vilhelmina

Rece da si zato jela kukuruzni hleb. Dobro. Hajde sad jos objasni nama koji nismo imali sopstveni kukuruz, sta smo mi tih godina jeli? Jer to sto se nama cini da smo jeli obican hleb koji se kupovao u prodavnicama, sad ispade neka nasa bujna masta, zal za mlados’ i sve tako nesto.

Tako je, treba razbijati tu famu o jadaritu kao necemu sto je toliko vredno da ga nigde na svetu nema. Litijuma ima na celoj planeti, ali je rasprsen i valja naci stenu s vecom koncentracijom samog litijuma, i da nije na prevelikoj dubini, tako da se kopanje isplati. Kada bi Rio Tinto i ostali mogli da pobiju svoje probne busotine gde im se cefne, Evropa bi bila kao svajcarski sir i ko zna sta bi sve nasli. Zato i nisam sigurna da je procenjena koncentracija litijuma u rudnoj steni bila odlucujuci faktor koji ih je usmerio pravo da Srbiju. Bice da su se tu cenile i neke druge okolnosti. Cinjenica je da su te 2004 dosli u pobrkanu zemlju u kojoj je upravo ubijen premijer i u kojoj se nije znalo ko pije, a ko placa. No bilo je kako je bilo i to se vise ne da promeniti. Ono sto se jeste promenilo je to sto sada siri krug ljudi zna kakve opasnosti prete od eksploatacije litijuma. To znaci obaveznu privremenu tacku na projekat, znaci moratorijum. I naravno, otvoriti cetvoro ociju jer ono Brnabickino stavljanje tacke, opasno smrdi na prevaru.

Split 3 jeste bio arhitektonsko cudo, i projektanti su za njega dobili gomilu svetskih nagrada. Ideja je bila da se izgradi veoma velik broj stanova, jer je Split sedamdesetih imao znatno vise stanovnika nego danas, a da se pri tome izbegne zamka modernih, bezlicnih spavaonica. I uspelo se. Kao jucer se secam grupica stranaca (arhitekata, gradjevinaca, studenata) koji idu okolo, fotografisu i crtaju. Sta god sad pricali o socijalizmu i SFRJ, to je jedino tada bilo moguce. Shonke objasnio zasto, a ja da ga nadopunim. Planiranje i izgradnja tako velikih kompleksa, prakticno citavih naselja, danas je nemoguca, jer neces naci investitora. Naci ces za pojedinacne zgrade i manje delove naselja, ali oni se nece obazirati na to da li svi stanovi imaju pogled na more, pristup parkingu i slicno. Jos manje ce mesati masovno stanovanje s individualnim, pa da ti u istoj ulici zive vrlo bogati ljudi i socijalni slucajevi. Split tri je bio bas to - jedna strana ulice zgrade od po 15 spratova, druga porodicne kuce u nizu. Stanove u ovim visokim su kupovale firme, vojska, pojedinci (uglavnom gastarbajteri), i to mesano. Moj otac, nosilac stanarskog prava je bio vojno lice, a nasa prva susjeda (koja je pokusala da pomogne kad su nas pocetkom devedesetih izbacivali, pa skoro glavu izgubila), bila je socijalni slucaj, raseljen od strane grada iz splitskog geta, zbog neuslovnog stanovanja. Ispod nas par inzinjera na visokim pozicijama u Gorenju, do njih gastarbajterka koja je volela da ubacuje nemacke reci, verovatno jedine koje je znala, i jedna porodica prosvetnih radnika… Neponovljivo, ali da se ne lazemo, danas potpuno nemoguce. Grad Split je tada izvrnuo ogromne novce samo za projekat. Konkurs je bio dugo otvoren, veoma mnogo ucesnika, da bi na kraju pobedili neki mladi anonimusi iz Slovenije (tada anonimusi; kasnije im je to donelo svetsku slavu). I investitora je bilo mali milion, niko sam to ne bi mogao da sprovede. Kupaca stanova je bilo visestruko vise, naravno, sto firmi, sto pojedinaca. Investitori su se namirili u stanovima, ostalo je grad prodao. A iznad svega je stajao jedan sada vec legendarni gradonacelnik i cuveni PIS, Poduzece za izgradnju Splita, tipicna socijalisticka, danas nezamisliva tvorevina. Nezamisliva zato sto je bila cisto politicka, ali investitorima, vlasnicima kapitala, nije dozvoljavala da ni za milimetar odstupe od plana. Ili ces da radis kako ti kazemo, ili neces nikako. I ipak su se rojili i otimali da budu deo projekta. Hajde sad nekom s parama propisuj sta ce i kako da radi. Investitor kupi parcelu i vrslja kako hoce. Jos je i dobro ako ispostuje sve norme, da se i njegova i okolne kuce ne sruse. O izgledu i kulturi stanovanja niko vise ne mari. A Split 3 je imao upravo tu ideju, kvalitet zivota pre svega. I sada te zgrade izdaleka izgledaju impozantno. Izbliza je vec sasvim druga slika, prilicno zalosna. Ali druga su i vremena, i drugi ljudi.

