vilhelmina

Za one koji zele da uce od najboljih: Akademik Stevanović, SANU: nepovratne posledice u slučaju izgradnje rudnika litijuma Znaci, ne samo Rio Tinto, nego niko. Nema tog monitoringa koji moze da spreci svakovrsnu i ireverzibilnu devastaciju ovog podrucja, pa i sireg, ako se na njemu izgradi rudnik litijuma.

Upravo sam se bocnula trecim fajzerom. Konacno se docekalo, a da li ce biti neke vajde, videce se. Cerka i zet dobili drugu dozu u augustu i oboje sad bolesni. On pokupio virus od nevakcinisane balkanske budale i preneo njoj. On dosta jak kasalj, ali bez temperature; ona bez kaslja za sada, ali vec treci dan oko 38 C.

Toksicna kombinacija srpskih vlasti i Rio Tinta jeste najveci, ali nije i jedini problem. Proizvodnja litijuma je u ovom trenutku problematicna sama po sebi. Mozda nece biti kada i ako se razviju nove tehnologije, ali za sada je tako. Po okolinu relativno bezopasan nacin njegove proizvodnje, isparavanjem vode koja ionako nije za upotrebu zbog visokog sadrzaja litijuma, a koji se primenjuje u Cileu, za Evropu nije dovoljan. Oni hoce svoj izvor i da ne zavise od ostatka sveta. Ali u evropskoj javnosti postoji i zustra debata o tome da li je u redu izloziti tolikom zagadjenju jedan deo Evrope da bi se drugi oslobodio ovisnosti o fosilnim gorivima i zagadjenja koje njihova upotreba znaci. U toj debati se ne pominje nikakav Rio Tinto, vec nacini dobijanja litijuma kopanjem rude iz zemlje, koji su uvek opasni za okolinu. Australija, USA i Kina sa svojim ogromnim prostranstvima i nenaseljenim delovima mogu to da si dopuste, ali Evropa je premala i pregusto naseljena za tako nesto. I hajde kad se tako nesto pokusava u vec devastiranim podrucjima gde od ranije postoje rudnici i nema potrebe da se bilo ko raseljava i menja koliko-toliko siguran nacin zivota za rizicnu buducnost (primer granice Ceske i Nemacke, ako uopste bude nesto od toga, a ja mislim da nece). Ali u Srbiji se radi o eksperimentu koji nikada i nigde u svetu jos nije sproveden, jer su svi postojeci rudnici litijuma u nekakvim pustinjama i daleko od naseljenih mesta. Zato ne bih rekla da je jedini problem u srpskoj vlasti i njenoj korumpiranosti. Ima nesto i u litijumu samom. Mozes da ga pitas i koju korist ima Sierra Leone od dijamanata ili Nigerija od nafte. Bane sigurno ima odgovor 😀.

Problem u danasnjoj Srbiji, i kad su u pitanju rudnici, ali i fabrike, jeste sto se stranim investitorima daje neka vrsta eksteritorijalnosti. Nije jasno postavljeno gde prestaje sloboda privatnog investitora, a gde pocinje njegova obaveza postovanja domacih zakona. Nesto mi kaze da je to i namerno. Rezultat je skolski primer trafikinga u Zrenjaninu, a to sigurno nije jedini takav primer; samo je jedini do sada otkriven. Bojim se da i eventualni rudnik litijuma samo tako moze da funkcionise. Ne verujem da Rio Tinto, koji se sada ponasa kako se ponasa, planira da danas-sutra zaposlenima garantuje sindikalna prava i evropske norme zastite na radu, i prilicno sam sigurna da racuna na vrlo jeftinu radnu snagu. Ako srpski radnici budu skuplji i zahtevniji od vijetnamskih ili onih iz Bangladesa, a bice, nece ni Rio Tinto pristati da bude u gorem polozaju od kineskih investitora u Srbiji. Model vec imaju, samo ga treba primeniti. Koju ce onda korist drzava Srbija imati od svega toga, osim te rudne rente?

