vilhelmina

Kod mene za sada jedna 🤗. Nije sto sam je sama uzgojila, ali sladju jagodu u zivotu nisam pojela. Jos ove godine saksija i balkon, a za dogodine imamo druge planove 😜.

Ti se mozda sa mnom ne slazes, ali ja se s tobom uglavnom slazem . Doduse, ne bih bila tako sigurna da su palancani neka koherentna grupa, a nepalancani slobodne individue, igrom sudbine ubacene medju ove prve. Slazem se u potpunosti da su Drugi i Drugaciji uvek "problem". Ali svako od nas se moze naci u takvoj situaciji i ja sam uverena da ce reagovati potpuno isto. Osecace se odbaceno, neshvaceno, izolovano, i pozelece da ode u neku sredinu gde ce biti bolje prihvacen i gde misli da ce moci da ostvari svoje potencijale. S druge strane, sastavi deset slobodnih duhova, svi utekli iz neke svoje palanke (uopste ne mora biti geografska) i posalji im jednog kojeg oni vide kao destruktivnog palancanina, koji se nekako prosvercovao medju njih. Zacas dobijes palanku gde nisi mogla da je sanjas, a palancanin postaje taj sputani individualac, kojeg ova desetorica guse svojom agendom, koja nije njegova i od koje zeli da pobegne. I dalje ova desetorica mogu biti vrlo razliciti ljudi, ali ujedinice ih zajednicki "neprijatelj", onaj koji ih ugrozava jer je Drugaciji. I ponasace se prema njemu potpuno isto kao sto su se neke druge sredine ponasale prema njima. Koristice one iste mehanizme izolacije i odbacivanja, koji su prema njima korisceni i od kojih su se uzasavali. A nece to ni primetiti, verovace da su i dalje slobodni i nezavisni pojedinci i nema sanse da ih ubedis u suprotno.

Nije mi se dublje upustalo u ovu diskusiju, ne upusta mi se ni sada, ali ne volim da ostanem nedorecena, pa cu pokusati da razjasnim. Ne bih ja imala nikakav problem s palankom, palancanima i palanackim duhom, kakav god sadrzaj ucitali tom pojmu, i kako god ga na kraju definisali, da ne postoji ona druga strana, nazovimo je nepalanka, koja kao treba da predstavlja nesto sto je nemerljivo bolje, progresivnije i u svakom slucaju superiorno u odnosu na palanku. Receno je ovde da je to nesto sto se sve vreme menja i ide napred, valjda stremi nekom nebeskom savrsenstvu. Ako je tako nesto uopste moguce, jer ako palanka i njen duh vec ukljucuju sva moguca zla ovog sveta, onda tesko da nesto ostane za nepalanku. Ispada da ona, sirota nepalanka, i nema kako da se menja, jer je vec po definiciji savrsena, cim nije palanka. Ono sto je karakteristicno za svaku diskusiju o palanci i njenom duhu jeste da je u startu postavljena kao neka startna linija s koje krece takmicenje oko toga ko ce se bolje i recitije opljunuti po predmetu diskusije, ko ce iskazati veci prezir prema njoj, ko ce se najvise zgrazati i ko ce je bolje ismejati. Jer onaj ko najbolje pljuje, prezire, zgraza se i ruga palanci, taj sigurno nije palancanin, dakle po definiciji je vec savrsen. I koliko god puta ponovili da se ne radi o geografiji, uvek je ta palanka locirana na nekom konkretnom mestu, za koje nije tesko prokljuviti gde se nalazi na globusu. I uvek su to neki vrlo konkretni palancani koji su nepalancaninu, ucesniku goreopisane trke nesto nazao ucinili, bar posredno, ako ne i neposredno. Jer nepalancanin uvek nepogresivo uoci kad ti kockastoglavi bas njemu urade nesto cime su se samodefinisali kao palancani, dakle kao olicenje sveg zla. Ali taj nikada, ali bas nikada, ne primeti kad sam to isto radi drugim ljudima. Zato, ako pitas koja bi po meni bila adekvatna zamena za pojam filozofija palanke, moj odgovor je - filozofija ljudske prirode. Bas sam se potrudila. Ako sam i dalje nejasna, moracu da zivim s tim.