Ovaj deo se lako zaboravlja kad se danas prave poredjenja s bivsom Jugom. Ja pamtim da sam ranih osamdesetih provela dve nedelje smucajuci se po Grckoj s nekih 200 maraka. U to vreme je plata moje majke, nastavnice u osnovnoj skoli, bila 500 maraka. Znaci, definitivno nije neka impozantna suma. Razlike izmedju nas i mladih iz zapadne Evrope su bile u tome sto su oni imali bolje rance i vrece za spavanje, i sto su tako putovali po dva meseca, a ne samo dve nedelje kao mi. Ali putovali smo zajedno brodom na palubi, nista kabina, spavali po parkovima, stanicama i lukama, i jeli pastetu i paradajz. Dakle, moglo se iz Juge rame uz rame s mladima iz Evrope, ali nije svakom padalo na pamet. Iznad svega, nije bilo googla da saznas sta i kako. Umesto toga smo imali neku knjizicu s adresama youth hostela i clansku kartu Ferijalnog saveza koja je donosila neki popust na hostele i prevoz. Tacno je da su tada bile vece razlike izmedju mladih iz vecih urbanih sredina u odnosu na one iz manjih gradova i sela. Ali te razlike nisu obavezno bile ekonomske, naprotiv. Bio je drugaciji stil zivota, ocekivanja, dostupnost informacija, kulturnih sadrzaja i sl. Danas su te razlike ublazene postojanjem interneta, i to vazi za ceo svet. A to se cesto zaboravlja i sve tadasnje razlike se pripisuju iskljucivo ekonomskoj situaciji. Moji rodjaci iz istocne Srbije su vise trosili na suvenire i ostali shopping, izlaske na vecere i na ples dok su besplatno boravili kod nas u Splitu, nego sto je mene kostalo to putovanje po Grckoj. I naravno, oni su mislili da sam potpuno luda sto to radim, a more mi cele godine pod nosom. To je ta razlika.

Meni se outfit ovog momka nimalo ne svidja. Nije mi blizak ni nacin na koji obrazlaze svoju zelju da ostane da zivi u svom selu, jer zajedno s outfitom odrazava patrijarhalni poredak koji mi je mrzak, i jos citav niz stvari koje mi, najblaze receno, nisu bliske. Srecom pa se nije izjasnjavao o Kosovu i Srebrenici; verujem da bi mi tek tu isao na zivce. Nepismen nije, ali ocigledno da i aktivizam nije ucio na kursu, vec onako iz glave i iz srca, i bez obaziranja kako to nekom spolja zvuci. Ali nemojmo preterivati. On je izabrao svoj nacin zivota, i ko smo mi da mu na to stavljamo primedbe? Posebno, ko smo mi da mu ogranicavamo pravo da kaze svoje i da ga teramo u stalu i na njivu, jer valja za seljaka nije da prica, nego da radi? Da li je zato sto je jedne nedelje prepodne dohvatio mikrofon i nesto govori okupljnima na trgu u Loznici, sada manje autentican seljak? Da li je samim tim sebe diskreditovao da prica o vec pricinjenoj i potencijalnoj steti od rudnika? On, koji to gleda svakog dana, vec godinama? Ima u tim selima i jedna profesorka srpske knjizevnosti od koje mi se dize kosa na glavi kad krene da prica o svetosavlju i ostalim glupostima. Ima i jedan veterinar koji takodjer zna da zabrazdi u neke vode gde se duboko ne slazem s njim. Ali svi oni su, boreci se za sebe i bez ikakve namere, ucinili i mnogo toga sto je od opsteg interesa i vrlo slicno onome sto se radi i po Evropi. Ukazali su na opasnost od aktivnosti preduzimanih daleko od ociju javnosti, u sprezi korumpirane drzave i profita gladnog kapitala, sto se dalje uklopilo u sliku zivota u Srbiji 2022, u kojoj su se mnogi prepoznali. Ne mora se sloziti s bas svakim njihovim stavom, jos manje prihvatiti nacin njihovog oblacenja i uopste zivota, da bi im se u ovom delu odalo priznanje, i da bi se s njima solidarisalo.