Nije bas tako jednostavno. Na tragu onog sto je Div gore napisao, moze se desiti da neko koga ti percipiras kao sVrbendu napise nesto s cim se ja slazem, iako se mozda u 99% stvari ne slazem s njim. Ako ga ti tada oznacis kao nacionalistu, ja cu se osetiti prozvanom, a ne bih da sam pripadnik neke druge nacije, koja nikako ne moze da se poveze s terminom sVrbenda. Zato mislim da bi izraz trebalo izbegavati. Ima drugih nacina da se izrazi neslaganje, pa i da se uvredi ako bas mora. Ali da to po mogucnosti bude na licnoj osnovi, pa moderacija neka ceni da li je prihvatljivo ili nije. To jeste tezi i rizicniji put za onog ko vec ne moze da odoli da uvredi sagovornika, ali je i posteniji, jer ne uvlaci druge. No za licne uvrede treba imati izvesnu hrabrosti. Lakse je nekoga okarakterisati kao deo neke difuzne, ne bas definisane, ali svakako prokazene grupe.

Nijednom ti se nisam obratila uvredljivim tonom, osim sto sam primetila dozu nadmenosti nakon sto te moderator onako nicim izazvan nahvalio. Ali ja to ipak ne bih nazvala uvredom. Ni u postu koji si citirao nisi mogao naci nista uvredljivo. Povredjena sujeta je vec nesto drugo; to nije do mene, nego do tebe. Smajli koji se cereka i ovo boldovano sasvim sigurno nisam nicim zasluzila. Hvala i dovidjenja. Edit, da ne bude zabune: Ono sto si citirao je bio odgovor Cyber, ciji patronizirajuci i prilicno uvredljiv stil obracanja meni je poznat diljem bivseg i sadasnjeg foruma.

Ne treba ti da budes tema, ali nisi ni jedini pozvan i kompetentan da raspravljas na ovu temu, i to je ono na sta ja, a verujem i drugi ovde reagujemo. Tvoje znanje i strucnost bi svakako bili presudni da smo mi ovde druzina koja namerava da se bavi proizvodnjom litijuma, pa ne znamo da li nam je bolje da kopamo u Jadru, u Ceskoj ili na nekom trecem mestu. U tom slucaju bi nam bilo vrlo bitno gde je veci procenat litijuma u steni, kako ga na najbolji nacin iskoristiti, koliko ce to da nas kosta i koliku ce dobit da nam donese. Ali necemo mi da otvaramo rudnik, nego privatna kompanija Rio Tinto. Mi ovde raspravljamo kako ce to da utice na okolinu i tu vise nisi jednako kompetentan. Ima nas ovde koji bolje od tebe poznajemo funkcionisanje ekosistema generalno i u uslovima promena u bitopu, rizike sirenja negativnih uticaja tih promena prostorno i vremenski, ima ljudi koji bi mogli nesto i o ekonomiji (ali ne u smislu profita kompanije, nego u smislu radnih mesta, budzetskih prihoda i slicno), ima ljudi koji mogu da kazu koliki je potencijal tog zemljista u smislu poljoprivredne proizvodnje koja se u slucaju otvaranja rudnika gubi, ima i onih koji bi mogli o demografiji i kakve bi posledice (dobre i lose) jedna tako velika promena mogla da donese… Previse je ovo kompleksno pitanje da bi moglo da se svede na jedan profil strucnog obrazovanja. Pa i kada se svi pomenuti izjasne, ostaje pravo lokalnog stanovnistva da kreira svoju buducnost u pravcu u kojem zeli. A i pravo ostalih gradjana Srbije da se odrede prema nacinu na koji se cela ova stvar vodi, jer to lako moze postati presedan za sve buduce slicne situacije. Ovo sam napisala samo i jedino u svrhu boljeg razumevanja ubuduce i verujem da ces to tako i shvatiti.

Nadam se da se salis 😀. Demokratija su procedure, samo beskrajno postovanje ubitacno dosadnih procedura, i nista drugo. I to jednako u slucaju donosenja i povlacenja prostornog plana, kao i u slucaju sklapanja ugovora, davanja saglasnosti na ovo i ono, kontrole postovanja propisa u vezi transporta i koriscenja sumporne kiseline, you name it… Ovi se sapleli na prvom koraku; sta da se ocekuje ubuduce? Da bar Rio Tinto nema takvu losu reputaciju, pa da se nadas da ce bar oni raditi po nekim opstim standardima. Iz ciste navike, ako ni zbog cega drugog. Ali i tu mrka kapa. Oni ce raditi kako im je najjeftinije, sta god to znacilo i koliko god stetno po okolinu bilo, a ovi nasi ce im sve aminovati i zmuriti na oba oka, ako treba.

