Jump to content

gerijatrija? za nas matore...


zoran59

Recommended Posts

1 hour ago, Sunshine State said:

Bas mi zao... U kakvoj si kondiciji bio pre?

 

Ja sam imala omikron (najverovatnije) krajem januara - uglavnom nos, sinusi, bez temperature, kaslja i bolova. Dve nedelje nakon prestanka covida, bez problema vozila bicikl 40 km.

 

Obzirom da sam dva covida pregrmela u EU, gde se za covid ne ide kod lekara, prosli vikend sam odradila krvnu sliku (sve sto je moglo), ultrazvuk srca i EKG kod kardiologa - sve savrseno (cukni vo drvo!)

 

Ne znam je li ovo meni upuceno, no vreme je da se otvori i ova tema.

 

Vreme ide, a zalosno je sto ide u jednom smeru. :classic_biggrin:

 

Vozim bicikl po ravnom i nizbrdo. Za uzbrdo, kupio sam elektricni bicikl pa neka mi pomogne. :roflmao:

Igram tenis, amaterski. Nekada, mec od 2-3 sata. A danas, par gemova - pola sata i dosta.

 

@Pletilja je na drugoj temi pisala kako je usjebala ledja. Isto se dogadja i meni. Glava hoce ali telo ne moze. I onda odes kod doktora zbog jednog problema pa nadjes 100 drugih kojih nisi bio svestan.

 

Ovaj pasus ce biti zalopojka.

Moja cerka ( :heart: ) je majstorka u tenisu. Studira, ali za dzeparac trenira/poducava pocetnike i decu (nije dovoljno dobra da profesionalno igra). I ja nikada necu igrati sa njom. Kad je bila dete, propustio sam. A danas, njoj bi bilo dosadno a meni prenaporno. Nismo na istom nivou.

 

Jeb'o sport.

Nego, oko kuce uradim pola toga sto sam nameravao i ostanem bez vazduha. Treba da sednem, a bas mi pasuje sedenje i pivo. No od piva nema rezultata...

 

U glavi, isti sam kao pre 50 godina.

U telu, osecam ledja, kolena i sveopsti manjak kondicije.

 

Kako se drugi nose sa tim?

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Dodje mi da se nosim....

Bez 5 km na dan brzim hodom ja sam mrtav covek, toliko mi kretanje znaci.

I napravim sebi ovo s...

Zbog jednog zbuna lavande koji mi se vec vise od 10 godina prenemaze na terasi...

Uz sve muke, verovatno zbog nesnosnog bola, pritisak mi je skocio na 162/95, sad sam popila tabletu i za to...

Sutra u 18 h imam zakazano u privatnoj ordinaciji ortopeda, ovo ne ide na dobro.

To malo prijatelja koji uopste znaju sta mi se dogodilo dosadjuju nutkajuci pomoc.

Odbijam sve jer mi je neprijatno da me vide ovakvu, neuredjenu, bespomocnu.

 

Oni koji treba da mi pomognu su daleko.

 

Sta mi je sada najvaznije?

Da prestane bol.

Da razumem sta mi se dogodilo i sta me ceka, to mi u bolnici nije receno jer je tamo neopisiva guzva.

Da, ako je ovo kraj, ne napravim budalu od sebe.

Da odem tiho, onako kako odlaze ptice.

Starost je uzasna.

Ili ja ne umem da budem stara?

U stvari, nije sama starost ono sto je gadno, bolest je to ali ona, nekako ide sa staroscu.

Ili gluposcu koje pravimo nesvesni da smo ostarili i da je telo odsluzilo svoje...

Ne znam, ne znam, ne znam......

 

 

 

  • Like 6
  • Love 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Samo da se prijavim na temu, tu sam.

 

@zoran59, dobro je što si otvorio temu, da imamo naš prostor da nam ne smetaju klinci od 50 godina.:classic_biggrin:

@Pletilja, normalno da je mladost lepša, ali nije starost užasna, to je normalan nastavak života sa umanjenim mogućnostima, verujem da je usamljenost teška, voleli bismo da su nam deca tu, pored nas, makar blizu nas, ali smo svesni da moraju imati svoj život, da idu gde je njima bolje.
imao sam sličnu epizodu sa leđima, nisam čak ništa ni podizao, sagao sam se i pokušao da ispravim, preseklo me kao sablja, bolelo, ali kad mi je unuk došao zaboravio sam na bolove, sedeo na podu, podizao ga, dohvatao lopte i druge igračke, nijedan faraceutski lek ne bi bio efikasniji protiv bolova.

 

 

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

A be ljudi, kad je PUPS imao svoju omladinu, može i ova "Gerijatrija" ovde...uostalom, stariji sam od Kronosa...javio bih se ranije, ali sam morao sa nekim Santjagom da tražim neko blago [emoji41] Inače, u medjuvremenu sam dobio još jednu unuku, a u avgustu dolazi unuk. Moja deca ispunjavaju zadato da mi obezbede 10+ unučadi. Još mi se najmladji sin (mladji blizanac) nije oženio, ali evo, već četvrti mesec ne spava kući, brzo će ...

