vilhelmina

Svedska crkva ne da ne odumire, nego joj posao odlicno ide. Nesto ispod 60% stanovnistva Svedske joj zvanicno pripada, znaci ima blizu 6 miliona clanova, malo li je u danasnje vreme? Podatak je zvanican i pouzdan, ali ipak ne bi bilo u redu od mene da ovde zavrsim ovaj post, pre nego sto dam dodatno pojasnjenje. Za clanstvo u Svedskoj crkvi nije neophodno da si vernik. Niko te to ne pita i ne moras da se izjasnjavas, a samim tim ne moze niko ni da zna koliko tih ljudi zaista veruje u boga. Ljudi prosto vole obrede krstenja i vencanja, a i sahrane su mesta gde se ljudi rado okupe da podele tugu, kada se vec desi. Plus obicaji vezani za bozic, uskrs i jos ponesto, i nema razloga da takva crkva ne pozivi jos par stotina godina. S vernicima ili bez njih, ko mari, bitni su clanovi i naravno, clanarina (neki je zovu i crkveni porez).

Duga zima i mrak nisu dobri ni za koga. Hoce depresija zimi da se uvuce u svakoga, ali se i nauci da se s tim zivi. Najgore je pocetkom zime, dok ne napada sneg, posle se lakse podnosi. S tim Edmontonom mora da ima i nesto drugo. Stockholm je severnije od njega, mrak trenutno pada i pre 4 popodne. Prolece ne postoji, nego zima, koja obicno pocinje u novembru, krajem maja ili juna odjednom predje u leto. U severnijim gradovima je sve to jos izrazenije. Ali zato svi ti svedski gradovi, a bogami i sela, sljaste u hiljadu boja, i to ne samo sada pred bozic. Obicaj da se zimi u prozor stavljaju svetiljke koje gore cele noci, ovde postoji odavno, jos iz doba pre elektrike. I to nije namenjeno samo ukucanima, vec pre svega putnicima namernicima. Bez svih tih lampica, a posebno bez snega, zima bi bilo gde na severu bila stvarno ubitacna. Ovako ne mora da bude i to kako ce se ljudi osecati, uglavnom zavisi od drugih stvari.

U Spaniji, Alicante, standardno traze samo popunjenu njihovu zdravstvenu deklaraciju koja, doduse, ukljucuje aploudovan covid certifikat, i nista drugo. Sletela pre neka dva sata i ovog puta, za razliku od pre mesec dana i ranije letos, nije trebao nikakav licni dokument. Samo ocitali QR kod u telefonu i dobrodosli u Espanju 😀.

Ovo o cemu ja pricam je pcr i samo s njim ulazis u statistiku. Antigen mozes da kupis ili da uradis u nekoj od mobilnih privatnih test stanica, 2-3 evra kao sto kazes, ali to niko ne radi osim ako mu treba za putovanje. Valjda zato sto nema ni preporuke od strane Zavoda za zastitu zdravlja da se to radi, a ovde se te preporuke slusaju.

Ovde do pre par dana uopste nisi mogao da se testiras ako si potpuno vakcinisan, cak i ako imas simptome. To drugim recima znaci da nisi mogao da narucis kucni test, jer bar ovde u Sthlm vec oko godinu dana i nema druge mogucnosti da se testiras osim sam kod kuce. Ako zaglavis u bolnicu s ozbiljnim simptomima, onda te i testiraju, naravno, ali ambulatno ne moze vec duze. Negde do kraja leta si mogao da narucis kucni test, koji ti taksista donese na vrata, i onda dodje posle 15 minuta da ga pokupi. Pa je i to stopirano, bar za vakcinisane. Sad kad opet moze, nema vise taksiste, nego narucis test na svoje ime online, i onda dobijes info u koju apoteku i kada ce biti isporucen. To obicno bude za nekih 48 sati, a ako te uhvati vikend, moze i duze da traje. E ali onda ne mozes sam po njega, nego moras da posaljes nekog s tvojom licnom kartom, a taj treba posle i da ga vrati u apoteku. Mislim, dok sve to izorganizujes, ti si vec i ozdravio i zarazio koga si stigao; koja onda vajda od takvog testiranja 🥺?