Ako do sada nisam bila jasna, da pojasnim. Upravo ovo je to sto baca sumnju na sve aktivnosti Vlade Srbije vezane za Rio Tinto, a svakako ih ne preduzimaju na svoju ruku, nego u dogovoru, a lako moguce i uz izvesnu naknadu. Dakle, opstinski odbornici su ti koji donose odluku i to ne bi smelo da bude ovako formalno. Predsednik republike, bez ikakvih nadleznosti po ovom pitanju, donese i objavi odluku u petak ili subotu, a pajaci iz opstinske skupstine u ponedeljak dignu ruke i to je to, bez ikakve rasprave. Ljudi, da li shvatate koliko je to strasno?!? Prozivela sam u toj Srbiji i devedesete i pocetak dvehiljaditih, ali ovako nesto niti sam videla, niti mogla da zamislim. Za Severnu Koreju znamo da se tako radi, ali pobogu, u mucenoj Srbiji! @Arsenije Pesic Jesi na ovu instituciju mislio onomad? Mislim, razumem ja da je meni lako da popujem iz dijaspore, a da se ljudima u Srbiji, ukljucujuci tebe, zuri da konacno negde krenete. Ali ovo ne vodi napred, nego samo nazad i jos dublje, i to krupnim koracima.

Oho, pa ti nas izgleda izvestavas s lica mesta, znaci insajder. Vest jos nije nigde objavljena, tek je 12. Sad si mi jos sumnjiviji 😀 (salim se, naravno!).

Mislim da nije posteno na ovaj nacin porediti ova dva projekta, jer je jedan jos na nivou sta bi bilo kad bi bilo, dok se kod drugog preduzimaju aktivnosti kao da je vec u toku. To sto zvanicno nista nije pocelo u Jadru je samo bacanje prasine u oci zabrinutim gradjanima, ali ocigledno ne dovoljno da se ne vide kuce koje je Rio Tinto vec otkupio i kojima je skinut krov, da ne bi slucajno mogle ponovo da budu koriscene. Ima li toga u Ceskoj? Je li i tamo menjan prostorni plan opstine, jesu li sprovodjene ostale pripreme kao da je stvar vec gotova, samo na osnovu burazerskog dogovora i uz cvrsta uveravanja da ce biti sredjeno? Gresis oko prostornog plana Loznice, jos jednog racuna bez krcmara ove vlasti. Jos nije povucen. Samo je glavni gazda rekao da to treba da se uradi, a kad ce ne zna se. Kao sto se ne zna ni kada ce ponovo biti aktiviran. I u tome jeste glavni problem - jedan svemocni covek koji u Srbiji odlucuje o svemu, koji vesto manipulise zastrasujucom masinerijom poslusnika koju je izgradio, i kojem zato normalan svet ne veruje ni kad kaze da je danas cetvrtak. U tome ja vidim glavnu razliku.

Ja nisam bila u Srbiji vise od dve godine, ali eto znam da je u gradu u kom zivis odrzan prvi skup pod nazivom Ekoloski ustanak jos aprila ove godine, kada Rio Tinto nije bio aktualan na nacin na koji je to danas. Na skupu je ucestvovalo vise hiljada ljudi, a posto si ocigledno propustio, izvoli na youtube, pa gledaj. Mozes da izguglas i zahteve, ima ih 13 i odnose se na razne oblasti. Ljudi koji su organizovali taj skup sve vreme (i pre i posle skupa), stalno su prisutni u onim medijima u koje im je omogucen pristup i koje ja uglavnom i pratim, plus drustvene mreze. Stvarno ne znam sta vise od toga ti ocekujes od njih. Da rese sve ekoloske probleme u zemlji ogrezloj u korupciji, s nepostojecim institucijama i zarobljenim medijima, koju vodi autoritarni i pohlepni rezim? Posao civilnog sektora nije da resava probleme, vec da na njih ukaze, da ih ucini vidljivima i ispostavi zahteve onima na vlasti. Ako informacije o njihovim aktivnostima redovno dolaze do mene ovako daleko od Srbije, onda bi mogle i do tebe. Pod uslovom da te zaista zanima ko su, sta i kako rade.

