vilhelmina

Ne moze krace, sorry, tako da ces za taj deo ostati uskracen. Problem nije tako jednostavan da se da opisati u tri reci i resiti u dva poteza. Doduse moze, ovako: meso 🤮, avioni 💩, odrasli 😡. Tako to radi Greta, i zato su njene poruke tako pitke i lako svarljive. Ne zamaraju mozak, ne traze citanje i udubljivanje, ne ostavljaju mesta za preispitivanje i kontraargumentaciju. Neki bi rekli, pravo u sridu, jasno, koncizno i precizno. Ja bih rekla, povrsno i diletantski, potpuno u skladu s danasnjim vremenom, posebno prihvatljivo mladima, ali ne samo njima. Kad bolje razmislim, njen nastup me podseca na nesto sto je takodjer novo na trzistu i u nasim zivotima, a dobro oslikava ovo o cemu govorimo. To je smoothie. Zasto bi neko zvakao jabuku, ljustio narandzu, umazao se do lakata sokom od breskve ili trebio kostice iz grozdja, kad sve to moze lepo da se smucka u blenderu i proguta bez muke? Ili jos bolje, da se kupi pakovano i saspe u zeludac, u dubokom uverenju da si uradio najbolje i za sebe, i za planetu? A kolicina otpadaka od voca, koji su inace mogli biti pojedeni, kolicina samlevenih i unistenih vlakana potrebnih nasem probavnom sistemu, pa ambalaza kupljenog smoothija, struja koju blender trosi, otpad koji isti napravi kad se zameni novim, who cares? Meni tako izgleda Gretin nastup i uopste ta ideologija - povrsno, pojednostavljeno do banalnosti, s izostavljenim mnogim vaznim aspektima. Nadam se da je sad krace i razumljivije, mada ja ne mogu kao Greta, pa da se na glavu postavim.

Iznela sam svoje misljenje, bas kao sto i ti iznosis svoje. Ne znam samo zasto moje misljenje tako pezorativno nazivas konstrukcijama, a svoje onako blagonaklono - utiscima. Takodjer ne znam gde si ti to do sada ziveo, pa ovo s Gretom vidis kao nesto novo, revolucionarno. Jedino sto je u ovome meni novo jeste njen nastup, i odjek tog nastupa u svetskoj javnosti. Sam problem remecenja prirodne ravnoteze pod uticajem coveka, meni je poznat odavno. Kao sto znas, ja sam jos pre 40 godina izabrala "zelenu" struku, i samo su okolnosti ucinile da se poslednjih 15 godina vise ne bavim njom. Ali u onih 25 godina, valjda sam pokupila nekakvo znanje koje mi dopusta da o Gretinom pristupu i reakcijama na njega sudim, a da mi se pri tome ne dele lekcije iz elementarnih stvari. Ako do sada nisam bila jasna, jedino sto zameram njoj i onima koji je bezrezervno podrzavaju, jeste neznanje i ostrascenost. Takav pristup je uvek kontraproduktivan, jer zamagljuje problem, umesto da pridonosi resenju. Nista ona nama nije novo otkrila, samo je stavila akcenat na jedan aspekt problema, i time automatski gurnula pod tepih sve ostale. Naravno, ne iz lose namere, nego iz neznanja. Problem nastaje, i to vrlo veliki, kad se neznanju daje toliki publicitet, pa ispadne ovo sto je ispalo. Nije trazenje dlake u jajetu, nego uocavanje nelogicnosti i nekonzistentnosti. Ljudi koji najvise insistiraju na ekoloskim proizvodima, veganstvu i ostalom sto cini sustinu Gretinog pristupa, ne razmisljaju o tome koliko resursa prozdiru svojim nacinom zivota. Zato i moje pominjanje kvadrature u kojoj taj drustveni sloj zivi, a zbog cega sam, vidim, jos proglasena i za licemera. Ako vec moram da crtam, nije problem u kvadraturi samoj, vec u grejanju i odzavanju takvih prostora, u tonama materijala koji se u njih ugradjuju da bi se posle par godina menjali novim, o energiji koja se tu gubi i uludo trosi, a sve to koristi samo malom broju ljudi. Toliko energije koliko jedna porodica kao sto je Gretina potrosi, u drugim delovima sveta koristi visestruko vecem brojem ljudi, ali oni u tome ne vide problem, jer i ne znaju da postoji. Ne vide ga ni u tome sto dnevno kolima razvoze decu na sve strane, prelaze pri tome desetine kilometara, jer im skole i servis u okruzenju nisu po volji (o tome govori primer koji sam pomenula, i daleko od toga da je kao princip usamljen, samo je sam primer ekstreman). Ne vide problem ni u tome sto se gomila hrane kupi da bi se kasnije bacila (istekao rok trajanja, ne svidja nam se, dosadilo nam da jedemo isto, ima previse masti, nije ekolosko...), ni u tome sto se kupuje preradjeno i pakovano (tone ambalaze, vise nego same hrane!), jer se nema vremena za kupovanje na pijaci i visesatno seckanje, dinstanje, pripremanje... Ne znam treba li jos da nabrajam (mogu ako treba), ali moja je poenta u tome da ti ljudi uopste nisu svesni koliko vise energije trose i koliko vise otpada proizvode od nekih drugih ljudi koji cak i ne moraju da zive na drugom kraju sveta, vec mogu i na drugom kraju grada od njih. I onda na te ljude upiru prstom jer jedu meso i voze se avionima. A mozda ti isti "kostaju" ovu planetu mnogo manje, jer se svakodnevno prevoze metroom i busevima, zive mnogobrojni u malom prostoru (dakle, greju se na istu energiju, da opet ne bude zabune!), kuvaju svoju hranu i pojedu je do zadnje mrvice, koriste stvari dok se ne raspadnu, pa tek onda kupuju nove... Pri tome uopste ne govorim o relacijama bogati-siromasni u onom smislu koji se obicno naziva levicarenjem, vec o razlicitim zivotnim stilovima, gde jedni u potrosnji resursa i proizvodnji otpada nikada nece sustici druge, pa makar ti drugi svi postali vegani i vozili se jedrenjacima i zmajevima. Jos jednom moram da se zacudim nad tim sto se u tvom okruzenju do sada nije pricalo o ovome, pa tek sad pocelo. Kod mene su ekoloska pitanja stalno na tapetu, politicke stranke se prosto otimaju o pravo prvenstva da govore o njima. Ima i promena odozgo, ali sve dok se ne dirne u neverovatno rasipnistvo manjeg broja ljudi, koji se dave u luksuzu i istovremeno upiru prstom u mesojede i ove sto nemaju sest meseci godisnje odmora da bi se klackali vozovima, ni dovoljno para da bi jedrili preko okeana. Jos ako pomenes i besomucno konzumiranje (citaj: kupovanje, pa sutra bacanje i kupovanje novog), ne daj boze da ti se omakne i kvadratura grejanog i odrzavanog prostora po glavi konzumenta, e onda si leftista i licemer, dakle gubis pravo da bilo sta kazes. pa makar to bilo potkovano s daleko vise znanja nego sto ga ima jedna ostrascena tinejdzerka.

