

Svaka čast Boriša! Možda čudno što dolazi od mene, mada to nije sada ni bitno. Svesno se odreći dva meseca tokom leta, odreći se godišnjeg odmora, vremena sa porodicom i druženja sa prijateljima da bi otišao na Filipine znajući da ćeš igrati maksimalno dva minuta po meču je svakako za pohvalu i primer svima.

Boriša je nakon tekme poslat na snimanje, ustanovljen je veliki hematom na bubregu i tada je preporučena hitna intervencija. Ovako ozbiljna povreda na samom kraju utakmice i 30 razlike bi trebalo da utiče na ove Fibine RSI sudije da revidiraju kriterijum sudjenja i tako probaju da umanje mogućnost da se nastavi ovakav hasl jer su već propustili priliku da nakon gledanja snimka ovo sankcionišu, dosudivši samo običan faul. Taj pokret u kojem igrač loptu prebacuje u desnu ruku da bi levom zamahnuo iz sve snage, pa i da nema nikog iza njega, je sve samo ne košarka. Naš savez je dužan da oko ovoga digne najveću galamu jer da je jedan Dončić, Ostin ili Šreder na ovaj način neutralisan sa Svetskog prvenstva...halabuka bi naravno bila do neba i verovatno bi rezultiralo podizanjem na najviši level već aktuelnog i u osnovi licemernog trenda da se top igrači dodatno zaštite od strane sudija...a Boriše nek kolju mesari.

Užasno komplikujete zapravo jednostavnu stvar. Imam gomilu dobrih drugara sa kojima se družim i sa kojima sam dok sam igrao basket se viđao manje više redovno, sedeo na pivu i ostalo. Ali tvrditi da ću biti jako blizak vrednosno sa nekim u čijim kolima piči Radio Pink ili sa nekim ko na Spotify piči Violent Femmes ili Sonic Youth je suludo. Garantujem da u 99% slučajeva ovo može biti izuzetno dobar indikator poklapanja naših stavova o školovanju, ulozi crkve u državi, ulozi žene u društvu, vojsci, državi, spoljnopolitičkoj situaciji i tako dalje. Ukoliko se ovaj banalan i trvijalan primer proširi na celo društvo, dobijamo ono o čemu pišu Fensi i Uini i o čemu sam i ja ranije pisao - narodnjaci se upravo uklapaju u tu Crampsovsku sprdnju I dont know about art but I know what I like, možda je bilo po zakonu a možda i nije, možda su pokradeni izbori a možda i nisu, možda je ovo malo fašizam, amožda i nije, ali jebiga, daj da popijemo, da pevamo o pički a gde je pička tu je i kadsevojskanakosovovrati i onda još jedan krug da izvrtimo. Nije uopšte za poređenje ovo danas i nije nikakav circle of life, odnosno u tom nekom kontinualnom sistemu resentimana i prisećanja kako je nekad bilo bolje (kačio je Uini onaj gotivan video historije starijih generacija koje zameraju mlađim svašta). Ovde je napravljena tačka prekida u toj inače manje više neprekidnoj funkciji - u onim momentima u kojima su na TV Politika išle premijere holivudskih filmova, na Palmi hardcore noću, na BK Barović pada na bananu, tu više nema kontinuiteta, tu se nešto permanentno razbija i lomi, riba se kuva ili kako već volite. Sticajem okolnosti imam dosta kontakata sa mlađim generacijama, dete mi je stariji tinejdžer, a ja idem u teretanu kada stignem i imam prilike da vidim šta je i kako je, a jebiga, imam prilike da vidim i malo van ove nesrećne zemlje. Nije isto.

😆

Nameštaljka Terzi aprijatno, snimila ga kamera da je van zemlje, ako vidi interpol...

Nije tako prosto. Bio sam gimnazijalac tada, mi smo ustali jer smo hteli svet u Srbiji. Hteli smo slobodu, hteli smo normalne vrednosti, želelis smo da svetska muzika dođe kod nas. Hteli smo Metaliku, Mejden, Stinga, Stonse, Pearl Jam u Srbiji. Želeli smo da imamo izbor.