Ako cemo vec da sirimo temu na ostale ekoloske probleme i pokrete, razmisljala sam o tome sta je to sto ovu temu cini toliko vaznom za gradjane Srbije, pored onoliko drugih problema koji se olako prihvataju i s kojima se zivi bez veceg gundjanja. Dosla sam do toga da se radi o ruralnom poreklu mnogih ljudi i nekoj vrsti posebne osetljivosti na ”dedovinu”. Jeste da je to nesto sto ima i svoju mracnu stranu, u vidu stavova i ponasanja koje mi licno idu na zivce, ali u ovom slucaju se pokazalo pozitivnim. Ekoloske pokrete u svetu smo nekako navikli da percipiramo kao gradski hipsteraj koji nesto tripuje o povratku prirodi, a ne izlazi iz automobila i aviona. Da ne pominjem Gretu koja tek nema pojma o cemu govori. U Srbiji imamo nesto mnogo prizemnije, ali zato argumentovanije i jednako jako, ako ne i jace. Niko od srpskih ekologa ne bi spasavao svet, ali hoce da ujeda za svoje selo i dedinu njivu. Dobro ili lose? Ne znam i ne bih da se sada opredeljujem. Ali pamtim pocetke pokreta Odbranimo reke Stare planine, onda kad se jos nije tako zvao, prakticno nije ni bio pokret vec grupa besnih ljudi iz Temske, sela kod Pirota. Ja sam tada bila odbornik u optinskoj skupstini i clan IO. Radilo se o izgradnji minielektrane na Temstici i pocelo je bas ovako kao s Jadrom. U toku neke dve godine (2000 do 2002) investitor tamo neometano vrsljao, ovi se prvo cudili, pa posle poceli da se bune, kad su izvori oko sela poceli da presusuju i druge cudne stvari da se desavaju. Bio je i jedan odbornik, tezak namcor, koji nas je redovno smarao s tim, a mi ga proglasavali protivnikom napretka, evo bas ovako kao neki sad ove iz Jadra. Covek bio uporan kao mazga i na kraju ipak ubedio vecinu nas da ribe ne mogu da plivaju dva kilometra kroz cev i da jednoj kravi nije dovoljna kanta vode nedeljno. Projekat je tada stopiran, ali deo postrojenja, sistema brana, koji je do tada izgradjen i danas remeti prirodni tok voda i cini da potoci presusuju, a na drugim mestima se stvaraju bujice. Posle je dosla Rakita, Cuta sa svojom ekipom, i ostalo je istorija. Daleko od toga da ekoloska svets u Srbiji pocinje i zavrsava s Rio Tintom.

Ovo nije tacno. Itekako se cesto govori i o drugim ekoloskim problemima u Srbiji. Rio Tinto je trenutno u fokusu jer je lakse spreciti nego leciti, ali ja sam fascinirana koliko malih lokalnih ekoloskih pokreta ustvari ima u Srbiji. Daleko od toga da su svi posveceni Rio Tintu, ali ono sto ih je ovom prilikom ujedinilo i ucinilo vidljivim je bio Zakon o ekspropriaciji, a on se tice svih. Sta god vlast rekla, pokusaj da se taj zakon onako preko noci i na kvarnjaka donese, jeste bio zbog Rio Tinta, ali to bi otvorilo vrata pakla i za mnoge druge stvari. Zato je to ujedinilo ove pokrete, mnoge politicke stranke i gradjane. Ali blokade na lokalu su imale veoma razlicite zahteve. Ako sam ja odavde to upratila, cudi me da ti nisi.

Pa dobila si odgovor - u Ceskoj znaju da imaju zalihe rude iz koje mogu dobiti litijum, ali su jos daleko od price o samoj proizvodnji, posebno o nacinu izdvajanja litijuma iz rude. O tome na tvojim linkovima ima vrlo malo, skoro nista, jer do toga jos nisu dosli. U Jadru se vec radi vrlo konkretno i Rio Tinto je spreman da zapocne proizvodnju. Iako im informacije treba izvlaciti kljestima, ipak se zna i kako. Sto se njih tice, pitanje je samo kada. U Ceskoj je jos uvek pitanje da li ili ne. Zato se ne moze porediti. Mislila sam da sam bila dovoljno jasna.

Naravno da se zna koja tehnologija ce se koristiti - delimicno modifikovana i jadaritu prilagodjena, ali u osnovi ona ista koja se i do sada primenjivala. To sto Bane fantazira o nekakvim turbo inovacijama, plus poslovnim tajnama, nema mnogo veze sa zivotom. O studiji o uticaju na zivotnu sredinu si u pravu; ne moze se raditi ako nije poznat i javno obelodanjen svaki detalj tehnoloskog procesa. Ali mala ispravka - nju radi sam investitor. Nase institucije samo daju saglasnost na nju. Ziva nisam da vidim koje mudre glave ce dobiti taj zadatak.