Meni nije problem Gretino preterivanje, vec to sto upire prstom na pogresne ljude i pogresne stvari. Cini mi se da njoj i nije toliko bitno da postigne neki cilj, koliko da napravi jaz izmedju generacija - njene, i one koja ja im je kao unistila snove. Prilicno sam sigurna da ti milioni njenih sledbenika (i naravno ona sama) ne mogu da zamisle zivot u prostoru manjem od 50 kvadrata samo za sebe licno, plus sto ti kvadrati treba da budu zagrejani i osvetljeni tokom cele godine, sa svim udobnostima koje se za tu generaciju podrazumevaju i bez kojih nema zivota. Ispada samo bitno za sve te udobnosti pronaci ekolosku alternativu, koja u pravilu kosta znacajno vise od one neekoloske. I vozovi kojima putuju jer ne zele da lete takodjer moraju da budu udobni, brzi i cisti, nikako oni iz kojih ljudi padaju s krova u nabujalu reku, a da ne govorim o tonama hrane koje ti isti mladi i ekoloski prosveceni svakodnevno bacaju, pa makar ta hrana bila i veganska. Mogu se do sutra nabrajati primeri iskrivljenog pristupa koji Greta propagira, a evo jednog ekstremno bizarnog, o kojem sam ovih dana citala. Primer je iz Gretine zemlje i mislim da dobro oslikava upravo ono sto ona radi. Naime, roditelji jednog deteta su se izvesno vreme zalagali da se u skoli njihovog deteta uvede iskljucivo vegetarijanska ishrana. Dakle, nije bilo dovoljno sto takva varijanta uvek postoji, vec su hteli da se meso potpuno ukine, iz vaspitnih razloga. Kad nisu uspeli, u znak protesta su svoje dete prebacili u drugu skolu, u kojoj nema mesa na meniju. To znaci da sad dete voze svakog dana u skolu, mnogo kilometara dva puta dnevno, jer nece valjda da se mlate u sest ujutro metroom i busevima. I naravno, ljuti su na sve i svakoga, a niko se ne usudjuje da im objasni koliko su u krivu, jer to prosto nije in. Ne zele ljudi da budu okrivljeni za propast planete, a iz istog razloga je out javno izneti primedbe na totalno promasenu kampanju Grete Thunberg. Odmah sledi lekcija iz ekologije i etiketa zadriglog zapadnjaka koji ne izlazi iz automobila i aviona, zdere mesiste, proizvodi gomilu otpada i rasipa ga svuda oko sebe, unistava buducnost novih generacija, you name it. Kuda to vodi?

Bas u tome je caka s mentalitetom. Taj hipoteticki tip kojeg pominjes je duboko svestan da je njegov uspeh posledica nestabilnosti, pa kako doslo, tako moze i da ode. Nije problem toliko u njemu, koliko u onima koji mu to omogucavaju i tolerisu mu bahatost. Pada mi tu na pamet poredjenje sa slicnim pojavama u Svedskoj, u vreme velikih gladi krajem 60-tih godina 19-og veka. I tada je bilo ljudi koji su profitirali na humanitarnoj pomoci koja je dolazila iz okruzenja, ali kad su se stvari opet normalizovale, nisu mogli da opstanu u toj sredini. Morali su da pobegnu da im neko ne bi skinuo glavu. I bas to je mentalitet, postojanje jasnih, duboko uvrezenih pravila koje se ne menjaju samo zato sto se situacija promenila. Ta vrsta stabilnosti je oduvek falila Balkanu, a u Skandinaviji je bilo. Vazno je i napomenuti da stabilnost ne znaci obavezno blagostanje, ali znaci da postoji neko ili nesto sto ljudima garantuje da ce izvesna ponasanja uvek voditi izvesnim posledicama. Taj garant ovde je ranije bila crkva, kasnije drzava, i njihov uticaj nikad nije doveden u pitanje. Kratkotrajne krize to nisu promenile, ali da su te krize bile stalno prisutne kao na Balkanu, pitanje i kakvi bi danas Svedjani bili. Ima jedna jako dobra knjiga, koja objasnjava ovo o cemu pises, ali ne znam da li je prevedena na norveski. Zove se Misstro, tillit, korruption - det offentligas civilisering. Autor je Apostolis Papakostas. Kljucna rec je misstro, nesto sto je tesko prevesti na srpski, ali mislim da ces ti znati na sta se misli. Uslovno bi se moglo prevesti kao skepticizam, sumnja u sve sto dolazi izvan privatnog prostora pojedinca. Kad to nestane, ostaje tillit - poverenje u institucije i uopste u javni prostor, sto onda stvara slobodne individue s demokratskim potencijalom. Dok prevladava misstro, a to biva obavezno u nesigurna i nestabilna vremena kakva su u juznoj Evropi skoro pa trajno stanje, posledica je zatvaranje u privatni prostor, dakle porodicu i najblize, i oslanjanje iskljucivo na njih.