Naprotiv, kod Danaca preovladjuje "pay-as-you-go" sistem, koji je ustvari sistem raspodele gde oni koji su radno aktivni placaju za one koji su penziji. Znaci, neka vrsta generacijske solidarnosti, koja je jos uvek preovladjujuci sistem u vecini zemalja. Pri cemu je, naravno, iznos penzije vezan za visinu plate, tj. iz zajednicke kasice-prasice svako vuce srazmerno onom koliko je zaradjivao dok je radio. To bi bila neka, nazovimo je opsta penzija. Na to dolazi ona stvarno zaradjena, kroz uplate poslodavca direktno u fondove, gde su te pare "obelezene" bas tvojim imenom i prezimenom. U tom delu nema nikakve generacijske ili bilo koje solidarnosti, i nema zajednicke kasice-prasice. Taj deo je potpuno lican, ali ne mozes njime raspolagati kako hoces, bar ne pre nego sto odes u penziju. Posle toga mozes birati brzu ili sporiju dinamiku isplate, a ono sto eventualno ostane neisplaceno kad umres, to dobijaju naslednici. Taj deo mozemo da zovemo dodatna penzija. Za njega uplate vrse iskljucivo poslodavci i iako u Svedskoj nije obavezan u smislu zakona, regulisan je kolektivnim ugovorima, a to ovde ima snagu zakona. I to je taj deo koji u Svedskoj ima tendenciju povecavanja iz generacije u generaciju, na racun onog opsteg dela, koji ima tendenciju smanjivanja. U Danskoj ne postoji tako izrazen zahtev u odnosu na poslodavce da uplacuju dodatnu penziju svojim zaposlenima. Zato je kod njih udeo opsteg dela u ukupnoj penziji znatno veci nego u Svedskoj. Oba postoje (kao i neki drugi) u obe zemlje, ali je udeo dodatne u Svedskoj veci i s tendencijom povecavanja, a u Danskoj manji i s tendencijom stagniranja. Oni koji se u Danskoj zale bi mogli vecinski biti imigranti. Naime, kod njih je citava opsta penzija, dakle daleko najveci deo ukupne, vezana za duzinu boravka u Danskoj. Puna penzija se stice za 40 godina rada. Ako si radio krace, obracuna se koliko bi ti bila puna u odnosu na tvoj prosecni prihod za to vreme, i onda dobijes procentualni deo srazmerno duzini svog boravka. U Svedskoj je samo minimalni deo ukupne penzije direktno vezan za duzinu boravka (garantovana penzija, nije nijedno od ranije pominjanih), pa se dobrim prihodom moze u prilicnoj meri nadoknaditi zaostatak u godinama. Barem u onom delu opste penzije, manje u onom vezanom za direktne uplate (dodatna penzija), jer je on vezan za duzinu, trajanje i broj uplata, ne samo za njihovu visinu. Eto, htela da objasnim, a moguce da sam samo jos vise zapetljala. Cinjenica je da sve zemlje imaju razlicite sistema. Nordijski su medju sobom slicni, ali nisu isti.

Evo jos Livna. Nisam se nesto trudila oko hvatanja dobrih kadrova, vise je bilo tek da ne ostane nezabelezeno. Dosla sam uvece, sunce vec zalazilo, a otisla rano ujutro, tako da mi ni svetlo nije islo na ruku. Ali ko mari, bila sam u Livnu 😍. Mala kucica na drugoj slici je mesto na kojem sam prozivela dve cudesne godine. Sada je tamo kafic.