Ma tu je i on, gde ce bez njega, samo se sad zove Fond za otvoreno drustvo. Direktor mu je do nedavno bio Milan Antonijevic, ali vise nije. U upravnom odboru je, izmedju ostalih, i novinarka Vremena Tamara Skrozza. Vlasnik je i dalje Soros. Zanimljiv je taj fenomen kad razne NVO i strane ambasade odjednom postanu neprijatelji, a do skora se i sama vlast dicila dobrim odnosima sa svima njima. Zelim da verujem da su ovi mali signali, u vidu pisma tri ambasade i sl, znak da je stabilokratija konacno potrosena.

Trenutno u Stockholmu: Bune se ljudi protiv covid mera 🤣. Ima i transparent ”smrt Tegnellu”?!? Slika je iz novina, na pada mi na pamet da budem tamo.

Mnoge ekoloske organizacije u Srbiji i sprovode lokalne akcije ciscenja parkova, priobalja reka, zastite zivotinja, svasta nesto… Ali to ne znaci da treba da se svedu na nivo komunalnih preduzeca, tim pre sto njihovi resursi ukljucuju samo radnu snagu, ne i logistiku koja je u ozbiljnijim akcijama uvek potrebna. A ponajmanje to znaci da treba da snose odgovornost za bilo sta za sta postoje nadlezne sluzbe placene iz budzeta da to rade. Jedno je primerom pokazati da nesto treba da se uradi, a nesto sasvim drugo preuzeti odgovornost za nesto sto nije tvoj posao. Zna se gde ide granica.

Bas si lepo ovo smislio. Opstinska komunalna preduzeca ulupaju pare na direktorske plate, reprezentacije, crne skode, motke i sendvice, a onda im dodju dobrovoljci iz ekoloskih organizacija da im besplatno obave posao, pociste smece iz parkova i sta god jos treba. Pa kad se u gradu sve sija, onda krenu da ozelenjavaju goleti koje je drzavno javno preduzece ostavilo iza sebe kad je poseklo sve sto im je doslo pod testeru. I posle ulupalo pare od prodate drvne gradje na direktorske plate i ostalo (vidi gore), pa im nije ostalo za posumljavanje. Baneta za premijera!

Sad se pitam da li ti stvarno ne razumes o cemu se ovde radi, ili teras kako si poceo od pocetka, pa dokle stignes? Mislim, porediti ukazivanje na stvarne i ozbiljne ekoloske probleme s protivljenjem vakcinama i 5G mrezi, moze li uopste pogresnije? Ono jeste da se na nekim vecim protestima protiv iskopavanja litijuma uvek pojavi i zaludan svet tipa antivaksera, ratnih veterana, onih sto pricaju o kradji dece iz porodilista, svih ostalih teoreticara zavere, sve to uz stream vise opskurnih youtube kanala. (Ovim potonjima ipak hvala, jer bez njih ne bih znala sta se uopste dogadja; ali da su budaletine posebne vrste, jesu). Ali sva ta sarolika gomila je samo izraz potpune pobrkanosti srpskog drustva. Oni medju njima koji su tu zaista zbog ekologije su druga vrsta ljudi, profesori, naucnici, studenti, urbana raja, nikako neko kome mozes pripisati ovo gore. Nije tesko, sirok je internet, pa procitaj ili poslusaj sta imaju da kazu. Mozda ces onda i nas par sto se macujemo na ovom topicu, drugacije citati. Gosn Puzigaca i drug mu Bane su izgubljeni slucajevi, ali u tebe Amigo jos iz nekog razloga verujem 😀.

