Pletilja

Sanja Domazet, Bozanstveni bezboznici 2, trece izdanje, Ikone XX veka... Necu nista da vam kazem o knjizi..... Kada sam je procitala, pozelela sam da poljubim cvetove mraza na prozoru.....

Priceless epizoda. U svakom segmentu, bez obzira sto je O.B. zbog vesti objavljene 2,5 h pre emitovanja promenila temu. Otvoreno, iskreno i, sto da ne kazem, sa dostojanstvom akademske pameti. I muzicka pokrivalica predlog - za 10.

U pravu ster, zzabrljala sam i izvinjavam se, Den Simons a ne Stivens i jeste Uterha a ne Osveta....kad ja pobrkam loncice to je epski....

Osveta, moj poklon sinu za praznike, po njegovom izboru, sad ima komplet....i tako, do praznika ima vremena a ja patim od nesanice, u nedostatku boljeg izbora, uzimam Osvetu, da vidim sto mu vec 2 godine kupujem tog Aberkrombija....volim epsku fantastiku ali mi se Aberkrombijev stil ne dopada, sta cu, Tolkin me je upropstio za sve ostale autore tog zanra. Elem, citam ja tako, kad - naletim na rec "plastika", pojavljuje se u jednom dijalogu. Zaprepastim se, zbunim se i otpisem Abverkrombija verovatno zauvek. Procitala sam knjigu do kraja a sina sam slagala da nisam, ima bas nekoliko bezobraznih scena pa mi je bilo neprijatno. Kad sam vec tu, da kazem da sam ovih dana procitala Dena Stivensa, njegovu trilogiju "Osveta strvinara". dugacko, prezvakano, mogao je da zavrsi sa 2 toma. Pocetna ideja je izvanredna i prvi deo odlican ali se posle pretvara u, manje vise, podgrevanje sarme sto u literaturi ne daje ocekivane efekte.

Spasonosna recenica koju upucujem sebi kad mi nije dobro glasi: "Umirali su i bolji od tebe" Prvi put sam se suocila sa cinjenicom da sam promenila nekakav starosni status kada su mi rekli da vise ne mogu da dajem krv, to je bilo pre moje dijagnoze koja bi me i u mladjoj dobi iskljucila kao donatora. Dakle, nista licno a ipak, stvarno, nije lep osecaj, to, da nisi vise potreban, da su ti neki resursi iscrpljeni.... Moja genetika je dobra, hercegovacko/banatska, vitalna sam, osim kad nisam a ima takvih dana. Ono sto mene trazlikuje od drugih u tom malom krugu koji mi je ostao je radoznalost. Pre neki dan me je prijateljica pitala kada cu da se smirim, zasto sam uvek uzurbana, uvek izmedju nekih obaverza koje sama sebi stvaram? Zasto se ne odmaram? Nije mi trebalo mnogo da joj odgovorim: sve sto radim je beg od dosade, camotinje......moram i u ovim godinama da imam razlog da ujutru ustanem iz kreveta ako ni zbog cega drugog, da nahranim Izu...Razlika izmedju onog pre i ovog danas je u tome sto moja radoznalost vise nije okrenuta ka svetu izvan mene, vec ka svetu unutar mene. U tome mi pomazu beleske koje pravim (uvek mi je to pomagalo) i koje me vode do nove spoznaje, bukvalno se upoznajem sama sa sobom na jedan drugaciji, nov nacin. Kada nesto od toga podelim sa decom, dozivljavam prvi put nesto meni strasno vazno: oni me vide, ne podrazumevam se, osecam njihovo zadovoljstvo i postovanje sto nisam bacila koplje u trnje, imam njihovu podrsku da se bavim sobom na taj nacim i to je pravi blagoslov. Sigurna sam da tek sada, odnos rodeitelj - dete prerasta u istinsku bliskost ljudskih bica. Smrt je strasna kada dodje prerano, kada uskrati neku fazu razvoja licnosti ili vaznih odnosa sa drugima. Dok god smo zivi, imamo shansu da nesto promenimo na bolje i to je verovatno ono najvrednije u starosti, koja nije kraj vec pocetak jako vazne faze nasih zivota u kojoj, vecina nas, treba da nauci da pusti, da se sa necim oprosti uz iskrenu zahvalnost sto smo bili tu i veru da nas, jednog dana, ceka put u nesto podjednako vazno kao i rodjenje. P.S. To sto se sa tog puta niko nije vratio, meni je dokaz njegove vaznosti i znacaja.

Album, testamentaran....