Sad vec pricamo o potpuno razlicitim stvarima, pa je bolje da ne nastavljamo u tom pravcu. Moja poenta je bila da nesto kao drzavna penzija kod mene polako nestaje i prelazi u zaradjene penzije, onako isto kao sto bilo gde u svetu funkcionise privatno ulaganje pojedinaca u razlicite fondove. Obaveza je svih aktera (znaci, zaposlenih, poslodavaca i drzave) da tome pridonose na nacin da se taj cilj ostvari do 2050 godine. Nadam se da ces se sloziti da je to daleko ozbiljnija obaveza od one kad svi ponesto ubace u budzet, pa se onda to deli na vise-manje ravne casti. To onda vise lici na bilo koje drugo socijalno davanje nego na zaradjenu penziju. I da se razumemo, svaka penzija koja je rezultat visedecenijskog rada je po meni zasluzena, ali ja ovde govorim o zaradjenim, kada konkretne uplate vode do konkretne penzije. Znam da bi vi u USA to smatrali nametnutom obavezom da se penzija obezbedjuje upravo na taj, a ne neki drugi nacin, koji pojedinac sam izabere. No gradjani Svedske vecinski vise vole ovako. Zato penzije ovde nisu stigmatizovana crkavica za najsiromasnije, nego nesto sto je covek privredio na isti nacin na koji je stekao kucu i sve drugo cime licno raspolaze. Ranije se to obezbedjivalo na jedan, a danas na mnogo konkretniji, direktniji nacin. Ali to, naravno, kosta. Najvise poslodavce, zatim zaposlene, i tek na kraju drzavu.

Stvarno lici na Obrovac, kad se ono spusta prema njemu iz pravca Zagreba, ali nije. Reka je Bistrica, sto ne kaze mnogo jer svako selo na Balkanu ima svoju Bistricu. Ova izvire na Dumanu ispod Basajkovca i posle par kilometara ponire u Livanjsko polje, da bi nekad tamo ispod zemlje nastavila da tece i na kraju zavrsila u Jadranu. Time je zagonetka resena - u pitanju je Livno . Prosetacu te jos malo virtuelno, kasnije, kad se vratim s posla. A ja nedavno prosetala zapravo, prvi put posle skoro 40 godina. Bilo je i lepo i tuzno. I nije isto kao sto je bilo, i jeste. Bas kao i Split.

Rekla sam da uplacivanje za penziju nije obavezno u istom smislu kao u drugim zemljama, a ne da nije obavezno uopste. No formuska diskusija, zacas se sve preokrene . Naravno da ne znam mnogo o tome, nisam to ni pokusala da kazem, niti sam ulazila u detalje. Prosto sam posla od one opstepoznate cinjenice da se u USA o eventualnoj penziji pregovara s poslodavcem, bas kao i o plati. Znaci da svakako nije obaveza za poslodavca, sto dalje znaci da pojedinac sam nikad na taj nacin ne moze sebi da obezbedi iole znacajnu sumu za buducu penziju. To bi bio neki sistem drzavnih, socijalnih penzija, gde iznos buduce penzije nije direktno vezan za visinu uplata, vec za visinu prihoda, npr poslednje plate i/ili neke druge stvari. I u kanadskom sistemu vidim elemente toga, mada je deleko od toga da bude isto. U Svedskoj je reforma penzionog sistema zapoceta 1999 i predvidjeno je da traje 50 godina. Cilj je da kad moja deca budu isla u penziju, svaka kruna bude potpuno zaradjena kroz konkretne uplate u fondove po licnom izboru. Ovo sada je prelazni period u kojem za svaku generaciju vaze drugaciji uslovi, u smislu da se udeo na ovaj nacin zaradjenih penzija sukcesivno povecava u odnosu na onaj socijani deo. Ko na ovaj nacin ne uspe da ostvari dovoljno visok prihod za zivot u starosti, bilo da je to sada ili nekad u buducnosti, uvek moze da racuna na pravu socijalu. Svrha ove reforme je ipak da takvih bude sto manje, da sistem bude odrziv na duzi rok i da se eliminise stigmatizacija penzije kao socijalne kategorije (sto je uvek slucaj u sistemu cisto drzavnih penzija). Zato je drzava osim obaveze zaposlenima i poslodavcima uvela i sopstvenu obavezu da uskace s nekim minimalnim uplatama za buducu penziju onim pojedincima koji u nekom ogranicenom periodu to ne mogu ili nemaju poslodavca da uskoci sa svojim udelom. Npr, oni na roditeljskim ili drugim duzim bolovanjima, koje ne placa poslodavac vec socijalno (ne mesati s pravom socijalom!), oni na raznim obukama i skolovanjima, nezaposleni u ogranicenom periodu u slucaju da imaju sopstveno osiguranje od nezaposlenosti (ne svi nezaposleni!) i sl. Logika je u tome da joj je (drzavi) bolje da na vreme uskace s uplatama za neciju penziju, nego da joj taj danas-sutra padne na grbacu. Na taj nacin penzije u Svedskoj postaju sve vise licne, privatne, a sve manje drzavne i opste. Naravno to ne ide preko noci, i citav ciklus ce biti zaokruzen negde 2050. Moja generacija ce biti jedna od onih koje ce taj prelaz najteze pogoditi, u smislu da cemo najvise biti ovisni o cistoj socijali, ali mislim da je dobro, jer cak i nama donosi vecu sigurnost nego sto je to u sistemu cisto drzavnih penzija. Da ne govorim da ce moja deca biti u prilici da sve mnogo bolje isplaniraju i ne misle sta ce i kako ce kad ostare.

