vilhelmina

Ima link. Ako majka Tomekove dece radi u Poljskoj, deca ce primati tamosnji decji dodatak. Ali ako ne radi, nezaposlena je ili domacica, onda britanski. U oba slucaja deca zive u Gdansku, Britaniju mozda nisu ni videli. Ima i drugih kombinacija, pa pogledaj na linku ako te interesuje.

Vidim da je vec receno - ucinjeno i pretpostavljam da mi ne vredi da protestujem, ali valjda je u redu da kazem sta imam. Da sam mislila da je topicu tamo mesto, ja bih ga tamo i otvorila, a ne na drustvu. Ja mislim da je tema interesantna sirem krugu, sto pokazuje i spisak onih koji su se javili. Daleko od toga da su svi dijasporci. Osim toga, iz petnaestogodisnjeg iskustva znam da je pdf Dijaspora zabran u koji niko ko se s tim pojmom ne identifikuje, nema ni razlog da zalazi. A to krije jednu dodatnu opasnost, da se pdf privatizuje od uzeg kruga ljudi i da na njemu pocnu da vaze posebna pravila. Stvarno ne bih volela da se to desi, tim pre sto se lako prelije i na ostatak foruma. Mislite o tome 😉.

Jos jedna zanimljiva oblast, i jos jedan izvor zabluda. Malobrojni ljudi cije struke ovde imaju direktan prolaz i koji dolaze s unapred obezbedjenim poslom, ne znaju svedski i obicno ga nikad i ne nauce. Dobar primer je moj buduci zet, i mnogi kao on. Dosao pre 4 godine iz Hrvatske, preuzela ga poznata svedska firma u kojoj je radio i tamo, dakle interni prelaz. Jos se sprema da pocne da uci svedski, ali nikako da mu se ugodi tajming. Ne zna nijednu jedinu rec, a radi na visokoj poziciji, zaradjuje sjajno, druzi se s domacima, sve na engleskom. Naravno, IT je u pitanju. Na faksu sam imala profesora kojeg smo zamolili da predavanja drzi na engleskom, jer njegov svedski niko nije razumeo iako je tu bio 10+ godina. Tu bih mogla da dodam i sportske trenere, i ljude iz raznih tehnickih struka, od majstora do inzinjera, zatim vrhunske lekare i eksperte svih profila. Nikome od njih ne treba svedski, uvek je dovoljan engleski. Svedski je potreban onim s nepozeljnim kvalifikacijama, da bi mogli da rade nekvalifikovane poslove, a da pri tome ne bi zaglavili kod istog gazde, nego da bi mogli da ih menjaju. To bas i nije neka jaka motivacija da se uci pre dolaska, a i nemaju svi tu mogucnost, bar ne oni koji zive van Beograda.

