gerijatrija? za nas matore...

[C.F.]

@Pletiljanemojte! Moja je napunila 80 sa pola života sa dijabetesom. Nije u brojci, nedamo vas. Niko od nas ko je takodje roditelj želi da deca dodatno brinu, pretpostavljam. Bar ja nisam od tih, u momentima kad se vode razgovori, dam im do znanja da sam zadovoljna, imam planove, svoj život. Oni se raduju, podržavaju me, srećni za mene. Meni više znači to što ih ne opterećujem. Naravno, kad bih se teško razbolela ili slično tome, ne bih tako nešto mogla kriti. Smatram da je važno biti realan i da je to dobro za sve nas. Rekli ste gore strašno nešto, za demenciju, to je nešto što me plaši i više od nepokretnosti, nemojte to ni pominjati da poželite. Gospodja od 90 sa kojom sam provela prošlu nedelju je sada udovica jer je muž završio u ustanovi oko dve godine pre smrti. Upoznata sam sa detaljima, ali ni ne mogu zamisliti kako je to teško. 
Glavu gore! Kupite avionsku kartu i posetite ćerku. Biće nešto posebno da vidite i taj deo sveta. I nemojte mi ovde pričati o tome kako ste stari da putujete! To već čujem od mojih…dovoljno..stoga su ih ovog leta posetili svi unuci. A što su se oni namučili? 😀

Edited July 15, 2022 by ControlFreak

[Koca Popovic]

5 hours ago, Pletilja said:

Umesto P.S: koji sam ja licemer! Uskukala se baba na sva usta i obmanjuje ovdasnju javnost! Treba da me vidite in vivo: visoka, vitka, krece se kao general, tu i tamo potegne stap za hodanje iz samo njoj znanih razloga ali, sve u svemu, dobrodrzeca baba. A pred decom: heroj, pobednik, "lakocemo" pristup, "Hvala, sve imam sto mi treba, ne brinite za mene, resavam krize ocas posla" ....posle se zarozam, posle sam zbunjena i ne znam da l sam posla ili dosla. Tesko je biti ja kako god da okrenem.

Kao generalica.😀

4 hours ago, ControlFreak said:

@Pletiljanemojte! Moja je napunila 80 sa pola života sa dijabetesom. Nije u brojci, nedamo vas. Niko od nas ko je takodje roditelj želi da deca dodatno brinu, pretpostavljam. Bar ja nisam od tih, u momentima kad se vode razgovori, dam im do znanja da sam zadovoljna, imam planove, svoj život. Oni se raduju, podržavaju me, srećni za mene. Meni više znači to što ih ne opterećujem. Naravno, kad bih se teško razbolela ili slično tome, ne bih tako nešto mogla kriti. Smatram da je važno biti realan i da je to dobro za sve nas. Rekli ste gore strašno nešto, za demenciju, to je nešto što me plaši i više od nepokretnosti, nemojte to ni pominjati da poželite. Gospodja od 90 sa kojom sam provela prošlu nedelju je sada udovica jer je muž završio u ustanovi oko dve godine pre smrti. Upoznata sam sa detaljima, ali ni ne mogu zamisliti kako je to teško. 
Glavu gore! Kupite avionsku kartu i posetite ćerku. Biće nešto posebno da vidite i taj deo sveta. I nemojte mi ovde pričati o tome kako ste stari da putujete! To već čujem od mojih…dovoljno..stoga su ih ovog leta posetili svi unuci. A što su se oni namučili? 😀

Slazem se za demenciju. Imao sam u familiji. Strasno.

[vilhelmina]

Jucer sam odgledala prilog na N1 o starackim domovima u Srbiji. Kako vidim, tu ima svega, od sasvim pristojnih mesta do pravih uboznica, pri cemu cene takvog smestaja ne odrazavaju obavezno i kvalitet.