Ma divno, nece je zagrejavati na 250 stepeni, samo do 100. I nece biti fluorovodicne, samo sumporna. Odmah mi je lakse. Ne mora se biti ni tehnolog ni hemicar da bi se znalo sta je sumporna kiselina. O tome se uci u sedmom osnovne. A Rio Tinto je nece u Jadru cuvati u specijalnim tankovima kao oni u Hamburgu, nego ce njom tretirati rudu na vise-manje otvorenom prostoru, dok ce nusprodukti tog procesa ostajati u okolini, gde ce ih padavine godinama ispirati i siriti dalje… Takodjer, ta kiselina mora nekako da dodje u taj Jadar, a ne moze drugacije nego onako kako Kronos opisuje. Ni tu ne treba biti poseban ekspert da bi se znalo koliko su to opasni transporti. Ti slobodno ponavljaj svoju mantru o emocijama vs zdrav razum, ali ovo su gole cinjenice koje bi svaki iole pismen covek trebalo da je usvojio ako ne u osnovnoj, onda bar u srednjoj skoli.

Citala i slusala sta su o tome rekli ljudi za koje smatram da moze da im se veruje. Daleko od toga da bih sada mogla da ti dam listu svih izvora, ali evo, trenutno mi padaju na pamet dva imena, Ratko Ristic, dekan Sumarskog fakulteta i Dragana Djordjevic sa Hemijskog fakulteta. Tema me interesuje jer je moja prva struka vezana za prirodu, tako da pratim i naravno, selektujem informacije. Litijum je definitivno tezak za izdvajanje jer za razliku od drugih metala nije skoncentrisan na jednom mestu nego je u prirodi rasprsen u sastavu velikog broja razlicitih stena. Takodjer je i vrlo aktivan, reaguje u dodiru s drugim supstancama i pravi kojekakva jedinjenja. Nije bas da ga iskopas iz zemlje i utovaris na kamion. Zato se i koriste razlicite tehnologije, zavisno od stene u kojoj se pojavljuje litijum i zavisno od toga cega jos ima u toj steni, tj od cega treba taj litijum ocistiti. To da ce se u postupku izdvajanja koristiti sumporna kiselina, potvrdio je sam Rio Tinto. Naveo je, doduse, i neke izmene u odnosu na ranije tehnologije, ali poenta je u tome da treba da im se veruje na rec. Njima, s onakvom reputacijom! Sto se mene tice, rizik je ipak preveliki. Evo linka o tome: https://rs.n1info.com/biznis/rio-tinto-tehnologija-prerade-jadarita-inovativna-i-bezbedna/ Rio Tinto je takodjer najavio i potrebu za jalovistem veoma velike povrsine. I to ne sluti na dobro jer je predeo Jadra relativno gusto naseljen i ispresecan vodotocima, ukljucujuci i podzemne vode. Negde sam procitala i izjavu Milosa Zemana da bi Ceska ovog trena pocela s iskopavanjem rude koja sadrzi litijum, ali ako moze negde drugde da se preradjuje. Jeste da je to Zeman, ali budala obicno glasno kaze ono sto drugi misle, ali drze za sebe.

Neko drugi sigurno moze bolje da objasni, ali ono sto ja znam o rezervama litijuma u Ceskoj i Nemackoj jeste da su velike, ali da se tek radi na razvoju novih tehnologija za izdvajanje litijuma iz rude. Tehnologija koju Rio Tinto namerava da primeni u Srbiji, a koja podrazumeva upotrebu enormnih kolicina sumporne kiseline i skladistenje jos vecih kolicina toksicnog otpada na mestu proizvodnje, tamo uopste nije opcija. Da jeste, proizvodili bi svoj litijum jos odavno, i Srbija nikom ne bi bila interesantna. Drugim recima, samo kopanje rude nije ni upola tako problematicno kao postupak izdvajanja litijuma iz nje i skladistenje otpada. Toksicnost tog otpada zavisi od tehnologije izdvajanja, a dodatnu opasnost predstavlja mogucnost da isti dospe u vodotokove. Kad bi ovo bilo reseno, ni eksploatacija litijuma ne bi bila problem, ni u Srbiji, niti drugde u svetu. Ovo je bilo cisto laicki, ali u grubim crtama je ovako.