Rekla sam da nema u istom smislu kao u ostalim zemljama koje ovde pominjemo. Ako sam dobro razumela, a ti ili neko drugi neka me ispravi ako gresim, radi se o malim sumama koje onda daju i vrlo malu penziju. Nesto kao dodatak ostalim izvorima prihoda, a ne nesto od cega bi trebalo ziveti. Vidim da me mrd pretekao. Dakle, mislila sam na visinu obaveznih uplata i sta je uopste bila namera zakonodavca koji je tu obavezu uveo. Cini mi se da nije ista u USA i zemljama EU i njima slicnim.

Mislim da gresis. Ima i u Srbiji filozofije oko penzija, koliko ti dusa hoce. Doduse, tamo se finansiraju iskljucivo iz budzeta, nista fondovi, ali itekako svako kome se blizi penzija zna da izracuna kad mu se tacno najvise isplati da ode, koji prosek plate (za koji period) ce u raznim varijantama da mu se racuna, da li da pozuri pre novog zakona ili da saceka da se donese... I to je normalno, o njihovom se dzepu radi. Tako bi i mi ovde mogli i o tome da pricamo, jer nam planovi za zivot u penziji svakako zavise od prihoda koji cemo imati. Ako se prave bez te osnove, onda i nisu planovi, nego zelje. Ja volim sto je u ovoj mojoj Svedskoj sve tako izvesno i predvidivo, pa u svakom trenutku mogu da se logujem na Pensionmyndigheten i u krunu vidim kolika ce mi biti penzija kad izaberem da u nju odem, pod uslovom da mi godisnji prihod ostane isti kao do sada. Mogu i da unosim promene (da odem ranije, da mi se prihod poveca ili smanji...) i vidim rezultat. Zato sam i skrojila okvirni plan kakav sam skrojila, a ne na osnovu sopstvenih zelja za koje nemam pojma kako cu ih ostvariti. S druge strane, potpuno razumem i nase Amerikance, kod kojih nema obaveznog penzionog osiguranja u ovom smislu u kojem ga imaju EU zemlje, Kanada, Australija... Ali to je i razumljivo jer ove poslednje pomenute 8za razliku od USA) imaju znatno obuhvatniji welfare, koji se opet finansira iz znacajnih poreskih izdvajanja svih, pa ne bi ni islo da se ljudima prepusti na slobodnu volju hoce li nesto uplacivati za penziju i u tom slucaju koliko, ili nece nista. Mogu misliti koliko bi ih onda bilo koji bi izabrali da ne placaju nista, a kad dodju starost i bolesti, onda na grbacu sistema.

O boze, na prethodnim stranama (do jucer) si tvrdio da ti godisnja uplata od 7200 dolara obezbedjuje penziju u iznosu od 70% prosecne plate za najboljih pet godina. Danas su tu neke sasvim nove cifre, ti od svoje plate 8270 plus poslodavac 6000 (ako je vec isto kao kod mene), znaci tu vec imamo 14270 dolara. Ne znam da li tu jos treba dodati i onih jucerasnjih 7200, ili cemo njih da zaboravimo i zadrzimo se na 14270? Kako god, ispaljujes nekakve brojke bez ikakvog smisla, posle ih zamenjujes novim, izvodis nekakve uvrnute racunice, objavljujes ovde svoj platni cek iako ti niko nista slicno ne trazi, petljas s nedeljama, mesecima, godinama... I sve to samo zato da bi mogao da mene izvredjas. Cemu to?

