vilhelmina

Probala sam jednom da dam Thelmi dok Yaninne negde spava, s namerom da im posle sklonim i da neko vreme ne bude hrane. Ma kakvi! Dojurila je kao furija, Thelma se samo sklonila u stranu i pustila je da se ona prva najede. Posle vise nisam ni pokusavala.

Mogu da objasnim na svom primeru, ali generalno ne opravdavam i solidarisala bih se s onima koji bi eventualno zapoceli neku pricu sa sefovima o tome. Ja je svakako necu zapocinjati, jer sam u takvoj zivotnoj fazi kad mi to odgovara, ili mi bar nije specijalno mrsko. Tacnije, ne remeti mi nista, a pomaze mi da ne budem u grcu i stresu, nego da odradim stvari tempom koji mi odgovara. I da pri tome budem zadovoljna onim sto sam uradila, da znam da ga nisam skarabudzila samo reda radi, i da mogu ispod toga da se mirna srca potpisem. To su moji trenutni motivi, ali definitivno ne mislim da je ispravno. Ispravno bi bilo ostaviti ljudima izbor - neki razuman nivo obima posla i materijalne naknade za to, a dodatni novci onima koji mogu i zele vise. Jer nije da se svaki posao ne moze izmeriti. Samo bi neko trebalo i time da se bavi, npr sef. Eh, ali on/ona to ne postize, jer nema vremena od teambuildninga i stvaranja privida uspesne firme prepune srecnih i zadovoljnih zaposlenih. Radoye je opisao privatnu firmu, ako se ne varam. Tacno je da ja radim u javnom sektoru, ali ovde u Svedskoj po tom modelu funkcionisu svi. Bez toga se moze samo u sasvim malim firmama, uglavnom anonimnim, nikako iole vecim i znacajnijim. I bolnica u kojoj sam prethodno radila je bila privatna, pa je funkcionisala po potpuno istom principu kao i opstina u kojoj sam sada. Tako isto radi i Volvo, Ericsson, svi. To je, uostalom, i u skladu s cuvenim nepisanim jante lagenom, koji je ovde jaci od svih pisanih. A svedska ekonomija je ipak jedna od vodecih u svetu, to se ne moze osporiti. Meni licno i odgovara i ne, kako u kom aspektu. Kritikujem ono sto je za kritiku, i hvalim ono sto je za pohvalu.

Kamo srece da je ovako kako kazes, ali nije. Moje kolege i ja radimo nominalno 39 sati nedeljno i nemamo pravo na prekovremeno. Umesto toga imamo flex i ja sad mogu ove sate da upisem i da kasnije nekom prilikom uzmem slobodno. Sve je na poverenje, ne registrujemo odlazak i dolazak, ali svaka od nas ima jasno definisanu grupu klijenata oko kojih mora da zavrsi posao. Posto se radi o ljudima, obim posla moze znatno da varira i sve je to lepo zamisljeno. Ali sta biva? Posao nikad ne prestaje, stalno dolazi novi, i nema sanse da upotrebis te sakupljene flex sate. Na kraju sam i prestala da ih pisem. Kad nosim posao kuci, to radim za dzaba. Tako radi i deo mojih koleginica, obicno one koje nemaju sitnu decu. One koje ih imaju, cesce ostaju uvece na poslu, onih dana kad muzevi preuzmu klince. E, ali ima i treca grupa, ona sto je stalno u zaostatku, ali cudo jedno kako takve znaju da izvedu da ispadne da je to zato sto one imaju straaasno mnogo posla, pa ne stizu. I onda se to rasporedi nama koje stizemo. A posle svi zajedno idemo u ispovedaonicu i na teambuildning. Nema ni kazne za lenstine, ni nagrade za vredne pcelice. Taman posla da razbijamo tim, kad smo ga vec onako lepo izgradili .

