vilhelmina

Cekaj, je li on to zabranio kretanje ljudima starijim od 65. @Pletilja?

Da citiram samu sebe, pa da nastavim. Svedska je sad i zvanicno proglasila strategiju ”bolje po jedan novi slucaj dnevno corone u toku godinu dana, nego 365 u jednom danu”, kao svoj prvi izbor. Nije se govorilo o imunitetu krda ili necem slicnom, vec o nedostatku resursa da se odgovori vecem pritisku na zdravstvo, kao glavnom razlogu za ovaj izbor. Otvoreno je receno da ovdasnje zdravstvo nema kapacitet da izdrzi veci pritisak od sadasnjeg i to je to. Nema uslova za intenzivnu negu velikog broja ljudi, nema respiratora, maski, druge zastitne opreme, dezinfekcionih sredstava... Pricalo se i o eu trzistu i kako se raspalo u paramparcad sad kad niko nema ovih stvari u visku, pozivali se pojedinci koji mogu da pomognu... Sve u svemu, nije ruzicasto. Komentator je upravo sazeo konferenciju za stampu kao ”trenutak istine” za svedsko zdravstvo. I dok on prica, voditeljka programa se davi od kaslja. Kad se malo pribere, saopstava nam da je i treca osoba u swe preminula od coronavirusa. Nastvarno... Da budem iskrena, i dalje mi nije jasno kako ce otvorene skole i dozvoljeni skupovi do 500 ljudi pridoneti sporijem sirenju virusa, ali valjda oni znaju. Odmah posle premijera, konferenciju za stampu odrzao i direktor SASa. Tip najavio privremeno (?) otpustanje 90% zaposlenih. U 70 godina svog postojanja, SAS nikad nije bio ni blizu toga.

Nisam sigurna da je ova svedska strategija rezultat procene samo konkretne situacije s konkretim virusom. Moguce da je pomalo i iznudjena, jer Svedska je na dnu EU liste po broju mesta za intenzivnu negu. Ima ih 5 na 100 hiljada ljudi dok je evropski prosek 11,5 (neko je ranije kacio grafik, ali sad ne mogu da ga nadjem). Ako se dobro secam, samo je Portugal imao manje. Mislim da zbog toga Svedska ne moze da si dopusti da odjednom ima veliki broj ljudi u potrebi za respiratorom, a ne sto su sigurni da je tako generalno bolje. Upravo pocinje vanredna vladinu konferencija za stampu na javnom servisu. Pretvorila sam se u uvo 😀.

Svedska se ocigledno opredelila za varijantu sa socijalnom distancom, nikakve posebne mere osim uobicajenog - otkazivanje vecih skupova, zabrane poseta u bolnicama isl. Skole rade i nema nikakve najave da ce biti zatvorene. I sve bi to bilo fajn da Svedska vec sada nije medju top 10 u svetu po broju obolelih po glavi stanovnika, daleko ispred UK, Nemacke, Holandije... I to bas obolelih, jer se broj zarazenih ne zna obzirom da se testiranja rade samo za vrlo ogranicene, posebno ugrozene grupe. Tako da mi je malo tesko da poverujem u superiornost dobrovoljne i pojedincu prepustene socijalne distance kao glavne i skoro jedine mere zastite od virusa. I izgleda da nisam jedina koja sa skepsom gleda na ovaj cudni eksperiment. Prodavnice su opustosene, nema toalet papira, brasna, kvasca, ovsenih pahuljica, rize, konzerviranog i smrznutog povrca... Licno se nisam bacila u tu vrstu sumanutog sopinga, ali da sam vrlo zabrinuta - jesam.

To je onaj horror scenario kad broj bolesnih predje kapacitete zdravstvenog sistema jedne zemlje. Posle toga se pomoc, u ovom slucaju to znaci lecenje u bolnici na respiratoru, vise ne pruza svima, vec se vrsi trijaza kao kod velikih nesreca i katastrofa. To dalje znaci da se pomoc vise ne ukazuje najbolesnijima i onim koji je najduze cekaju, vec onima koji imaju najvise sanse da prezive. Italija i Spanija su dostigle tu tacku, ostale zemlje jos nisu. Odatle i ovoliki broj umrlih u prvopomenutima. Neka me Eddard ili neki drugi lekar isprave, ali mislim da to tako radi.