Mislim da bi trebalo da znas koliko ce potraznja za litijumom trajati, ako vec pominjes potencijalnu dobit za Srbiju i njene gradjane. Ja recimo ne znam sta sve spada u tih 2+ milijardi investicija, ali mi nije daleko od pameti da tu ima dosta toga sto se moze ili fizicki preneti na drugo mesto ( masine, oprema…), ili primeniti na nesto drugo (projekti, strucnjaci, raznorazni know how…). Nece bas sve otici u vetar i Rio Tinto sigurno ima plan B. Bojim se da ga Srbija nema i da posledice ostaju stotinama godina, neke i zauvek. Jos ako je dobit samo kratkorocna, sto je bez odgovora na ono gore pitanje vrlo moguce, onda ce biti jako lose. Rio Tinto je preziveo dva svetska rata i mnogo ekonomskih kriza, pa ce preziveti i Srbiju i njen litijum, kad god da taj posao stane, a jednom mora. Ali neke Gvineje nisu prezivele Rio Tinto, i to mene brine. Institucije u Srbiji ce se graditi bar jos koju deceniju, obzirom na tempo kojim je to do sada islo. Rio Tinto ne moze to da ceka, pa koristi najbolje (za njega!) od ovih postojecih. I vidim da se za sada nimalo ne zale, naprotiv. I onda kod tih i takvih institucija gradjani treba da traze pravdu i zastitu? Ne zameri, ali mene to podseca na Kostunicino insistiranje na legalitetu, a sad znamo da je upravo to kostalo glave najboljeg premijera kojeg je Srbija ikad imala i kakvog ce jos dugo moci samo da sanja.

Zanemaricu sarkazam u tvom odgovoru, pa cu svoju argumentaciju poceti naoko jednostavnim pitanjem: Koliko ce dugo jos litijum biti aktualan za svrhe u koje se danas koristi? Imas li odgovor na ovo pitanje? Vrhunski strucnjaci u Svedskoj ga nemaju, i to je jedini razlog zbog kojeg ne zagovaraju iskopavanje litijuma, vanadijuma i ostalog iz tog pakets ovde u swe, iako se s pravom pretpostavlja da postoje znacajne zalihe, posebno na severu zemlje. Iz istog razloga nisu radjena ni neka ozbiljnija istrazivanja, ni u pogledu kolicine, ni u pogledu onog sto je ovde mnogo vaznije, dakle u pogledu tehnologije iskoriscavanja litijuma. Sto se tice potonjeg, jedini zamisliv tehnoloski proces bi ovde bio onaj koji podrazumava iskoriscavanje svih nusprodukata i saniranje svog neiskoristivog otpada na meru gde je svaka rasprava na temu uticaja na zivotnu sredinu bezpredmetna, jer je i taj uticaj ravan nuli. Tako bi ovde jedina moglo da bude, bar u onom delu koji bi znacio bilo kakvo zagadjenje, makar i kratkorocno, iako bi ostao uticaj u smislu zauzimanja prostora koji danas koristi prastanovnistvo za uzgoj irvasa. Znaci, Svedska nije jos ni malim prstom mrdnula da stane u prvi red onih koji ce pobrati kajmak u poslu s ovim zlatom 21-og veka, a hiljadu puta do sada je pokazala da ima nos za biznis i da bude prva u onom sto donosi pare. Da podsetim, glavni razlog za to je veoma dug i skup proces pripreme za iskoristavanje litijuma na korektan nacin, u sta pametni ljudi ne ulaze dok nemaju odgovor na pitanje koliko ce uopste potreba za litijumom da traje? Kada ce ga zameniti nesto drugo, sto nece iziskivati toliki posao i troskove oko saniranja nastale stete po okolinu. Trenutno izgleda skuplja pita od tepsije, pa za sada nece biti ni pite. I onda bacis pogled na Srbiju i vidis da je neko daleko odmakao u celom tom poslu, pretekao i Svedsku i sve ostale, stigao vec do eksproprijacije i eno ga u niskom startu, spreman da pocne da kopa. Doduse, ne znas ko je tacno taj neko ko se po potrebi odaziva na Rio Tinto, ali moze da bude i neko drugi, cerka-tetka-strina kompanija koja nema pojma ko je taj Rio Tinto, a i sama nije bas sigurna ko joj je vlasnik i cime se bavi. Za koga onda da kao gradjanin trazis garancije od institucija? Kako da specificiras zahteve ako su svi ugovori i ostali papiri tajni? Kako da trazis na uvid nesto za sta ne znas da li postoji? Ko je sledeca instanca kojoj se zalis ako ti oni prvi ne daju to sto trazis? I pitanje svih pitanja: pobogu, koje institucije?!?