To je jedna od zabluda zbog kojih sam pokrenula ovaj topic. Postoji ubedjenje da se obrazovanje, znanje i vestine vise cene na zapadu nego u Srbiji. To je tacno, ali sve to treba da bude dokumentovano na nacin koje su neke birokratske strukture propisale. A te strukture nisu nimalo fleksibilne i slepo se drze uputstava "odozgo", iako im je nominalno posao da vrse procenu necijeg obrazovanja. Traze gomilu dokumenata, prevedenih kod ovlascenog prevodioca, da ih kasnije ne bi ni pogledali, jer vec imaju spiskove sa skolama koje se priznaju i to je to. Tako se ponasaju drzavne ustanove koje vrse procenu, ali i sami poslodavci, jer im je tako sigurnije i lakse nego da se udubljuju u sopstvenu procenu i sami snose odgovornost za eventualnu gresku. Sto je najgore, isti princip primenjuju i univerziteti kad treba videti sta se priznaje kod eventualnog kompletiranja obrazovanja ili daljih studija. I svuda su EU obrazovanja neprikosovena, iako svi jako dobro znaju da je istocna Evropa prepuna privatnih skola i univerziteta na kojima se diploma moze kupiti, bas kao i u Srbiji. Nije da oni nemaju uvid u to o kojim univerzitetima se radi, pobogu vreme je dostupnosti informacija, a tu su i ljudi koji dolaze iz tih sredina i poznaju situaciju. Ali ovako im valjda lakse, comfort zone, a i ono sto gore pomenuh - odogovornost za slobodnu procenu ide procenjivacu, a ovako se uvek moze pozvati na propise. Ovde je nedavno bio skandal s fakultetima za medicinske sestre iz Rumunije. Pokazalo se da mnogi sa stalnim boravkom u Svedskoj naknadno tamo zavrsavaju i direktno dobijaju posao kao da su studirali u Svedskoj. Sto ne bi bio problem, takva su pravila, da neki novinari istrazivaci nisu iskopali za vise tih svrsenih studenata podatke o prihodu za vreme dok su kao studirali. Ispostavilo se da su radili u Svedskoj full time u isto to vreme kad su kao full time studirali u Rumuniji. Stvar jasna da ne moze biti jasnija, ali mislis da su se poslodavci potresli? Jok, za njih je papir - papir. Samo je jedan od njih sam dao otkaz jer mu se ime povlacilo po medijima, pa ga bilo blam pred kolegama. Jos bizarniji je slucaj mog prethodnog obrazovanja. Pre desetak godina sam radila procenu, dobila neki papir od nadlezne ustanove i s tim trazila posao u struci. Nikad nikakvog odgovora, ma ni "hvala za pokazano interesovanje". U medjuvremenu zavrsila domaci fakultet, a Hrvatska, odakle potice moja prva diploma, usla u EU. I odjednom je moje prethodno obrazovanje priznato, ne treba procena, liste kojima se rukovode drzavne ustanove, univerziteti i poslodavci su revidirane, i moje obrazovanje, isto ono koje nije vredelo nista, sad odjednom skocilo na listi pozeljnih i priznatih. Da sada trazim posao s njim, mnoga vrata bi mi bila otvorena, bez obzira sto je proslo 15 godina od kada sam poslednji put radila u toj struci.

Ja nisam pomenula nikakvo odbacivanje, nadam se da nisi nesto od mog pisanija tako shvatio. Ogromna vecina Svedjana nema nikakav problem s imigrantima, bar ne s onima koji rade i zive mirno. Problem je sto novopridosli imigrant retko ima priliku da sretne domaceg coveka u nekoj situaciji gde ce moci da zapocne komunikaciju, sklopi poznanstvo, nauci nesto od njega ili dobije preporuku za stan ili posao.. A da je to tako, prvo jezik, pa posao, pa emigracija, ne bi bas mnogo njih napustilo Srbiju i region, osim turisticki. Posebno ne bi dolazili u Svedsku, jer broj onih koji su s balkana tako ovde dosli je na nivou statisticke greske, a ima ih mnooogo i dolaze sve vise. Naravno, zahvaljujuci uglavnom EU pasosima koji im omogucavaju da ovde traze posao i pocnu da ga rade cim ga pronadju, bez zezanja s boravisnim i radnim dozvolama. I to je u pravilu nekvalifikovani posao, daleko od bilo koje i bilo cije struke. Pre EU-pasosa je cvetalo trziste fiktivnih brakova, ne znam koliko toga danas ima. Ti mozes reci da je to pogresan pristup, ali za mnoge je jedini. Mislim, ne bi bilo u redu nikome to zameriti jer svi znamo sta ljude muci u Srbiji i da to vrlo cesto nije zarada, bar ne na prvom mestu. Ali nisu svi lekari, a i da jesu, u mnogim EU zemljama bi im se isto hvatalo, jer samo Nemacka ima poseban program njihovog prijema. I donekle Norveska, ali kako vidim, sve manje. Dakle, ja govorim pre svega o obrazovanim ljudima koji se odlucuju na emigraciju iz razloga koje gore opisuju Doc Holiday, Duci i neki drugi, dakle ne materijalnih, a onda ovde opet naidju na mnogo od onog od cega su pobegli - nepotizam, drustvenu hijerarhiju u kojoj je za njih rezervisano dno, osecanje otudjenosti, nepripadanja, usamljenosti... I opet se ne pokaju, bas kao sto svojevremeno nisam ni ja, iako nista nije bilo onako kako sam ocekivala. Do tu ih razumem. Ono gde prestaje moje razumevanje je kad vidim da upravo ti ljudi nastavljaju sirenje bajki i legendi, i tako dovode u zabludu one koji jos nisu stigli. A kad ovi potonji stignu, onda ni oni nece da budu najgori i najneuspesniji, nego i oni dodaju ponesto celoj toj nerealnoj prici o univerzalnoj pravdi, striktnom postovanju zakona, nepostojecoj korupciji i ostalim blagodetima zapada u odnosu na nas u sve to ogrezli region. Ustvari svega toga ima i ovde i to se posebno lomi na novopridoslim imigrantima, ali se verovatno i lakse podnosi u situaciji kad je covek anoniman i moze da se izoluje u sopstvenu privatnost. Ali tu onda nema ni onoliko pozeljne integracije.