Ja mislim da ne bih imala problem da Yaninne udarim na dijetu. Ona bi malo sedela pred praznom cinijicom, pa bi joj dosadilo i otisla bi. Mozda bi se malo cudila u pocetku, ali bi se navikla. Ali problem mi je Thelma, jer ona nije nista kriva i nije debela kao ova. Kako njoj da dam, a Yaninne da ne dam?

Kit Louch, Vizla i Pesadijski dabar, tako u paketu, mi ovde nedostaju. I Hill Bill, on posebno.

Ti mozes raditi koliko hoces, jer si privatnik, a moze i onaj baustelac, iako to nije. Samo ce on u slucaju da zeli da radi vise morati da pronadje drugog poslodavca. Naime, nije njemu zabranjeno da radi i zaradi, nego je poslodavcima zabranjeno da od zaposlenih zahtevaju vise od onog sto propisuje EU direktiva.

O boze, ko bi rekao da je proslo toliko vremena! Secam se kao juce kad ste tugovali za Debelom (tako se zvala, zar ne?), pa vas ja ubedjivala da uzmete drugu macu i da bude ragdoll... I onda se u vas zivot i u onaj forum usetalo preslatko sijamsko mace zvano Iza. Thelma i Yaninne su tada bile otmene mlade dame. A sad cemo o bolestima, sta da se radi? Thelmi naizgled nista ne fali, ali mislim da postaje malo neuroticna. Sve je vise opsednuta nama ljudima, trazi paznju mnogo vise nego ranije. Yaninne osim alergije na hranu, ima i hronicnu upalu ociju, nikako da prestanu da joj cure. Dzaba kapi i sva ona sredstva za otklanjanje fleka s krzna, izgleda kao vampir kad ga probude u podne. Mislim da bi ipak trebalo da se bar potrudimo da na sve to gledamo kao one: naspavala sam se, sad cu da jedem, pa cu onda malo da se igram, posle cu da blejim i umiljavam se ljudima dok mi ne dosadi, pa cu onda da se okrenem i odem..., a na sutra cu da mislim kad dodje, sto bih se sad zamarala? Eh, kad bi i mi mogle tako. Ali kao sto rekoste, nazalost, nismo macke.

Moguce da imaju takvu odredbu da se ne moze u jednoj sedmici raditi vise od 60 sati, ali to ne iskljucuje ono da u periodu od 4 meseca prosecno radno vreme ne sme da predje 48 sati nedeljno. EU direktive su takve da postavljaju obavezujuci ram, a do svake zemlje je da u okviru toga donosi dodatne odredbe kojima se materija precizira. Kod mene u swe je zakonom regulisana radna nedelja od 40 sati (poslodavac moze da odredi i nize, kod mene je 39, ali ne moze vise). Zakon kaze i da se ne moze imati vise od 50 prekovremenih sati mesecno, odnosno 200 u toku jedne godine. Kako ce ti sati biti rasporedjeni je do zaposlenog i poslodavca, ali moraju da se uklope u ono sto kaze EU direktiva.

Momci, postoji EU direktiva po kojoj se ne moze raditi vise od 48 sati nedeljno, ukljucujuci i prekovremeni rad, doduse sve to u referentnom periodu od 4 meseca. Ako posao zahteva moze se pojedinim sedmicama raditi i duze, ali opet uz neka ogranicenja. U okviru svakih 24 sata mora se zaposlenom obezbediti najmanje 11 sati neprekinutog odmora, u okviru svake sedmice najmanje 24 sata neprekinutog odmora, u okviru godine dana najmanje 4 sedmice godisnjeg odmora, koji mora da se "odradi", ne moze se uzeti u parama. Pa onda odredbe vezane za nocni rad itd itd itd. To je polazna osnova, tacnije minimum koje svi poslodavci u svim EU zemljama moraju da ispune. Moze vise od toga, ali ne moze manje. Vazi i za privatni sektor, ne samo za javni.