U Svedskoj, s izuzetkom par slabije naseljenih regiona, jos uvek nista od trece doze za nas omladince i omladinke ispod 65. Od juce kao vratili neke preporuke, rad od kuce i maske u javnom prevozu, i to je to. Broj zarazenih nizak, ali i do testova se tesko dolazi, tako da nije bas verovati statistici. U nedostatku trece doze, moj poslodavac nam danas ponudio besplatnu vakcinu protiv sezonskog gripa, pa sam se bocnula. Isto boli ruka i udara u glavu, pa se sad pitam sta mi je to trebalo, ali rekoh daj sta das 😀.

Prvo je jutros izgledalo da izlaze dva sunca: Par sati kasnije je izgledalo ovako: Jos kasnije, na putu prema gradu (slikano iz voza, zato je malo mutno): Na kraju me nije mrzelo da se vratim jednu stanicu da bih uslikala i ovo (i da kasnije cekam sledeci voz deset minuta na -18): Majka Priroda nas je danas u Stockholmu castila retkim halo fenomenom koji nastaje kad je vazduh zasicen kristalima leda. Jeste da je uzasno hladno, ali vredelo je ovog spektakla.

Uvek rado procitam ove tvoje pricice iz zivota i zavidim ti na informacijama 😀. U Svedskoj nema sanse da saznas ovakve detalje, osim ako nisi neki insajder. Mediji su bas skrti s informacijama, posebno onim s lokala, a pitanje je koliko i sami znaju. Sto Tegnell i njegovi kazu na svojim konferencijama - to nam je. Ipak, na sajtu na kom pratim razvoj situacije, i koji se apdejtuje svaki drugi ili treci dan, vidim da raste broj novih slucajeva od kada su uopste poceli da testiraju vakcinisane; donedavno se nije moglo, cak i ako je neko imao simptome, a kamoli bez njih. Takodjer me iznenadilo sto su na tom sajtu poceli posebno da objavljuju omikron slucajeve. Do sada je registrovano cetiri. Sto se vakcinacije trecom dozom tice - traljavo. Vakcina ima, ali ne i medicinskog osoblja koje moze da ih daje, tako da smo jos uvek na grupi 65+. Medju njima je mnogo onih kojima je proslo sest meseci od druge, ali jos ne mogu da dobiju trecu. Tek kad se tu zavrsi, preci ce se na mladje grupe. Niko nema pojma kada ce to biti i kako ce ici. Bar u okruzima s vise ljudi, kao sto je stockholmski. Sad nesto najavljuju i moguce ponovo uvodjenje preporuke za nosenje maski u javnom prevozu, te za rad od kuce. Za sada to nije ni preporuceno, a obavezno nikad nije ni bilo. Jos jedna zanimljivost. Oglasio se onaj matematicar koji prati sirenje virusa na osnovu analize otpadnih voda u Stockholmu. Proleca 2020 je ustanovio da je kolektivni imunitet u tom trenutku bio oko 15% i prognozirao da ce do leta te iste godine biti oko 80%, sto bi moglo da se smatra dovoljnim. Sad priznaje da se zeznuo u prognozi i saopstio da u ovom trenutku oko 66% stanovnika Stockholma ima antitela. Drugim recima, nista od kolektivnog imuniteta bar do leta 2022.

Sigurno je kombinacija ovog svega sto si nabrojao, znaci mlada populacija, mnogo nedetektovanih slucajeva, a verovatno igra ulogu i topla klima i boravak na otvorenom. Ono sto sigurno nije u pitanju su genetske predispozicije, jer su ljudi poreklom iz Afrike jednako podlozni zarazi kao i svi drugi. U prilog tome govori svedska statistika s pocetka pandemije kad su upravo te etnicke grupe bile najugrozenije i imale mnogo mrtvih. Ali opet su bile socioekonomske prilike u pitanju, i nista drugo. U ovom slucaju zivot vise generacija pod istim krovom, vece koriscenje javnog prevoza, poslovi koji se ne mogu raditi od kuce.