Milenko, Milenko.....daleko sam jos od drtavosti, ne reagujem iz te pozicije: da li ste se zapitali da te dve gospodje u ozbiljnim godinama nekome znace, zato sto umeju da saslusaju, da pomiluju, skuvaju caj ili pilecu supicu? Ko god se malo potrudi oko sebe, svog mentlnog i psihickog zdravlja ima sta da podeli sa drugima, berz obzira na drtavost. Nedavno, mojim prijateljima u USA je preminula majka u 92 godini. Nekoliko meseci je imala besprekornu medicinsku negu i paznju brojne porodice ali je osvanuo dan kada su lekari savetovali iskljucivanje aparata jer je stara gospodja sama kidala cevcice kojima su je hranili i odrzavali u zivotu. Sinu i cerki, mojim vrsnjacima, bilo je strasno tesko da donesu odluku i da se oproste od majke. Odluku odraslog, odgovornog, humanog pojedinca, donela su zapravo 2 deteta i bilo je jako tesko. Tako da vas komentar shvatam kao vas licni izbor pogleda na svet sa kojim tesko da vam starost nece biti horror. P.S. U mom svetu, starost podrazumeva pre svega - mudrost,

Dobro se secam mojih baka, tetaka, njihovih prijateljica. Imam razloga da verujem da je njihova starost bila kvalitetnija. Zato sto su bile upucene jedna na drugu, neuporedivo su se vise druzile, cesce vidjale, pomagale jedna drugoj. Solidarnost pre svega jer su porodicni odnosi bili rigidniji, zavisile su od muzeva, obudovele i u bolesti, bile su zavisne od dece. Mnogo sam ih volela, o svakoj bih mogla roman da napisem. Ponekad, bile su opake kao ledi Magbet, najcesce nezne kao andjeli cuvari. Rasla sam uz njih i nema te turske serije, te holivudske sapunice koja je zanimljivija od njihovih razgovora uz partiju kanaste, na probi kod krojacice, na kafi nakon pozorisne premijere uz vanglu punu krofni.... I sve su bile lepe, negovane, shik....a ni jedna nije imala kucnu pomocnicu, ni jedna nije imala muza ministra.....sve su imale zle svekrve, zaove, bile ljubavnice ili su im ljubavnice muzeva bile suparnice....kuce su im bile ciste, deca negovana i vaspitana, muzevi uvek uredno opeglani, shpajzevi puni tegli kompota, slatka, zimnice. Kako? Ne znam. I u dubokoj starosti bile su potrebne, da pricuvaju praunucice, da umese strudlu sa makom, da ispeglaju, prisiju, istrikaju rukavice i kape....da spreme komplet slavski rucak kojima smo se radovali nedeljama unapred jer je svaka imala nesto sto je spremala najbolje na svetu....mnogo sam ih volela i nedostaju mi i one i njihovo vreme. A mi, danas? Evo, vec mesec dana ugovaram rucak sa 2 prijateljice iz detinjstva i nikako da utvrdimo datum, mesto se zna, verne smo jednom Bg restoranu. Sta je problem? Obaveze, obaveze:ja cuvam unuka ponedeljkom i utorkom, druga cuva unucice sredom i cetvrtkom, treca ima zakazane konsultacije sa lekarima jer je hipohondar i moze joj se i jedina jos ima muza pa su joj i obaveze brojnije........nedelja ne dolazi u obzir jer - nedelja je, mozda ce sinovi da svrate (nece) a i autobusi redje voze nedeljiom a mi smo u tri grada....kako je krenulo, srescemo se u citulji... Shalim se.....za koji dan, nedelju ili mesec, poharacemo beogradske izlozbe, knjizare, sedecemo i izlogu Opere uz casu belog vina i bicemo jednako mlade i blesave kao pre mnogo, mnogo godina......kako je govorila moja baka iz Zmaj Jovine, veselo srce i kudelju prede..... P.S. Ne znam cemu dugujem ovaj izliv optimizma.

Nikad dva dobra zajedno? Ili smo mladi, zdravi, jaki a bez (dovoljno) pameti, ili smo stari, bolesni, slabi a sa ogromnim iskustvom i znanjem? To jeste (teorijski) horor. Sa kojim se ja ne mirim, na koji ne pristajem. Da je lepo i lako biti 60+, nije, bar ne ovde, na Balkanu a i sire, Da li bih se vratila u 20+, ne bih. Previse vlastitih ocekivanja, ocekivanje drugih i sve to udaljava od vlastitog bica, bar u mom slucaju. Pa sta da se radi? Na primer, da se bude slobodan od vecine nuznosti sa kojima smo ziveli. Prvi put od rodjenja, svoj na svome, slobodan. Paradoks, sad, kada nama starijim od 50, 60 godina statistika ne daje mnogo vremena, imamo svo vreme ovoga sveta. Sta sa njim? Naci mu smisao. Jednostavno.