Pitam se da li ti pricu oko Rio Tinta pratis i na nekom drugom mediju, osim ovog foruma? Odavno je to prevazislo granice jednog brda i probleme stanovnika nekoliko sela. Sada se trazi zabrana iskopavanja litijuma i bora na 20 godina u celoj Srbiji jer netransparentno i lopovsko vodjenje drzave od strane ove vlasti ne uliva poverenje da ce tu ista biti uradjeno u skladu s civilizacijskim normama. A radi se o rudnicima ciji uticaj na siru okolinu je trajan i neopoziv. Jedino onaj ko je cvrsto resio da zabije glavu u pesak i ne dozvoli da mu u glavu udje ijedna relevantna informacija na ovu temu, moze da bude bezrezervno za ovaj projekat. Svetske potrebe za litijumom, njegova cena na berzama, finalni proizvodi i sl u slucaju Srbije nisu relevantni, osim ako ne mislis da neko u ovom svetu mora da se zrtvuje da bi drugima bilo dobro. Ovde i sada je relevantan samo i jedino uticaj na zivotnu sredinu, jer ako se to pitanje sada ne postavi na centralno mesto, sva prica o razvoju, radnim mestima i napretku, unapred gubi svaki smisao. Da ovo sto sam gore napisala ne bi bilo citano kao prazna floskula, pojasnicu ovako. Rudnik litijuma u gusto naseljenom podrucju je ozbiljan posao skopcan s velikim rizicima po stanovnistvo u siroj okolini. Ako ga sprovode kompanija lose reputacije s jedne, i korumpirana vlast s druge strane, onda su sanse za srecan ishod minimalne, a rizici maksimalni. Dosadasnje netransparentno vodjenje ovog projekta daje mnogo razloga za brigu i zato treba stati i podvuci crtu. Ne moraju se zauvek zatvarati sva vrata, ali ako se nekad misli nastaviti s projektom, moraju se otkloniti sve sumnje. Licno ne mislim da ce to biti moguce s trenutno planiranom tehnologijom u Jadru, ali mozda se pojavi nesto drugo. U ovom trenutku bi zaista bilo samoubilacki nastavljati i drago mi je sto su se u Srbiji nasli ljudi koji su na sirem planu podigli svest o tome. Licno bih volela da mnoge stvari rade na drugi nacin, da se ne uplicu licne sujete i raznorazni politicki uticaji, ali ne mislim da imam pravo da im s ove daljine popujem. Mogu samo da im pozelim svu srecu, a vreme ce pokazati koliko su bili u pravu.

Prvi put cujem o necem ovakvom i jedva cekam da podelis svoja saznanja o tome. Moj otac je ’77 imao infarkt, posle kojeg je ekspresno penzionisan. Imao je 45 godina. Tada sam imala druge prioritete u zivotu i nisu me interesovali detalji, ali secam se da su bila pomesana osecanja oko toga. Nije da mu se bas vracalo na posao onakav kakav je bio, ali oporavio se skroz i nije mu se sedelo ni kuci. Prijatelj mu je obezbedio da nekoliko godina plovi kao drugi, a kasnije prvi oficir palube u trgovackoj mornarici, i nije bio jedini, jer su prevremeno penzionisani oficiri ratne mornarice bili vrlo atraktivni u toj bransi. Ali za vojsku ocito nisu vise bili pozeljni.

I u Svedskoj je protekla nedelja bila rekordna. I po broju zarazenih, ali i po broju dana bolovanja i bolovanja zbog dece (ne znaci da su deca bila bolesna; cesto su vrtici zatvoreni ili rade skraceno zbog desetkovanog personala). Otpadne vode iz kanalizacije pokazuju da omikron dominira. Ipak, broj ljudi u bolnicama i na intenzivnoj nezi raste u odnosu na kraj oktobra i pocetak novembra. Oba su veca za oko pet puta, sto je blagi porast obzirom da se krenulo od vrlo niskih brojki, ali je ipak rast. Videcemo kako ce biti ubuduce, jer se najavljuje mogucnost smanjenja kapaciteta za testiranje.