Ja od svog oca nisam cula mnogo prica o njegovoj jna karijeri nakon sto je dobio infarkt i penzionisan, a tada sam imala nekih 17 godina. Nakon toga to vise nije bila tema u nasoj kuci, skoro da je bila tabu. Iz godina pre toga, secam se beskrajnih zalopojki o nepotizmu, karijerizmu, uvlacenju nadredjenima zbog napredovanja i sitnih privilegija, nepravdi, mobingu… Otprilike isto ono sto bi se i danas moglo cuti od zaposlenih u drzavnoj upravi ili drzavnim preduzecima, ni vise ni manje. Ali za razliku od Urosa, ja sam imala priliku da upratim jos jednu generaciju oficira JRM, onu mog brata. Tu vise nije bilo onih koji su na akademiju dosli da se najedu i nauce da plivaju. Naprotiv, polagao se ozbiljan prijemni ispit kroz koji je mogao da se provuce tek manji broj onih iz srednjih vojnih skola; uglavnom su ulazili oni koji su zavrsili obicne gimnazije, i to s najmanje cetvorkom iz matematike i fizike. I to za obican nauticki smer. Za onaj tehnicki se trazilo i vise. O opstem i tehnickom znanju koje je moralo da se usvoji na akademiji da i ne pricam. Ti ljudi su bili u ranim tridesetim kada je poceo rat, taman sa sedam-osam godina radnog iskustva, mnogi s porodicama i sitnom decom. Zavrsili su kako koji, mnogo romana je tu zivot ispisao. Ali ne znam nikoga da je kasnije mogao da upotrebi to znanje steceno na akademiji. A imali su ga mnogo, iz raznih oblasti, sta god neko o njima danas mislio. Sada su to ljudi pred penzijom. Neki su je stekli na vise-manje redovan nacin, ali vecina je ceo zivot pabircila neke sitne poslove sto bas i nije osnov za mirnu starost. Ali i dan danas ce se naci neko da im spocitava kako im je u ex yu bilo super i da bolje nisu zasluzili. Licno znam mnogo takvih prica, i ni na jednoj ne bi trebalo zavideti.

Svedska je danas prepodne dobila prvu zenu premijera u istoriji. Premijerka je posle podne podnela ostavku, tako da u istoriju ulazi po jos jednom osnovu, dakle po osnovu nakraceg premijerskog mandata ikad. Ali koliko sutra ce to vec nekako da se resi, tako da nema nista od nemira u Svedskoj, zdravo 😜.

Svakako je trebalo da se suprostave, bas kao sto su to uradili i vodoinstalateri, lekari, gradjevinci, prosvetari, postari i svi ostali u ex yu 😉. Doduse, ne znam na kakvo suprostavljanje si mislio. Nesto kao Apis ili vise onako Idi Amin tipa? I pre svega, kome tacno da se suprostave? Gorenabrojanim pojedincima ili svojim komsijama i sugradjanima zatrovanim nacionalizmom? Da udare po medijima, razoruzaju TO i paravojske, razbucaju pomahnitalu bandu po lokalnim samoupravama i satru svakog ko uzvikne neku parolu ili ispise grafit? Inace, u pravu si da su se spremali za borbu protiv SSSR i NATO. Ali za bratoubilacki rat nisu. Mislis li da je trebalo?

U Splitu je bilo mesano. Bilo je cisto vojnih zgrada, ali i dosta pojedinacnih koje je vojska kupovala na ”trzistu”. Kad bi se delilo vise stanova odjednom, a obicno je bilo tako, ponekad je moglo da se bira, tj da se dogovori s kolegama kome sta vise odgovara. Tu se moglo stosta zakljuciti o onima koji su radije birali vojne zgrade (ako su mogli da biraju) i onima koji su zeleli da zive s civilima. Kad je poceo rat, pokazalo se da je ovo prvo ipak bio bolji izbor. Aktivni oficiri nisu imali mnogo izbora, ali penzioneri su bar mogli da ostanu, jer na samom pocetku niko nije kidisao na njihove stanove, pa nisu imali onih neprijatnosti, ukljucujuci i pretnje, koje smo imali mi u mesovitim. Kako se kome zalomilo, ali u principu su bolje prosli oni u cisto vojnim, iako su to u pravilu bili oni zadrtiji primerci. Ovi open minded netipicni oficiri sto su hteli drugacije komsije, oni su cesce nagrabusili.