Biće ovo dobra tema....bar neko mesto gde možemo da se izjadamo, pohvalimo...kako god.


7f93c859482ef687598d38d295ced090.jpg

  • Like 4
  • Love 5
Link to comment
Share on other sites

...pa da se i ja pridružim ovoj grupi "mlađahnih".Spadam u grupu starijih na ovom forumu.a vjerojatno sam,po svemu sudeći,vašim javljanjima,možda i najstariji,što ste vjerojatno po mojim javljanjima,mojim sječanjima i sami zaključili.Rođen sam iste godine kao i samoupravljanje u ex-YU.Neću se žaliti na zdravlje,jasno,s ozirom na godinu proizvodnje osječam neke probleme.U ovom stoljeću bio sam tri puta kod lječnika,mada,s obzirom da sam gorljivi pušač trebao bih ako ništa drugo ,odlaziti na preventivne preglede.Iz nekih ranijih javljanja,znate da živim sam,da su moji klinci odlepršali.Nisam posesivan roditelj,smatram da oni trebaju živjeti svoje živote,u koje se ja mogu i ne moram uklopiti.radost mi predstavlja da su moji klinci normalni ljudi,neopterečeni nacionalnošču,da su prihvatili ono moje,da ljude dijele samo na dobre iili loše,neovisno o nacionalnosti,vjeri itd.Sin,koji živi u Njemačkoj,s jednom lijepom  malom iz Ekvadora,podario mi je jedog malog dečkića,malog dragulja(s obzirom na njegove godine,rekao bih ,konačno).Kći,živi u Zagrebu,krajem prošle godine je dotorirala,živi sa svojim partnerom.Često je u Beogradu,ruje po arhivama,ima jako dobra iskustva o ljudima iz te svoje branše(povijest umjetnosti)

Možda sam i pogrešio sa ovim postom,a ako i jesam zoki će me upozoriti.

  • Like 10
Link to comment
Share on other sites

Ako se izuzme epizoda sa diskusom, koju je Fajzer tako čarobno rešio (dobro ima i do mene, što volem da dremnem usred inspirativnog Skype meeting-a) i dan danas retko ko može da mi uzme set na stonom tenisu. Hiking wife i ja odvalimo po 20 km kao od šale uz prijatnu pauzu za ručak.

I još uvek mi je radost krajnje prozaična - slobodan dan, slobodno vreme, da me niko ne jaše. Sve ostalo još uvek mogu sam, što bi @zoran59 rekao - u glavi smo isti.

Kad pogledam na dole,  vidim, i dalje je sve u redu: duks je tu, farmerke su tu, patike su tu - jedino kad pogledam u ogledalo neki čiča me gleda iz ogledala, jbt šta je ovo???

 

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

48 minutes ago, mladenvzz said:

Iz nekih ranijih javljanja,znate da živim sam,da su moji klinci odlepršali.Nisam posesivan roditelj,smatram da oni trebaju živjeti svoje živote,u koje se ja mogu i ne moram uklopiti.radost mi predstavlja da su moji klinci normalni ljudi,neopterečeni nacionalnošču,da su prihvatili ono moje,da ljude dijele samo na dobre iili loše,neovisno o nacionalnosti,vjeri itd.Sin,koji živi u Njemačkoj,s jednom lijepom  malom iz Ekvadora,podario mi je jedog malog dečkića,malog dragulja(s obzirom na njegove godine,rekao bih ,konačno).Kći,živi u Zagrebu,krajem prošle godine je dotorirala,živi sa svojim partnerom.Često je u Beogradu,ruje po arhivama,ima jako dobra iskustva o ljudima iz te svoje branše(povijest umjetnosti)

 

 

Ja moram da priznam da sam imao taj problem. Znate, skoro svi, da ima četiri sina, navikao uvek na gužvu u stanu, kad su počeli da odlaze, imao sam baš nekakav, ajde da budem blag, emotivni problem. Imao sam osećaj da me napuštaju, pa sam se ne retko pitao da li grešim u nečemu. Medjutim, kako vreme prolazi, vidim da grešim i sada postajem nestrpljiv, u smislu da i ovaj najmladji što pre reši taj svoj status....Iskreno, skoro svi momci su tu, na par kilometara od mene, završili fakultete, našli posao u struci, znači rade ono što vole, i lagano formiraju svoje porodice. Jedino je drugi sin uvek negde "preko"....Bio je 4-5 godina u Kini (tamo bih voleo da živim) a sada je Saudijskoj Arabiji (tamo više ni 5 minuta ne bih proveo)....Benifit svega toga je što sam i ja obišao mesta gde on radi i stekao lepa iskustva......

 

Imao sam tu sreću da obidjem dobar deo sveta tokom života, ali nikako da se dobacim do Severne i Južne Amerike....ko zna, možda dobacim i dotle....ako potrajem....