Dobro je sto si ovo spomenula, mozda nam pomogne da razjasnimo neke dileme. Mentalitet i drustvene norme nisu isto, mada su u bliskoj vezi. Mentalitet je vise stanje duha, nacin izrazavanja sopstvenih misli i osecanja, kao i nacin tumacenja tudjih misli i emocija. U tom smislu balkanci, i uopste juznjaci, jesu bucniji, temperamentniji, skloniji ekstremima i "kreativnim" resenjima, npr tvrdoglavom ispravljanju nepravdi ili sitnom podmicivanju da bi se izvukla neka korist za sebe. To ima veze s odnosom pojedinca i kolektiva, i to ne trenutnim, vec duboko uvrezenim i stvaranim vekovima. Kad Srbi biraju jakog vladara, cvrstu ruku, oni time ustvari izrazavaju teznju za istom onom sigurnoscu i izvesnocsu koju su Svedjani oduvek imali. Ranije je to bila crkva, danas drzava blagostanja (ko god da je trenutno na vlasti!). No uvek je postojao neko ko je ljudima garantovao da ce odredjeno ponasanje dovesti do odredjenog rezultata. Ta vrsta sigurnosti ljudima na Balkanu nije data. Odatle "snalazenje" i sva ona ponasanja koja vecini nas idu na zivce. No poenta je u tome da sve to ne mora da bude tako. Mentalitet jeste u duzem periodu nepromenjiv, ali norme ponasanja nisu. U vreme dok su ljudi u ex-yu imali bar privid stabilnosti i izvesnosti, norme pristojnog ponasanja su se zapatile samo tako. Nestankom stabilnosti i te norme su izgubile potporu i smisao, i ostao je samo ogoljeni mentalitet. To je ono sto vidjas kad odes u Srbiju. Ipak, treba znati da je taj i takav mentalitet ustvari vrsta odbrambenog mehanizma protiv haosa, te opste nestabilnosti i nesigurnosti. U takvom okruzenju ne mogu da opstanu nikakve norme. Dakle, ono sto tebi smeta je nedostatak normi, a ne mentalitet sam po sebi. Ako tako gledas, mozda ces manje strogo suditi o ljudima koji tamo zive i opstaju kako znaju i umeju. Ni ja ne hvalim citav niz negativnih ponasanja koje u retkim prilikama kad idem u Srbiju srecem, ali ih razumem i ne osudjujem. Zato sto znam, a i licno sam se uverila odrastajuci u tom okruzenju, da norme pristojnog ponasanja i odnosa prema drugima mogu da postoje bez obzira na mentalitet. Jos jednom, uslov za to su stabilnost i izvesnost, a toga tamo trenutno nema ni u tragovima.

Ja ovo vidim na isti nacin. Ljudi primecuju negativne pojave koje se ponavljaju u njihovoj sredini i skloni su da ih pripisuju i onima kojima ne bi trebalo. Na nesto sto te iritira ne mozes se navici, naprotiv, iritacija vremenom biva sve veca i pocnes to da dozivljavas licno. U novoj sredini, posebno ako cemo u njoj boraviti samo privremeno, obicno smo mnogo tolerantniji, skloni da ne primecujemo negativne pojave i/ili da ih tumacimo kao izdvojene incidente, ne kao obrazac ponasanja svih ljudi u toj sredini. Zaista je bilo drugacije. Norme ponasanja koje i danas imam, usvojila sam dok sam odrastala, nisam morala da se prevaspitavam u Svedskoj. I ne, nisu me tim normama ucili roditelji, jer su bili prezaposleni i uglavnom se nisu time bavili. Vaspitavali su me uciteljica i kasnije nastavnici, vaspitavale su me mame mojih drugarica koje su bile domacice i stalno nas drzale na oku, vaspitavao me besni cika (svaka zgrada je imala bar po jednog) koji je istrcavao u dvoriste svaki put kad smo bili malo glasniji, vaspitavala me prodavacica u pekari koja je tacno znala ko je sledeci na redu i nije htela da usluzi one koji se guraju, vaspitavao me kondukter u gradskom autobusu (ja se secam kad su takvi sedeli u zadnjem delu i prodavali karte, a sofer samo vrteo djevrek ), koji nije hteo da zatvori vrata i da soferu znak da krene dok se sredina ne pomeri napred, vaspitavale su me decje emisije i casopisi, vaspitavale me cistacice u skoli koje su bile mali bogovi i mogle da te obrukaju pred svima ako si negde bacio papiric ili zalepio zvaku, vaspitavali smo i jedni druge svrstavajuci se u vrstu po dvoje kad negde idemo sa skolom i deleci medju sobom sve sto smo imali, ma mislim da nije bilo trenutka kad me neko nije vaspitavao i dovodio u red. Zato danas primecujem i iritira me nered, nepostojanje pravila ponasanja, i uopste srozavanje i ukidanje nekadasnjih pozitivnih vrednosti i normi ponasanja. Da je do mentaliteta, verovatno mi nista u Srbiji i ex yu danas ne bi smetalo, jer sam i sama njegov proizvod. Svedska me u tom smislu nije naucila nicem sto i ranije nisam znala.

Posto ovde subotom ujutro bas i nije guzva, objasnicu ja, u okviru svojih mogucnosti, jer nisam psiholog. Moderator moze kasnije da obrise troll. Postoji jedan test koji pokazuje sposobnost deteta za socijalnu interakciju, tj njegovo shvatanje iste. Zove se Anna i Sally. Deci moze da se pokaze u formi lutkarskog pozorista, crtanog filma, nebitno kako. Sustina je da Sally stavlja jednu kuglicu u korpu i odlazi sa scene. U njenom odsustvu, Anna prebacuje kuglicu iz korpe u kutiju. Kad se Sally vrati na scenu, deca dobiju pitanje gde ce ona prvo da trazi kuglicu, u korpi ili u kutiji. Deca bez ikakvog poremecaja, u dobi od 5-6 godina, znaju da kazu da ce traziti u korpi, jer kapiraju da Sally polazi od toga sto je sama uradila, dakle stavila je kuglicu u korpu. Deca sa smanjenim intelektualnim sposobnostima, ono sto zovemo zaostala u kognitivnom razvoju, mogu to isto u nesto starijem uzrastu, negde s 10-11 godina. Deca s Aspergeom ce cak i u dobi od tih istih 10-11 godina pokazati na kutiju, iako je njihova inteligencija potpuno normalno razvijena i ocuvana. Ono sto oni ne mogu, to je da se uzive u Sallynu situaciju i krenu od pretpostavke da je ona sama stavila kuglicu u korpu i nije videla sta je Anna uradila u njenom odsustvu. Za decu s Aspergerom je njihov licni dozivljaj situacije jedini stvaran. Oni cvrsto veruju da i drugi ljudi vide svet istim ocima kao i oni sami. Mislim da to u prilicnoj meri objasnjava i Gretin odnos prema onom na cemu je njen fokus, njeno duboko uverenje, ostrascenost i fanatizam. Ona to ne vidi kao sopstvenu sliku i dozivljaj sveta, nego kao nesto sto bi svima trebalo da bude jasno i ocigledno kao i njoj samoj. Ako postupaju suprotno, to je za nju dokaz da imaju lose namere. S Gretom nema polemike, ili si s njom ili si protiv nje. A cak i kad si s njom, nece te lako prihvatiti. Zato je njoj tako tesko da prenese svoju poruku na nacin na koji bi zelela, i zato sve ispada toliko mucno za gledanje. Odatle i moja dilema da li ju je trebalo u sve to baciti, da li je mesto pod reflektorima svetske javnosti dobro mesto za nju. I posledicno, da li je ona prava osoba da prenosi ovakvu poruku. Dok me neko ne razuveri, moji odgovori na oba pitanja su ne, to nije dobro za nju, i ona nije prava osoba za to.