Hah, znala sam da ste to vi, H, i drago mi je da ste ovde! Moje Thelma i Yaninne su napunile 11. Yaninne je pre godinu dana dobila alergiju na hranu, koja se u njenom slucaju ispoljavala kroz dermatitis, rane svuda po licu. Provela je nekoliko meseci s onom kragnom, ali dzaba. Cim je skinemo, ona rascesa taman zarasle rane i opet sve ispocetka. Na kraju je dobila kortison tablete, koje sad pije svaki drugi dan po pola. Takodjer su obe presle na Royal Canin Hypoallergenik Feline, i ne zale se. Zalim se samo ja, jer je hrana skupa kao djavo, ali neka su one meni dobro, pare ce se zaraditi. Veterinar je rekao da Yaninne treba da ide na redovne kontrole, jer s kortisonom postoji stalna opasnost od dijabetesa. U pocetku terapije sam premirala od straha, jer je jela i pila kao nenormalna. Svaki put kad krene prema hrani ili vodi, meni se stegne u stomaku. Ugojila se kao krmaca, dogurala do 5,5 kg. Ali je postepeno prestala da luduje i sad jede sasvim normalno. Ponekad ih castim Gourmet ili Siba hranom iz kesice, ali ne vidim da im to nesto posebno znaci. Vole svoju hranu, iako je uvek ista. Uglavnom, yaninne nije oslabila, ali se i ne goji dodatno. Jednu stvar sam ipak prelomila. Necu je maltretirati odlascima kod veterinara, niti cu sebe opterecivati tim ogromnim troskom. Za obe placam osiguranje i nastavicu s tim, za nedajboze nesto veliko i skupo. Ali ovo neka ide kako ide. Za sada je dobro. uskoro ce mi trebati recept za novu kutiju tableta i onda nameravam da kontaktiram online veterinare i konsultujem se s njima oko eventualnog smanjivanja doze. Ali kortison ce joj trebati do kraja zivota, u to nema sumnje. Evo dole moje dve ofucane bakice, koje oko toga ni najmanje nisu zabrinute:

Na ovo mogu konkretno da ti odgovorim. U mojoj delatnosti u SWE je 39 sati puno radno vreme, znaci nije 40. To je prosecno godisnje. Podeljeno je na zimsko i letnje. Zimi je od 8 do 16:50, a leti od 8 do 16:15; petkom nesto krace u oba slucaja. Problem je sto je obim posla isti, cak i nesto pojacan sad u kasno prolece, pa ove letnje benefite retko koristimo; i dalje ostajemo uglavnom do 17. U sezoni godisnjih odmora ce biti i gore, jer se ne uzimaju zamene, vec se posao preraspodeljuje na one koji ostaju da rade. Kako god okrenem, kuci sam retko pre 18. Iz stana izlazim nesto posle 7, sto znaci da mi preko nedelje ostaje jednako malo vremena za bilo sta drugo. A kao sto sam gore opisala, uopste ne radim puno .