Nije za temu film koji ste upravo gledali, nije ni za temu sta slusate.... vise je onako, za glavu i za srce..... Upravo sam odgledala Nebesku temu, dugometrazni dokumentarni film o Vladi Divljanu...... OK, nikad nisam bila fan te vrste muzike, lake su to note, frau Frida Apfelbaum se potrudila da me nauci sta je to kvalitet, da mi nastimuje usi za nesto ozbiljno i vredno. A onda mi Neberska tema spase jedan, u osnovi shugav danasnji dan, otvori mi oci za nesto veliko i vredno i ozbiljno, ogromno ozbiljno... Tema Nebeske teme nije Vlado Divljan, on, njegov zivot i karijera, samo su povod za divnu pricu. O tome kako treba biti i postojati, kakav trag ostaviti u zivotima drugih. A ti drugi...ovo je dokument i o njima.....ko ostavi takav trag, imao se rasta i roditi. Gledajte....

To sa vinom.....zvuci dobro osim sto ja nikad ne pijem jer mi ne prija. A to iz Sibira cu da potrazim odmah, HVALA na pomoci.....

Tacno, 68.5....znam da kod starih ljudi bude te nesanice, moja draga mama je spavala u nastavcima, cak je menjala krevet u toku noci, malo u jednoj pa u drugoj sobi, malo uz TV, malo....saceka 6 h pa me nazove da pita da li se secam kad smo bili tu i tu sa tim i tim..... Ovo je osveta Morfeja....spavanje mi je uvek bilo cisto gubljenje vremena. Jutro - nojbolji i najlepsi deo dana kroz koji sam jurila kao ledolomac kroz sante leda. Hocu da spavaaaam! Imam osecaj da ce mi pregoreti neki osiguraci u glavi ako se ovo nastavi. Uzgred, ja ne umem da spavam danju. Nema nadoknade spavanja, vucem se kao prebijena, u 19 h mi se prispava, ako zaspim, budim se u 1 h cila i odmorna i tako u nedogled.

Nesanica.....kako to zna da izmuci coveka. Uredno se odjavim u 22 h, ugasim grejanje, obavim sta treba u kupatilu...zavucem se u moj slatki krevet sa svezom posteljinom, Iza se ususka pored mene, citamo....knjiga mi ispadne iz ruke, odlazem naocari, gasim nocnu lampu, tonem u san i - u sledecem trenutku sam budna kao kveker u podne. I tako nekoliko puta do jutra. Sta sam isprobala: kapi valerijane, naturopatske perlice secera sa vibracijom ashvagande, caj od nane, kamilice, kantariona, cak i toplo mleko. Vezbala sam ci gongove, trcala u mestu, meditirala i uporno odbijala savet doktora ljubi ga majka da uzmem tablete za spavanje. Ne zelim vestacki san, hocu da mi se vrati mojih 5 sati zdravog, lekovitog sna koji sam imala citavog zivota a ne ovo mucenje. Koji mi je vrag?

Laguna je 2010 objavila prevod knjige Antikancer, nov nacin zivota, dr D.S. Shrajver Na zalost, knjiga je rasprodata.

Zovem se X Digresija Y....... I zato sam, verovatno, na poklon dobila knjigu Petera Hega, Deca cuvara slonova. To vam je, ukratko, digresijine digresije - digresija..... Slatko stivo pisano od strane jednog cetrnaestogodisnjeg decaka o svetu odraslih u kojem se deca snalaze bolje od svojih roditelja. Bar kad su razum i osecajnost u pitanju. Knjiga nije pretenciozna, tema je ljupka - Svet je datost koja nam se, uglavnom, ne dopada ali sta je tu je, spasavaj ono do cega ti je stalo i gledaj da se, dok odrastas, ne pretvoris u papagaje, klovnove i ostale izmisljotine. Preporucujem za citanje. Razmisljam da kupim 2 primerka knjige i poklonim ih svojoj deci. Ne zato sto su nasledili moju potrebu da i na spisku za kupovinu napravim neku digresiju, vec zato da budu blagonaklone sudije mojoj groznoj mani. Kad bolje razmislim, sta ima lose u digresijama? Nista, bar kad ih pise Peter Heg.