Slucaj je hteo da mi pre nedelju dana na jednom takvom mestu negde u Srbiji umre bivsi svekar. Iako je bio u ozbiljnim godinama (86), nije umro od neceg od cega mora da se umre, vec od sepse izazvane dekubitusom. Nije bio nepokretan, pa (po meni) ni rana nije bila izazvana samo lezanjem, vec pre svega pothranjenoscu. Horor koji svakako ne sme da se desava, ali gde je resenje? Sigurno ne u visokim kriterijumima za otvaranje takvih domova, sto onda za posledicu ima da mesta u njima nema i/ili da su preskupa.

Ima li neko ideju, a da nije lapot?

[Div]

28 minutes ago, vilhelmina said:

Ima li neko ideju, a da nije lapot?

 

Otprilike, kao i sve drugo, nedostatak standarda, kontrole i odgovornosti uz dodatak u svaku čorbu, korupciju.

 

Video sam deo tog priloga na N1, nisam imao volje da gledam sve jer iz malo iskustva "sve znam". Ranije, dok nisam imao ličnog interesovanja za tu oblast imao sam prilike da sarađujem sa ustanovom za smeštaj starih i da razgovaram sa nekoliko zaposlenih, mišljenje korisnika sam imao posredno, iz druge-treće ruke. Potpuno šarenilo, poredio sam ga sa ličnim iskustvom iz bolnica i domova zdravlja, od oduševljenja do očaja.
Pre četiri godine sam posetio dva privatna doma, tražio smeštaj za majku, isti utisak, voleo bih ja da je bolje ali znam da može, čak je za očekivati, i gore, odlučio sam se za jedan, bilo je i propusta vlasnika ali i truda da bude bolje, osoblje odlično, majka ipak poživela samo još tri meseca, uzrok, starost, devedesettreća.

Koliko znam, prvi privatni domovi su otvarani po istočnoj Srbiji, čitave generacije su otišle na rad u Francusku, Nemačku, Švajcarsku, ostali starci, onemoćali, neko je video šansu za zaradu, da li neko ko je ostao ili neko ko se vratio, svejedno, onda je došao red na one koji su se vraćali ali nisu sposobni za samostalni život a deca nisu želela da se vrate, bolje im je da plate za negu i smeštaj nego da napuste sredinu u kojoj su se dobro snašli.

Mislim da većinu tih ustanova vode ljudi bez odgovarajućih kvalifikacija i iskustva, da bi ispunili zakonske uslove, zaposle ili sklope ugovor sa lekarom, fizioterapeutom ili s kim već treba, nekad taj lekar stvarno, bar povremeno, obiđe korisnike, upita kako su, nekad dođe samo da konstatuje prirodni kraj.

Ništa neobično za nas, u svim oblastima je tako, imamo sjajne restorane ali nemamo dobro ugostiteljstvo, dobre lekare i sestre ali ne i zdravstvo, lepa mesta i dobre hotele, ali ne i razvijen turizam, nemamo sistem i standarde.

Približilo se vreme, treba da razmišljam o sebi, gde ću i kako ću kad ne budem mogao sam, zasad je jedino sigurno da nemam pojma.

 

 

 

 

[Koca Popovic]

14 hours ago, Div said:

 

Otprilike, kao i sve drugo, nedostatak standarda, kontrole i odgovornosti uz dodatak u svaku čorbu, korupciju.

 

Video sam deo tog priloga na N1, nisam imao volje da gledam sve jer iz malo iskustva "sve znam". Ranije, dok nisam imao ličnog interesovanja za tu oblast imao sam prilike da sarađujem sa ustanovom za smeštaj starih i da razgovaram sa nekoliko zaposlenih, mišljenje korisnika sam imao posredno, iz druge-treće ruke. Potpuno šarenilo, poredio sam ga sa ličnim iskustvom iz bolnica i domova zdravlja, od oduševljenja do očaja.
Pre četiri godine sam posetio dva privatna doma, tražio smeštaj za majku, isti utisak, voleo bih ja da je bolje ali znam da može, čak je za očekivati, i gore, odlučio sam se za jedan, bilo je i propusta vlasnika ali i truda da bude bolje, osoblje odlično, majka ipak poživela samo još tri meseca, uzrok, starost, devedesettreća.