Jako dobar primer, bas ono o cemu sam zelela da se govori na ovom topicu. Postoje, doduse, i ovde kod mene branse u kojima ljudi i dalje padaju na nos. Mogu se prepoznati po tome sto u njima caruju novopridosli imigranti, jer su ih oni etablirani, kao i domaci, dakle svi oni koji imaju izbor - odavno napustili. Na ostalim poslovima, dakle rec je o bar 90% njih, vazi ona radna kultura koju sam ranije opisala. To ne znaci da se na radi, jer se rezultati i dalje traze. Samo je vreme u kojem ih treba ostvariti bitno ograniceno besmislenim sastancima i zajednickim aktivnostima. Nisu sve one ni obavezne, ali ne gleda se blagonaklono na one koji rucak pojedu za deset minuta i nestanu, ili preskacu zajednicki dorucak petkom. Onaj ko tako radi, rusi radnu kulturu i duh zajednistva, krsi nepisana pravila koja su nekad jaca od pisanih, i bice kad tad na neki nacin sankcionisan. Ne formalno, ali izolacijom i hladnim odnosom drugih prema njemu. Sto dalje znaci da ce mu biti teze da odradi dobar posao, posebno da u njemu napreduje, a to je bas ono sto mu je bio motiv kad se distancirao od zajednickih sedeljki i ostalog gubljenja vremena. Znaci, nije to bas ni tako naivno, samo humanizacija rada. Ima tu skrivene agende, stalnog pritiska i kontrole od strane poslodavaca. Ocekuje se lojalnost u svemu, a nju je uvek lakse iskazati u tim slobodnim aktivnostima, jer rezultate rada nije uvek lako izmeriti. To dalje ima za posledicu da se ljudi rastrzu izmedju svog posla i potrebe da se iskazu kao konstruktivni clanovi tima. I eto stresa kojeg se htelo izbeci! Razni ljudi to resavaju na razlicite nacine, sto dalje dovodi do raskola u grupi, znaci jos jedna stvar koja se htela izbeci. Lekar iz tvoje price je zrtva zablude da se na zapadu ubija od rada. Tacnije, ne zablude, nego namerno pogresno interpretirane floskule o ovdasnjoj radnoj kulturi. Ona nije u tome sto ljudi ovde mnogo rade, nego sto se osecaju sputani i ograniceni u pokusaju da odrade dobar posao. Kad su konkretno lekari u pitanju, ovdasnji se uglavnom ne zale na broj pacijenata, nego na dokumentaciju i ostale formalnosti koju treba da ispune, a koja oduzima vise vremena nego rad s pacijentima. I oni sastance i "usavrsavaju se" u vestinama koje nemaju veze s njihovim poslom, ucestvuju u "kreiranju vizija" i posle idu u ispovedaonice i grupne mindfulness sesije da bi se resili stresa. Kojem uopste nisu ni morali da budu izlozeni. Doduse, kod njih je sve to manje izrazeno nego kod ostalih, ipak su oni gospoda lekari . Ali sto se tice ovog sto sam boldovala u tvom postu, tu bi sigurno imali sta da kazu. Nema nikakvih pratecih sluzbi, sve radis sam, pa kako se ko snadje. Isto kao i ostali - neki su vestiji u tome da se kroz slobodne aktivnosti i teambuildning prikazu kao vredniji, dok ostali ima da odrade svoje u onom vremenu koje im preostane nakon sto su ispratili sve sto se od njih ocekuje, a nije direktno vezano za posao.

Vesna? Roterdamac?