Kopkala me znatizelja, pa sam pogledala malo kako to kod mene izgleda. Pri tome pretvorila sve u kanadske dolare, da vidim gde sam. Dakle, godisnje za moju buduce penziju u 2019 ce otici oko 9500 dolara. Od toga oko 3500 ja od brute plate i oko 6000 moj poslodavac. Ranije mi je prihod bio manji, pa su i ovi iznosi bili manji, ali nikad manji od nekih 70% od pomenutih suma. U narednim godinama ce biti veci, dakle tu smo negde. Sve to ce mi od 67-me godine pa nadalje donositi tacno 921 dolar mesecno do kraja zivota, plus garantovani deo ("staracka panzija") u iznosu 670 dolara. To je daleko od 70% od moje trenutne plate, u procentima upravo onoliko koliko sam ranije rekla. Po svemu sudeci, nisu uplate koje Denis pominje posebno impozantne, a i rast od 11% je krajnje nerealan. Ako mu je penzija u iznosu od 70% plate ipak garantovana, a izgleda da jeste, ona moze da bude finansirana samo iz poreza svih vas, nikako drugacije. Sto je sasvim u redu, ako ste se tako dogovorili, ali pokazije koliko je bila nepotrebna sva ona diskusija i gadjanje procentima, pa jos zacinjeno uvredama.

(bold moj) E vidis, ako npr ja kazem da nesto ne moze da se uradi, i jos objasnim i zasto, onda nisam rekla da konkretna osoba to ne moze jer je losa, nesposobna, ili bilo sta (s)licno u tom stilu. Rekla sam da osoba nema tacnu informaciju i da postoje administrativne i druge prepreke da se zamisao izvede. Ili ovako. Ja kazem da cu sad u rezervoar auta kojeg nemam da sipam vodu i tako cu da se vozim odavde do Beograda. Hoces li ti onda da izbegavas negativne konotacije i da mi kazes, ma neka, samo se ti vozi, nek si ti meni ziva i zdrava? Ili ces da mi kazes da sam potpuno luda? Sto bi u tom slucaju bila prilicno blaga kvalifikacija.

To bi bilo fino, mrdoje, ali onda moramo da uvazavamo jedni druge, a ne da se medjusobno proglasavamo za neznalice i glupake, ako nam se ne svidja ono sto taj neko kaze. Moja rasprava s Denisom je pocela oko Spanije, ciju situaciju sigurno bolje poznajem nego on. Secas li se kako mi je odgovoreno na prostu primedbu da to nije nikakva rupa na kraju sveta u koju mozes tek tako doci i naseliti se, samo zato sto imas penziju nesto vecu od njihove prosecne penzije ili plate? Pristojno sam objasnila sta je sve za to potrebno, i zasto ne moze tako kako on misli da moze, ali dzaba (vidi gore). Nesto se ne secam da si mu rekao ovo: Ispade da mu virim u novcanik i pasos, i da nemam pravo da mu kazem da je to iz vise razloga nerealno. Posle je krenuo spin s visinom penzije, koju je sam pokrenuo, nko ga nije terao, ali kad ga pitas kako ce da nabaci 35 godina penzionog staza kad je do sada skupio samo 15, a nema jos 20 radnih godina pred sobom, e onda zabadas nos u nesto sto te se ne tice i dobijes salvu uvreda. Kako tako da diskutujemo o bilo cemu? Najbolje onda da svi ovde imamo svoje blogove, pise ko sta hoce, i niko nema pravo da komentarise, postavlja pitanja ili, nedajboze, negira tacnost napisanog. Izgleda da za bolje nismo.

Nazalost, pocetak ove diskusije izmedju mene i tebe je obrisan, pa ti ne mogu pokazati gde si sam govorio o mesecnim uplatama u iznosu 2% od svoje plate. Mozda si pri tome nesto drugo mislio, ali ja ne citam misli, vec ono sto pise. Sad ispada da je to neka fiksna suma, pa ne mogu da se ne zapitam da li je ta suma ista svih ovih godina? A tek o investiciji koja donosi 11% godisnje i sav novac ide tebi, siroti penzioni fond bas nista ne zadrzi za sebe... Osim toga, rekao si da to nesto uplacujes vec 15 godina. Znaci li to da nemeravas da radis jos 20? Cudna ti ova racunica, kako god okrenes. Ali ne bih ja vise s tobom na ovu temu. Izderi se jos jednom, dodaj i onog smajlija sto skace, pa da zavrsimo.