Vazno je dodati i da nijedan od ova dva projekta nije realizovan. Tek su u fazi predloga i razmisljanja. Znaci, od realizacije su dalje nego Rio Tinto. Pri tome za Portugal znam da nije stvar samo u tehnologiji, vec i u samom zauzimanju i narusavanju prostora, jer se radi o zasticenom podrucju. Dakle tu jos nisu na red dosla druga pitanja, a ima ih mnogo na kojima bi moglo da se zapne. Ne radi se samo o zagadjenju vec tu ima i drugih stvari na koje su lokalno stanovnistvo i nevladine organizacije osetljivi. Licno se pitam i kako potencijalni investitori ovih projekata u Nemackoj i Portugalu gledaju na Jadar. Ako bi iz Jadra dolazio jeftin litijum, kako bi se ikom isplatilo da na trziste salje svoj, nekoliko puta skuplji ? Nije to paradajz pa da se siroke mase kupaca loze na ekolosko i dobrovoljno pristaju da isti proizvod plate skuplje. U tom kontekstu ja gledam i aktualnu pricu - projekat Jadar ce biti ili ovakav kakav se planira i za koji su vec planirana sredstva i buduci profit, ili ga nece biti. Ako ga bude, tesko da ce planovi za Nemacku, Portugal i ostale EU zemlje, stici dalje od trenutnih teoretskih rasprava. Ne iskljucujem ni mogucnost da u Srbiji jednog dana bude realizovana proizvodnja litijuma bas ovako kako je predstavljeno u slucaju drugih EU zemalja, uz primenu svih mogucih mera zastite, filtriranje vode, obezbedjenje jalovista itd. Ali do toga moze doci tek kad se mnogo toga promeni u zemlji Srbiji, sto dalje govori u prilog Savinom zahtevu za moratorijumom od bar 20 godina. Drugim recima, ako se bilo sta kopa u Jadru u ovom trenutku, svejedno je da li to radi Rio Tinto ili neko drugi, jer nece biti drugacije nego ovako kako je planirano, vrlo rizicno za siru okolinu. Prvo je, dakle, potreban totalni reset svega, a posle moze ponovo da se pocne s razmisljanjima na temu litijuma, u tom slucaju na potpuno drugim osnovama. Ovo sad se kuso rodilo i ne moze se popraviti.

Niti sam nekog nazvala moronom, niti sam na bilo koji nacin predstavljala sebe kao superiornu u odnosu na bilo koga. Dakle, o’ladi malo s ucitavanjem jer stvarno nije u redu. Ne ocekujem da ce bilo koji forumas sada ici na prethodnu stranu da vidi sta sam stvarno napisala, ali neko bi mogao zdravo za gotovo da uzme ovo sto si izmislila i napisala, a nema blage veze s mojim postom.

Da sam ja slusala naseg Faucija, koji se slucajno zove Tegnell, verovatno ne bih bila jedina u mom timu na poslu koja jos nije imala covid. Ne znam vise koliko puta je do sada preporucivao maske u javnom prevozu i prodavnici, pa posle to povlacio (ne moze vise da se uprati), ali ja sam je sve vreme nosila. Bilo je i preporuka da za stolom u trpezariji sedi max 8 osoba, pa 6 ili 4. Trenutno je dvoje. Ali ja sve vreme jedem sama u svojoj kancelariji, i niko me nije proglasio za ludacu. Moj izbor i ljudi postuju. Znaci, ne mora bas kako vlast kaze. Moze nekad i po sopstvenoj savesti i pameti.

I ja se osecam inspirisano da kazem nesto na ovu temu. Jeste zamisljena kao nesto drugo, ali mislim da je @wwww nasla pravo mesto za pricu o psihofizickom zdravlju u danasnje ludo vreme, koje niti je poludelo, niti ce prestati da bude ludo samo zbog korone. Milion je svakodnevnih primera kad se covek moze zapitati sta to nije u redu s nama i svetom koji nas okruzuje, odakle toliko iracionalnog ponasanja i pridavanja znacaja krajnje nebitnim stvarima, dok je svet istovremeno pritisnut mnogo ozbiljnijim problemima, koji na svaki pojedinacni zivot na planeti svakako imaju veci uticaj od toga hoce li Novak igrati na AO ili nece. Dobro, ne moramo bas 24/7 da budemo fokusirani na svetske probleme, uostalom, treba ostati psihofizicki zdrav😀. Ipak mi se cini da je sve ovo otislo malo predaleko. Sto opet nije razlog da i ja ne dam svoj doprinos opstem ludilu nekim svojim razmisljanjima. Tenis me interesuje jos od osnovnoskolskih dana kad smo na putu od skole kuci ostajali da visimo na ogradi teniskih terena na Bacvicama gde su trenirali Pilic i Franulovic, tadasnje zvezde u usponu. Svi smo hteli da se bavimo ”belim sportom”, ali i tih sedamdesetih je to bilo rezervisano samo za elitu. Kasnije sam upratila vecinu igraca koji su bili u trendu, s vise ili manje interesovanja, zavisno od toga gde sam se sama nalazila u zivotu. Cini mi se, a zahvaljujuci googletu sam mogla i da proverim, da su svi oni zavrsili igracku karijeru do neke 35-te. Sada imamo ovi trojicu kojima se nikako na ide s vrha, ali tesko mi je da poverujem da tu vise ima ikakve strasti, zelje za igrom, bilo cega. Samo tvrdoglavo insistiranje da se bude najbolji ikada, da se poraze svi drugi i ostane sam na tom vrhu. Tu vise ni lova ne igra nikakvu ulogu, svi je imaju za pet zivota najmanje. Samo tupavi, iracionalni inat, bez obzira da li je iskazan na sirovi balkanski nacin kao u slucaju Djokovica i njegove porodice, ili na finjaka kao kod Federera i Nadala. Licno ne bih rekla da su ova trojica toliko bas najtalentovaniji ikad. Previse je tu medicine, timova, svakakvih ulaganja… Kao sto rekoh, ni ranije tenis nije bio za svakoga, ali nije se ovako daleko islo u pravljenju masina od ljudi. To vise i nisu talentovani igraci, ljudi, to su neciji projekti i investicije, iz kojih treba iscediti sto vise. I onda gledam onu porodicu tupavih skorojevica kako slini nad cinjenicom da im je zlatna koka morala par noci da prespava medju obicnim smrtnicima. I sam taj Djokovic koji ne nalazi za shodno da im kaze dosta bre, ne brukajte me vise! Umesto toga, magarac koji ima 35 godina i dvoje dece, pristaje da mu mama cmizdri pred celim svetom sto nema tople carape i stajaznam sta mu jos fali. A otac mu se ’ladno odrice ocinstva i nagovestava da ga i nije napravio on, vec Bog licno. Fuj! A fuj i za mene, jer cu i pored toga sto sve znam i sve mi je jasno, ipak biti razocarana ako ne bude igrao i osvojio tu 21-vu titulu 😀.