Ovo je sigurno tacno, ali ne bih rekla da i dalje vazi u istom obliku kao sto je vazilo nekad. Zavisi od zanimanja, firme, kojecega. Meni licno nije problem ono vreme koje provedem radeci, ali jeste ono koje provedem na radnom mestu, a niko od toga nema koristi. Tu su pre svega ruckovi od sat vremena, koji su naravno neplaceno vreme, ali mora da bude sat vremena, cak i ako je nekom sasvim dovoljno pola sata. Ali hajde, tako odluceno, pa neka bude. Veci problem su mi sati i sati besmislenih aktivnosti, koje nikakve veze s poslom nemaju, ali su obavezne. Samo ove nedelje sam prvo u ponedeljak imala pola dana obaveznog ispovedanja nekakvom guruu. Stvarno ne znam kako to drugacije da nazovem. Sednemo onako u krug i ona nas onako blagim glasom redom pita kakve su nam bile prethodne tri nedelje od poslednjeg susreta, pa mi njoj kao pricamo. To kao da bi se oslobodili stresa i bili efikasniji. Ali ispovedaonica je na drugom kraju grada, pa onda trcimo na metro da stignemo bar nesto posla da zavrsimo. U utorak samo jedan kratak sastanak od samo sat i po, tek da se prebrojimo i dogovorimo s kojim projektom cemo u oktobru da se takmicimo za najbolje odeljenje u okviru grada. I to se mora, nema necu, imam posla, moram da radim. U sredu "dan za planiranje". Ne znam zasto se tako zove, ali to jednom u pola godine jedan ceo dan nekakvih aktivnosti kojima je tesko shvatiti svrhu. Valjda neki teambuildning. U timu nas je 19 i tri sefa. Nakon dorucka, kafe i ostalog sto uz to ide, podelilo nas u tri grupe, i svaka dobila po ipad da snimi film od 15 minuta na temu "kako zamisljamo svoj posao 2022 godine". Posle rucka gledanje filmova, diskusija i tako to. U cetvrtak nista, a danas sastanak s drugim timovima u okviru sire organizacione jedinice, dva sata prezentacije jedne od njih, totalno neinteresantno svima ostalima, ali opet obavezno. I onda mi nije ostalo nista drugo nego da na kraju radne nedelje uprtim komp i gomilu papira, i da posao odradim kuci preko vikenda, da bih bila spremna za jos jednu nedelju besmislenog sastancenja. Za sada u kalendaru imam planirano jedno predavanje od dva sata na temu HBTQ prava i jedan sat obavezne joge. Ako mi je malo, ima jos jedan sat za "unapredjenje zdravlja", pa mogu na plivanje ili u teretanu u radno vreme. Ali kuci ne mogu, moram tamo da budem. I kakvog to sve smisla ima? Kako sad ja nekom da pricam kako se ovde ozbiljno radi? Tacno je jedino da provodimo mnogo vremena na poslu. Ali ispijamo kafe i socijalizujemo se, vodimo racuna o svom zdravlju, sprovodimo antistres programe, takmicimo se u glupostima kao sto je ko ce vise stepenica da pretrci, obrazujemo se iz oblasti koje veze nemaju s nasim poslom, gubimo vreme na sve moguce nacine, ali smo na radnom mestu i placeni smo za to. Sam posao moze i da se skarabudzi, uvek postoji opravdanje jer smo imali mnogo sastanaka. Ja ne mogu tako, pa ga nosim kuci, ali to sam samo ja.

Citiram samo poentu, mada mi je citav post razumljiv i prepoznatljiv. Podseca me neodoljivo na pricu mog buduceg zeta (verovatno, jos se ne zna), koji je i u Zagrebu radio u istoj svedskoj firmi u kojoj i sad radi, ali sada je ovde u Stockholmu. Takodjer IT. Prvo je mislio da samo odradi neki sestomesecni projekat, pa sreo moju cerku, pa se tu dodalo jos tri godine, s nekim pauzama. Ako danas-sutra oboje odluce da presele u Hrvatsku, necu imati ni delic onog osecaja konacnosti, neopozivosti, koji sam ja imala pre 15 godina, kad sam odlazila u emigraciju. Svet se nekako smanjio, i cini mi se da bi se mozda u tom slucaju i cesce vidjali, i kvalitetnije provodili vreme, nego sto to sada cinimo. Sve u svemu, nije mi ta pomisao uopste strana, i skroz mi je prihvatljiva. Kad sam pokretala temu, mislila sam najvise na to koliko mi stariji emigranti, ustvari svojim iskustvima smetamo onima koji sada odlaze/dolaze. Ovo vreme je potpuno drugacije, druge su okolnosti, uslovi, pa i motivi onih koji odlaze. Retoricki to moze da zvuci isto, u stilu "dosta mi je ove balkanske rupe, politicari ovakvi i onakvi, ljudi sludjeni, institucije nula.." I sve je to tacno, ali nema onu tezinu koju je imalo kad se ranije odlazilo. Ljudi ni u Srbiji nisu vise toliko ovisni o drzavi, mnogi uspevaju da stvore neki normalan zivot i pored svega. Oni koji iz bilo kog razloga ne uspeju, daleko lakse mogu da odu negde i probaju, ali i da se vrate ako se to pokaze dugacije od ocekivanog. Nista vise nije toliko sudbinski, pa i mi sto smo ranije otisli verovatno zvucimo pateticno s nasim bombasticnim izjavama - bilo da kujemo u zvezde novu sredinu i svoju sopstvenu odluku da postanemo deo nje; ili da preterujemo u drugom pravcu, zalimo se na sve i svasta, kukamo kako je tesko itd. Da ne govorim da sve o cemu mi ovde pametujemo moze da se proveri s dva klika na internetu. Naravno, ima medju ljudima koji ovih meseci i godina odlaze iz Srbije i onih koji od celog interneta poznaju samo fejsbuk. A ima i onih koji bi mogli, ali su previse lenji da se sami informisu. I jedne i druge mi predjasnji mozemo prilicno da sapletemo svojim iskustvima, kojima je mesto u istoriji, i uglavnom nisu primenjiva na danasnje vreme. Ali kad volimo da pametujemo .