Problem s ovom temom je upravo u terminu strucne potkovanosti. Cini mi se da je ugledni forumas koji nikako nije smeo biti uvredjen, strucnjak iz oblasti rudarstva, tehnologije, tako necega. Vidim i da je njegovo pisanje zdusno podrzano od nekolicine koji su potkovani u oblasti ekonomije i jednog za kojeg ne znam za sta je tacno potkovan, ali bas lepo ume da izvredja. Prateci temu, primetila sam kako je naprasno zamrla pojavom odabranog potkovanog drustva. Svi koji bi nesto o ekologiji odjednom ispadose nepotkovane galamdzije, i eto nam problema u diskusiji. Ipak cu se drznuti da ovako nepotkovana (mada ponesto o ekologiji znam, i to iz vremena davno pre Grete) podsetim da ovde ne pricamo o otvaranju rudnika litijuma u nekoj razvijenoj, demokratskoj zemlji, vec u korumpiranoj i generalno znanjem nepotkovanoj Srbiji. U tom kontekstu je normalno zapitati se sta je motiv pisanja nekog ko istice prednosti ovog projekta, dok potencijalne rizike tek stidljivo priznaje, da ne kazem da ih minimizira. Licno mislim da se u kontekstu Srbije svaki, i najmanji rizik, moze unapred smatrati nepopravljivom ekoloskom katastrofom. Iz pakta djavola s djavolom drugo nesto ne moze da ispadne. Ali eto, ja to kazem onako bez argumenata, cisto na osnovu prethodnog iskustva. I sad ispada da me to diskvalifikuje iz dalje diskusije i svrstava u red neukih galamdzija koji nemaju cime da pridonesu ovoj diskusiji. Ili da se pokrijem usima, ili da se nadjem na udaru nadmenog stava onih ciji se stavovi razlikuju od mojih, a unapred su od strane moderacije oznaceni kao neupitni i svakako ispravni. Izem ti takav izbor.

Pirineji pod snegom i po lepom suncanom vremenu. Cenim da su Alpe bile jos lepse, ali tu je vec bilo oblacno.

Ja sam ranije imala dugacak spisak zelja za putovanja, da obidjem neka egzoticna mesta, proputujem transsibirskom zeljeznicom, konacno vidim i USA, kad svi vec kazu da je vredno truda 😀… Nista od toga nisam stigla i nije da je i sad kasno, ali me vise ne privlaci. U ovim godinama mi Evropa najbolje lezi, a i tu ima jos mnogo mesta koja nisam videla. Doduse, sad je fokus na Spaniji, a tu je toliko toga da ne znam da li cu i kada stici dalje od nje. Kao sto sam vec obavestila forumsku javnost, moja nova baza na jugu je Torrevieja. Evo me trenutno tu, poslednji put u hotelu. Dogovor s arhitekticom oko renoviranja stancica je pao i sledeci dolazak ce biti useljenje. Negde krajem januara, jedva cekam!

Stockholm je izuzetno dobar spoj prirode (voda, suma) i ljudske ruke. Pretpostavljam da nisi bila u stambenim naseljima na losijem glasu (u jednom od njih i sama zivim), ali ni tu se ne bi razocarala. Nigde se nije preterivalo s betonom i svuda je ostavljeno dovoljno prirodnog zelenila, plus se sve lepo odrzava. Bez toga bi bilo tesko ziveti na mestu s toliko losom klimom. Jul je ovde definitivno najlepsi mesec i ja ga uvek provodim u Stockholmu, bas ne zelim da ga propustim 😀. Godisnji uzimam po shemi zadnja nedelja augusta i prve dve u septembru, jedna u januaru i jedna sredinom juna. I obavezno putujem na jug, ranije Makedonija, a sad i ubuduce Spanija. Za lepote Stockholma i okoline su mi dovoljni i vikendi, ali uz sve to ipak nije zdravo ziveti cele godine s onoliko malo svetla i sunca. U kombinaciji s putovanjima, to je vec sasvim druga stvar 😀.