Ovo je tacno, ali u Svedskoj je ta svakodnevna samoizolazija zastita samo za one boljedrzece, zdravije stare osobe. Manji broj onih slabijih i bolesnijih je u domovima i za njih nema opasnosti jer su i oni sada izolovani, nema poseta. Problem je ona vecina koja je ovisna o pomoci u kuci, tzv hemtjänst. Njima svakodnevno kroz kucu prodje po nekoliko zaposlenih u tom hemtjänst-u i ako samo jedan nosi virus, gotovo je s njima. Zato nam se ovih dana desava da zovu i otkazuju pomoc o kojoj su potpuno ovisni. Mi ih za sada uredno registrujemo, ali nemamo nikakvo resenje za njih. U delu grada u kojem ja radim imamo oko 1000 klijenata, oko 20 je do sada otkazalo pomoc u kuci, iz straha da im ne donesu virus.

U Svedskoj je objasnjenje slicno onom u Holandiji. Da bi zdravstveni radnici (uglavnom zene) mogli da se posvete svom poslu, deca moraju da budu u skolama. Kad bi se skole i vrtici zatvorili, ogroman broj zena bi morao da ostane kod kuce, jer ovde nisu uobicajeni alternativni nacini brige o deci tipa baka-servis. Rad od kuce se uglavnom ohrabruje u velikim firmama kao sto je npr eriksson, ali ne i u javnom sektoru, cak i kad je to moguce. S druge strane, pojednostavljena su bolovanja za sve koje osete i najmanje simptome prehlade. Nisu potrebne potvrde od lekara, dovoljno se javiti da ne dolazis na posao. Osim sto se gleda da sto vise zaposlenih bude stalno na raspolaganju zdravstvu, primecujem da se i ostali resursi cuvaju za jos teza vremena od ovih sada. Npr nema vise testiranja vec se dijagnoze postavljaju telefonom i ljudima preporucuje da ostanu kod kuce. Naravno, pod uslovom da simptomi nisu vrlo ozbiljni. Ne znam, ne svidja mi se nacin na koji ovdasnji organi vlasti pristupaju svemu i ne osecam posebno poverenje. Ali opet, ne bi bilo prvi put u istoriji da Svedjani ispadnu pametniji od svih ostalih, pa mi ostaje ta nada.

@Vjekoslav Bilo bi fino da si procitao/citirao ceo moj post na koji se osvrces, a on glasi ovako: Znaci, izbacio si kljucni deo. Ja naime nisam govorila o logistici koju treba da obezbedi skola/opstina/drzava, vec o onoj koju treba da obezbedi porodica. Od devetogodisnjaka (i onih nesto starijih i nesto mladjih) se ne ocekuje da ostaju sami kod kuce i obrazuju se online, dok su roditelji na poslu. U mojoj zemlji ne nedostaje tehnicke osnove za obrazovanje na daljinu, ali u vreme kad imamo vec preko 800 obolelih od corone, jucer je jasno saopsteno da nema nista od zatvaranja skola. Ni razlog nisu krili - to bi povuklo na iznudjena bolovanja ogroman broj majki, dakle zena koje btw cine preko 80% svih zdravstvenih radnika. Prosto ne bi imale nikakvog izbora, a posledice su ti valjda jasne. A radi se samo o necem za sta se svi toplo nadamo da ce proci. Na duzi rok, obrazovanje dece van tradicionalnih skola, vratilo bi zene s trzista rada u porodicu i u sopstvena cetiri zida, u vreme kad su naproduktivnije. S jedne strane tehnicki napredak, kraj tradicionalnih institucija kao sto je skola, a s druge - ogroman civilizacijski korak unazad. Ne bih volela to da dozivim.

Kod mene je 667 na znatno manji broj stanovnika. Inace, danas smo na poslu dobili direktivu da nosimo kuci laptopove. Kazu za slucaj da neko oseti simptome prehlade, pa da moze da se samoizoluje i nastavi da radi od kuce. Meni se ipak cini da je za slucaj da se objavi da od sledeceg jutra ne dolazimo na radno mesto vec da svi radimo od kuce. Ima jos sitnih promena, uputstava za ponasanje itd, ali nista radikalno. Nordijski komsije, Danska i Norveska, zatvaraju skole i javne ustanove. Kod nas jos ne. Kazu zato sto je korist od toga mala, a steta bi mogla da bude velika, u tom smislu da bi i roditelji zaposleni u zdravstvu (citaj: zene!) onda morali da odsustvuju, i eto belaja. Sve u svemu, nije dobro, i ne izgleda da ce uskoro biti bolje 😟

U regionu Stockholm, u kojem je preko polovine od do sada potvrdjenih 500 slucajeva korone u Svedskoj, od jucer su obustavljena testiranja na virus za sve koji ne pripadaju izrazito ugrozenim grupama (stari i hronicno bolesni). Ostali nece nikada biti registrovani i necemo imati pojma koliko ih je, gde se krecu i sta rade. ’Ladno su saopstili da za njih nema opasnosti jer je najverovatnije da ce se oporaviti. Super, ali sta je sa sirenjem zaraze?!? Ovo stvarno nisam ocekivala od ove zemlje.