Koliko znam, prvi privatni domovi su otvarani po istočnoj Srbiji, čitave generacije su otišle na rad u Francusku, Nemačku, Švajcarsku, ostali starci, onemoćali, neko je video šansu za zaradu, da li neko ko je ostao ili neko ko se vratio, svejedno, onda je došao red na one koji su se vraćali ali nisu sposobni za samostalni život a deca nisu želela da se vrate, bolje im je da plate za negu i smeštaj nego da napuste sredinu u kojoj su se dobro snašli.

Mislim da većinu tih ustanova vode ljudi bez odgovarajućih kvalifikacija i iskustva, da bi ispunili zakonske uslove, zaposle ili sklope ugovor sa lekarom, fizioterapeutom ili s kim već treba, nekad taj lekar stvarno, bar povremeno, obiđe korisnike, upita kako su, nekad dođe samo da konstatuje prirodni kraj.

Ništa neobično za nas, u svim oblastima je tako, imamo sjajne restorane ali nemamo dobro ugostiteljstvo, dobre lekare i sestre ali ne i zdravstvo, lepa mesta i dobre hotele, ali ne i razvijen turizam, nemamo sistem i standarde.

Približilo se vreme, treba da razmišljam o sebi, gde ću i kako ću kad ne budem mogao sam, zasad je jedino sigurno da nemam pojma.

 

 

 

 

Au brate kako si ovo rekao. Ova zadnja recenica je ubitacna.

[Milenko Puzigaca]

Predlazem film Napustajuci Las Vegas kao inspiraciju.

[Div]

 

Život nije film, inspiracije ima na sve strane, tu oko nas, ima i u filmovima i knjigama, ali to je obično izmišljeno, neostvarivo, ali ko nema sam moći da osmisli svoj život, promeni ono što mu ne odgovara ili prihvati ono kako jeste, neće naći rešenje ni u fikciji.

Meni je potpuna prihvatljivo i da neko starost koristi da ostvari želje iz mladosti, da se posveti učenju, saznavanju, da putuje, da igra domine, da gaji dve saksije cveća ili jedno drvo u dvorištu. 

Dok budem mogao sam da brinem o sebi i realno procenim šta mogu, fizički, mentalno, finansijski, ne treba mi nove ideje, imam čitav rezervoar ideja, bitno je da na vreme shvatim kad više ne bude moglo, da nađem ili prihvatim najbolje rešenje, a to je, najverovatnije dom ili život u svojoj kući uz asistenciju profesionalaca.

Čuo sam od jednog druga, njegov sin kad je imao 2-3 godine, stalno mu govore, nemoj to, mali si ne možeš, nemoj ono, ne možeš, on u nekom momentu kaže, kad ću već jednom da porastem pa da znam šta ne mogu.

Ta mudrost važi za ceo život, važno je znati šta želiš, šta možeš ali i šta ne možeš, i još važnije prihvatiti neminovnost.

[freethrow]

On 9/4/2022 at 7:28 AM, vilhelmina said:

Jucer sam odgledala prilog na N1 o starackim domovima u Srbiji. Kako vidim, tu ima svega, od sasvim pristojnih mesta do pravih uboznica, pri cemu cene takvog smestaja ne odrazavaju obavezno i kvalitet.

Slucaj je hteo da mi pre nedelju dana na jednom takvom mestu negde u Srbiji umre bivsi svekar. Iako je bio u ozbiljnim godinama (86), nije umro od neceg od cega mora da se umre, vec od sepse izazvane dekubitusom. Nije bio nepokretan, pa (po meni) ni rana nije bila izazvana samo lezanjem, vec pre svega pothranjenoscu. Horor koji svakako ne sme da se desava, ali gde je resenje? Sigurno ne u visokim kriterijumima za otvaranje takvih domova, sto onda za posledicu ima da mesta u njima nema i/ili da su preskupa.