Snimljeno s prozora moje kancelarije jutros. Tamo levo ih ima jos toliko i nesto vise, jer je autobus na suprotnom kraju trga. Ali priznaj da nam je elegantna zmija, sa sve distancom 😀.

Nije mi jasan motiv zbog kojeg sada citiras, a vise puta si do sada linkovao zakon koji regulise nacin izrade ekoloske studije. Niko ne tvrdi da tako nesto ne postoji. Ali citirano samo pokazuje da u Jadru vec sada postoji ozbiljan problem, a tu su i novi u najavi. Znaci, projekat ne moze da se zapocne bez odobrene ekoloske studije, to svi znamo. Ali kad vidis da potencijalni investitor pre toga masovno otkupljuje zemljiste i radi druge pripremne radnje, onda moras da se zabrines. On uvecava investiciju cija realizacija jos nije odobrena, dakle pravi razanj dok je zec jos u sumi. Eh, taj razanj bi mogao skupo da kosta gradjane Srbije ako danas-sutra budu morali da ga kupe, a ne treba im. U medjuvremenu, dok se odugovlaci sa studijom, cena raznja biva sve veca. Zato to meni lici na svojevrsnu ucenu i zato ne delim entuzijazam onih koji veruju da ce tu sve biti po zakonu i nikako drugo. Cak i da bude, ostaje nam ovih problematicnih 20 dana (!?!) za javni uvid u studiju. Za to vreme treba izneti pitanja i primedbe, zar ne? Ne vidim koliko ce sama rasprava da traje, ali moglo bi da bude jos 20, par okruglih stolova i to je to. To je dovoljno za onaj javni toalet sto je Palma postavljao na njivi u Jagodini, ne i za ovako ogroman projekat. Jos jedan razlog za brigu.

Citala sam da je to za sada skup i neisplativ postupak, i to zbog relativno malih kolicina za reciklazu u ovom momentu, zbog skupog procesa reciklaze i niske cene tako dobijenog, second hand litijuma. Zato se istrosene baterije iz Evrope uglavnom samo skupljaju i salju na reciklazu u Kinu i Koreju. Za sada.