Uh, mrsko mi je ovo sto cu sad napisati, ali osecam potrebu da to uradim, pa cu i uraditi. Prica o Greti nije prica o potrebi zastite zivotne sredine, vec prica o njoj samoj. I to je jedna mucna prica, prema kojoj se vrlo tesko odrediti. Govorim iz ugla nekog ko zivi u njenom gradu, i koliko god se trudila, ne mogu to da vidim drugacije. Ako negde postoji ekoloska svest, to je ovde. I ako postoji zdrav odnos prema razlicitim vrstama odstupanja od ocekivanog psiholoskog profila pojedinca, to je opet ovde. Ipak, njen aktivizam, u vreme dok je sedela pred svedskim parlamentom, nije u ovdasnjoj javnosti doneo nista, osim snaznog osecaja nelagode. I sama sam jednom tuda prosla, i nisam znala na koju stranu da gledam, isto kao i hiljade drugih ljudi. A to nije zato sto je ne podrzavamo, nju ili njene stavove, nego zato sto je ona sama odbijala svakog ko je pokusao da joj se pridruzi, kao i medije koji su pokusali da dobiju neku izjavu. Ona snazno zeli da inspirise druge, ali ne moze s njima da komunicira i zato to nije aktivizam, nego mucna slika mlade osobe zatvorene u svom svetu. Sta god covek uradio, pridruzio joj se ili je ignorisao - pogresice. Ona svet oko sebe ne tumaci, ona ga dozivljava. I to burno, vrlo negativno i katastroficno. Ona zaista duboko veruje da je to sto se oseca lose posledica zagadjenja zivotne sredine, i da se to moze resiti tako sto cemo svi prestati da letimo avionima i umesto toga poceti da putujemo malobrojnim i preskupim vozovima preko Evrope, a jahtama preko Atlantika. Odatle njena ljutnja i bes, a odatle i uzdrzani odnos svedske javnosti prema njenom aktivizmu. Njena poruka je toliko iracionalna i bizarna, da svedska javnost nije mogla da stane uz nju, koliko god inace bila otvorena i ekoloski svesna. Ta javnost je, naprotiv, bolno svesna da kada jedno privilegovano dete, rodjeno i odraslo sa zlatnom kasikom u ustima, govori o unistenom detinjstvu i nepostojecoj buducnosti, onda to nije prica ni o cemu drugom osim o njenoj sopstvenoj istinskoj i dubokoj patnji. Kada se zna da nju u Davos, a sada i u Njujork, nije odveo njen aktivizam i podrska onih koje je inspirisala, nego iskljucivo uticaj bogatih, mocnih i poznatih roditelja (nista pezorativno, oni su pre svega ocajni roditelji koji pokusavaju da ublaze patnju svog deteta sredstvima koja su im dostupna; ko to ne bi uradio?), onda se na sve to i ne moze gledati drugacijim ocima. U dalekom svetu, tamo gde pocetak ove tuzne price nije poznat, ona jos i moze da bude simbol borbe za ocuvanje planete i ja joj u tom smislu iskreno i od srca zelim svu srecu. Pre svega joj zelim da pronadje, sama ili uz pomoc drugih, bolji nacin da artikulise svoju poruku, jer ovaj fanatizam nece doneti ni njoj licni mir, niti covecanstvu toliko potrebnu promenu odnosa prema sopstvenoj planeti.

Fenomen Grete Thunberg je samo prica o novcu i moci, i sta se sve moze kad se i jednog i drugog ima u izobilju. Ova devojcica je odavno napustila skolu zbog ozbiljnih psihickih problema i roditelji su poslednjih godina svoje zivote posvetili tome da pronadju nesto na sta ce moci da se fokusira i tako prevazidje tezak period. Nisam sigurna koliko joj ova terapija "klin se klinom izbija" koristi, a koliko steti, jer nisam sigurna da je ovoliko izlaganje javnosti dobro za nekog ko pati od socijalne fobije i u sebi nosi traumu zbog mobninga. Bojim se da ce Greta kad-tad puci i biti zaboravljena, a roditelji ce moci da se tese da su joj omogucili bar jedan, makar i kratak, zvezdani trenutak. No ako nju ostavimo po strani, pitam se sta sve ovaj fenomen Grete Thunberg govori o danasnjem svetu i na koji nacin mu pridonosi, a na koji steti. Na prvo pitanje bi moj odgovor bio da je zalosno sto je progresivni deo sveta toliko izgubio poverenje u politicku, ekonomsku i svaku drugu vrstu elite da, ocigledno u nedostatku boljeg izbora, u zvezde kuje i do zemlje se klanja jednoj devojcici ciji angazman, koliko god bio pozitivan, ipak nije njen licni, vec je rezultat ocajnicke borbe roditelja da je izvuku iz samoizolacije i svega onoga do cega bi psihicki problem koji ima mogao da je dovede. I vec jeste, pre nego sto se nasla oblast u kojoj je mogla da pronadje sebe i posveti joj se s ovolikom strascu, a bogami i fanatizmom. Na drugo sopstveno pitanje bih odgovorila da je svet vec dovoljno polarizovan i da ce mu tesko koristiti povlacenje jos jedne granice, ovaj put generacijske, na dobre mlade i lose stare. Koliko puta smo to vec gledali? Ja od kada znam za sebe. U medjuvremenu su generacije i generacije "legle na rudu" i od pametnih i osvescenih mladih presli u kategoriju retrogradnih i komformisticki nastrojenih odraslih. Dekle, nista drugo nego spinovanje i presipanje iz supljeg u prazno, skretanje paznje javnosti s pravih problema na Gretu ili vec koga, i beskonacno okretanje u krug, dok planeta i svi ljudi na njoj ubrzano idu u buducnost koja je sve, samo ne svetla.