Neverovatni su, kao Troteri...

Litvanija - Grcka

Znaci mi smo potpisali coveka ali namerno necemo da dodje na pripreme jer zelimo da šuknemi Ostoji?

Najjače mi kad se javi pc dečurlija da objašnjava sa "Najjače mi..." i onda _prvo_ ispali ageism (i pc instantno odleti u majčinu) kao finalni argument u priči o kojoj ne zna ništa jer jbg. godine. Sorry kids, ima nešto i u binderdandet iskustvu. ukratko:

I muzika je tu gde jeste. I mi smo tu gde jesmo. Pobedili su.

Meni je ovo skroz korektno. To je Liga sampiona, ne mozes puno bolje od ovog da prodjes, a setimo se da smo pre par godina iz 1. i 2. sesira dobijali Liverpul, PSZ, Bajern i Totenhem, te Napoli iz treceg. To su doslovno sve jace ekipe od Lajpciga koji je dobar, ali nije neko s kim ne moze da se igra. Siti sumnjam da ce na 200 posto da igra protiv nas, pogotovo u gostima, a od YB bi trebalo da smo bolji. Tako da, moze da se igra, treba nam stoper pod obavezno.

😂😄

Slika i prilika našeg fudbala i društva

Hahaha, Toza, Mita i Terza direkt iza voditeljaaaa.

Kina ima najviše 7 footer-a u svetu, verovao ili ne. Kinezi sa severa su u proseku mnogo viši od ovih sa juga, a i brojke Kinezima idu u korist Žena mi je iz Kine a imam i dosta kolega koje su odatle. Jedan od njih voli košarku i dalje je igra (rekreativno). Pričali smo o tome, zašto je Kina sranje u timskim sportovima, pogotovo u ovim najpopularnijim kao što su fudbal i košarka. Imaju pare, imaju ljude, oba dva sporta su popularna među rajom. Po njemu, glavni razlog je što je kineskim roditeljima prvi prioritet edukacija, ne sport. A konkurencija je ogromna. Da bi uspeo da se edukuješ, moraš lepo da zagreješ stolicu i nema se vremena za sport, bar u nekom profi obliku. Što se tiče mojih utisaka iz Kine, nisam video kulturu sporta, to jest, nisam video da se dečica igraju lopte ispred grade. Da improvizuju golove i teren itd itd. A nije baš da nema mesta. Jeste da je Kina itekako gusta, ali ispred zgrada ima dovoljno mesta da se pika fuca ako ništa drugo. Pretpostavljam da isto imaju problem sa konkurencijom i načinom rada sa mlađim kategorijama. Ako si ti 2 metra sa 14 godina, nećeš mnogo napredovati ako igraš protiv centara koji su 180 u proseku. Hiperbolišem, ali poenta stoji. Za fudbal, stvarno ne znam koji je razlog. Kao što reče Russell Peters valjda: With all that Kung Fu, you'd think the Chinese would find 11 guys that'd be able to kick the ball Takođe, možda ima i nešto do toga što se u Kini neguju individualni sportovi, tipa gimnastika itd. Šta ga znam. Pretpostavljam da su mnogo faktora u pitanju. Zanimljiva tema.

ispiti, sastanci, radionice, kuknjava zbog nemogucnosti alkoholne anestezije... ja li to zemlja osvajaca vise desetina ep, sp, oi medalja?!

Stvarno nema nijedan materijalni razlog da se ovo (što je gomila selektora javno tražila) ne dozvoli, ali birokratija u FIBA se ukopala kao da im traže da podignu obruč na 3 i po metra

Meni na simulatoru izvukao PSG, Real i Newcastle … Udario telefon od zemlji 😁

Bar nešto.

Plus se na usporenom snimku lepo vidi i onda se vidi Gudura koji pokazuje sudiji namerni lakat

Teme se ovde razvijaju organski, granaju se i rastu u smeru odakle dolazi sunce. Kada se prebace u zagušljivu atmosferu plastenika PDF-a Politika, veoma brzo uvenu.