To mogu da budu i putnici u tranzitu, koji su imali vezane letove preko Milana, a da pri tome nisu napustali aerodrom. Pretpostavljam da ima dosta takvih, ranije rasprodatih letova, i pitanje je ko bi snosio troskove ako bi se svi oni otkazali. Karantin moze da vazi za okolne gradove, ciji stanovnici u tom slucaju ne mogu da stignu do aerodroma, a da se ovi letovi nastave. Bar dok same kompanije ne otkazu letove, ako sve potraje, jer im se ne isplati da lete s polupraznim avionima. SAS je vec pre nekoliko dana doneo takvu odluku i otkazao sve letove za severnu italiju do 16.marta. Sada ce je svakako produziti, bar dok karantin traje. Veci problem imaju manje kompanije, posebno loukosteri, jer njima otkazivanje letova znaci sigurnu propast, a i ko ne bi iskoristio ovu zlatnu priliku kad veliki otkazuju letove, pa putnicima ostaju samo oni.

U Svedskoj nema nikakvih vaucera, ali ima slobode izbora. Vazi za skole, ali i za zdravstvo, brigu o starima i neke druge oblasti. Okruzi kad je u pitanju zdravstvo, a opstine kad je u pitanju sve ostalo, sklapaju ugovore s onim "izvodjacima radova" koji ispunjavaju uslove. Oni im placaju "po glavi" djaka, pacijenta, korisnika usluge... onoliko koliko "narucilac radova" (opstina ili okrug) smatraju da treba. Isto toliko placaju i sopstvene "izvodjace radova", dakle javne zdravstvene ustanove, skole, vrtice, ustanove u okviru birge o starima itd. Svi oni imaju mogucnost da ponude dodatne usluge i da ih naplate. Medjutim, malo ko je spreman da plati vise, jer ljudi smatraju da su sve te usluge platili iz poreza, tako da to uglavnom ne prolazi. Dakle, i privatne i javne ustanove funkcionisu u istom sistemu i posluju pod istim uslovima. Generalno bi se moglo reci da su privatne medju najboljima i medju najgorima, iz raznih razloga. Javni sektor pruza vise sigurnosti i izvesnosti, pa mnogi biraju tu varijantu i pored vrlo sarolike ponude. Ne bi se moglo reci da je bilo koji od ova dva sektora superioran u odnosu na onog drugog. Vise je stvar ukusa.

U regionu Stockholm ovog vikenda zavrsava jednonedeljni zimski raspust. Zove se jos i ”sportski raspust” jer je namenjen skijanju, a da bi se izbegle guzve u zimskim centrima i u saobracaju, pada u razlicito vreme za razlicite regione. Tako ce danas i sutra na Arlandu sleteti 11 aviona, sto redovnih, sto charter, iz Severne Italije, ali se ne planiraju nikakve posebne mere kontrole jer kazu da je to neefikasno i samo stvara lazni osecaj sigurnosti. Isto vazi i za maske, niko ih ne pominje i nemam pojma da li ima da se kupe. Umesto toga se ljudi koji imaju simptome bolesti pozivaju da se jave na uobicajeni broj telefona za medicinske savete i da ne idu u zdravstvene ustanove na svoju ruku. I to je otprilike sve. Nema panike, ni bombardovanja informacijama. Zna se da su u stockholmskom regionu potvrdjena tri slucaja, i to zena koja je nedavno doputovala iz Irana i dvoje clanova njene porodice koje je zarazila ovde. Ukupno je u Svedskoj 11 slucajeva do sada. Tema je prisutna u medijima i svakodnevnim razgovorima, ali daleko od top 10. Sve u svemu, cini mi se da je stepen panike u pojedinim zemljama obrnuto proporcionalan poverenju ljudi u drzavu i njen zdravstveni sistem.

