vilhelmina

Procitala sam i onaj post u kojem si mi replicirao, ali odgovaram na ovaj, da ne quotujem sve. Prepoznajem u tome sistem vrlo slican svedskom, sto nije cudno jer Kanada i Svedska cesto prepisuju jedna od druge. I ja sam zaposlena u javnoj sluzbi i vise nego zadovoljna trenutnim prihodom, a imam i taj deo uplata za penziju koji se ugovara s poslodavcem i koji funkcionise onako kako si opisao. U Svedskoj mozemo da biramo fondove u koje zelimo da nam se te pare uloze, ali vecina to ne radi, pa idu tamo gde ih drzava ulozi. Ali ja cu pri odlasku u penziju, a to ce biti za nesto manje od 10 godina, imati samo nekih petnaestak takvih godina iza sebe. Raniji period s nizim prihodima i onaj kad uopste nisam zivela u Svedskoj, ce mi penziju svesti na nekih 30% od poslednje plate. Moje koleginice koje su ovde odradile ceo radni vek, na vise-manje istom poslu, dobacice do nekih 50%. Zato mi i nije jasno kako krajnji rezultat u Kanadi moze da bude toliko razlicit. Ne znam nijednu drugu zemlju u kojoj je penzija 70% od plate u poslednjih pet godina, plus oslobodjena od poreza, pa onda u neto iznosu ispadne isto koliko i ta plata, ako ne i vise .

70% od koje plate? Poslednje? Ili onaj cuveni prosek za zadnja tri meseca? Ja sam mislila da je taj sistem i u Srbiji napusten. Kod mene sve tako kao sto kazes, ali na tvoj prosek plate za ceo radni vek, korigovano za inflaciju. Znaci, ne radi se samo o poslednjih nekoliko plata, koje su obicno znatno vise od onih u pocetku radnog veka, nego o svim, od pocetnicke do poslednje. U taj prosek takodjer ulazi svaki dan bez prihoda ili sa smanjenim prihodima (bolovanja, porodiljska, povremena nezaposlenost...), pa tek na to moze da se racuna sa 70%. Mi koji nismo odradili ceo radni vek u Svedskoj, treba da dodatno umanjimo taj procenat srazmerno propustenim godinama. Btw, ja radim sa starima i imam dobar uvid u to kolike su ovde penzije. Pristup tim podacima mi je deo posla, i to onim zvanicnim, iz poreske uprave. Neki prosek (mediana) je oko 1200 evra za Stockholm (u druge delove zemlje nemam uvid, ali manje su, svakako), a radi se o generacijama koje nisu imale problem s nezaposlenoscu i cije su penzije obracunavane po starom sistemu. Po ovom novom, koji se od pre nekoliko godina sukcesivno uvodi, bice znatno manje. Mediana plata je trenutno oko 2500 evra. Tacno je da su porezi na penzije skoro pa nepostojeci, dok su na plate visoki, ali manje od 50% je ipak - manje od 50%. U javnosti se vrlo cesto provlaci debata o sramotno malim penzijama, penzionerima koji, ako bas ne gladuju, nemaju za lekove i slicno. Kontraargument onih drugih je obicno da ti ljudi uglavnom imaju otplacene nekretnine, jer su ziveli u ono srecno vreme kad se do njih lakse dolazilo. Tamo gde ih je dvoje u stablnoj vezi i relativno zdravih, to je i tacno. 2500 evra za dvoje, uz otplacenu nekretninu, jeste puna saka brade. 1000 za hranu i racune, 1500 mesecno za sta god pozele. No kad jedan od njih ostane sam, a to je ocekivano u tim godinama, situacija se drasticno menja. Za one koji su singlovi od ranije, vec sam odlazak u penziju znaci ogroman pad u finansijskom smislu.