Meni se cini da ovde iz tebe govore predrasude, a definitivno znam da u drugim oblastima nisi osoba koja im je sklona. Ovoj devojcici partner nije nametnut, nasla ga je sama preko fejsbuka. Roditelji su mogli da joj zabrane da ga vidja, recimo tako sto bi je zakljucali u kucu. Sta mislis, kako bi se ta situacija dalje razvijala? Ja imam na umu vise opcija, ali nijedna ne vodi tome da ona zavrsi skolu, nadje posao i onda kao zrela i ekonomski neovisna osoba nadje partnera u dobi koja je za to primerena. Nekom ko je odrastao u siromasnom romskom naselju, srpsko drustvo ne pruza takvu sansu. Ni njoj ni njenom detetu, koje bi svakako u ovoj situaciji bilo rodjeno. Dakle, sta je alternativa? I da ponovim jos jednom, iako sam gore to vec spomenula. Niko ovu devojcicu nije pitao sta ona stvarno zeli, niko nije s njom razgovarao kao s osobom. Dusebriznicima je ona samo objekat preko kojeg ce pokazati toboznju brigu za dobrobit Roma, a u krajnjoj liniji i svoju zelju da se problem siromastva uopste, a posebno Roma, resi onako preko kolena, sto jednostavno ne ide bez velikih zrtava. Doduse, devojcica je sama iskazala poverenje drustvu, time sto je lekarima ispricala s kim je zatrudnela. Danas se zbog toga sigurno kaje, a sve druge iz njenog okruzenja ce ubuduce biti mnogo opreznije. Verovatno se i nece javljati lekaru kad zatrudne, poradjace se kod kuce kao i njihove majke i bake, ali se nece dovesti u situaciju u kojoj se ona nasla. Da je njen partner osudjen, da su i roditelji bili izlozeni sankcijama, njoj od toga svakako ne bi bilo bolje, niti bi to pridonelo resenju problema. Naprotiv, samo bi ga vratilo pod tepih, tamo gde je i bio sve dok ovo naivno dete nije poverovalo da moze imati poverenja u zdravstvo i druge insitutucije srpskog sistema. Da jos jedno naglasim, jer mislim da je veoma vazno. Nisu socijalne sluzbe i policija do saznanja o njenoj situaciji dosli istraznim radnjama na terenu, vec na osnovu njene sopstvene price. Ona im je tu pricu ispricala u poverenju, a ne da bi protiv coveka u kojeg je zaljubljena podneli krivicnu prijavu, a nju razvlacili po medijima. Da budemo precizni. Zakon znaci da se ne priznaju brakovi sklopljeni izvan EU kao osnov za dobijanje boravisne dozvole, ako je jedan partner mladji od 24 godine. Dakle, brak moze, samo ne moze boravisna dozvola po tom osnovu. Import i dalje radi, samo maloletnice dolaze po dugim osnovama i tako prolaze ispod radara. Nista time nisu resili, samo su oterali ovu grupu ljudi u ilegalu, daleko od ociju javnosti. I za taj "hrabar" potez dobili podrsku desnicara.

O ovom konkretnom slucaju se moze raspravljati na hiljadu razlicitih nivoa, i za svaku tvrdnju ce biti isto toliko za i protiv argumenata. Pitanje je samo kojem aspektu problema ce se dati prioritet. Po meni, ovde su najbitnije posledice koje bi presuda, kakva god da je bila, imala po ovu porodicu, a posebno po majku i dete. Da li bi za njih bilo bolje da je otac i hranioc porodice otisao u zatvor na pet godina? Ako neko misli da bi to na bilo koji nacin pridonelo dobrobiti te porodice, ili cak cele romske zajednice, volela bih da mi objasni na koji tacno. Meni je ipak u svemu ovome zanimljiviji uticaj koji u srpskom drustvu danas ima taj Igor Juric. Nije dovoljno sto neko ko na to nema apsolutno nikakvo pravo ima toliki uticaj na donosenje zakona u zemlji Srbiji, nego ce sada kontrolisati i njihovo sprovodjenje?!? Covek je osvojio toliki prostor u javnosti, a da za to niti ima strucnu osnovu, niti mu je iko iz te javnosti dao mandat. Povlaci konce kako mu se cefne i u zakonodavstvu i u pravosudju, unosi u sve ogromnu dozu amaterizma i populizma i siri granice opsteg ludila do neshvatljivih granica. I sve to zahvaljujuci licnoj tragediji, koju pokusava da pretvori u nekakvo mucenistvo, mesijanstvo, sta li? Licno ne bih rekla da je to posebno unovcio, osim sto sigurno ne mora da radi jer moze da zivi od sitnih sponzorstava i priloga fondaciji. Ali sam zato sigurna da na ovaj nacin pere svoju savest, skrecuci paznju javnosti u pravcu koji mu licno odgovara za tu svrhu. Neka me neko ispravi ako gresim, ali za silovatelja i ubicu te nesrecne devojcice nikad nije potvrdjeno da je bio sklon bas deci. Pre bih rekla da bi istu sudbinu dozvela i bilo koja zena od 25-30 godina da mu se slucajno nasla na meti te noci. Ali ne, Igor Juric se ustremio bas na pedofile i zastitu dece, pa ispade da su punoletne zene potpuno bezbedne kad se usred mracne noci krecu same po pustim drumovima. U besomucnoj kampanji koja je posle toga usledila niko, ali bas niko, nije spomenuo dve stvari koje su sigurno pridonele tragediji. To su prodaja alkohola maloletnicima na skupovima kao sto je bio onaj na kojem je nesrecna devojcica prisustvovala, i uopste kretanje dece u kasnim nocnim satima bez pratnje odraslih, kao i odgovornost roditelja za to. U te srpske svetinje nikom nije palo na pamet da dirne, pa se deca i dalje nocu smucaju okolo, a pokusaj nekih gradova da uvedu red, proglasava se pokusajem uvodjenja policijskog casa, ogranicavanjem slobode i sve tako. Znaci, okey je da su deca sama na ulici u dva nocu, a drzava ce da ih zastiti drakonskim kaznama, ukljucujuci i smrtnu, za one koji im pri tome eventualno naude. Ako ih uhvate, naravno. Koliko treba da budes slep da ne vidis koliko je to suplje? Isto kao sto ce tako zastiti decu od svega loseg sto moze da im se desi, isto tako ce i unaprediti romsku zajednicu slanjem na petogodisnju robiju svakog ko je uhvacen u nedozvoljenom odnosu s osobom mladjom od 14 godina. Sreca pa postoje sudije kao sto je ovaj Majic, koji osim poznavanja paragrafa imaju i mozak, pa mogu da ih primene tako da ne izazovu jos vecu stetu.