@Arsenije Pesic Tesko mi je da te quotujem jer tvoje pisanje ne referise uvek direktno na ono o cemu sam ja pisala, pa cu ovako, da bismo izbegli dalja mimoilazenja. Prvo o studiji uticaja na zivotnu sredinu. Iz tvog pisanja bi neko mogao da zakljuci da ona postoji i da je dostupna javnosti, samo smo mi neki nezadovoljni njom. To naravno nije slucaj. Jedino sto postoji je ono sto je utvrdila Vlada, dakle uslovi za izradu te studije, obuhvat i slicno. Sad imamo situaciju da studije jos uvek nema, ne zna se zasto i kada ce se pojaviti, niti koliko dugo ce biti na javnom uvidu, na koje sve nacine ce biti dostupna i koliko dugo pre nego sto se donese odluka. Istovremeno Rio Tinto vrsi pripreme za izgradnju koje svakako ne bi radio kad ne bi bio siguran da je taj deo vec sredjen. Zar to sto studije nema na vidiku iako su uslovi odavno izdati tebi ne budi sumnju? Zasto Rio Tinto bas s tim ne zuri, ali se zato polomi u trci da sto vise zemljista otkupi i uknjizi na svoje ime? I cemu uopste sluzi bilo kakvo ispitivanje javnog mnenja bez cinjenica na stolu, onih u vidu do sada potpisanih ugovora i te nesrecne studije? Oko onih 19000 ljudi ne, nece se svi raseliti. Ostace oni koji nemaju gde, jer su im kuce i imanja predaleko od rudnika da bi bili interesantni za otkup, a preblizu da bi mogli da prodaju svoje poljoprivredne proizvode bez da im neko zbog blizine rudnika ne ubija cenu. Ti ljudi ce imati manje prihode ili ce ostati bez njih. Osim toga, kad izvestan broj napusti ta sela, rizik je prilican da ce neka od njih ostati bez skole, javnog prevoza, da lokalna prodavnica vise nece raditi za upola manje kupaca, da otkupljivac mleka vise nece dolaziti zbog samo par preostalih proizvodjaca, da ce ih i lekar redje posecivati, da ce se do veterinara teze dolaziti… Sve to stvara ozbiljne poremecaje u drzavi koja niti ima snage, niti pokazuje volju da amortizuje sve to. Ma ne trudi se ni da sagleda moguce posledice, jer sta je to kad zivis u ekonomskom tigru? Kazes, prilagodice se. Kad i kako ce se prekvalifikovati? Od cega ce za to vreme ziveti? Sta ce biti s onima koji su za takvu promenu previse stari, neinteresantni mogucim poslodavcima, a jos uvek daleko od penzije? To su svi u dobi 45-65 godina, puno ljudi. Ozbiljna drzava bi vec imala plan kako to izvesti. Ova ce im baciti po 20 evra par puta godisnje i nazvati to pomoc za restrukturiranje. Sad o rizicima, kao sto je taj da u kontakt dodje pijaca voda s onom koja sadrzi litijum i arsen. Ti ga ne negiras, a ni ja ne tvrdim da ce se to obavezno desiti. Ja samo ne verujem da iko moze da pruzi garancije da nece. Ne znam ni kako bi te garancije trebalo da izgledaju, jer ”nece, majkemi” sigurno nije dovoljno, a ne postoji ni primer slicnog projekta u svetu, pa da se na njega pozovu. I na kraju, odnos i Rio Tinta i same drzave prema tom i ostalim pitanjima - potpuni nedostatak zelje da se o tome povede javna diskusija, uz proglasavanje svih koji postavljaju bilo kakva pitanja za nekompetentne neznalice i emotivne drekavce. Nijedan argument se ne pobija kontraargumentom vec gotovo iskljucivo diskvalifikacijom sagovornika i citave javnosti. To bas ne uliva poverenje. A ja stvarno ne mislim da u Rio Tintu sede trapavci koji se u sve razumeju, samo im PR slabije ide. Bilo je toga jos na sta sam zelela da ti odgovorim, mozda se kasnije setim.

Ovde prvih sedam dana bez ikakve potvrde, samo se javis sefu, tako da to nije problem. Za duze treba lekar. To vazi i inace, nije samo sad zbog covida. Meni licno je bilo bitno da znam da li je covid ili obicna prehlada jer svakodnevno zbog posla srecem stare ljude, pa da nekog ne nosim ma dusi.

Nije, ima slicnih izuma i u Svedskoj. Nije ambulanta nego dropp in testiranje jer drugog nacina prakticno nema, tj treba imati mnogo srece pa uleteti u app bas onda kad ima kucnih testova da se naruci, sto je vrlo retko. I tako stanem ja u taj red prekjuce ujutro oko pola deset. Na red dosla tacno u 1, znaci tri i po sata cekanja u dugackom redu na parkingu, jer je testiranje u busu koji ima raspored po danima kad se gde moze naci. Bilo oko minus 3, moglo je i gore, ali pomnozi to s tri i po sata. Otisla ujutro s temperaturom 37,5, a vratila se s 34,7 😂. Danas dobila rezultat i negativan, nemam covid. Za upalu pluca cemo tek da vidimo 😀.