Vidim da je bila duga forumska noc s one strane bare, pa zato odgovaram tek nakon tri strane . Ne, nema govora o nekom proterivanju, nisam na to mislila. Konkretno u Spaniji, NIC je potreban da bi se otvorio racun u spanskoj banci, a on je dalje uslov za normalno funkcionisanje. Neophodan je kod kupovine nekretnine, kod iznajmljivanja na duze vreme, kod sklapanja raznih dugorocnih ugovora (mobilni, kablovska, rezije za stan...) i u kojekakvim drugim situacijama. Naravno da se moze imati pripejd kartica za mobilni i ziveti u hotelu ili iznajmljivati na mesec dana, drugim recima biti veciti turist u Spaniji. Niko te nece proterivati, ali to je ipak znatno skuplji, neudobniji i nesigurniji nacin zivota. I onda se logicno namece pitanje koliko je to isplativo, cak i ako se ima gomila para. Sto se tice rasprave o tome ko kome zaviruje u novcanik, racunam da smo svi ovde ozbiljni ljudi. Ako smo topic vec nazvali Pensionado, onda valjda govorimo o tome kako vidimo to vreme kad budemo u penziji. I ako smo ozbiljni ljudi, trebalo bi da znamo da penzija ne znaci samo da ne moras da radis, nego i da su ti prihodi znatno nizi, a time i kreditna sposobnost. I banke i osiguranja odbrojavaju dane na koje mogu racunati na tebe, pa te tako i tretiraju. Zbog toga ozbiljni ljudi planiraju na vreme, pa ako su u mogucnosti kupe i gledaju da otplate nekretninu u kojoj ce provoditi penzionerske dane. Oni koji mogu jos bolje, kupe jos jednu ili dve, da im donosi ekstra prihod, jer penzije definitivno nisu vise kao sto subile, nigde u razvijenom svetu. Pri tome su obicno kod izbora mesta za penzionisanje prvi na listi prioriteta klima, troskovi zivota i mogucnost lecenja. Zabava i hobiji nisu nebitni, ali dolaze tek posle toga. Uostalom, eno nam Zoran lepo objasnio ceo koncept. Nije ni on celog zivota lovio leptire, nego je radio ozbiljan i dobro placen posao, pa je ipak morao da prihvati znatno nizi standard po odlasku u penziju. Realno je da i mi imamo tu cinjenicu u vidu kad pisemo o buducem penzionerskom zivotu. Bez toga je svaka rasprava na ovu temu bespredmetna, neozbiljna i krajnje glupa. Mozemo, naravno, i bez toga da raspravljamo gde bi sve i isli i sta bi radili, kad bi imali gomilu para, a ne bi morali da radimo. Ali onda to nije prica o penziji, nego o necem sasvim drugom.

I ja sam ovog juna bila potpuno impresionirana praznom Jasranskom magistralom. Cula sam i ranije da je sada tako, ali dozivljaj je bio skroz nestvaran. Specijalno za tebe, jedna dupla krivina iznad Drvenika:

Ipak, malo-malo pa se ne ovom topicu moze procitati kako je duh palanke dosao bas iz palanke (ubave varosi) u metropolu (suprotnost palanci), nikako obrnuto. To je dakle ta nulta tacka iz koje krece sva diskusija, i zato je i tesko razdvojiti je od geografije. Svodi se na ono "dosli divlji i isterali pitome". A nikad divlji nisu dosli iz velikog grada u selo i netaknutu prirodu i otamo isterivali nekoga, nego je uvek bilo obrnuto - oni iz sume navaljuju na one civilizovane i urbano organizovane, da bi im nesto oteli, ili jos cesce, iz ciste zavisti i mrznje, da bi ih unistili, sklonili s puta, eliminisali. Zato i mislim da je sam izraz nesrecno izabran, jos od strane R.Konstantinovica. Ako je tada i imao nekakvog smisla, danas definitivno navodi na pogresan trag i hteli-ne hteli, budi asocijacije, koje sve vreme odvlace diskusiju na razne strane. Ako nista drugo, traze stalno pravdanje i objasnjvanje, pri cemu od diskusije na temu malo sta ostane.

Pogodi grad:

Ja sam od rane mladosti imala dugacku listu mesta na koje bih volela da putujem. Na neka sam i stigla, na vecinu nisam. Sad me ta zelja polako napusta, neostvareno ce ostati za sledeci zivot. Ne znam zasto je to tako, valjda dolazi prirodno s godinama. I dalje obozavam da putujem, ali mi sve vise prijaju destinacije iz regiona, a manje one egzoticne. S roditeljima ubedjenim kamperima, a kasnije i sama, sam prokrstarila celu ex-yu, u cetiri od sedam novonastalih drzava sam i zivela, ali mi jos nije dosta. Jos uvek ima toliko mesta na koje nisam stigla, a neka bih volela i opet da posetim. Zato mislim da cu i ja ovako kao ti. S tim da je meni jos i lakse izvodljivo jer sam blize. Juzna baza je za sada u Ohridu, a ako ostatak porodice ostane na liniji na kojoj je sada, lako moguce da ce biti prebacena negde na srednji Jadran. Ne bas u Split, ali sto centralnije, tako da se do njega lako dobaci. A odatle - putevima AVNOJa , koliko mi vreme, finansije i zdravlje dopuste. Volim banje po Srbiji, putovanja busom kroz bosanske gradice (cilj nebitan, magla pozeljna), Slovenija i Istra su takodjer u planu, kao i Kosovo i Albanija. I naravno, jadranska magistrala, celom duzinom, bar nekoliko puta, s preskakanjem na otoke. A kad smo vec tu, jedno duze putovanje vozom kroz Italiju ce takodjer da priceka penzionerske dane, jer ce to da potraje, a ne bih da ceo odmor spucam na samo jednu destinaciju. Ipak, iskrenosti radi, da dodam i da me tom delu Evrope privlaci poznavanje lokalnog jezika i prilika, razumevanje humora i neizrecenih misli, ali ipak u kombinaciji s pasosem i iskustvom koje me distancira od svega onoga zbog cega tamo ne zelim trajno da zivim. Doci, proci, popricati s ljudima i otici, to je u redu. Ustvari, na potpuno isti nacin kao sto se putuje u bilo koju zemlju, bez preteranog intimiziranja i upustanja u lokalne odnose. Nije uvek lako, ali je moguce, kad se ima odstupnica. Dom ce mi ipak ostati ovde na severu. Ne bih se usudila, a ne bih ni zelela, da ga trajno napustim. Definitivno sam se umorila od trajnih napustanja i novih pocetaka, ne bih ponovo kroz to da prolazim.

Ne objasnjavam tebi, nego diskutujem na javnom forumu. Tebe uzimam kao slagvort, jer iznosis neistine, pa neko moze i da se upeca. To ako si EU citizen mozes macku o rep da obesis ako ne ispunjavas uslove za boravak duzi od tri meseca. A njih sam ti gore navela, da ne ponavljam. Tri meseca mozes i kao kanadski drzavljanin, nikakav problem. No to je turisticki boravak, nije preseljenje. Za preseljenje je potrebno da ih uveris da ces u duzem periodu imati stabilne prihode. Za to je retko dovoljna penzija, nego se trazi i nekretnina i izvesna ustedjevina na racunu. To zato sto EU drzave imaju izvesne obaveze prema gradjanima drugih EU zemalja i ne mogu tako lako da ih izbace, kad im se jednom usele. Zato traze da im se unapred pokaze da im osoba u pitanju nece u dogledno vreme pasti na socijalnu grbacu. Takodjer nije lose da se raspitas o spanskim penzijama. One su sasvim u rangu svedskih, nista manje. Ako su kanadske visestruko vece i od svedskih i od spanskih, onda dobro. Osim toga, Spanija uopste nije jeftina za zivot. Svojevremeno su nekretnine bile vrlo jeftine, ali ni to vise nije slucaj. Sto se tice velikog broja penzionera iz Svedske i drugih EU zemalja u Spaniji, treba znati da je ogromna vecina njih prodala vec otpacenu nekretninu u svojoj zemlji, pre nego sto se preselila tamo. Dobar broj njih je time ostvario zaradu, bar oni koji su ovde prodali i tamo kupili na vreme. To im sad dodje kao ustedjevina kojom pokrivaju ono za sta im penzije ne dostizu. Onaj ko nema ranije otplacenu, pa u Spaniji novokupljenu nekretninu u vreme odlaska u penziju, taj u toj zemlji nema sta da trazi. Niti ce sam moci da prezivi ako iznajmljuje stan, niti ce mu Spanija odobriti boravak duzi od tri meseca. Penzija, ma kako visoka bila, uz iznajmljeni stan, nije dovoljna garancija.