Sad vec moram da ti kazem da lazes, jer nikakve specijalne prodavnice za vojna lica nisu postojale nikad, ni sezdesetih, a kamoli osamdesetih. Posebno ne neke gde su se mogli kupiti bilo kakvi prehrambeni proizvodi, a ponajmanje deficitarni. Postojalo je ono sto je Uros pomenuo, gde su se kupovale uniforme i sto se zvalo 22 decembar. Zimnica se nije delila preko njih, taman posla, vec na isti nacin kao sto su to sindikati radili po ostalim preduzecima. Dobijes sledovanje na radnom mestu i nosis kuci. Gde je tvoja strina nabavljala sve te stvari, ne znam. Ako ti je stric imao neki visi cin, mozda u nekoj ”berjosci” za odabrane iz celog drzavnog vrha, ne samo vojnog. Ako nije, mozda je i drpisao iz nekog magacina, pa nisu hteli da vam kazu. Prodavnice samo za vojna lica nisu postojale, to je necija izmisljotina. Verujem da nije tvoja, ali poverovao si nekome kome nije trebalo. Ne pada mi na pamet da branim vojni establishment niti bilo kakvu drugu elitu tog vremena. A i ti bi svoju zlu volju mogao da ogranicis na njih, umesto sto pokusavas da uvaljas u blato hiljade casnih ljudi kojima su mnogi u to vreme kao zavideli, ali bas kao sto Amigo rece, niko se ne bi s njima menjao. Ni po cenu tih satro enormnih plata, ni stancuga, ni ostalih izmisljenih privilegija. Ovde zavrsavam raspravu s tobom na ovu temu, a ti nastavi da verujes u bajke. Vidim da ti to mnogo znaci, pa necu vise da ti rusim sneska.

Ti si bas resio da se nacisto zakopas. Sad ce ispasti ne samo da su vojna lica pazarila kojesta u nekakvim prodavnicama u koje drugi nisu imali pristupa, nego su jos i dobivali deficitarne namirnice za koje su drugi morali da stoje u redovima i placaju duplo?!? Najblaze receno, neposteno je ovo sto pises, jer tako nesto nikad nije bilo. Dopustam da si bio i da si jos uvek u zabludi, i nisi jedini. Ali ne mozes mi reci da si svojim ocima video nesto sto se nikad nije desilo. Naprotiv, u vreme nestasica svi su imali ponekog bliskog rodjaka zaposlenog u prodavnici, da im dojavi kad dolazi takva roba, a porodice vojnih lica po prirodi stvari nisu. To su one sitne vezice koje olaksavaju zivot, o kojim sam gore pisala. Sitne privilegijice onih koji su ”odavde”, na koje se i ne misli i obicno se uzimaju zdravo za gotovo, a ciji nedostatak se itekako primecuje kad ih ti nemas, a vecina oko tebe ima. To je jedna od specificnosti zivota oficira nekadasnje JNA i njihovih porodica. Nista posebno strasno, ali valja napomenuti kad ste se vec raspisali o bahacenju po turbo hotelima, dobijanju ekskluzivnih stanova i ostalim nikada postojecim privilegijama oficira JNA.