Ja bas mislim pre svega na visokokvalifikovane, one koji su imali druge motive za emigraciju, a na kraju zavrsili kao klasicni gastarbajteri, kojima ni opcija povratka nije strana. Krecu iz najboljih namera, s onim "prvo cu da radim bilo sta i da ucim jezik, necu nista da imam s nasima, a posle cu da vidim da nadjem nesto u struci...". I onda to posle nikako ne dolazi, covek se zaglavi na pocetku i medju "nasima", a vreme prolazi. To je ono sto primecujem poslednjih godina. Moje licno iskustvo je potpuno drugacije. Tamo gde sam ja pocinjala nije bilo nasih ili ih bar ja nisam poznavala. Isla sam "redovnim" putem, znaci prvo jezik pa onda sve ostalo, i danas sam zahvalna na tome. Eh, ali sam i stan i posao nasla preko oglasa, nesto sto je danas i ovde nezamislivo. Ocekuje se da ljudi imaju kontakte za sve i svasta, i mislim da je u tome jedan od vecih problema ovih sto danas dolaze. Kako da stvoris nove kontakte, kad su jedini "domaci" koje sreces razni sluzbenici s kojima se tesko komunicira, i to ne samo zbog jezika? Sto se pravih gastarbajtera tice, onih koji su to svojom voljom, za njh je sada mnogo povoljnija situacija. Rade ovde kad ima posla, kad vise nema idu kuci, pa opet dodju, putovanja su sad brza i jeftina. Ako imaju porodice, ne pada im na pamet da ih dovode, osim u povremene posete, da im pokazu grad, i to je to. Svakako ne moraju da pisu duga pisma kuci i odlaze u posetu jednom u dve godine, kao sto su to morali oni iz sedamdesetih. Mislim da je za njih ova danasnja situacija bogom dana, naravno pod uslovom da umeju nesto da majstorisu i rade nesto od onog sto se danas trazi. Ali mi je zao ovih sto bi stvarno zeleli da se integrisu, sta god to svakom pojedinacno znacilo, a ispada da su samo posmatraci izdaleka i da ce ulaznicu za novo drustvo morati jos dugo da cekaju, ako je ikad docekaju. I sve to iako su vise godina fizicki prisutni ovde, placaju porez i tako to.