Ovo nije bas tako ruzicasto kao sto izgleda na prvi google. Cene koje pominjes vaze samo ako se stalno nastanis u Spaniji, i to izmedju 65 i 69 godine. Pri tome moras biti savrseno zdrav. Posle sedamdesete uglavnom neces moci da kupis novo osiguranje, ili ce ono biti daleko skuplje. Drugo je pitanje kako bi ti kao non-EU uopste dobio stalni boravak u Spaniji. Svedski, britanski i drugi EU penzioneri su u sasvim drugoj situaciji. Oni uglavnom ne placaju nista u Spaniji, Portugalu, Hrvatskoj... vec u slucaju da se ozbiljnije razbole, vrate se u zemlju u kojoj su drzavljani i tu se lece. Jos cesce zadrze stalno mesto boravka u svojim maticnim zemljama, sto znaci da tamo imaju adresu i da treba da odu u posetu svakih 6 meseci. U tom slucaju im vazi EU-kort, i tada njihovo maticno osiguranje placa troskove lecenja bilo gde u EU. Sa non-EU bi se trebalo dobro raspitati o svim tim klauzulama, koje razlicita osiguranja bas i ne isticu i prvi plan pri sklapanju ugovora, nego sam treba da ih pronadjes negde na dnu ugovora, sitnim slovima i u vrlo zavijenoj formi. Prethodno, naravno, dobiti boravisnu dozvolu, sto je prica za sebe. Nikome nije zabranjeno da masta, to je svakako besplatno. Ali je zabluda da bilo koja, recimo sasvim prosecna penzija iz neke zapadne zemlje moze da bude dovoljan uslov da se u tim godinama zapocne zivot u nekoj drugoj zemlji. Do nedavno se tako moglo u Tajland, a sada ni tamo vise ne. O evropskim zemljama da i ne govorimo. Jaka penzija, podeblji racun u banci, kupovina nekretnine i dobro osiguranje mogu da budu osnov za novi pocetak. Bez toga ce penzionerski zivot u Spaniji za vecinu non-EU gradjana ostati pusti sanak.

Taman umakla vrucini. Opet cu ja u region krajem augusta, samo nece biti Jadran. Ali posto je led probijen, sto se mene tice, nece vise biti nijednog leta bez Jadrana. Mozda su nas svasta nesto pogresno ucili u ex-yu skolama, ali da je Jadransko more najlepse od svih svetskih mora i okeana, to je bila i ostala nepobitna cinjenica, gola istina. Moje more :

Ne zalimo se : Stockholm torsdag 17:00 Växlande molnighet 19 °C

U Svedskoj je proslo vise od godinu dana od uvodjenja posebnog poreza na kerozin. Rezultat se pokazao ispod ocekivanja, tacnije nepostojeci. Cak je uocen i kontraefekat jer su kompanije manje motivisane da ulazu u nove avione i tehnologije koje manje zagadjuju. Bilo je dosta polemike pred donosenje prolecnog budzeta, ali je ovaj porez ipak zadrzan. Medjutim, izvesno je da ce prvom sledecom prilikom, dakle na jesen, ipak biti ukinut. Zato ni EU ne mora da otkriva rupu na saksiji. Ovaj porez ne donosi zeljeni rezultat, treba traziti druga resenja.

Jos uvek je najlepsi u regionu, bez konkurencije:

Za Kronosa, Zorana i druge odrtavele 50+ rokere, bajkere i ostale koji pamte ovo nekada kultno mesto, s cuvenim i u pesmi opevanim kampom, jedna danasnja slicica iz Zaostroga:

Sve Ikee u svetu bi trebalo da imaju potpuno istu restoransku ponudu. I pristupacne cene, za lokalne prilike. Ove gore slike si mogao da snimis i u sred Stockholma, izgleda identicno. Osim sto ovde nema alkohola, dakle nista pivo ili vino.

Haha, pa stvarno lici ovaj rt desno na Kaneo, ali nije. Ni voda nije bistra ohridska, nego je slana, jadranska. A i ovo preko puta nije Albanija, nego Peljesac. Kad bolje razmislim, i ono veliko brdo na prethodnoj slici lici na Galicicu, ali nije, nego je Biokovo. Sta li to radi ova moja podsvest i gde li nalazi bas te kadrove. Odoh sad da se ozbiljno zamislim 🙃.

U Prespanskom ima pelikana i kormorana, ipak bih radije tamo 😀

Ranije bih vam verovatno zavidela, vama s porodicnim stablima, albumima, secanjima... Kod mene toga nikad nije bilo, a cak je i ono malo novije porodicne istorije, u vidu fotografija i nekih sitnica, nestalo u poslednjem ratu. Roditelji umrli kao izbeglice, pa sam bila postedjena mucnih trenutaka odluke sta sa stvarima. Danas sam zahvalna na tome, a nastojim i da svojoj deci ostavim cistu situaciju, kad god da se desi. Nista ne cuvam, radikalno i bez mnogo razmisljanja se resavam svega nepotrebnog. Jedino sam im saopstila svoju zelju da me prospu u Prespansko jezero, ali ni to nije o glavu ako bude previse komplikovano. Ima u Stockholmu jedna livada za te namene, a juzni vetrovi mogu da odrade ostatak.