Ja nisam primetila nikakvu konkretnu cifru. Niti je neko iznosio sopstvenu, niti pitao nekog drugog o tome. Statisticki podaci i procenti se valjda ne racunaju. Ali ovde se prica o planovima za penzionerske dane, pa vecina nas (mozda i pogresno) to vezuje za iznos penzije. Naravno, neko moze da bude dobro situiran vec sada, pa ce to biti i kasnije. Za takve bi i citav ovaj topic trebalo da bude irelevantan i potpuno neinteresantan. Mislim, sta tu ima da se planira ako se ionako ne oslanjas na penziju, ako ti je to samo dzeparac, a ziveces od istih prihoda koje imas i sad? Stvarno ne vidim nikakvu poentu u ovoj prici ako je van konteksta penzija, za koje svi znamo da nisu ono sto su nekad bile i da je prelaz na fondove umesto nekadasnjeg finansiranja iz poreza, mnogim ljudima doveo u pitanje osnovnu sigurnost u neizvesnoj buducnosti. Sta sad treba, da pricamo o tome sta cemo da radimo kad budemo matori, kao da je starost neki skolski raspust kojem se radujemo, ne mozemo da docekamo ? Naravno da su svi ti nasi planovi vezani za finansije i zato, ako neko iznese plan koji je nerealno da se pokrije nekom ocekivanom penzijom za odredjenu zemlju i profesiju (a toliko znamo jedni o drugima, jer smo sami o tome pisali), onda je meni sasvim normalno i da ga pitamo da li to misli da pokrije od penzije. On moze da odgovori ne, imam druge izvore prihoda i to bi moglo da bude to. Zasto od toga praviti problem?

Opet se deres. Naravno da postoje penzije (ili njihovi delovi) koji se isplacuju samo u prvih pet godina, a kasnije se ukupna penzija smanjuje za taj iznos. Ja sam jedno vreme uplacivala privatnu penziju i odustala, povukla te pare, kad sam shvatila da bi mi 40 evra mesecno u toku 25 godina donelo 250 evra mesecno u toku pet godina i nista vise od toga. A pocela sam u prvim godinama zivota u Svedskoj, kad jos nisam kapirala kako ti fondovi funkcionisu. Brzo me prosao taj entuzijazam . Da se razumemo, nije da ja tebi ne verujem. Samo se pitam kakva je buducnost fondova koji dozvoljavaju da ljudi u toku 35 godina uplacuju 2% od neke sume, a onda u toku 17 godina (trenutni zivotni vek u Kanadi 82 godine, kaze vikipedija, a odlazak u penziju sa 65) primaju po 70% od tog istog iznosa. Nije logicno, a jos je manje odrzivo na duzi rok. Bice da to ipak nisu neki cudesni fondovi, nego ce Amigo i ostali poreski platise to da finansiraju. Pitanje je samo kad ce da im dosadi.

Nema potrebe da se deres. To sto je 2 x 35 = 70 uopste ne cini ovu tvoju racunicu tacnom. Nisi svake godine imao isti prihod, pa i tih 2% moze da bude 2% od bilo cega. Nelogicno mi je da ti to donese penziju koja odgovara 70% proseka u najboljih pet godina, a one ostale nema veze koliko si zaradjivao. I da onda takvu penziju primas do kraja zivota. Verovatno je onda caka u tome da se taj deo penzije isplacuje samo u prvih nekoliko godina, obicno pet. I ja imam takvu mogucnost, ali ne nameravam da je koristim. Bolje mi je da trazim takvu dinamiku isplate koja ce mi u duzem periodu obezbediti pristojnu egzistenciju, a da si u prvim godinama prihod popravljam dodatnim radom. Naravno, u znatno manjem obimu i uz penziju, pa dok mogu fizicki i dok mi zakon dozvoljava.