 

PAde mi na pamet, da parafraziram ako uspem, kad su pitali Čerčila kako se snalazi apropo svojih godina, a to je bilo već u poznoj njegovoj starosti, rekao je....pa i nije loše, kad vidim kakva je alternativa....    pa eto...nije loše.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

U redu, kmezava sam, njanjava.....videla bih vas (pu,pu,pu, daleko bilo) da vas ovoliko boli sve a prolece puklo, vreme da se raaaadiiiiii....!

Najbolje da se dogovorimo oko jednog: deca i treba da odu, to je znak da smo ih dobro podigli, da su jaki, spremni, pametni. Moja cerka bi otisla svakako, i da nije ovde ostala bez shansi za kreativan zivot, takva je, radoznala, smela. Otisli su sa mojim blagoslovom i tu dileme nema.

Ali.....nedostaju mi i to ce tako da ostane zauvek.

Ipak, pitanje je sta i kako dalje, propustila sam priliku da pre 20 godina razmisljam kako cu docekati starost i nemoc. 

Kako cu? Nekako, ne znam jos uvek kako, smislicu nesto....

 

  • Like 4
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

U redu, kmezava sam, njanjava.....videla bih vas (pu,pu,pu, daleko bilo) da vas ovoliko boli sve a prolece puklo, vreme da se raaaadiiiiii....!
Najbolje da se dogovorimo oko jednog: deca i treba da odu, to je znak da smo ih dobro podigli, da su jaki, spremni, pametni. Moja cerka bi otisla svakako, i da nije ovde ostala bez shansi za kreativan zivot, takva je, radoznala, smela. Otisli su sa mojim blagoslovom i tu dileme nema.
Ali.....nedostaju mi i to ce tako da ostane zauvek.
Ipak, pitanje je sta i kako dalje, propustila sam priliku da pre 20 godina razmisljam kako cu docekati starost i nemoc. 
Kako cu? Nekako, ne znam jos uvek kako, smislicu nesto....
 
Sa decom. Dajte im vremena.
I noji beže od mene. Eto stariji oobegso, a mi ga stigli u Parizu.
:)

Sent from my SM-G998U using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

Sto bi rekla jedna moja prijateljica, koja je razvedena i ima cerku od 24 godine:"Kad ostarim, konacno cu da ucim francuski i klavir i da igram bridz. Ne pada mi napamet da dosadjujem cerki"

 

Ne znam, jos nisam u "tim" godinama, nemam decu/unucad (imam bratanicinu bebicu - obooozavam je), ali se nadam da cu u penziji (Boze zdravlja) uspeti da procitam mnoge neprocitane knjige, idem na putovanja s najboljim prijateljicama, odem s muzem  u Camino De Santiago, provedem prolece negde u Toscani, sredim basticu u dvoristu porodicne kuce... Ih, trebace mi bar 40 godina u penziji da obavim sve sto bih zelela...samo da zdravlje posluzi.

 

p.s. sletela pre 3 nedelje u Amsterdam, cekamo pasosku kontrolu, propustam aerodromski assisstance koji vozi jednu stariju gospodju (po mojoj proceni nekih 75 godina) u invalidskim kolicima, daje njen pasos cariniku (vidim moja Amerikanka), pita je carinik sta je svrha njenog puta/posete Holandiji - kaze gospodja u kolicima:

"Par dana obilazak Amsterdama, pa Viking cruise (norveski fjordovi)"

 

That's a spirit!!! 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Constantin said:

Stani, stani...gde ćeš....daj ličnu kartu..:smiley18:

 

1 minute ago, Div said:

 

Ajde beži, vrati se za deceniju dve, čekamo te.

:classic_biggrin:

 

Ma ovo nesto za matore , ja tek pola veka pregurao.

Link to comment
Share on other sites

...Pletilja,uopće ne smatrm da si,kako si u drugom postu napisala,

kmežava ili njnjava.I ja,kao i ti žiim sam.imam neke druge probleme.Već dugo sam u vezi sa jednom ženom,nešto mlađom,ali svaki živi u svom stanu.Čak i tjedno,dosta vremena provodimo zajdno ali ne živimo zajedno.Upoznao sam ju i sa svojom djecom,kliknuli su na prvu.I ona se svidjela mojoj djeci i moja djeca su se svidjela njoj.Pitaju me moji klinci,"tata a zašto ne živite zajedno"E tu je moj problem.Nakon godina samačkog života,nemam pojma kako bi to izgledalo.Klincima sam na njihovo pitanje odgovorio,da se bojim sebe.Bojim se da bi ta naša lijepa veza nakon deset,dvadest dana zajedničkog života i završila.Godine samačkog života ostavljaju traga,formiraju se neke navike,nisam siguran da sam spreman mijenjati neke navike,ili,da sam spreman na neke kompromise.Sasvim drugačije je bilo onaj početak,nekada davno,prilagođavanje je išlo samo od sebe,kompromisi su se podrazumjevali,kroz kučenje,,brigu o djeci itd.

  • Like 8
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...