Zao mi je sto bas ti tako mislis. Oficiri JNA nisu bas odreda svi ziveli kao bubrezi u loju. Jesu oni na najvisim polozajima, ali to je bio slucaj i u Posti ili bilo kojoj drugoj drzavnoj ustanovi. U vojsci nisu svi bili generali, kao sto ni u Posti nisu svi bili direktori. Sitna boranija, a tu spada vecina oficira jeste dobijala stanove, ali su ih dobijali i ljudi zaposleni u drugim firmama. S tim da vojna lica nisu mogla da koriste stambene kredite i druge alternative za resavanje stambenog pitanja, vec samo stanove. A na njih se cekalo poprilicno, sta god ti mislio. Ja sam vise od pola svog detinjstva provela u podstanarstvu i to su jos bila seecna vremena; kasnije je bilo jos teze. Nikad se nisam kurcila po bilo kakvim letovalistima, mada znam da ih je JNA imala. Medjutim, grad u kome smo ziveli bio je prepun odmaralista svi mogucih firmi diljem ex yu, opstina, ustanova…, a ta odmaralista su bila prepuna ljudi koji su u njima letovali po subvencioniranim cenama. Licno nisam bila ni u jednom vojnom hotelu, nikad, ali je moj otac bio jednom u Igalu. Na rehabilitaciji posle infarkta. Ne znam da li se i to broji u privilegije. Svakako nijedne druge ne mogu da se setim. Ali znam da sam cesto osecala nedostatak sitnih veza i vezica, koje su moji vrsnjaci imali na sve strane i koristili po potrebi. Mi veciti dosljaci na to nismo mogli da racunamo i to se osecalo u svakodnevnim stvarima. Sindikati, zimnice, polutke…. Aman, sad ce i to ispasti silna privilegija vojnih lica, nesto sto niko u toj Jugi nije imao, samo oni 😀. Da sam jucer umrla, ne bih ni znala sta sam sve u zivotu propustila 😂. Izvini, ali ovo je neopevana glupost.

Zanimljivo mi je kako se svaka rasprava na ovu temu, ukljucujuci i prethodni forum, uvek vrti oko JNA, kao da je ona bila jedini faktor koji je mogao da spreci taj rat. A nije, proizlazi iz vecine postova, zato sto su oficiri srpske nacionalnosti svi odreda bili nacionalisti i/ili komunjare (necerovatno, ali istinito, u ovom slucaju moze i oboje). Oficiri JNA drugih nacionalnosti tako ispadaju svi ispravni, maltene pacifisti, jer su izabrali pravu stranu, a oni prvi ostali na krivoj. Posebno me iritira kad se postupci onih oficira koji su se s gomilom golobradih regruta zatekli negde u Hrvatskoj, objasnjava kroz istu prizmu kao postupci onih koji su donosili odluke po generalstabovima i ministarstvima. Kao da su bili u potpuno istoj situaciji i imali jednaku mogucnost izbora. I kao da po toj istoj Hrvatskoj nisu vrsljale horde dobrovoljaca i pravih pasa rata, i to obe provinijencije, do zuba naoruzani i opasni, i onda je neki porucnik JNA s nesto vojnika i skoro bez logistike, trebalo svima da im doaka i zavede red. Sve drugo ga cini barabom i zlocincem, i izgleda da ce to tako ostati zabelezeno u istoriji.

Pa sad, ta porodica bi mogla malo i da razmisli koji od nevakcinisanih clanova je tom coveku preneo virus, u dovoljnoj kolicini da ga zarazi i ubije. Da su svi u njegovom najblizem okruzenju bili vakcinisani, moguce da bi i on danas bio ziv. Cak i ako je, kao sto pretpostavljam, bio stariji i s pridruzenim bolestima.

Znam na koju raspravu mislis. Ljudska prava ne mogu biti urodjena, jer nisu licne osobine. Tacno je reci da su univerzalna, sto znaci da se sticu samim rodjenjem u zemlji koja je clanica UN, a to znaci da je prihvatila i ratifikovala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Tim cinom je pomenuta deklaracija postala deo pravnog sistema te zemlje. Ali to nije obican pravni akt koji se moze direktno primeniti, u smislu evo vam ljuska prava, ili ukidamo ljudska prava, sta god. Naprotiv, to je samo ram u okviru kojeg zemlje donose svoje zakone, a koji opet ne bi trebalo da budu u suprotnosti s pomenutom deklaracijom. Da li su u suprotnosti ili nisu, ne pise u deklaraciji za svaki pojedinacni slucaj, niti o tome odlucuju lokalna pravosudja. Jedini nadlezan je medjunarodni sud. U vezi s vakcinacijom, ako se ista zna o sadrzaju i funkcionisanju sistema ljudskih prava, onda je i jasno da deklaracija ne pominje nijednu oblast koja bi se nedvosmisleno i direktno mogla vezati za vakcinaciju ili covid mere. To znaci i da ne postoje nikakve prepreke da drzave uvode bilo kakve mere, ukljucujuci i obaveznu, pa i prisilnu vakcinaciju. Tek ako bi antivakseri presavili tabak, tuzili drzavu za nesto sto jeste definisano deklaracijom (npr sloboda kretanja, tortura, pravo na zdravlje…) i dobili spor pred medjunarodnim sudom za ljudska prava, tek onda bi se moglo govoriti o krsenju ovih prava. Ali znajuci profil antivakserske druzine, tesko da se to ikada moze desiti. Urlanje o ljudskim pravima po ulicama, trgovima i medijima je prazna prica, dok nema nijedne presude u konkretnom slucaju, a koja bi bila toliko jasna, da bi se mogla koristiti kao presedan u svim slicnim.