Naravno da se o svemu moze diskutovati, ali ovde je polazna osnova bila u najmanju ruku cudna. Naime, nije bilo reci o koriscenju interneta u obrazovnim ustanovama nego o ukidanju tih ustanova i prepustanju njihove uloge i funkcije pojedincima na volju. Ja mislim da je opste i obavezno skolovanje civilizacijska tekovina, i to iz vise razloga, koje ne mislim sada da nabrajam. Pomenucu samo dva - to sto je obrazovanje ovako kako je danas koncipirano u razvijenim zemljama jedino koje u ovom trenutku moze da obezbedi koliko toliko jednake zivotne sanse svima. Drugi je taj sto je upravo takvo, sveobuhvatno i od drustva organizovano skolstvo, omogucilo zenama da u najproduktivnijem delu svog zivota izadju na trziste rada i ostvare svoje potencijale daleko vise nego sto bi mogle da nema onog sto se zove "drustvena briga o deci", a sto ukljucuje i skolovanje na nizim nivoima. Ako ti pada na pamet neki nacin da se ove dve stvari koje sam pomenula nekako drugacije rese, a da se pri tome izbegne "represivni drzavni aparat", samo reci. Rado cu o tome diskutovati. Cak i ako govorimo o visokom obrazovanju, ne vidim kako bi se totalno individualizovano obrazovanje, znaci internet pre svega, uklopilo u trziste rada koje se osniva na komunikaciji, kontaktima i timskom radu. Cemu svi oni teambuildnizi i kickoffovi, cemu sva prica oko EQ vs IQ, ako mozemo da se obrazujemo i kasnije zavrsavamo poslove tako sto ce svako da se zatvori u svoju sobu/kancelariju i zaroni u svoj ekran? Meni licno bi to vise odgovaralo, takav mi personaliti, ali sam svesna da tako danas ne ide. Zato sam onomad kad sam birala studije u zrelom dobu, namerno i svesno izabrala klasicno, tradicionalno studiranje, iako je postojala mogucnost da do iste diplome dodjem "na daljinu", brze, lakse i jeftinije. Ako nekog zanima, mogu i detaljnije da objasnim zasto.

Ja bih da potvrdim da su nam dobre navike i rutine veoma vazne u zivotu. Kad imas stabilan okvir u vidu spavanja, hrane, drugih malih stvari, lakse se pokrenuti i na nesto izvan tog okvira, pa i na ”velika dela” koja zahtevaju energiju, koncentraciju, nekad i promenu samog sebe. Ako od ranog jutra, nedovoljno naspavan, pre kafe i dorucka, pocnes da smisljas sta veliko i znacajno danas da uradis, kako da preokrenes svet i razbijes sopstvenu ucmalost, sva je prilika da neces uraditi nista. Dakle, prvo dorucak, natenane i u miru sa samim sobom, pa posle sve ostalo 😀.

Boze, kakva diskusija, osnovna i srednja skola na internetu 🤪! Nismo samo culi kako izgleda prakticna strana toga. Ko obezbedjuje logistiku da bi to uopste funkcionisalo? Pretpostavljam majka, koja moze da zaboravi na posao i karijeru dok joj se deca obrazuju iz spavace sobe. Sto se vrsnjackog nasilja tice, ko ista o tome zna, zna i da je ono postalo ovako sveprisutno i rasireno upravo s pojavom interneta. Tu pocinje, u uslovima potpuno izvan kontrole odraaslih, pa se tek onda preliva u real life.

Ovo je link za moj prvi post na ovoj temi. Ne budi ti naredjeno, ali procitaj ga ponovo, pa ces videti da nigde nisam pravila pretpostavke o tome da deca u USA nakon 21 zavise od roditelja, vec sam pisala o tome da Svedjani ne mogu da zamisle da izdrzavaju decu nakon tog uzrasta. I to nije slucajno, nego po zakonu obaveza izdrzavanja prestaje kad omladinac napuni 21 ako se skoluje, a ako ne, onda vec kad napuni 18. Dakle, nisam spekulisala kako je u USA, vec sam pisala o zemlji koju poznajem jer u njoj zivim. Ono sto je ipak opstepoznato o USA jeste da je jedna od ozbiljnijih obaveza roditelja da stednjom u vreme odrastanja deteta obezbede novac za njegovo kasnije skolovanje. Nisam sigurna da bas svi obave taj zadatak na najbolji moguci nacin i zato mislim da je time ogranicena mogucnost mladih da se osamostale. Znam i da USA pruza druge mogucnosti, u vidu kredita, stipendija itd, ali i dalje mislim da je besplatno skolovanje osnova slobode izbora mladih ljudi. Ako treba, mogu to i detaljnije da obrazlozim. Pretpostavljam da se za tih 4000 dolara moze dobiti neki prosecan standard, onakav kakav je ovde kod mene. S tim da to u swe kosta znatno vise (ali ne pojedinca, vec opstinu, pojedinac placa naknadu zavisno od visine sopstvenih prihoda!), ali i to je logicno, zbog manjih troskova poslovanja. Prema podacima s neta, to je ipak vise od prosecne plate u USA, pa nisam sigurna koliko ljudi to moze da si priusti, bar tamo negde posle 80 ili 85, zavisno od zdravlja. Pretpostavljam da nije nedostizno za ljude koji ceo radni vek provedu uz tu prosecnu platu, ali sigurno jeste za one koji rade za manje ili su kasnije dosli u USA, npr proveli pola zivota i radnog veka negde drugde.