Ako već pričamo o elitizmu, može priča da se okrene i na drugu stranu. Folk i turbo folk slušaju ljudi koji su najbolji na svetu u onom čemu se bave, poznati i priznati, govore strane jezike i imaju milion stranjskih poznanstava i prijateljstava, videti pod Jokić, Đoković, Dončić... Jbg, stvari mogu i tako da se postave. Drugo, ako pričamo o progresivnosti, neki nekadašnji progresivci su se najstrašnije prodali i saučestvuju u uništavanju ove zemlje ili su prsli kao zvečke. Dalje, mnogo toga lošeg može da se kaže o turbo folku, ali teško da su oni značili okretanje nacionalnom - upravo su oni ubacili aktuelne ritmove u svoj melos, nastavili da kradu stranu muziku a mnogi od njih su podigli i nivo profesionalnosti. Mnogo je veći sada trip "udri po nacionalnoj noti u svakoj pesmi" nego što je bio u radovima Cece, Mire, Željka Šašića, Ivana i ko zna koga od vedeti devedesetih. Naravno, na stranu oni kao BMK koji su na tome izgradili karijeru ili pevanje blokova nacionalnih pesama. Zanimljivo je kako sve što nije turbo folk postaje progresivno za potrebe ove rasprave, iako se mnogi zastupnici ove teze gade mnogo čega što je takođe bilo veoma popularno osamdesetih - sav sarajevski i dobar deo ostalog popa ili roka. Sad su i oni dobri da bi se dokazala teza. Uostalom, u SFRJ je u jednom trenutku pomenuti fakin' Plavi orkestar bio tema ozbiljne rasprave "drugova iz komiteta" i razvlačen po medijima, maltene su bili simbol bunta protiv sistema. Kako se stvari okrenu. Da se ne lažemo, dobrim delom su tzv. progresivci sami sebe uništili i bili krivi za sunovrat cele scene. Malo su se fizički uništili a malo su prestali da se razvijaju i da dižu stvari na viši nivo i muzički i produkcijski i organizacijski. Više puta sam pričao sa poznanikom koji je upetljan u realizaciju raznih muzičkih emisija i ima dosta veza u tom svetu i kaže da je većina naših nefolkera uvek bila veoma neozbiljna. Takav pristup može da prođe neko vreme i da zablista na kratko ali ne može da traje. Kako narodnjaci nisu pobedili Balaševića ili razne pop pevače? Možda zato što je stalno napredovao i nudio novo a opet isto. Eno, vidim vest i klip da su hiljade slušale Petra Graša u Leskovcu i pevali s njim, Džiboni puni drugu Arenu, Čola ih je napunio šest pre neku godinu. Konstrakta je napravila haos i među klincima koji slušaju trep kad je izbacila nekoliko novih stvari i pokazala ozbiljan rad. Žena ne sedi kući i ne kuka kako je u njeno vreme bilo bolje nego kreira ovo vreme. Ljudi nemaju problem da čuju nešto drugo ako im se ponudi i pritom liči na nešto. Ima toga još ali i ovo je previše za jedan post.

I zato je morao Velja Selja da dodje i razbuca Miloševićeve horde zla, da su se buntovni slušaoci heroinskih ovisnika pitali za nešto, drsko i ponosno bi protestvovali protiv Miloševića još 26 godina.

Upravo tako. Ipak to nije srpski ekskluzivitet, čitav svet se okreće oko te ose. Nekada su studenti u USA, između ostalog nadahnuti i muzikom, gubili glavu zbog protesta protiv rata u Vijetnamu, ovde takođe protiv zločinačkog režima SM. Pošto smo na pdf. sport, nekada je Pele zaustavio građanski rat u Nigeriji, makar na par dana, danas najveće zvezde hrle u diktaturu Saudijske Arabije da uzmu još novca, igra se SP u Kataru gde je pri izgradnji stadiona poginulo par hiljada ljudi. Nekada je doktor Sokrates bio zatvaran jer je vodio proteste protiv vojne hunte u Brazilu. Danas brazilski fudbaleri mafijaju po favelama, siluju i bave se privrednim kriminalom. Nekada je Erik Kantona na državnoj televiziji govorio protiv pape koji nosi roleks a propoveda skromnost podsećajući usput na zločine katoličke crkve. Ne bih tvrdio da je nekada "bilo bolje" ali je postojala ta iskra borbe za pravedan cilj, zdrav bunt gde se bullshitu otvoreno suprotsavljalo jer je bullshit, zločinu jer je zločin. Danas toga nema. Bunt je anesteziran, ubijen i izvrgnut ruglu da se više nikad ne vrati.