O ovome je govorio i jedan covek na N1 ovih dana. Ne secam mi se ni imena ni funkcije, ali je bilo smisleno. Nije pominjao Zakon o geologiji, ali ocigledno se radi o istom maniru koji se primenjuje i drugde, mada nije uvek pretocen i zakon. U osnovi se radi o tome da se veliki projekti dele u pojedinacne faze, navodno da se pojednostavi proces i podstaknu investicije, a ustvari da se izbegnu zakonske obaveze, dok za njihovo sprovodjenje ne bude kasno. Covek je dao primer zrenjaninskog Linglonga gde su gradjevinske dozvole davane po fazama. Npr izdata im je dozvola za manje administrativne objekte, koji nece uticati na zivotnu sredinu, pa ni studija uticaja nije potrebna. Onda za jos par takvih objekata, prilazne puteve, pratece objekte… I tako u toku par godina. Oni se polako sire, ulazu, i sve to bez ikakve studije, sve dok se ne dodje do same fabrike, onog njenog dela koji ce zagadjivati. U toj fazi ce baciti na stol nekakvu studiju, ali jasno je da ce oni koji ce je ocenjivati biti pod snaznim pritiskom da je odobre, jer ce inace snositi odgovornost za eventualnu odstetu investitoru. Tu nece biti objektivnosti, nema sanse. U ovom slucaju se od pocetka znalo da krajnji cilj nije bila portirnica i administrativna zgrada, vec fabrika. Ipak se nikakva studija uticaja nije trazila sve do poslednje faze, kada je tesko dati objektivnu procenu. Isto to imamo i kod Rio Tinta. Data su istrazivacka prava, prakticno bez ikakvih uslovljavanja i uz neku sitnu naknadu. Kao da se od pocetka nije znalo da istrazivanje nije cilj sam po sebi, vec da je to eksploatacija. Vec u toj fazi se mogla traziti preliminarna studija, iako svi podaci za njenu konacnu verziju nisu bili poznati. Ali na osnovu tog Zakona o geoloskim istrazivanjima, nije trazena. I sad su svi pred svrsenim cinom. Rio Tinto, koji je ocigledno racunao i racuna na dozvolu za eksploataciju, bez obzira na rezultate studije. Oni mucenici koji ce ocenjivati studiju i dati zeleno svetlo za nastavak investicije. Trenutna vlast koja zadovoljno trlja ruke jer ima toliko elemenata da odgovornost prebaci na bivsu vlast, i samo pobere kajmak. I na kraju gradjani Srbije kojima ce na nekakvom satro referendumu biti uvaljen ovaj vruc krompir, da se oko njega podzapaju i povade si oci, ovako kako mi na forumu vec radimo. Mnogo je toga javnosti nepoznato u vezi projekta Jadar, ali neke stvari polako cure u javnost. Izmedju ostalog i da je Studija uticaja na zivotnu sredinu vec gotova, ali sam narucilac, Rio Tinto, bira da ”zastane” s projektom i za sada je ne daje na uvid javnosti. Naravno, zato sto njen sadrzaj vise nego jasno pokazuje poguban uticaj buduceg rudnika na sve zivo i nezivo u siroj okolini. Zato ce sacekati tih par meseci do izbora, a posle ili nastavak projekta ili zahtev za odstetu. Ne sumnjam da i za to imaju neki dobar papir, u ovom trenutku jednako nedostupan javnosti, kao i ona studija. Tako stoje stvari.

Procena nije odoka, objasnila sam ti. Na povrsini za koju vlada Srbije sama procenjuje da ce biti pod sretnim uticajem rudnika, zivi 19000 ljudi. To je cinjenica, kao sto je cinjenica da se radi o ruralnom kraju, gde je poljoprivreda vazna, bilo kao osnovni, bilo kao dodatni prihod lokalnog stanovnistva. Nije ni pateticno, ni tuzno. Ljudi tamo zive od toga. Neki bolje, neki gore, kao i u svakom drugom malom biznisu. Ko kaze da svi trce na pijacu da prodaju svoje proizvode? Vecina ih prodaje na veliko raznim otkupljivacima. Taj kraj nije bedan, pust i zapusten. Ljudi tamo zive prilicno prosecnim zivotom za srpske prilike. Itekako tamo ima sta da se izgubi, ali cini mi se da ti to ne vidis.