Vili je u regionu 🤗

Vili krece u osvajanje regiona 😀

Svi mi mozemo samo da pretpostavljamo sta bismo mislili kad bi zapali u takvo stanje. Ne mozemo da znamo, jer koliko god ovako zdravi i pravi filozofirali i teoretisali, tesko da iko to moze stvarno da zamisli. Kad je ova tema u pitanju, mislim da je malo preveliki uticaj filmova, ukljucujuci i autenticne dokumentarce, u kojima se pojavljuju ljudi koji se svesno i razumno bore za svoje pravo za dostojanstvenu smrt. Kad bi se radilo samo o takvim jasnim slucajevima, ja ne bih imala nikakav problem s tim. U praksi je ipak (u onim zemljama gde je eutanazija legalna!), mnogo vise onih koji su takvu svoju odluku potpisali unapred, a kad je dosao trenutak da se izvrsi, nisu mogli ni da je potvrde, ni da je povuku. Tu vidim ozbiljan problem. Sto se bolda tice, ni slucajno! To bi znacilo da svakog s kognitivnim teskocama smatramo manje vrednim ljudskim bicem i uskracujemo mu pravo na slobodan izbor.

Glavna zamerka holandskom liberalnom zakonu o eutanaziji je bas u ovome sto kazes. Ljudi potpisu da zele da se nad njima izvrsi eutanazija u slucaju da im se stanje pogorsa, ali to ipak rade u trenutku dok su u relativno dobrom stanju, kognitivno i fizicki sposobni da iskazu svoju volju, a jos uvek nesposobni da sa sigurnoscu znaju sta ce misliti i kako ce se osecati u buducnosti. Kada postanu stvarno nemocni, sasvim je moguce da se njihova volja promenila, ali da oni vise ne mogu da je iskazu. Niko ne zeli da bude dementan, ili da mu slog, parkinson ili neka povreda mozga oduzmu moc govora, ali niko od nas danas zdravih ne moze sa sigurnoscu da zna da li ce zeleti da zivi ili da umre, ako mu se to stvarno jednom desi. Ni lekari koji treba da postuju volju pacijenta, cesto ne mogu da sigurnoscu da znaju kakva je ona u trenutku kad treba da je izvrse. Zato sto je data u nekom ranijem trenutku, na osnovu onog sto je osoba tada zelela.

Dok ne stignu lekari, evo mene, obicne gradjanke. Da, ima mnogo razlike u postupcima i procedurama. Ovo za trudnocu i porodjaj vazi i za Svedsku. Ogromna vecina trudnica i porodilja nikad ni ne sretne lekara, vec sav posao pre, za vreme i posle porodjaja obavi babica. Isto i u domovima zdravlja kad se radi o srednje teskim respiratornim i drugim infekcijama, znaci samo sestra, nista lekar. Za lake se i ne ide u dom zdravlja. Ako je neko bas zapeo, ttreba da kaze da je pet dana za redom i pored aspirina imao temperaturu preko 38,5. Za sve manje od toga, dobice savet telefonom. I podrazumeva se da se poseta domu zdravlja zakazuje telefonom, ne mozes samo tako da banes. Isto i s bolesnom decom, ne trci se lekaru cim dobije temperaturu. Antibiotici - ni u ludilu, vazi za sve generacije. Takodjer i kod zgaravice, probadanja u krstima, ziganja u kolenu, stezanja u grudima, zujanja u usima... Jednostavno lekaru se ne ide za bilo sta, a i ko resi, morace dobro da se pomuci oko zakazivanja. Kad je nesto stvarno ozbiljno, prvoklasna nega sleduje svakome bez razlike. I naravno, bez podmicivanja bilo koga. Ali onda dodje sledeca faza, kad vise nije toliko ozbiljno. Iz bolnice se prakticno otpusta cim je dijagnoza postavljena i terapija odredjena. Npr baka koja je polomila kuk, tri dana posle operacije ide kuci. Ukratko, u domovima zdravlja i bolnicama samo ozbiljne i neophodne procedure. Nega, oporavak, rehabilitacija i slicno - kod kuce, uz odgovarajucu pomoc oko svega, da sad ne duzim. Da li je tajna uspeha samo u ovom gore navedenom, ili u jos ponecemu, ne bih sada da ulazim. Ali ovaj racionalni pristup trosenju resursa sigurno ima veliku ulogu u krajnjem rezultatu. I jos jedna veoma bitna stvar. Sve zubarske usluge se placaju, i to mnogo. One nisu ukljucene u zdravstveni sistem na nacin kao druge bolesti. Mislim da i to predstavlja ogromnu stavku.