Ma jasno mi je. Ocito nije bio taj mentalni sklop koji se u vojsci ocekuje, tako da je svakako bilo dobro za njega sto je tako uradio, pa makar i uz tu cenu. Verujem da je imao bolji zivot nego sto bi imao da je ostao u vojsci. Sad cu da se nadovezem i ispricam istoriju muskog dela moje porodice. Tu istoriju cine tri generacije oficira, a proteze se od prvih dana prve Jugoslavije do poslednjih dana poslednje. Mislim da je zanimljiva jer nijedan od te trojice nije bio tipican oficir, onako kako se zamislja. Ustvari, uz oca i brata sam upoznala prilican broj takvih netipicnih. Bilo ih je mnogo vise nego sto se obicno misli. Neretko avanturisti i nemirne duse, kojima je besplatno vojno skolovanje bilo nacin da se rano osamostale. A posle vise nije bilo povratka, bar ne lakog i jednostavnog. Deda mi je otisao u oficirsku skolu da bi pobegao iz sela, jer mu se nisu cuvale ovce. Zavrsio je i postao potporucnik neposredno pred prvi svetski rat. Presao je Albaniju i dobio Karadjordjevu zvezdu s macevima. Zahvaljujuci tome, karijera mu je isla dobro, iako on sam nije pokazivao neki entuzijazam, bio miran i povucen covek. Na samom pocetku drugog svetskog rata je zarobljen i interniran u Norvesku. Tamo je proveo ceo rat, u vise-manje ropskim uslovima, na nekoj farmi. Vratio se posle oslobodjenja i nije zeleo da se ponovo aktivira iako je nudjen, obzirom da je bio profesionalac, a nije se petljao s cica Drazom i ostalim cetnicima. Izvukao se na bolest, sto nije bilo fejk, jer je zarobljenistvo ostavilo traga. Umro je od leukemije, pocetkom sedamdesetih. Deda se nije mnogo mesao u roditeljski posao i vaspitanje mog oca i njegove sestre, ali je zato moja baba bila opaka zena. Nije je impresioniralo sto je moj otac polozio prijemni na glumi, i htela je da on studira nesto ozbiljno, neku tehniku. A on je bio pesnicka dusa. Imao je i nekoliko knjizevnih nagrada. Jednu mu je urucio licno Ivo Andric (i tom prilikom mu savetovao da odraste i ozeni se, pa tek onda nastavi da pise). I kao sto se deda obreo u vojsci da bi pobegao od ovaca, tako i moj otac, ali da bi pobegao od lude majke. S tim sto je ta njegova vojska trebalo da bude sto dalje od nje, pa je ispala mornarica. Ali od ove moje trojice, taj je ponajmanje bio za vojsku. Dobio je infarkt u 45-oj i ekspresno poslat u penziju, na obostrano zadovoljstvo. Niti je on mogao vise njih da gleda, niti oni njega. Brat nije ni od koga bezao, ali je hteo motor, sto roditelji ne bi mogli da mu priuste da su morali da mu placaju studiranje na civilnom fakultetu. Tako je i on zavrsio na vojnoj akademiji, nikad prilagodjen i podoban, kao sto sam opisala u prethodnom postu. Njegova vojna karijera je bila jos kraca, zavrsila se 93-ce, i od tada je civil. Sve u svemu, tri generacije i oko 60 godina sluzenja narodu, malo li je? Cetvrte nece biti, jer moj brat (prema sopstvenim recima, srecom!) nema musku decu, a od mog sina nema vajde. Taj ni dan danas ne moze da mi oprosti sto sam jednom u njegovim ranim dvadesetim, dok jos nije znao sta zeli da bude kad poraste 😀, pomenula mogucnost da ode na osnovnu obuku u svedsku vojsku, dobar je merit za bilo koji kasniji posao. Kad me nije progutao, nikad mi vise tako nesto nije palo na pamet😂. Eto, izvin’te na dosadi. A mozda je nekom bilo i zanimljivo. Naravoucenje: Nije oficir sve sto nosi uniformu i ima mrk pogled. Neki su tamo i zalutali, ko zna iz kojih razloga, i tamo ostali dugi niz godina. U slucaju moje porodice, kroz vise generacija. S druge strane, ne znam nijednu profesiju koju okolina percipira toliko kao klonove, potpuno deindividualizovane, jer boze moj, svi znaju da ispod slema (sapke, beretke…) mozga nema.