Dobro, idemo redom, na radost verne publike. Nisam ni mislila da je to tvoja originalna definicija, i nisam smatrala da je neophodno da to naglasim. Tvoja je u onoj meri u kojoj je ocigledno prihvatas, a ja sam te podsetila da postoje i druge. Ni moja definicija nije moja originalna, nego sam je prihvatila ziveci u sredini u kojoj zivim i u kojoj se dobro osecam. Ni na koji nacin nisam zavisna od drzave, jos manje mi se uplice u zivot. Cak i onda kad mi zatreba njena podrska, a to ce se svakako desiti ako pozivim koliko sam planirala, znaci bar 90 godina, ni onda se necu osecati zavisnom od nje, jer cu znati da sam sve to unapred i posteno platila. Bas kao i da sam placala bilo kojem privatnom osiguranju, ali uz vecu sigurnost da cu dobiti ono sto mi treba i onda kad mi treba. Ja sam shvatila da se ti zalazes, da ti odgovara i da podrzavas sistem u US. Ako ima neki koji ti je blizi, mogla bi da napises, pa da vise ne gresim. Takodjer bi mogla da kazes koje sam ja to pretpostavke napravila u tom postu, a koje su te navele da mi odgovoris onim posprdnim tonom. Moj ton svakako nije bio takav. Sto se tice "tavorenja u uboznici", pomenuto je u kontekstu veoma visokih troskova boravka u starackom domu koji ispunjava uslove za negu starih i bolesnih ljudi visoke starosti. U Svedskoj je ekonomska cena takvog smestaja oko 250 evra dnevno, znaci 7500 evra mesecno, sto je otprilike dve ovdasnje prosecne bruto plate. Pominjanje uboznice nije imalo nikakve veze s relativno mladim i zdravim penzionerima, to je potpuno jasno iz mog prvog posta na ovoj temi, gde sam je i pomenula. Oni i ovde normalno uzivaju svoje penzije, bar dok ih zdravlje sluzi. Ja uopste nisam govorila o socijalnoj drzavi, ne znam ni sta bi to trebalo da znaci, vec o pravima na osnovu socijalnog osiguranja gradjana. Ona u Svedskoj realno postoje u prilicnom obimu, osnose se na sve i svi ih u odredjenim periodima zivota koriste. Zbog toga i placaju visoke poreze, opet svojim slobodnim izborom. Ovde se to vidi kao garancija da se neces naci u nevolji kad se desi da privremeno ili trajno ne mozes da radis. Penzije tu ne spadaju, njih svako treba da zaradi za sebe, da ne bude zabune.