Kako ja vidim, u ovom slucaju su mnoge stvari u startu postavljene na glavu, a rezultat je tipicno srpska papazjanija, u kojoj svako okrece diskusiju u svom pravcu, zavisno od sopstvene politicke agende. Svi pokusavaju (i uglavnom uspevaju) da kratkorocno profitiraju, a dugorocno nanose stetu ovom vec potpuno rasklimatanom drustvu, sklonom totalnom raspadu. Slucajevi kao ovaj nisu retki u razvijenom svetu, i uvek su krajnje osetljivi. Zato dobro uredjena drustva imaju jedan mehanizam kojim takve slucajeve resavaju, ali u Srbiji toga ocigledno nema. To je mogucnost da se pocinioc oglasi krivim i istovremeno oslobodi kazne. Time se njemu i javnosti salje poruka da delo koje je pocinio nije na mestu, ali nema posledica. Jer fakat je da bi osudjujuca presuda ovog tipa u Srbiji neminovno odvela u zatvor, sto ne bi naskodilo samo njemu, vec i ostecenoj strani, znaci devojci i njihovom zajednickom detetu. Takodjer kapiram da je ona na taj odnos dala pristanak, a vidim da nju ovde niko nista ne pita. I cenim da to nije zbog njenih niskih godina, vec zato sto je zensko i Romkinja. Da se ona nesto pita i da srpsko pravosudje poznaje nijanse koje su u ovom slucaju vrlo bitne, ne bi moglo biti govora o silovanju, vec o nedozvoljenom seksu s osobom mladjom od 14 godina. U toj situaciji postaju bitni svi oni momenti koji se u ovoj diskusiji razbacuju na sve strane, i pogadjaju razlicite ciljeve, kako vec kome treba. Znaci, uz njen pristanak postaje bitna njegova starost, zrelost i jednog i drugog partnera, njihovo obrazovanje, pa i kulturoloski milje iz koga poticu. No u srpskom krajnje rigidnom pravosudju je svaki seks s osobom mladjom od 14 - silovanje, i zato su sudijama na raspolaganju bili samo osudjujuca presuda i drasticna kazna, ili oslobadjanje od svake odgovornosti. Nista izmedju, i po meni je u tome ovde glavni problem.

Antalya, i uopste Turska, definitivno nisu za ljude koji ne vole zivotinje. Posto na ovom topicu takvih nema, resih da tu podelim snazan utisak koji odavde nosim. Slobodni psi i macke su svuda, ali bolje vaspitani od mnogih vlasnickih. Cisti su, ocigledno siti i zadovoljni, jer ne prose hranu i ne gnjave, ali sacuju sa strane i traze raspolozene da im poklone paznju. Miroljubivi i druzeljubivi. Totalno su me impresionirali, i oni sami, a i ljudi koji su to sve omogucili. Svi veliki svetski gradovi bi mogli od Turaka da uce kako se to radi. Psi imaju usne markice, za koje pretpostavljam da znace ”ja pripadam ovom gradu”. Prva slika je iz hotela, druga ispred velikog trznog centra. Slicnih prizora ima i u parkovima, na plazi, bukvalno svuda.

Kolekcija Burdi je jos jedna stvar s kojom sam se teska srca rastala kad sam kretala u emigraciju. Godinama nisam kupila nijednu, razumljivo, prve decenije ovde su bili drugi prioriteti. Masinu sam kupila odavno, ali tek je poslednjih meseci stvarno aktivno koristim. I nameravam da nastavim, pa ce biti bas zabavno da izmenjujemo iskustva. Znam najmanje jos jedan nick koji ce nam se rado pridruziti. Inace, ja sam potpuno samouka snajderka. Valjda ima nesto u tome sto moja mama nije umela ni dugme da usije, a nisam imala ni neke tetke oko mene da mi siju, pa sam pocela sama da petljam s nekih 12 ili 13 godina. U pocetku je bila improvizacija, a kako se pojedini detalji profesionalno rade, naucila sam bas iz Burde. Tada je bio onaj dodatak na hrvatskom, kao neka radna sveska, gde su za svaki model bila uputstva u vidu redosleda poteza, sta razvuci peglom, gde zalepiti fliselin (vlieseline) itd. Na kraju svake te sveske je bio i foto kurs kako se rade detalji, tipa pokriveni patent zatvarac i pojas na pantalonama/suknji, uglavljivanje rukava, usiveni dzep, rever... Sve sto znam sam odatle naucila, a rekla bih da u sivenju za mene nema tajni. Nikad nisam naucila sama da krojim, a i sta ce mi to, kad je uvek bilo gotovih krojeva. S malo iskustva svaki mozes da prilagodis svojim merama i da menjas detalje. Ustvari ti treba samo osnovni kroj i malo inventivnosti, a tebi to ne fali. Ja imam kod mene odlicnu prodavnicu, zove se Stoff & Stil. Ima sigurno nesto slicno i kod tebe. Tamo nalazim sve, od materijala, preko potrosnog materijala, raznih alatkica, do gotovih krojeva. Sigurno se krojevi mogu naruciti i preko neta, ali do sada nisam imala potrebe za tim. Mislim da cu se od ove jeseni potruditi i oko toga, samo da se vratim s odmora.

Kupine rodile kao lude ove godine u Ohridu. Taman da se prekrati put do plaze, a bilo bi i za pekmez, da mi se zeza s tim 😀:

Evo i moje lepotice: Ako mi je nesto bilo zao da ostavim kad sam pre 15 godina krenula u beli svet, bila je to Bagat sivaca masina. Ne sto je bila posebno dobra, nego iz sentimentalnih razloga. Othranila mi je decu kroz one strasne godine ranog izbeglistva i inflacije. Ta masina je namenjena kucnoj upotrebi, ali je kod mene godinama radila profesionalno. Ne znam gde je zavrsila, kao ni drugi ostaci mog tadasnjeg zivota. Par godina kasnije, na jednom norlandskom buvljaku, naletim na ovaj Husqvarnin biser. Svemirskom brzinom sam izvadila tih 20 evra, koliko je tip trazio, da se slucajno ne predomisli, ili da me neko ne pretekne. Ne moram ni da kazem koliko je bolja od svih koje sam ikad imala, robusna, cvrsta, nepogresiva. Nekad pomislim da mi cita misli i radi bas ono sto zelim. Sa svim bagatima koje sam imala, a bilo ih je vise, sam bila u konstantnoj svadji. Od petljanja konca i pucanja igala, do potpunog unistavanja osetljivijih materijala... @Honey Badger Ovo je ocigledno stara mehanicka singerica sanducara, kojoj je dodat motor i kofer. To se svojevremeno cesto radilo, i to ne zbog ustede, nego sto su materijali od kojih se se te prve singerice pravile - neponovljivi. To se posebno odnosi na iglenjacu, onaj deo koji drzi iglu. Deo u koji ulazi gornji deo igle, onaj gde je ucvrscena vijkom, mora da bude savrsen i da se vremenom ne deformise. Samo tako ce igla uvek ici pod savrsenom vertikalom, pa nece udarati u plocu i lomiti se, ili petljati donji konac. Razumeces koliko malo odstupanje u gornjem delu igle je potrebno, da bi tamo gde vrh prolazi kroz plocu bilo ceo milimetar ili cak vise. To se bagaticama dogadjalo nakon par desetina sati rada, nekad cak i fabricki, a celik od kojih je iglenjaca napravljena, kao i tehnologija busenja zljeba za iglu, su ono sto singerice cini vecitim. Danas im dodaju razne zezalice, sablone za vez i stajaznam, ali sve ti to nije bitno. Ono sto ti treba je da mozes da regulises duzinu boda i zategnutost gornjeg konca, kao i cik-cak zbog obrade ivica. U pravilu, labaviji gornji konac za tanje materijale i one koji se razvlace. Za njih i tanja igla, kao i tanji konac. Isprobaj razne varijante s razlicitim materijalima, pa ces ukapirati i sam. Nije neka nauka, vise iskustvo. Mali savet za odrzavanje, uz redovno ciscenje od tekstilne prasine i podmazivanje, koji se podrazumavaju. Kad je ostavljas, spusti iglenjacu (igla pri tome u gornjem polozaju) i podmetni neku meku krpicu (kao na mojoj slici). Tako ce biti najmanje opterecena u vreme kad ne radi. Srecan rad, majstore !

Mislim da medju ljudima sa srpskohrvatskog govornog podrucja, posebno medju onima iz Srbije, postoji prilicno prosirena zabluda da razumeju makedonski. Ustvari se radi o tome da sami Makedonci nikad nisu imali problem bilo koje vrste, da predju na srpski (ili bar neku mesavinu) cim primete da sagovornik prica srpski ili hrvatski. Za mladje generacije to ne vazi i bilo bi ti mnogo teze da razumes njihov makedonski. Naime, za razliku od svojih roditelja, oni ne mesaju jezike, vec govore cisti makedonski. Koji je po gramatici i kojecemu drugom, slicniji bugarskom nego drugim ex yu jezicima, i taman toliko razumljiv. Isto vazi i u obrnutom pravcu - nama starijima, koji smo imali kontakta s makedonskim, mnogo je lakse da ih razumemo, cak i kad ne mesaju nego govore cisti makedonski, nego sto je to mladjima. Mojoj deci se desava da moraju da predju na engleski, da bi mogli da se razumeju s mladim Makedoncima. Meni ipak ne, ali to vazi samo za govorni makedonski. Pisani mi je cesto nerazumljiv, sto je vec krajnje neobicno, i barem u mom slucaju, obrnuto od onog sto vazi za druge jezike. Probala sam da procitam neki kraci roman na makedonskom, kad sam vec cesto tu, i odustala na trecoj strani.

Mene zivcira sto ljudi u Srbiji poslednjih godina masovno ”uzimaju terapiju”, umesto da najnormalnije piju/uzimaju lekove, kao sto su oduvek radili.

A ako politicari nece nista da urade, sto i sam konstatujes opisujuci njihovo ponasanje u parlamentu, pa jos i novinari zacute, da im se ne bi pripisao totalitarizam i prizivanje dekreta.... sta to onda znaci? Ja nemam drugu ideju, nego da sve ostaje kao do sada. Nekima je to sigurno dobro. Nadam se, ne i tebi. Ili?

Ne verujem da ces se sloziti sa mnom, bar ne na prvu loptu, ali ovo sto opisujes nikako ne moze da bude genetski. Moze da bude samo nauceno ponasanje, u smislu kako reagujemo na situacije koje nam na bilo koji nacin ne prijaju. U sredinama kao sto je npr ova moja Skandinavija, gde zustro reagovanje nije opsteprihvaceno i pozeljno, ljudi nauce da obuzdavaju sopstvenu ljutnju i iritaciju, usvajaju to kao socijalnu normu. Vecina to uci od rodjenja, manjina naravno, od trenutka kad dodje da ovde zivi. To ne znaci da idu okolo frustrirani i s cirom na zelucu, nego ni ne osecaju potrebu da na taj nacin reaguju na svaku sitnicu. Definitivno, kontrola emocija se uci, i to ne mora obavezno i u svakom trenutku da ima pozitivan efekat, ali dugorocno ga ima. Covek postane selektivan i ne ludi zbog svake gluposti na koju naleti, vec tu energiju usmerava u drugom pravcu. Dugorocno, to atmosferu u siroj ili uzoj zajednici cini boljom, pa se tako i vraca svakom pojedincu. Kad naucis da mirnije reagujes, ti u stvari i postajes mirniji, bolje se slazes sam sa sobom. Tek onda i s drugima. I to je svakako jedan od razloga zbog kojih skandinavce mi s juga Evrope obicno dozivljavamo kao hladne, a to je daleko od istine. Zanimljivo je da i jezik to odrazava. U svedskom rec "nervoza" oznacava tremu pred nastup, ili ocekivanje necega i strahovanje za ishod, tako nesto. Nikako trajno stanje koje nekog drzi neprekidno, a ponajmanje crtu karaktera ili temperamenta. Za permanentno burno reagovanje na sve i svasta, od neprijatnih ljudi do neprijatnog vremena, cak ni ne postoji izraz. Valjda zato sto se i ne bi imao kome pripisati. Dakle, pre ce to sto opisujes biti kulturoloski, nego genetski.

Da dam mali prilog Vasinom objasnjenju. U svedskom dupli suglasnik znaci da se samoglasnik koji sledi posle njega, izgovara kratko. To moze potpuno da promeni smisao reci, npr. full - pun, alternativno pijan, a ful - ruzan.