Evo ti dole dve slicice koje prikazuju kretanje nezaposlenosti u Svedskoj i EU (druga slika), i aktuelnu nezaposlenost zakljucno s julom 2021 (prva/gornja slika). Samo u Spaniji, Grckoj i Italiji je nezaposlenost veca, ali to tamo nije nista novo. Svedska ima najveci pad zaposlenosti od pocetka korone od svih EU zemalja! Ako je to tebi spasena ekonomija, onda nista. Mislim, znam da ima i drugih pokazatelja uspesnosti, osim nezaposlenosti. Pitanje je samo ko ima koristi od takvog uspeha. U Svedskom slucaju, svakako ne oni koji su umrli, a ni oni koji nisu, ali su izgubili posao i jos uvek ne mogu da nadju drugi.

Ne bih ja rekla da je ovde glavni problem bio sto je izasao iz zemlje, nego ako je bio pitomac Vojne akademije (ono tvoje oficirska skola zvuci malo kao iz prvog svetskog rata, mora da je ipak bila akademija), onda je bio u vojnoj sluzbi, ziveo u kasarni, a nju ne mozes da napustis kad ti se cefne. Te uslove je prihvatio kad je upisao tu skolu i sigurno da je mogao iz nje da izadje, postane civil i posle radi sta hoce. Ali ja bih rekla da je tu bila mladost-ludost, kad hoces sve i to odmah, ne razmisljas o posledicama. E sad, to sto je uradio, tesko da je bila izdaja, ali jeste dezerterstvo. Za to se dobijao zatvor, pa bi ga tvoj stric svakako zaglavio da se vratio pre nego sto mu je ”oprosteno”. Moj brat je takodjer bio na akademiji, osamdesetih. Sam bog zna koliko je puta lezao po pet dana vojnog zatvora. Svaki put kad bi preskocio ogradu i otisao u grad bez dozvole. Ili kad bi izasao s dozvolom, a dosao kasnije nego sto je trebalo. On je bio jedan od retkih pitomaca koji je bio iz istog grada gde je bila i akademija, tako da je tu imao drustvo iz srednje skole i drustvo motordzija. Nije bilo te sile koja bi ga zadrzala ako je bila neka zurka ili moto-trka, ali to je imalo svoju cenu. Ponekad je uspevao da se provuce, a da ga ne vide, ali retko. Tako da tvom stricu avanturisti svaka cast sto je poslusao svoje srce. Prilicno sam sigurna da je bio cool lik, ali ne ide bre da se samo tako pokupis kad si pitomac vojne skole 😀. Verovatno je trebalo da prodje izvesnu proceduru, a bogami i da plati to sto se pojelo, popilo i gde se zivelo za vreme provedeno na skolovanju.

Ja ne kontam sta ti zelis da kazes. Vidim da je tvoj prvi stric, kao polaznik vojne skole, akademije, cega god, bio pod vojnom onavezom kad je resio da zbrise u Italiju. Nije je mogao ostaviti iza sebe i biti kao bilo koji civil. Ako nista, svaka vojna skola obezbedjuje svojim polaznicima sve, od odece, preko hrane do udzbenika, pa i to stvara izvesnu obavezu. Ne mozes samo tako nestati. Znaci, nista specificno za ex yu. Drugi stric ti je, kako vidim, bio maloletan. Takav ni danas ne bi mogao da napusti neku civilizovanu zemlju bez saglasnosti roditelja, tako da ni tu ne vidim neki znak neslobode vezan za ex yu. Naprotiv, nema nista normalnije nego da zaustavis tinejdzera kojem je dunulo da bezi u inostranstvo😀.