U redu je, nema potrebe da mi objasnjavas, razumemo se. Razumela sam ja i Andjino poimanje individualizma, i to mi je okey. Pobogu, to sam i napisala, eno na prethodnoj strani. Pise ovako: "Ako smem da primetim, tvoja definicija individualnosti se bitno razlikuje od onog kako se u Svedskoj definise isti pojam". Na to dobijem odgovor u kojem me pita da li bih ja nju primila u svoj stan i izdrzavala je, hranila joj sestoro dece.... WTF?!? I onda ti dodjes da mi objasnis ovo boldovano, dakle isto ono s cim sam i zapocela. Priznaj da je malo sasav ovakav razgovor . E sad, mozda ja gresim kad kontam da Andja ipak nije neki redneck s americkog juga koji ne moze sam da napravi tu distinkciju imedju razlicitih definicija individualizma, nego ja moram da pazim da me pogresno ne shvati. Ono do cega sam htela da dodjem da diskusija (opet) nije otisla u pogresnom pravcu, bilo je da je i moj pristup jednako individualisticki kao i njen, pa ako hoces i vise, cak i sebican, iako u osnovi drugaciji od njenog. Isto bih mogla reci i za ogromnu vecinu mojih sugradjana. Svi mi ovde placamo visoke poreze i ne postoji nijedna politicka opcija koja se zalaze za njihovo drasticno smanjivanje ili ukidanje nekih od prava koje sam gore nabrajala. To je zato sto niko ne zeli da ovisi o svojim najblizima, ni dok su mladi i zapocinju studije, ni kad zasnivaju porodice i podizu decu, ni ako se razbole, a ponajmanje u starosti kad svasta nesto moze da im zatreba. Meni licno takva vrsta individualizma savrseno odgovara jer mi je omogucila da imam zivot kakav sada imam, a znam da to u zemlji kao sto je USA ne bih mogla, bar ne s onim resursima kojima sam raspolagala kad sam otisla iz Srbije, pre nekih 16 godina. Pri tome nikad nisam bila na klasicnoj socijali, da se razumemo. I sto je jos vaznije, kombinacija onog sto sam zaradila i univerzalnih prava koje kao gradjanka ove zemlje imam, cini i da mogu mirno da pogledam u buducnost, sta god da mi ona donese. Bez jednog od ta dva elementa iz ove gore kombinacije, to ne bih mogla, i morala bih da se oslonim na sopstvenu decu, a to je poslednje sto bih samoj sebi pozelela, jer tada od mog individualizma ne bi ostalo ni i.

Upravo tako i gledam, i pokusavam Andji da objasnim da individualizam nije obavezno ono kako ga ona definise. Svedski sistem je napravljen bas onako kako kazes, s dubokim korenima u protestanskoj tradiciji, ali i kao posledica nekoliko katastrofalnih godina ekstremne gladi i teske oskudice sezdesetih godina devetnaestog veka. Tu se pokazalo da ni porodica, a ni klasicna humanitarna pomoc, ne mogu da sprece tragicne posledice po citavo drustvo kada se takve katastrofe vec dese, vec da je potrebno ojacati drustvo u celini, pripremiti ga za takve situacije, a to je moguce jedino kroz snaznu podrsku pojedincu. Taj proces izgradnje snaznog drustva kroz osnazivanje pojedinca u swe traje evo vec 150 godina, a da se ni u jednom trenutku drzava nije nametnula kao neki faktor koji namece svoju snagu, svoju volju, naprotiv. Odatle i svedski pristup individualizmu, koji se bitno razlikuje od americkog. Najkrace receno, prema svedskom pristupu svaki pojedinac ima neprikosoveno pravo na slobodan izbor u ispoljavanju svoje individualnosti. U SAD, kako ja vidim, to pravo je proporcionalno visini prihoda koju pojedinac ostvaruje, pa se samim tim nivo tog prava menja u toku zivota. U praksi se svedski model favorizovanja individualizma ispoljava od pocetaka zivota, tacnije od navrsene prve godine. Od tada svako dete ima pravo na smestaj u decjem vrticu, uz simbolicnu naknadu nevezno za prihode roditelja, tako da se moze nazvati besplatnim. Pazi sad, svrha toga nije cak ni da roditelji mogu da rade, a da deca za to vreme budu zbrinuta. Svrha je da svako dete dobije sansu da se socijalizuje u zajednici siroj nego sto je osnovna porodica. Ta podrska se nastavlja kroz univerzalno pravo na decji dodatak, besplatno skolovanje koje ukljucuje i univerzitet, citav niz zakona koji regulisu prava bolesnih i ljudi s trajnim hendikepom (fizickim ili psihickim), preko prava vezanih za trziste rada, pa sve do zakona koji regulisu oblast brige o starima. Nista, ali bas nista od svega toga nije vezano za prihode pojedinca, dakle vazi za sve. Tek kad nista od toga ne moze da obezbedi neovisnost pojedinca od najuze porodice (ili u slucaju da porodice nema, od tragicnih posledica), dolazi ona poslednja stavka na koju se obicno misli kad se pomene welfare, a to je ekonomska pomoc, klasicna socijala. Ta stavka predstavlja zanemarljiv procenat u ogromnom budzetu kojim se finansira svedski welfare, a kojeg koriste svi gradjani, nevezano za svoje prihode, vec samo i iskljucivo vezano za zivotnu dob u kojoj se nalaze i potrebe koje iz toga proisticu. Ako mene pitas, tako se pravi drustvo slobodnih individua, a ne "humanitarnim pristupom mentalno obolelima" (by Andja, videti gore). Jer niko od nas ne zna iza kojeg coska vreba neki alzheimer, posebno sad kad svi imamo ambiciju da dozivimo stotu, i ja nikako ne bih volela da u tom slucaju od slobodne individue preko noci postanem neslobodna neindividua. Zato preferiram svedski pristup individualizmu. Nekako mi je "individualniji" od onog americkog, ali naravno, sasvim sam okey s tim da neko to vidi drugacije. Samo kad bi moglo da ne karikira ono sto sam napisala i posebno da ne ucitava ono sto nisam napisala.