Melankolic moze da me ispravi ako je u Norge situacija bitno drugacija nego u Swe, ali ne verujem da cemo etnicko poreklo nesrecne devojke ikada saznati, jer se takvi detalji ovde nikada ne saopstavaju, iz postovanja prema zrtvi. Mozda ce nekad u buducnosti, kad se zavrsi sudjenje i sve slegne, biti objavljena slika. A mozda ni to, zavisno od zelje porodice. Ipak, po mom iskustvu, deca se ovde gotovo redovno usvajaju iz vanevropskih zemalja, pa bi u tom slucaju ovo bilo utoliko monstruoznije. Doduse, svedski mediji koriste izraz "styvsyster", sto bi znacilo da se radi o cerki njegove macehe ili ocuha iz prethodne veze, a ne da je usvojena u pravom smislu reci, od strane oba njegova roditelja. Sad citam novi detalj o tome da dzamija nije bila obezbedjena od strane policije, jer nije postojala prethodna pretnja protiv nje. Dakle, Kurban Bajram je, ljudi se masovno okupljaju u dzamijama, a oni procenjuju da ne postoji pretnja?!? No pozitivna je sto ce se slucaj tretirati kao teroristicki akt, jer to pre svega utice na medijsku sliku, ali znaci i zaprecenu vecu kaznu za pocinioca, vise drzavnih resursa u istrazi i tokom sudjenja i jos kojesta, sto je u ovom slucaju ocigledno neophodno.

Jutros pratim i epilog ovoga. Vidim da su u njegovom stanu pronasli mrtvu devojku, a koliko se moze razumeti iz sturih informacija, mogla bi mu biti sestra koja je pokusala da ga spreci i to platila zivotom. Kako god, jasno je da i ovde imamo psihicki poremecenu osobu, ali i da je to ne oslobadja odgovornosti. Namece mi se isti zakljucak kao i u prethodnim slicnim slucajevima, da je manje bitno koja ce psihicki labilna osoba dohvatiti oruzje i krenuti u neki svoj sveti rat, jer neko ce se uvek naci. Problem vidim u atmosferi u javnosti koja te osobe inspirise, a ona se ne stvara sama od sebe, vec je stvaraju pojedinci i grupe svojim aktivnim cinjenjem, uglavnom kroz medije, a sve pod plastom slobode izrazavanja politickog misljenja, ma kako nakaradno bilo. I naravno, uz opste prihvatanje svega toga od strane javnosti i establismenta, gde niko ne bi da bude proglasen za totalitaristu, leftistu, komunjaru..., a to ce se svakako desiti svakome ko se usudi da prispituje slobodu izrazavanja i politickog delovanja u zemljama gde je to veliki no-no. I to ce biti tako, a verovatno i gore, dok god drustvo ne postavi jasne granice slobode izrazavanja. Savrseno mi je jasno da je jako tesko odrediti gde one treba da idu sada, kad se za razliku od nekih ranijih vremena, vise ne podrazumevaju same po sebi. Ali ne vidim problem da se bar ne radi na njihovom utvrdjivanju, isto onako kako su jasno utvrdjene granice za delovanje, gde nije sporno sta se sme, a sta ne sme. Cak mislim da nije najbitnije ni gde ce ta debata zavrsiti, ali mislim da je vazno da se uopste vodi i da oni koji uvidjaju opasnost od izgovorenih i napisanih reci, mogu to jasno i da kazu, a da pri tome ne budu oznaceni kao staljinisti ili nesto od gore pobrojanog. Jos jedan utisak koji mi budi vest o ovom dogadjaju u Norge, jeste to sto su prisutni u dzamiji tako relativno lako savladali naoruzanog napadaca. Javlja mi se da i sami nisu bili goloruki, pa se pitam o kakvoj to slobodi govorimo, ako svako svoju licnu slobodu treba da brani oruzjem.

Ne znam po cemu si zakljucila da me bilo cije pisanje na ovom topicu licno uvredilo, i da sam zato napisala to sto sam napisala. Nisam cak nikog ni kvotovala, vec mi je opsti utisak bio da se pojave koje jedva jos postoje u tragovima, podizu na nivo opsteg ili bar prevladavajuceg, vecinskog, dok god se govori o Srbiji. Cim se predje granica, tu je individualizam oduvek vladao, niko nikog nije tlacio, svi clanovi porodice bili ravnopravni i donosili slobodne odluke... Naravno, sad preterujem i karikiram, ali neko neupucen bi stvarno mogao steci takav utisak. Zato sam si dala slobodu da podsetim da je cudnih obicaja bilo uvek i svuda, ali da svi oni imaju neko svoje objasnjenje u mestu i vremenu u kom su nastali i trajali. A to sto nemam cime da doprinesem razradi teme o lokalnim cudnim obicajima, to je zato sto nemam cime. Ja sam tikva bez korena, i ne znam nista o svom poreklu dalje od dve babe i jednog dede koje sam stigla da upoznam. Ali i njih sam sretala jednom godisnje i svi su umrli pre mog punoletstva, tako da sam uskracena i za taj izvor informacija. Ne znam ni koje bih mesto mogla nazvati zavicajem, pa ni ne mogu da nastupam insajderski. Ali valjda mogu da prokomentarisem ono sto citam, a da mi se ne pripisuju motivi za to koji definitivno nisu moji.

U svakom kutku Europe se mogu pronaci tragovi raznorazih cudnih obicaja vezanih za porodicne odnose, i sve su one uglavnom nestale negde u toku XX veka. Zivot u porodicnim zadrugama je samo jedan od njih. Taj obicaj konkretno govori o relativno velikoj gustini naseljenosti, na relativno ogranicenom plodnom zemljistu, zbog cega se nastojalo da se imanje odrzi kao celina, jer je samo takvo moglo da prehrani veci broj ljudi. Cim je taj faktor nestao, postao nebitan nakon sto su se ljudima otvorile druge mogucnosti, i zadruge kao i ostali oblici velikih porodica, otisli su u legendu i forumske price. Isto se tako moze gledati i na jos cudnije obicaje iz drugih delova Evrope (da bas ne idemo po svetu, nego da se drzimo uporedivih sistema vrednosti). Samo obicno o njima ne znamo nista, pa verujemo da su sve te razvijene zemlje oduvek bile takve, a samo nas Balkan zaostao i primitivan. Sta reci o tome da je u Svedskoj i dalje po zakonu dozvoljen brak izmedju polubrace i polusestara, dakle jedan zajednicki roditelj, a o ostalim rodjacima i da ne pricamo. To je imalo svoju svrhu, na ogromnom i retko naseljenom prostoru, gde se partner bas nije mogao birati. Danas vise nema i desi se jedan do dva takva braka godisnje, iako zakon i dalje omogucava, nije se promenio. Isto to sa zadrugama i ostavljanjem jednog ili vise sinova na imanju. Obicaj se izgubio kad je izgubio svrhu. Ako ga i dalje negde ima, to je kod imucnijih porodica, koje imaju imanje koje valja cuvati. No to je njihova odluka, nikakva prisila ili tradicija koja ljudima oduzima slobodu.