Svedska opet ima svoj nacin pristupa situaciji, mimo ostatka Evrope i sveta. Od 1.novembra nema vise nikakvih ogranicenja, cak ni rad od kuce se vise ne preporucuje. Maski i slicnih stvari nikada nije ni bilo, kao ni interesovanja javnosti za to sta se dogadja u okolini, tako da korona polako odlazi u zaborav. Broj obolelih je u blagom rastu, otprilike na nivou od pre godinu i po, dnevni broj umrlih jednocifren, pa bi se reklo da je sve u redu. Ali (to ali koje uvek srecu kvari) sve ovo je uz bitnu ogradu. Naime, u Svedskoj se od 1.novembra vise ne testiraju ljudi koji su vakcinisani ili su prelezali koronu u zadnjih sest meseci! Samo oni koji nisu nista od toga, plus da imaju izrazene simptome (izmedju ostalog temperaturu vecu od 38 najmanje pet dana). S druge strane, u grupi od nas dvadesetak koji radimo zajedno i u svakodnevnom smo kontaktu, imam dve koleginice kojima je dijagnostikovan post covid, i koje i danas imaju izvesne tegobe. Nijedna od njih nije videla lekara ili sestru u toku bolesti. Jedna je testirana pozitivno kucnim testom, druga ni to. Sticajem okolnosti znam da se, bar ovde u Stockholmu, svi koji leze u bolnici, iz bilo kog razloga, ipak testiraju. Nekako izgleda da se zdravstveni sistem i dalje stiti, dok je stanovnistvo definitivno pusteno niz vodu. Treca doza vakcine za ispod 65 godina jos uvek je samo u najavi, iako ovih dana istice sest meseci od druge doze onima koji su je prvi primili. Sve u svemu, u Svedskoj stvarno ispade najsmesniji virus u istoriji. Prosto da se covek zapita zasto smo se i onoliko cimali. Glavu u pesak i uzivaj!

Ja sam prvi put bila u inostranstvu 1969, naravno u Trstu. Isla sam s mamom, njenom prijateljicom i njenom cerkom (koja je bila moja prijateljica). Tate su ostale na granici, jer su bili vojna lica i jer im se nije isplatilo da traze dozvole za tih par sati. A ni mamama nije bio problem da same voze po tom nekom inostranstvu. Danas ih se ne bi mnogo upustilo u takvu avanturu, sta ako se nesto desi i tako to. U prvoj polovini 70-tih sam s roditeljima bila jedne godine na letovanju u Bugarskoj i jedne u Grckoj. Oba puta je tata trazio dozvolu, ali ne pamtim da je to bio neki problem. Veci problem je ispao sredinom 80- tih. Tada sam bila na studentskoj razmeni u Svedskoj, pa mi je sledece godine moj tadasnji dasa Svedjanin dosao u posetu. Posto sam imala neki ispit na faksu (ili je to bio samo izgovor jer mi se nije druzilo s njim, ne pamtim vise) ode on sam u Pulu, gde sam rodjena, da mi obilazi ”korene”, a ja ostanem u Zagrebu. Pre toga sam mu pricala kako sam kao mala bila ponosna sto znam svoju adresu, pa cu reci cika milicajcu ako se izgubim. I moj hrabri Viking pravo na tu adresu! Raspitivao se po zgradi o mojoj porodici, koja se odavno odselila i nasao ljude koji nas pamte. Cak ga i kafom ponudili, caskali s njim na nekakvom engleskom. Posle toga je, naravno, moj brat, koji je u medjuvremenu zavrsio Vojnu akademiju, isao na raport povodom dogadjaja. Mislim, Viking ga je malo preterao😀. Odes u zgradu punu vojnih lica i raspitujes se o nekom od njih. Tatu nisu cimali jer je vec bio u penziji.