Ako vec odgovaras na moje postove, ne bi bilo lose i da ih prvo procitas. Ili bar da citiras ceo post, cisto zbog drugih. Jer u mom postu vrlo jasno pise da ne govorim o bolesnim, siromasnim i ljudima s trajnim hendikepom, vec o sasvim obicnim ljudima kao sto smo ti i ja. Danas i skolovanje i starost traju duze nego ranije. Gore sam pokusala da ti objasnim kako se ovde kod mene gleda na pravo svake mlade osobe na slobodan izbor studija. Ako ta osoba treba za to vreme da zivi kod roditelja, a posebno ako se i skolarina placa, tesko da ce taj izbor biti onoliko slobodan koliko je u uslovima kad drustvo svima obezbedi uslove za to. Isto i u starosti - jedno je u toku radnog zivota zaraditi za normalan zivot, a nesto sasvim drugo zaraditi i za situaciju koja moze (ali ne mora) svima da se desi, dakle za slucaj ozbiljne bolesti koja zahteva svakodnevnu posebnu negu u toku vise godina. Sanse za ovo poslednje rastu s produzavanjem zivotnom veka, tako da bi mnogi trebalo da racunaju s tim. Sto se bolda tice, najradije ne bih sirila pricu na tu stranu, ali prosto moram kad si vec pomenula. Ne znam koga ti sve brojis u "mentalno obolele" jer ne postoji neka opsta definicija tako neceg, kao sto i geneticki poremecaji mogu da budu vrlo raznorodni. Ali primecujem da stigmatizujes i oduzimas pravo na individualnost i slobodu izbora veoma sirokoj kategoriji ljudi. Kao sto sam prilicno sigurna da bi ti se oni u mojoj zemlji toplo zahvalili na "humanitarnom pristupu" i glatko odbili bilo kakvu pomoc od strane nekog ko se tako strasno zalaze za sopstvenu individualnost, a tako nonsalantno negira njihovu.

Ako smem da primetim, tvoja definicija individualnosti se bitno razlikuje od onoga kako se u Svedskoj definise isti taj pojam. Ti svoju individualnost vidis u mogucnosti da slobodno odlucujes kako ces da skolujes svoje dete. To je u redu, naravno. Ali za Svedjane bi bilo krajnje neobicno da neko od njih trazi i ocekuje da izdrzavaju i skoluju "decu" koja su starija od 21 godine. I toj deci bi bilo cudno da se od njih ocekuje da budu ovisni o roditeljima sve do zavrsetka studija. Jer studije se ipak ne zavrsavaju u 21-oj. Po svedskom shvatanju, ako drzava ne bi obezbedjivala uslove za skolovanje, naravno kroz poreze, onda bi to bitno umanjilo sanse za slobodan izbor pojedinaca. U ovom gore slucaju vazi za relativno mlade roditelje i decu, a moze se preslikati i na vreme kad roditelji ostare toliko da im treba tudja pomoc. Tada njihov slobodan izbor biva bitno ogranicen jer bi u sistemu za koji se ti zalazes, bili ovisni o svojoj deci. Ili o svojoj ustedjevini koja, kolika god da je, tesko bi bila dovoljna da zaposlis jednu ili vise osoba s punim radnim vremenom, da vode brigu o tebi kad sam vise ne mozes. Ili da platis smestaj u strackom domu, jer ne treba zaboraviti da smestaj u domu za stare realno kosta vise nego pun pansion u elitnom hotelu. Zato sto taj prostor mora da bude posebno opremljen i da ima personal razlicitih struka u toku celog dana i noci, dakle stalno na raspolaganju osobama koje ne mogu da se krecu i vode brigu o sebi. Koliko ljudi bi to moglo sebi da obezbedi? Osim ako pod starackim domom ne podrazumevamo tavorenje u nekoj uboznici, nego podrazumevamo da i ti ljudi imaju uslove za dostojanstven zivot. Kako u tim uslovima funkcionise individualnost i slobodan izbor pojedinca? Meni se cini da ti kad pominjes individualizam, rezervises taj pojam samo za one koji su u punoj snazi, etablirani na trzistu rada, rade i zaradjuju vise od onog sto im je neophodno za prezivljavanje, pa bi trebalo slobodno da odlucuju sta ce s viskom. A niko to nije u toku celog zivota. Znaci, ovde uopste ne govorim o kategorijama bolesnih, siromasnih ili ljudi s trajnim hendikepom, vec o sasvim obicnim, prosecnim odraslim ljudima, koji ili jos nisu zavrsili skolovanje, ili zbog starosti vise ne mogu da rade. Sta biva s njihovom individualnosu i slobodnim izborom, ako nema drzavne podrske u vidu besplatnog (ili bar subvencioniranog) skolovanja i brige o starima? Ispada da bi njima sve to bilo uskraceno, jer su u prvom slucaju ovisni o roditeljima, a u drugom o deci (ako ih uopste imaju). Znaci, individua si od kad pocnes da radis i zaradjujes i mozda prvih nekoliko godina u penziji. Sve u svemu oko pola zivota. Drugu polovinu si nista i ovisan o dobroj volji najblizih. Tako u Svedskoj ne definisemo individualizam .