ukoliko nesto okarakterises kao "elitizam", ne mozes onda to da preveslas na generacijsku stvar, "u moje vreme je bilo bolje". ako je elitizam cinjenica da kvalitet* i djubre ne mogu biti isto, ja sam zaista muzicki elitista i sa ponosom cu nositi taj krst ili polumesec hue hue *napomena, kvalitet nije zanat, iako doprinosi kvalitetu ako me nesto izuzetno nervira u danasnjem svetu, to je relativizacija otprilike "sve je isto vredno i super, ukoliko se meni licno svidja" kao i sto jokic ima izbor da radi sta voli, svako ima suvereno pravo da voli svakakvo djubre ali ne zelim zbog tog prava da kazem kako je to super. meni je super sto su se ljudi izborili da se outuju sa svojom treshijanom, pre 30-40 godina su se stideli van svog trajba. to je kul ali ne mogu zbog togada gledam sve u jednoj ravni. tj niko ne treba.

Jokić, Mira Škorić, EKV, lobotomija i bodenje u venu na sportskoj temi. Boktemazo.

Ako ti ne shvataš da dotična ne samo što nije zločinac pod navodnicima, već onaj pravi, već je i simbol i apologeta bukvalno svega lošeg što se izdešavalo od kraja 80-ih pa naovamo, personifikacija zla i pakla kroz koji smo prošli i prolazimo... Verovatno si mlad, nemam drugo opravdanje... Ako je to uopšte opravdanje. Ta žena treba da bude daleko iza brave, svi njeni "radovi" pohranjeni duboko u zemlju i zaborav, a njena pojava izučavana u školama kao Gebels u Nemačkoj. Da su se članovi EKV boli u venu, šmrkali koks i acid-tripovali sve istovremeno u terminu Branka Kockice svakodnevno na RTB, ne bi donelo ni promil štete i zla u odnosu na uticaj dotične.

Ne mora se umanjivati Nordsjeland, ta dečurlija je svakako fudbalski školovanija od svih naših igrača. Naša sramota i kakav takav kvalitet Danaca mogu zajedno.

Jedva cekam da onaj koji dobije lose numerisano mesto krene da kuka i place sto su numerisana.