Mogla bih nesto, ali ne sve. Struja je najveca stavka, i mislim da bi tu bilo kreativnog citanja, duplih racuna i ko zna cega sve ne. Drzava koroz policiju, notare i slicne institucije se stvarno trudi da ispuni neke standarde koji se ocekuju, ali to ne vazi za lokalna javna preduzeca. Prve godine sam imala neku zavrzlamu s strujom i vodom, pa sam kasnije odlucila da to ovako radim. I ne boli me glava.

Ali ti treba racun u njihovoj banci, i nekakve pare koje stalno leze na tom racunu. Ipak je to Makedonija, nisu jos dotle stigli. Ima tu i duplih racuna, kreativnog citanja strujomera, pausalnog naplacivanja vode, neknjizenja placenih racuna i jos kojecega.

Zanimljivo, nisam znala da sam tako dobro prosla s Makedonijom. Doduse, receno mi je jos kod kupovine da neke povlastice vaze za drzavljane EU, ali ne i za ostale. Ne znam na sta se sve to odnosi, ali od kupovine nadalje sve je islo zacudjujuce glatko, a ide i sad. Npr, za wifi placam neku vikend tarifu, tj oko 25 evra godisnje (da, godisnje, ne mesecno!) i ne mislim na to kad dolazim i odlazim. Cim udjem u stan u kojem nisam bila vise meseci, online sam. Ni racune ne placam sama, vec mi to radi agencija. Njihova usluga, porez, odrzavanje zgrade, djubre, struja, voda i pomenuti internet - sve izadje oko 400 evrica godisnje. Plati se u januaru i vise ne mislim ni na sta. Da dodam i da sam cesto u Ohridu i zimi, dakle grejanje na struju, leti klima i tako to. A gosti nam se smenjuju od juna do oktobra, plus nova godina. Ako mi nismo tamo, uvek je neko od prijatelja, mojih ili moje dece.

Umesto objasnjanja podsecanje, pa da zavrsavamo. O ovom se ne moze pricati generalno, jer su razlike u nacinu zivota izmedju Evrope i USA velike. I kao sto rekoh, ljudi su vecinom racionalni kad se radi o novcanicima. Ako u nekom delu sveta nesto masovno rade, onda ima razloga zasto. U evropskim gradovima sto blize centru, a u americkim suburb - to je dobro poznat obrazac i jasno je iz kojih sve razloga. Nema potrebe za daljim objasnjenjima.