Nisam mogla, dosla prekjucer. Uvek dolazim u ovo vreme, da isplacam racune za stan i da se malo ”osvetlim” u sred skandinavskog mraka, koji nekako u ovo vreme najteze pada. Tako da mi se uvek zalome Vodice, mada nisam nesto odusevljena guzvom. Ali jucer mi nije smetala, bas mi je drago sto sam naletela. Odlican koncert je bio.

Nista ne sluteci, izadjem uvece da prosetam pored jezera u Ohridu, kad tamo - Petar Graso, koncert na trgu. Zateklo me nespremnu, bez sala, kape i rukavica, dva sata na minus dva, ali ne zalim. Veliko ❤️ za Petra i Ohrid.

Ako je moje pisanje na ovom topicu rastezanje stvari o kojima nemam pojma, razvodnjavanje, izvrtanje i silovanje razuma, ovo tvoje je cista zloba. Ne znam zbog cega to radis, ali priznajem da mi prilicno tesko pada krajnje ponizavajuci ton kojim mi se obracas. Izvukla si moj post iz maja prosle godine, gde Eddardu objasnjavam zbog cega je deo nemacke administracije s kojom je imao posla spor, dok je drugi veoma brz. Onda si se ustremila na jednu svedsku rec iz tog posta, tvrdeci da se moze prevesti jednom srpskom recju. Sada to argumentujes citirajuci recnik koji sadrzi 17000 reci! To je vrlo malo reci, dakle krajnje oskudan, pojednostavljen recnik, namenjen osnovnom ucenju svedskog. Naravno da tu nema mesta za finese, pa bi se kao referent moglo prevesti jos nekoliko desetina pojmova-zanimanja, koje postoje u Svedskoj i nemaju svoje pandane u Srbiji. I obrnuto. Svakom je valjda jasno da se reci ne mogu tako doslovno prevoditi, a da se pri tome ne izgubi preciznost, a cesto i napravi ozbiljna greska. Handläggare je vrlo odredjen pojam, dok je referent neodredjen i veoma sirok. Zato se ni u kom slucaju ne mogu poistovetiti, osim za potrebe vrlo povrsnih prevoda, gde smisao i sustina pojma handläggare i nije toliko bitna. U tom slucaju se umesto referent moze reci i sluzbenik, jednako je neprecizno i ne pogadja sustinu. Ti svakako veoma dobro znas da handläggare u Svedskoj mozes naci uglavnom u javnom sektoru, i gotovo nikad u privatnom, s izuzetkom osiguravajucih kuca i banaka (odobravanje kredita i sl). To je zato sto handläggare donose pravne odluke, vezane za odredjene klijente i njihova prava regulisana zakonom. U tome je sustina njihovog posla, i samim tim nemaju nikakve veze s referentima prodaje, marketinga, obracuna zarada, zastite od pozara i cega sve ne, i to jos u Srbiji. Jedino sto im je zajednicko jeste da radno vreme vecim delom provode u kancelarijama, a ne u fabrickim pogonima ili na gradilistima. Ne vidim nijedan razuman razlog da se taj pojam handläggare, pomenut na ovom topicu pre nekih osam meseci u vrlo odredjenom kontekstu, sada izvlaci iz tog konteksta i insistira na necem potpuno iracionalnom, iz jos iracionalnijih razloga.