Letnji dan na Tašmajdanu, sedamdesete. Otvoreni bazen u okviru SC "Tašmajdan" otvoren je 25. juna 1961. godine, a na društvenim mrežama još kruže fotografije iz njegovih prvih godina rada. Moja kuca u Beogradu je udaljena koji minut odatle, V gimnazija je 'moja', doduse dosta kasnije od datuma slike. (slika je u cast ) Sada već davne 1961. godine, trojica mladića, kako to i priliči mladosti, prvi su "otvorili", što bi današnji mladi rekli "overili", Tašmajdanski bazen skokom sa skakaonice, pre svečanog otvaranja. Bili su to: Bratislav Petković, kaskader Miomir Radović Pigi i Acika Kalinić. Bio je to "skandal" da neki "mangupi" pre svečanog presecanja crvene vrpce, koriste bazen, pa je posla imala narodna milicija. Jedan od tih "mangupa" Petković, kasnije je bio ministar kulture Republike Srbije. Bazen na Tašu je bio olimpijskih dimenzija, a izgrađen je na prostoru gde su se nalazili Požarna komanda, teniski klub, bioskop i luna park, a sve je to "nadgledao" požarni toranj sa koga se osmatrao Beograd. U periodu od 1970 do 1973, za potrebe Svetskog prvenstva u plivanju, čiji je domaćin bio Beograd, izgrađena je većina prestoničkih bazena. "Košutnjak", "Milan Gale Muškatirević" – nekada "25. maj", "Banjica", "Olimp", a 1977. godine sagrađen je 11. april na Novom Beoradu. Tu su i bazen na Vračaru, imena jednog od najboljih vaterpolista sa ovih prostora svih vremena, Mirka Sandića i zatvoreni bazen Sportskom centru "Pinki". U novije vreme izgrađeni su mnogobrojni bazeni u privatnoj inicijativi, za sopstvene potrebe, ili kao deo velnes centara, turističkih kompleksa. Ali i dalje Lido, Ada Ciganlija, Bela stena, savski i dunavski sprudovi, tokom leta okupe na hiljade kupača. Petar Minić Beograd je imao kupalište Nicu. Tako se zvala plaža na Savi, između Brankovog i Starog železničkog mosta, popularna pedesetih godina 20. veka, kada je izgradnjom Sajma kupalište „Šest topola” zatvoreno, a Ada Ciganlija još bila ostrvo. Čuvena je bila po belom pesku, nasutom kada su se na tom prostoru isušivale močvare, a ime je dobila po kafani „Nica” koja se nalazila u njenoj blizini. Leti je na njoj bilo i nekoliko desetina hiljada kupača, a osim po kupanju bila je poznata i po skokovima s lukova mosta, što je bio „sport” rezervisan za najhrabrije. Inače, skokovi sa savskih mostova, posebno onom železničkom, „moda” je koja je u Beogradu postojala još od početka 20. veka. Tek od sedamdesetih godina 20. veka, kada je izgradnjom šetališta i parka plaža „Nica” prestala da postoji, a Ada Ciganlija 1967. nasipanjem postala deo kopna (tako je nastalo Savsko jezero – čuveno „Beogradsko more”), leto na beogradskim rekama poprimilo je sličan oblik koji ima i sada. Bila su i pre jednog veka leta topla. Beograđani, kao i stanovnici ostalih delova Srbije, morali su da traže osveženje, najbolje negde u blizini reka, jezera... More su, nakon Prvog svetskog rata i tokom tridesetih godina prošlog veka, mogli sebi da priušte zaista malobrojni, koji su išli na severni Jadran, pre svega u Abaciju (Opatiju) i druga mesta po Istri i Kvarneru, jer je do tamo išla pruga. Oni nešto manje imućni, ali ipak bogatiji od proseka, pripadnici više srednje klase, što bi se danas reklo, odlazili su u banje. Većina je, ipak, ostajala tamo gde je živela i bila vezana za reke. Voda na našim rekama za današnje pojmove tada je bila veoma čista, jer industrije gotovo da nije bilo. Javna kupatila i „divlje” plaže. Leti su obale Save i Dunava, a posebno „javna kupatila”, kako su se nekada zvala kupališta, bili ne samo mesta za osveženje i odmor od obaveza, već i pravi centri javnog života prestonice. U Beogradu koji je pred Prvi svetski rat imao oko 90 hiljada stanovnika bila su dva javna kupatila: zeleno Dimitrijevićevo i, malo uzvodno od njega, plavo, poznato kao Orijent, čiji je vlasnik bio inženjer Jeftimijadis. Ova „kupatila” zapravo su bile velike plivajuće platforme, postavljene na buriće. Na platformama su bili bazeni, iz kojih se kroz „kanale” moglo direktno uplivati u Savu. Oko svakog bazena bile su kabine i prostorije s tuševima, a neki od njih su imali i krov od razređenih dasaka kao zaštitu od sunca. „Bilo je bazena za muške i za ženske. Za decu s mamama bio je bazen zvani školica. Tu je neki ’švimajster’ Pera poučavao plivanju (a kažu sam nije umeo da pliva). Imao je dugu motku na čijem je drugom kraju visio učenik obešen oko grudi. ’Švimajster’ je polako vukao motku duž ograde bazena skraja nakraj i komandovao ajnc, cvaj...”, opisivao je poznati arhitekta i istoričar umetnosti Aleksandar Deroko svoje dečaštvo na Savi i Dunavu u knjizi „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom”. Platformu bi nakon sezone jednostavno razmontirali. Naravno, postojale su i „divlje” plaže na kojima se kupala dečurlija i gradska sirotinja. Na obali Save priređivana su i razna takmičenja. U leto 1911. Olimpijski komitet Kraljevine Srbije priredio je trku u plivanju od Umke do Beograda i od Ade Ciganlije do pristaništa, kao i takmičenje u preplivavanju Save. Inače, kupaći kostimi tog vremena više su pokrivali, nego otkrivali telo. Muškarci su nosili trikoe, spreda zakopčane dugmićima, s kratkim rukavima i nogavicama, a žene šešire, patike na vezivanje i kostime od listera iz dva dela, od kojih je gornji imao rukave do lakata, a donji nogavice do ispod kolena. Jedino su mala deca imala samo „gaćice”, a muški i ženski bazeni bili su odvojeni. Posle Prvog svetskog rata prilike su se značajno promenile. Stvorena je velika država, gradovi su se uvećali, pa je Beograd pred Drugi svetski rat već imao oko trista hiljada stanovnika. Doduše i tada je za većinu more bilo nedostižno, posebno južni i srednji Jadran do kojeg je dugo išla samo pruga uskog koloseka. Zato su i u tom periodu beogradske reke tokom leta bile pune kupača. Nicala su i nova kupališta, pa je krajem tridesetih godina 20. veka u Beogradu bilo čak 27 „javnih kupatila” – 18 na Savi i devet na Dunavu. Najveće među njima bilo je „Opštinsko kupatilo grada Beograda” koje je imalo 700 kabina i leti je moglo da primi i do pet hiljada kupača. Ovo kupalište bilo je najuređeniji deo plaže „Šest topola”, koja je dobila ime po istoimenom restoranu. Nalazilo se na Savi, na prostoru današnjeg Sajma, koji je tada još predstavljao periferiju grada. Na Dunavu je najpopularnije bilo „Đačko kupatilo”, koje je uglavnom privlačilo mlade, a nalazilo se na Dorćolu u blizini današnjeg sportskog centra „Milan Gale Muškatirović”. Inače, na svim ovim kupalištima osećao se duh novog vremena, teško shvatljiv starijim generacijama. Kupaći kostimi postajali su sve kraći, nije bilo više stroge podele na muška i ženska kupališta, a pokrenuta su takmičenja za „Savsku Veneru” i „Dunavsku Veneru”, preteče današnjih izbora za mis. Doduše, na plažama se i dalje poštovao određeni bonton, ali on za gradsku mangupariju nije predstavljao naročiti problem. „Postoji jedan dobar broj beogradskih ’dendija’ koji dolazi na plažu da paradira i pokazuje svoje svilene kostime po poslednjoj modi. To isto čine i devojke, ali s mnogo više ukusa i šarma. Međutim, muškarci često izazivaju čitavu buru smeha. Nekoliko istrajnijih po ceo dan ne ulazi u vodu da ne bi s obraza skinuli puder... Njihova kosa je kratko zalizana. Puše cigaretu za cigaretom... Glavno im je zanimanje da preko knjige kibicuju lep ženski svet”, opisali su beogradski listovi atmosferu s kupališta kod „Šest topola”, jula 1937. godine. Ova kupališta imala su dozvole i pravila bezbednosti morala su da se poštuju. O bezbednosti kupača brinula je i policija koja je za tu namenu raspolagala s tri motorna čamca. Nije se, međutim, letnji život odvijao samo na plažama. Tada je i rečni saobraćaj bio mnogo življi nego danas. U modi su bile „šetne” lađe koje su išle do Pančeva, Smedereva, Šapca, a neke i dalje... Postojao je i redovan putnički saobraćaj do Zemuna, do kojeg su brodovi išli na svakih pola sata, a koji je naročito bio popularan leti. Politika