Daleko od toga, nije ni meni to bio glavni motiv. Ali poznajem ljude (vise njih) koji su dosli s najzdravijim mogucim motivima, upravo onako kako si ih ti opisao, i upravo u tom delu morali da "revidiraju stavove". Odnosi se pre svega na one koji nemaju odgovarajucu struku i/ili mogucnost da je prilagode ovdasnjim potrebama i zahtevima, ali i na ostale, jer malo ko ima direktan prolaz na ovdasnje trziste rada. Ljudi uglavnom moraju da krenu od jednostavnijih poslova i to ih toliko proguta, da su stalno na nekakvom pocetku. Jure "nase" u potrazi za poslom i stanom, jer drugog nacina da se do toga dodje u pocetku nema, a to je osnovno. Rade s ljudima s kojima se sporazumevaju na srpskom ili engleskom, vrlo retko na losem svedskom, jer je trziste rada segregirano i domacih na takvim poslovima nema. Rade koliko god im se pruzi prilika i koliko fizicki mogu da postignu, jer se drugacije ne mogu pokriti troskovi, znaci nema ucenja jezika, pracenja lokalne politike i uopste desavanja u drustvu. Bez jezika i nekakvog temelja u novom drustvu, nema ni nacina da se nauci kako to drustvo funkcionise, vec ostaje oslanjanje na ono sto ti "nasi" kazu, a oni pricaju svasta. Placaju enormne kirije istim ovim "nasim", jer bez njih ne mogu da nadju nikakav stan. Oni naime nemaju stanodavce, vec "gazde". Na tim adresama najcesce ne mogu da se prijave, sto znaci da ne mogu jos svasta nesto. Onda jure druge "nase" da im izdaju falsifikovane potvrde o plati da bi mogli da podignu kredit za stan, a kad ga konacno podignu - e, onda su definitivno uhvaceni u mrezu jer to valja otplacivati isto onoliko koliko i "gazdi", ali bar bez selidbi svaki drugi mesec. Tako se upada u zacarani krug iz kog se tesko izlazi, a ljudima ostaje da se na kraju tese da i pored svega, ipak imaju bolju i sigurniju zaradu nego sto su je imali u Srbiji. A to im je bilo poslednje na listi prioriteta kad su odlazili.

Tek se formira, ali bice... Za danas planirani radovi, ali izgleda da ce me novi forum omesti 😊

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome. Necu reci nista novo ako konstatujem da se ljudi masovno iseljavaju iz citavog regiona, ukljucujuci i Srbiju. I vec nakon prve recenice moram da se korigujem. Da li se stvarno iseljavaju ili odlaze na privremeni rad, neretko i na probni? I sledece pitanje - da li je masovnost ove pojave posledica samo i jedino (nesporno!) loseg stanja u regionu, ili tu neku (bitnu!) ulogu igra i dostupnost jeftinih letova i EU-drzavljanstva za mnoge koje ispunjavaju neki uslov, pa i to sto nas sve vise ima napolju, tako da oni koji su jos dole imaju gde da odu i odakle da pocnu? Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata. U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao. Da li sam ovim rekla da je napolju sve grozno i lose, a da u Srbiji i regionu cveta cvece? Naravno da nisam! Rekla sam, i ponovicu jos mnogo puta ako diskusija zazivi, da bi malo realnijeg pristupa ovom pitanju, pomoglo ljudima da se bolje pripreme za ono sto emigracija danas znaci. Jer to nije ni nalik onom sto je bilo pre samo deset godina, a kamoli ranije. Teskoce mozda nisu ni manje ni vece, ali su svakako drugacije prirode. Rekla bih da je danasnja lakoca odlaska u inostranstvo obrnuto proporcionalna sansama za postizanje dugorocne stabilnosti u novoj sredini. I jos jedna ograda, jer me forumski zivot naucio opreznosti - ovo vazi za sredinu u kojoj ja zivim, dakle Svedska i odnos ljudi iz Srbije prema pominjanju te zemlje - cuveni ´ladno, al´standard. Btw, cak vise nije ni hladno, ova zima je bila blaza u Stockholmu, nego u Beogradu 🙂.

Meni se svidja sto je drustvo iznad politike, jer tako i treba da bude. Mnoge teme koje su na starom forumu diskutovane na Politici ustvari jesu drustvene - od socioekonomskih i kulturoloskih, preko pitanja migracija, pa sve do terorizma. A posto su bas to teme koje su izazivale najvise polemike, najcesce su i splitovane i zatvarane, ili su jednostavno otisle u bestraga, pa je diskusija postala nemoguca. E sad, pitanje je ko ce prvi da otvori novu temu, da pdf zazivi😉 . Veliki pozdrav svima i jos vece hvala onima koji su se potrudili oko novog foruma! Izgleda odlicno i obecava!