Jump to content

gerijatrija? za nas matore...


zoran59

Recommended Posts

  • 2 weeks later...

Ne želim vas daviti svojim zdravstvenim biltenima i nekakvim idiosinkrazijama, nu eto jedne epizode iz mog zadnjeg bolničkog utamničenja (12 dana, alas).

Kao i obično i ovaj put sam imao više nego primjeren tretman, s dobrom hranom (svaki dan 2 mesna obroka, prilog, juha, salata, desert, mliječni doručak). Kako sam primao IV konjskih doza antibiotika svakih osam sati i ništa više, to sam imao dosta vremena da ubijem, ispijanjem tople čokolade i čaja te rješavanjem križaljki i sudokua na slijepo.

Sestre, sve odreda vitke, lijepe, brze i stručne, profesionalne, radile su round the clock (glavna sestra je bila mladja od moje kćeri). Iako mi nije bilo do šale (a ni njima, pretpostavljam) jedno jutro, u nedoba, kad mi je bilo vrijeme za novu vrećicu, sestra ulazi i pita: kako ste g. B, kako ste spavali?

Što drugo, nego da ju pogledam, krmeljiv iza prekinutog sna i kažem: Mmm dobro... Slava Ukraini!

Našto se ova presamiti od smijeha i nježno mi uvede iglu.

Isn't life beautiful!?

  • Like 3
  • Love 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, ironside said:

Ne želim vas daviti svojim zdravstvenim biltenima i nekakvim idiosinkrazijama, nu eto jedne epizode iz mog zadnjeg bolničkog utamničenja (12 dana, alas).

Kao i obično i ovaj put sam imao više nego primjeren tretman, s dobrom hranom (svaki dan 2 mesna obroka, prilog, juha, salata, desert, mliječni doručak). Kako sam primao IV konjskih doza antibiotika svakih osam sati i ništa više, to sam imao dosta vremena da ubijem, ispijanjem tople čokolade i čaja te rješavanjem križaljki i sudokua na slijepo.

Sestre, sve odreda vitke, lijepe, brze i stručne, profesionalne, radile su round the clock (glavna sestra je bila mladja od moje kćeri). Iako mi nije bilo do šale (a ni njima, pretpostavljam) jedno jutro, u nedoba, kad mi je bilo vrijeme za novu vrećicu, sestra ulazi i pita: kako ste g. B, kako ste spavali?

Što drugo, nego da ju pogledam, krmeljiv iza prekinutog sna i kažem: Mmm dobro... Slava Ukraini!

Našto se ova presamiti od smijeha i nježno mi uvede iglu.

Isn't life beautiful!?

Ja sam malo mladji od tebe ali eto i ja sam isto neki dan primjetio. Sestre su sve odreda bile liepe,strucne i profesionalne, i moram naglasiti veoma ljubazne. Nego srecom napustio sam ih poslije 2-3 dana.Puno pozdrava sa sjevera. Nego ako nisi zaboravio one restorane  po Evropi, napisi neku.Jednom ranije sam napisao ( inace rijetko pisem) da je ovaj forum bogat kad ima ljude koji su strucni i imaju znanje.🙂

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Da se vratim u gerijatrijski klub...

A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. :wink2:

 

Nisam neko vreme pisao ( :classic_biggrin: he-he, vidim da nikome nisam falio :classic_biggrin: ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca).

 

Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac.

A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu.

Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je.

 

Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?).

Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak.

A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)!

 

 

Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje!

:classic_biggrin:

 

edit: slovca

 

 

Edited by zoran59
  • Like 5
  • Love 7
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

 

 

Ne daj se Zorane, sad kad smo u najboljim godinama, (nikad nećemo biti u boljim), valja uživati u životu, može i bez duvana i kave, a može i kava bez duvana, moj slučaj, teško je bez neke čašice, ali i to ide nekako.
Uvek se nađe nešto za popiti, neka tableta, kapsula, sirup...

 

Ka dođe unuče promeniće se redosled stvari po značaju.

  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, zoran59 said:

Da se vratim u gerijatrijski klub...

A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. :wink2:

 

Nisam neko vreme pisao ( :classic_biggrin: he-he, vidim da nikome nisam falio :classic_biggrin: ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca).

 

Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac.

A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu.

Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je.

 

Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?).

Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak.

A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)!

 

 

Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje!

:classic_biggrin:

 

edit: slovca

 

 

Drago mi je da je sve dobro proslo.

Naravno da si nedostajao - tvoje upise veoma rado citam, jer si uprkos poodmakloj mladosti uspeo ostati mlad u srcu.

 

Moj tata je umro od raka na grlu i plucima (pusio po dve pakle skoro 40 godina) i na odeljenju gde su ga lecili svi su bili pusaci i imali rak

(toliko o statistici i dedi koji je doziveo stotu puseci). Mlad covek, a nije doziveo ni prve unukove korake. 😞

 

Prvi put sam probao cigaretu od osusenog orahovog lisca, zavijenog u novinski papir. 🙂

Drugi i poslednji put sa nekih 14-15. Doduse bio sam intezivni pasivni pusac kod kuce.

Sin mi je bio jos mladji kada mi rece da neki u razredu vec puse i pitao se kako to izgleda.

Sledeci dan sam doneo cigaru, zapalio i dao da duboko udahne. I to je bilo to. 🙂

Onda je oko mature sa drustvom nekoliko meseci pio, probao marihuanu, dok nije uvideo, za njega samog, besmislenost toga.

Inace je vegetarijanac od rodjenja (par puta probao meso), cak je samovoljno otisao u vegane (iako sam pre ocekivao da ce iz klasicnog mladalackog bunta naginjati svastojedstvu), gazirana pica ne podnosi, a salate obozava i hvala bogu sa 28 godina jos nije ni jednom bio ozbiljnije bolestan.

 

Na zalost, tek kada nesto zafali postajemo svesno koliko je zdravlje vazno (a dok smo mladi cudimo se sto nam stariji toliko o tome pricaju).

 

 

Edited by Dragan
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, zoran59 said:

Da se vratim u gerijatrijski klub...

A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. :wink2:

 

Nisam neko vreme pisao ( :classic_biggrin: he-he, vidim da nikome nisam falio :classic_biggrin: ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca).

 

Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac.

A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu.

Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je.

 

Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?).

Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak.

A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)!

 

 

Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje!

:classic_biggrin:

 

edit: slovca

 

 

Samo napred  i u inat. Nece nas nista oboriti, osim ovih novih klinaca.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

To za kafu nije loše. Ja sam isto batalio kafu kada sam ostavio cigare. No posle pola godine reko aj da probam kafu i sada je pijem jedno 2-3 puta više nego pre a na cigare ni ne pomišljam 🙂

 

Izdrži jedno pola godine pa joj onda daj drugu šansu, mada ako voliš čaj onda ti kafa i ne treba.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, zoran59 said:

Da se vratim u gerijatrijski klub...

A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. :wink2:

 

Nisam neko vreme pisao ( :classic_biggrin: he-he, vidim da nikome nisam falio :classic_biggrin: ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca).

 

Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac.

A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu.

Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je.

 

Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?).

Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak.

A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)!

 

 

Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje!

:classic_biggrin:

 

edit: slovca

 

 

Zezat cemo se. Samo naprijed i ne daj se. Iako te ne poznajem licno nadam se da ces mozda navratiti do Skandinavijepa i do mene da razmijenimo neku. 

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, koca popovic said:

Zezat cemo se. Samo naprijed i ne daj se. Iako te ne poznajem licno nadam se da ces mozda navratiti do Skandinavijepa i do mene da razmijenimo neku. 

Jos nesto oko cigara. Moja prica. Poceo relativno kasno Pusio pa prestao. Pa poceo , pa ponovo prestao. 4 godine . Propusio ponovo u Norveskoj. Mnogi prestali kad su dosli ovdje jer je to skup sport ovdje. 18 eura kutija cigara. Osjetio sam da mi smeta pa sam odlucio da prestanem. Sinovi me zezali da nikad necu moci da prestanem. Rekord mi je 102 smotane ciare od 50 grama duvana. Prestao sam oko 12 januara 2006. Nikad vise nisam povukao dim. Dva puta sam sanjao da pusim (u prvih godinu dana). Toliko je bilo upecatljivo da sam se bio razocarao u samog sebe. Ali srecom bio je to samo san. Drzi se Zorane , mozes ti to.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...