Ima li neko ideju, a da nije lapot?

Kao prvo, moje saučešće. I sam sam imao iskustvo da mi tašta strada isključivo zbog nebrige srpskih lekara i zbog nečega što bi u bilo kojoj iole normalnoj državi dovelo do nekoliko presuda sa sve zatvorom.

 

Rešenje bi bilo verovatno da se uvedu ne visoki, nego najviši kriterijumi koji su mogući (kao i svuda uostalom), a da država snosi barem 30 do 50% tih troškova (koji su, nažalost, kratkoročni, pa je to svojevrsni paradoks). Ukoliko bi se napravio mehanizam borbe u kojoj centar ima za cilj da im pacijent živi što duže i da mu korisnici daju što više zvezdica na nekom gerijatrisjkom Amazonu, to bi bila pobeda.

[Milenko Puzigaca]

 

3 hours ago, Div said:

 

Život nije film, inspiracije ima na sve strane, tu oko nas, ima i u filmovima i knjigama, ali to je obično izmišljeno, neostvarivo...

Onda nisi gledao Mislio sam na ideju za odjavljivanje. Ta iz filma je prilicno stvarna, čak znam za jedan slučaj, doduše bez pijanjčenja, ali čovek imao rak,  jednostavno na kraju prestao da jede, i završio posao.

[Dragan]

On 9/4/2022 at 8:32 AM, Div said:

...

Ništa neobično za nas, u svim oblastima je tako, imamo sjajne restorane ali nemamo dobro ugostiteljstvo, dobre lekare i sestre ali ne i zdravstvo, lepa mesta i dobre hotele, ali ne i razvijen turizam, nemamo sistem i standarde.

Približilo se vreme, treba da razmišljam o sebi, gde ću i kako ću kad ne budem mogao sam, zasad je jedino sigurno da nemam pojma.

 

 

 

 

Sve si dobro opisao, a ova predzadnja recenica je za minijature (koje sam btw nekada davno prvi pokrenuo na starom forumu).

 

Idealno bi bilo kada bi familija mogla zajedno ziveti (naravno ako nisu previse neslozni).

Mladji bi ucili od starijih i brinuli se o njima, ali to je sa sadasnjim atomiziranim nacinom zivota skoro nemoguce.

 

Drugo najbolje resenje, koje mozda i ti na vreme mozes uzeti na razmatranje, je izvesna vrsta interesne zajednice, komune.

Nekoliko ljudi, mozda 5-10 koji zive u zajednicki iznajmljenoj kuci (ili pripada nekom od clanova). Svako ima svoju sobu, neke prostorije su zajednicke.

I naravno ne moraju svi biti stari, moguc je i suzivot sa nekim mladjima koji traze povoljni stambeni prostor.

Bitno je naravno naci ljude koji bi se "nasli", kako po pitanju materijalnog stanja (+/-), tako i po pitanju karaktera.

Morala bi postojati jedna idejna nit vodilja za zajednicki zivot, pored obezbedjivanja od tegoba starosti.

Na tako necemu treba poceti raditi pre nego sto zivotne snage splasnu.

Ovo isto naravno nije resenje za mnoge, ali za poneke sigurno jeste.

Ovde uvek iznova pisu o takvi individualnim projektima, koji manje vise dobro funkcionisu.

[Div]

8 hours ago, Dragan said:

Sve si dobro opisao, a ova predzadnja recenica je za minijature (koje sam btw nekada davno prvi pokrenuo na starom forumu).

Hvala.

 

8 hours ago, Dragan said:

Idealno bi bilo kada bi familija mogla zajedno ziveti (naravno ako nisu previse neslozni).

Mladji bi ucili od starijih i brinuli se o njima, ali to je sa sadasnjim atomiziranim nacinom zivota skoro nemoguce.

 

Drugo najbolje resenje, koje mozda i ti na vreme mozes uzeti na razmatranje, je izvesna vrsta interesne zajednice, komune.