Mozda ce ti biti manje iznanadjujuce ako uzmes u obzir da u Svedskoj zene rade u jedva malo manjem procentu nego muskarci. Standardna porodica ima dva prihoda i decje dodatke za svako dete, bez obzira na prihode. Tu su i besplatni vrtici, obavezan i besplatan rucak za decu u skoli, placena roditeljska odustva u toku 480 radnih dana po detetu i jos mnogo toga sto cini da ta porodica sasvim dobro zivi i s relativno niskim platama. Takodje postoji realno ocekivanje da ta porodica obezbedi i otplati nekretninu do odlaska u penziju. Problem za mnoge nastaje tek u penziji, i to kad ostanu sami, a posebno ako je to zena, jer tada dodje na naplatu to sto su imale znatno manje prihode dok su radile.

Procitala sam i onaj post u kojem si mi replicirao, ali odgovaram na ovaj, da ne quotujem sve. Prepoznajem u tome sistem vrlo slican svedskom, sto nije cudno jer Kanada i Svedska cesto prepisuju jedna od druge. I ja sam zaposlena u javnoj sluzbi i vise nego zadovoljna trenutnim prihodom, a imam i taj deo uplata za penziju koji se ugovara s poslodavcem i koji funkcionise onako kako si opisao. U Svedskoj mozemo da biramo fondove u koje zelimo da nam se te pare uloze, ali vecina to ne radi, pa idu tamo gde ih drzava ulozi. Ali ja cu pri odlasku u penziju, a to ce biti za nesto manje od 10 godina, imati samo nekih petnaestak takvih godina iza sebe. Raniji period s nizim prihodima i onaj kad uopste nisam zivela u Svedskoj, ce mi penziju svesti na nekih 30% od poslednje plate. Moje koleginice koje su ovde odradile ceo radni vek, na vise-manje istom poslu, dobacice do nekih 50%. Zato mi i nije jasno kako krajnji rezultat u Kanadi moze da bude toliko razlicit. Ne znam nijednu drugu zemlju u kojoj je penzija 70% od plate u poslednjih pet godina, plus oslobodjena od poreza, pa onda u neto iznosu ispadne isto koliko i ta plata, ako ne i vise .

70% od koje plate? Poslednje? Ili onaj cuveni prosek za zadnja tri meseca? Ja sam mislila da je taj sistem i u Srbiji napusten. Kod mene sve tako kao sto kazes, ali na tvoj prosek plate za ceo radni vek, korigovano za inflaciju. Znaci, ne radi se samo o poslednjih nekoliko plata, koje su obicno znatno vise od onih u pocetku radnog veka, nego o svim, od pocetnicke do poslednje. U taj prosek takodjer ulazi svaki dan bez prihoda ili sa smanjenim prihodima (bolovanja, porodiljska, povremena nezaposlenost...), pa tek na to moze da se racuna sa 70%. Mi koji nismo odradili ceo radni vek u Svedskoj, treba da dodatno umanjimo taj procenat srazmerno propustenim godinama. Btw, ja radim sa starima i imam dobar uvid u to kolike su ovde penzije. Pristup tim podacima mi je deo posla, i to onim zvanicnim, iz poreske uprave. Neki prosek (mediana) je oko 1200 evra za Stockholm (u druge delove zemlje nemam uvid, ali manje su, svakako), a radi se o generacijama koje nisu imale problem s nezaposlenoscu i cije su penzije obracunavane po starom sistemu. Po ovom novom, koji se od pre nekoliko godina sukcesivno uvodi, bice znatno manje. Mediana plata je trenutno oko 2500 evra. Tacno je da su porezi na penzije skoro pa nepostojeci, dok su na plate visoki, ali manje od 50% je ipak - manje od 50%. U javnosti se vrlo cesto provlaci debata o sramotno malim penzijama, penzionerima koji, ako bas ne gladuju, nemaju za lekove i slicno. Kontraargument onih drugih je obicno da ti ljudi uglavnom imaju otplacene nekretnine, jer su ziveli u ono srecno vreme kad se do njih lakse dolazilo. Tamo gde ih je dvoje u stablnoj vezi i relativno zdravih, to je i tacno. 2500 evra za dvoje, uz otplacenu nekretninu, jeste puna saka brade. 1000 za hranu i racune, 1500 mesecno za sta god pozele. No kad jedan od njih ostane sam, a to je ocekivano u tim godinama, situacija se drasticno menja. Za one koji su singlovi od ranije, vec sam odlazak u penziju znaci ogroman pad u finansijskom smislu.