Ja mislim da ti generalizujes stvari koje se ne mogu generalizovati. Govorimo o (relativno) novopridoslim imigrantima u Evropi, zar ne? Da ne bude da pricam napamet, evo jednog clanka koji potvrdjuje ovo sto cu reci. Clanak je na svedskom, ali mozes da ga bacis u google translate ako mi ne verujes. Tu pise koliko mesecno kosta posedovanja automobila, pa daje tri razlicita primera. Troskovi se krecu od nekih 400 do 800 evra mesecno, zavisno od modela. Uracunati su razni troskovi, i to bez parkiranja, jer to dosta zavisi od okolnosti, ali definitivno nije besplatno. I odnosi se na situaciju kad se godisnje prelazi oko 15000 km, znaci 40-tak dnevno, sto znaci da gorivo ne ucestvuje znacajno u navedenim troskovima. Bez njega i parkiranja, opet ostaje mesecni trosak izmedju 350 i 600 evra. Kako god okrenes, tolika razlika u ceni nije izmedju stana u sirem centru i onog izvan grada i linija gradskog saobracaja. Posebno u situaciji koju sam pomenula, gde dvoje u porodici ide svakodnevno na posao, u razlicito vreme i na razlicita mesta. Tada trebaju dva automobila, a stan je dovoljan jedan. Isto i kad je covek sam, pa mu je dosta jedan auto, ali pocetnik u swe ce tesko zaraditi i za auto i za stan, ma kakav taj bio i gde god se nalazio. Prosecna neto plata je u swe oko 2200 evra, pa ti sad vidi koliko tu prostora ima za ulaganje u kvalitet zivota. Znaci, izbor je lak. Ili jos tacnije, uopste ga nema za ovu kategoriju ljudi o kojoj pricamo. O njima mozes misliti sta god hoces, ali vecina je racionalna kad se radi o sopstvenom dzepu. Ako biraju centar i predgradja umesto prigradskih neselja, onda ima razloga za to. Osim toga, u Svedskoj ces tesko naci svinjac u gradu, toga je vise van gradova. Razlika je samo u ceni, van grada jeste jeftinije. Ali kad dodas one gore troskove za posedovanje automobila, onda se slika menja.

Ja bih ti rekla da probusis neku rupu na ovom najlonu. I dalje se zemlja nece susiti, ali ce biti zdravija mikroklima ispod najlona.

Ma jasno, zato i nema nikakve sankcije za one koji krse ovakve glupe propise. Verovatno nikad ne dodju na dnevni red za promenu, pa zato jos uvek formalno postoje. Razumni ljudi se na to ne osvrcu, bez obzira da li su potencijalni "kriminalci" ili organi reda.

Stara kanta od 500 funti ili malo vise evra, nikako ne moze da bude dobra investicija. Kvari se i guta preskupo gorivo, pa jos ako je puta 2 u istoj porodici, tu nema odlepljivanja od dna. Da podsetim, govorimo o novopridoslim imigrantima. Njima je bolje da se malo strpe i prozive par godina uz gradski prevoz, dok kvalitet zivota ne dodje na dnevni red. Onda se moze kupiti i normalan auto, a ne kanta. Prve godine su prezivljavanje, to valjda svi znamo. Osim ako ti se ne zuri da rodbinu u otadzbini impresioniras slikom na fajsbuku pored novokupljenog automobila. Na slici se ne vidi da je u pitanju sveze oprana i uglancana kanta.

Taman posaljem onaj post gore i zvirnem da vidim sta ima novo ovde kod mene, kad bas ovo o cemu pricamo . Otkazan veliki protest, koji je sutra trebalo da se odrzi na vise mesta u Svedskoj, a povodom visokih cena goriva. Nisu na vreme predali zahtev, pa protest nece biti odrzan sutra, ali bice nekad. Fejsbuk grupa koja stoji iza ovoga je za nepunih mesec dana postojanja prikupila oko 200 000 clanova. Mene licno ne dotice i nisam upucena u tu problematiku, ali pretpostavljam da je ozbiljno kad su ljudi spremni da izadju na ulice i protestuju.

Nije to bas tako jednostavno. Sama si gore konstatovala da je gorivo ovde bitna stavka, a u nekim zemljama i osiguranje, pa i parking/garaza. Zamisli sad porodicu gde dvoje treba da idu na posao, na razlicitim mestima u gradu i u razlicito vreme, a novi su i rade za male plate. To ne moze da funkcionise bez gradskog prevoza, pa ljudi gledaju da se nasele blize centru i/ili na linijama metroa.