Nekoliko ljudi, mozda 5-10 koji zive u zajednicki iznajmljenoj kuci (ili pripada nekom od clanova). Svako ima svoju sobu, neke prostorije su zajednicke.

I naravno ne moraju svi biti stari, moguc je i suzivot sa nekim mladjima koji traze povoljni stambeni prostor.

Bitno je naravno naci ljude koji bi se "nasli", kako po pitanju materijalnog stanja (+/-), tako i po pitanju karaktera.

Morala bi postojati jedna idejna nit vodilja za zajednicki zivot, pored obezbedjivanja od tegoba starosti.

Na tako necemu treba poceti raditi pre nego sto zivotne snage splasnu.

Ovo isto naravno nije resenje za mnoge, ali za poneke sigurno jeste.

Ovde uvek iznova pisu o takvi individualnim projektima, koji manje vise dobro funkcionisu.

 

Ne bih mogao da kažem šta je idealno, možda u nekom istom takvom društvu i porodici gde je sve idealno i pojedinci su idealni. I opet bih rekao, idealno je da više od dve generacije, roditelji i deca, ne treba da žive zajedno a znam da ima i dobrih primera gde jako dobro funkcioniše zajednica tri, pa čak i četiri generacije.

Ne odbacujem ni jednu varijantu unapred, svaka ima neku prednost, po pravilu konačnu odluku odlažemo dok ne zagusti, onda postaje upitno da li možemo da donesemo iole razumnu odluku.

To neko zajedništvo, neka vrsta komune, mi deluje kao zanimljiv eksperiment, ostvariv, ali nisam optimista u pogledu pronalaženja ljudi koji migu zajedno. I ovako, sam komunikaciju i druženje poprilično smanjio, nekoliko ljudi sa kojimasam uvek mogao da se družim, da porazgovaram, zatražim ili pružim pomoć, nisu više živi, druženje radi druženja mi ne prija, manje mi smeta samoća nego naporni ljudi. 

Zato se nadam da će deca, ako ja ne budem mogao, doneti najbolju moguću odluku, a dotle ja ponešto raduckam, majstorišem, bude tu i ponešto stvarno korisno, ako baš nemam nikakvu pametniju ideju pišem po forumu.

 

[vilhelmina]

@Dragan

Nisam sigurna da su ti individualni projekti bas dobro resenje. Ne samo da je tesko naci vise osoba slicnih ekonomskih mogucnosti, zelja, karaktera itd vec je problem sto je starost nepredvidljiva. Potrebe mogu u trenutku da se promene i neko ko je do jucer bio samostalan u svakodnevnim aktivnostima, odjednom moze da se nadje u stanju potrebe i zavisnosti od drugih. To onda menja zivotni koncept svih ostalih.

U Svedskoj, posebno u Stockholmu, se poslednjih godina forsira forma stanovanja u zgradama za seniore. To nisu staracki domovi vec obicni stanovi na slobodnom trzistu. Dakle nema osoblja i celodnevne nege vec su to obicne stambene zgrade sa stanovima koji se mogu kupiti ili iznajmiti. Neke su vec od 55+, druge 65+, ali vecina 75+.  Stanovi su opremljeni svim sto treba ljudima koji se otezano krecu i obicno je u samoj zgradi neka od firmi za pomoc u kuci, ali ne znaci da svi stanari moraju da koriste njihove usluge. Poenta je u tome da je sve tu onda kada zatreba, bilo da je ta potreba privremena (padnes i slomis kuk) ili trajna, i bilo da je velika (vise puta dnevno, ljudi vezani za krevet) ili mala (npr ciscenje, kupovina namirnica i sl). 
Mi u socijalnoj sluzbi za stare pokusavamo ljude da motivisemo da se na vreme presele u takve stanove. Ali njih jos uvek nema dovoljno i uglavnom se desava da ljudi zive u svojim kucama i stanovima dok se ne polome ili ih pogodi slog, a onda traze smestaj u domu. Koji ne dobiju jer su kriterijumi vrlo visoki i obicno ih ispunjavaju samo ljudi s poodmaklom demencijom i potrebom za stalnim nadzorom. Posledica toga je da se u domovima za stare zivi u bliskom kontaktu s jako bolesnim ljudima, dakle nimalo prijatno mesto za zivot, ako bas ne mora. Stanovi za seniore jesu resenje, ali ih treba mnogo vise nego sto ih sada ima. Zato ja placam godisnju clanarinu da bih stajala u redu za stan, iako za sada nemam nameru da se selim. Ali to vreme cekanja ce mi znaciti kada dodje vreme. Ako iko, ja znam koliko se tesko odobrava smestaj u domu. Mnogi drugi i dalje zive u iluziji da ce ga dobiti onda kad sami procene da im treba, i zato ne preduzimaju nista. Ilustracije radi, nedavno je odbijenicu dobila zena stara 97 godina, koja je samo slepa, ali inace pokretna i u osnovi zdrava. Doduse, Upravni sud je promenio odluku opstine, s obrazlozenjem da je 95 godina ipak granica posle koje ne moze da se odbije takav zahtev.

 

[Div]

1 hour ago, vilhelmina said:

Ako iko, ja znam koliko se tesko odobrava smestaj u domu. Mnogi drugi i dalje zive u iluziji da ce ga dobiti onda kad sami procene da im treba, i zato ne preduzimaju nista. Ilustracije radi, nedavno je odbijenicu dobila zena stara 97 godina, koja je samo slepa, ali inace pokretna i u osnovi zdrava. Doduse, Upravni sud je promenio odluku opstine, s obrazlozenjem da je 95 godina ipak granica posle koje ne moze da se odbije takav zahtev.

 

Ako je potrebno neko odobrenje znači u pitanju su državne ustanove, domovi, ili dotirani od države ili lokalne samouprave, kakva je situacija sa komercijalnim domovina, za one kojima finansije nisu problem, ima li razlike ili je nedostatak kapaciteta generalno stanje.

U Srbiji, tako je barem bilo, u privatnim domovima ima mesta ali ne može svako da plati.

 

 

[vilhelmina]

2 hours ago, Div said:

 

Ako je potrebno neko odobrenje znači u pitanju su državne ustanove, domovi, ili dotirani od države ili lokalne samouprave, kakva je situacija sa komercijalnim domovina, za one kojima finansije nisu problem, ima li razlike ili je nedostatak kapaciteta generalno stanje.

U Srbiji, tako je barem bilo, u privatnim domovima ima mesta ali ne može svako da plati.

 

 

U Svedskoj su i privatni domovi za stare u sistemu javnog finansiranja, pa i za njih treba pozitivna odluka socijalne sluzbe. Nije zabranjeno privatnim akterima da rade van tog sistema i otvaraju kakve god domove hoce, ali se nikome to ne bi isplatilo. Ovako ne moraju da jure klijente i misle kako ce da popune prazna mesta, vec ih dobijaju na tacni, kao i redovno placanje za negu koju pruzaju svojim korisnicima.

 

Neke opstine ne pruzaju svojim stanovnicima mogucnost izbora izmedju privatnih i opstinskih domova. Takva je opstina u kojoj ja zivim, tradicionalno ”crvena”. Ona u kojoj radim tu mogucnost pruza, ali za korisnike uglavnom nema razlike. Mnogi i ne znaju ko je vlasnik, vec biraju na osnovu lokacije ili drugih licnih preferencija. Ono sto korisnik placa je kirija (obicno 500 do 800 evra mesecno), opstinska taksa za usluge nege (zavisno od licnih prihoda, od 0 do 200 evra mesecno) i hrana (oko 300 evra mesecno). Znaci to sve moze da kosta od 1000 do 1500 mesecno. Ono sto opstina placa domovima (onim u sopstvenoj reziji, kao i privatnim, svejedno) je oko 7500 evra mesecno po korisniku, sto dalje znaci da zivot u domu ukupno kosta oko 9000 evra mesecno.
 

Ne postoji Svedjanin koji bi to pristao da plati. Zato su i sve najave otvaranja privatnih domova za stare u punom smislu te reci, znaci komercijalnih, za sada samo prazna prica. Moguce da ce se to menjati vremenom i daljom razgradnjom svedskog wellfare, ali za sada nije aktualno. Zakonske mogucnosti postoje, ali ne i ekonomski interes.

Btw, isto vazi i za privatne aktere u domenu pomoci u kuci. I medju njima ima dosta privatnih firmi, ali su finansirane iz opstinskih budzeta, bas kao i one u vlasnistvu opstine.

[DJORDJE]

[Constantin]

Posle toliko bazanja po inostranim destinacijama, konačno reših da malo odmorim na "domaćem terenu"....ide to s godinama, izgleda, pa sam za destinaciju odabrao Prolom Banju.....em nije daleko od mene, em je u, po poreklu, u mom zavičaju...kupujmo domaće, trošimo kod nas.  Nisam korisnik Vučićevih vaučera, al rekoh da probam....ne znam kakvi će utisci da budu, ali glavno je da se "probije led"...

[Kronostime]

A omladina gugla: narodni obicaji kod lapota...

[Constantin]

3 minutes ago, Kronostime said:

A omladina gugla: narodni obicaji kod lapota...

Mrš tamo.....tek počinjem da živim. Konačno sam se osamostalio 

[Kronostime]

10 minutes ago, Constantin said:

Mrš tamo.....tek počinjem da živim. Konačno sam se osamostalio 

Ma, ako, be, i ne preteruj s`s mazanje sa blato - da se ne priviknes.

Edited September 23, 2022 by Kronostime

[Constantin]

8 minutes ago, Kronostime said:

Ma, ako, be, i ne preteruj s`s mazanje sa blato - da se ne priviknes.

U djakuzi, i iz njega ne izlazim, sve dok ne naučim da sam pravim mehuriće....da primenim kod kuće jeftiniju varijantu. Treba da se isplati uloženih, najmanje, 700 €...plus vanpasionski trošak...."Etno koliba" itd...

[Perkos2]

43 minutes ago, Constantin said:

Posle toliko bazanja po inostranim destinacijama, konačno reših da malo odmorim na "domaćem terenu"....ide to s godinama, izgleda, pa sam za destinaciju odabrao Prolom Banju.....em nije daleko od mene, em je u, po poreklu, u mom zavičaju...kupujmo domaće, trošimo kod nas.  Nisam korisnik Vučićevih vaučera, al rekoh da probam....ne znam kakvi će utisci da budu, ali glavno je da se "probije led"...

bilo jedno kafanče dole uz potok, dobra jagnetina ispod sača, istina pre jedno 4-5 godina

[Constantin]

10 minutes ago, Perkos2 said:

bilo jedno kafanče dole uz potok, dobra jagnetina ispod sača, istina pre jedno 4-5 godina

Etno kuća, odnosno Etno krčma, pomenuta...

 

Edited September 23, 2022 by Constantin

[Perkos2]

6 minutes ago, Constantin said:

Etno kuća pomenuta...

nisam zapamtio naziv ali to je sigurno, spremaju jagnjetinu i teletinu da mogu svi da vide a ne negde gde niko ne vidi😄

Edited September 23, 2022 by Perkos2

[Constantin]

4 minutes ago, Perkos2 said:

nisam zapamtio naziv ali to je sigurno, spremaju jagnjetinu i teletinu da mogu svi da vide a ne negde gde niko ne vidi😄

https://toplickevesti.com/carstvo-dobre-hrane-od-danas-radi-etno-krcma-u-prolom-banji.html

 

to ?

Edited September 23, 2022 by Constantin

[Perkos2]

to je, nisam sumnjao da ćeš da ga pronađeš