Vidim da je bila duga forumska noc s one strane bare, pa zato odgovaram tek nakon tri strane . Ne, nema govora o nekom proterivanju, nisam na to mislila. Konkretno u Spaniji, NIC je potreban da bi se otvorio racun u spanskoj banci, a on je dalje uslov za normalno funkcionisanje. Neophodan je kod kupovine nekretnine, kod iznajmljivanja na duze vreme, kod sklapanja raznih dugorocnih ugovora (mobilni, kablovska, rezije za stan...) i u kojekakvim drugim situacijama. Naravno da se moze imati pripejd kartica za mobilni i ziveti u hotelu ili iznajmljivati na mesec dana, drugim recima biti veciti turist u Spaniji. Niko te nece proterivati, ali to je ipak znatno skuplji, neudobniji i nesigurniji nacin zivota. I onda se logicno namece pitanje koliko je to isplativo, cak i ako se ima gomila para. Sto se tice rasprave o tome ko kome zaviruje u novcanik, racunam da smo svi ovde ozbiljni ljudi. Ako smo topic vec nazvali Pensionado, onda valjda govorimo o tome kako vidimo to vreme kad budemo u penziji. I ako smo ozbiljni ljudi, trebalo bi da znamo da penzija ne znaci samo da ne moras da radis, nego i da su ti prihodi znatno nizi, a time i kreditna sposobnost. I banke i osiguranja odbrojavaju dane na koje mogu racunati na tebe, pa te tako i tretiraju. Zbog toga ozbiljni ljudi planiraju na vreme, pa ako su u mogucnosti kupe i gledaju da otplate nekretninu u kojoj ce provoditi penzionerske dane. Oni koji mogu jos bolje, kupe jos jednu ili dve, da im donosi ekstra prihod, jer penzije definitivno nisu vise kao sto subile, nigde u razvijenom svetu. Pri tome su obicno kod izbora mesta za penzionisanje prvi na listi prioriteta klima, troskovi zivota i mogucnost lecenja. Zabava i hobiji nisu nebitni, ali dolaze tek posle toga. Uostalom, eno nam Zoran lepo objasnio ceo koncept. Nije ni on celog zivota lovio leptire, nego je radio ozbiljan i dobro placen posao, pa je ipak morao da prihvati znatno nizi standard po odlasku u penziju. Realno je da i mi imamo tu cinjenicu u vidu kad pisemo o buducem penzionerskom zivotu. Bez toga je svaka rasprava na ovu temu bespredmetna, neozbiljna i krajnje glupa. Mozemo, naravno, i bez toga da raspravljamo gde bi sve i isli i sta bi radili, kad bi imali gomilu para, a ne bi morali da radimo. Ali onda to nije prica o penziji, nego o necem sasvim drugom.

I ja sam ovog juna bila potpuno impresionirana praznom Jasranskom magistralom. Cula sam i ranije da je sada tako, ali dozivljaj je bio skroz nestvaran. Specijalno za tebe, jedna dupla krivina iznad Drvenika:

Ipak, malo-malo pa se ne ovom topicu moze procitati kako je duh palanke dosao bas iz palanke (ubave varosi) u metropolu (suprotnost palanci), nikako obrnuto. To je dakle ta nulta tacka iz koje krece sva diskusija, i zato je i tesko razdvojiti je od geografije. Svodi se na ono "dosli divlji i isterali pitome". A nikad divlji nisu dosli iz velikog grada u selo i netaknutu prirodu i otamo isterivali nekoga, nego je uvek bilo obrnuto - oni iz sume navaljuju na one civilizovane i urbano organizovane, da bi im nesto oteli, ili jos cesce, iz ciste zavisti i mrznje, da bi ih unistili, sklonili s puta, eliminisali. Zato i mislim da je sam izraz nesrecno izabran, jos od strane R.Konstantinovica. Ako je tada i imao nekakvog smisla, danas definitivno navodi na pogresan trag i hteli-ne hteli, budi asocijacije, koje sve vreme odvlace diskusiju na razne strane. Ako nista drugo, traze stalno pravdanje i objasnjvanje, pri cemu od diskusije na temu malo sta ostane.

Pogodi grad: