vilhelmina

Kad god odem u Srbiju, ali to nije cesto. Zadnji put pre korone. Svece palim kod kuce ili kad se zateknem u nekoj crkvi, obicno turisticki. Nemam nista i nikoga sto bi me vezivalo za taj deo zivota, osim brata u NS kojeg srecem uglavnom u cyber svetu. Nekako mi je i ceo zivot tako isao, dosta selidbi od ranog detinjstva, a u vreme pre interneta nije se ni mogla odrzavati ta veza s onim sto je bilo pre, na nacin na koji se to radi danas. Nisam sigurna da li je to dobro ili lose. Ponekad mi nedostaje, a ponekad uvidjam da je jednostavnije ovako.

Andjo, sto se cudis? Helenina opaska je potpuno na mestu. Pre 30 godina je bila 1992, Vukovar vec sravnjen sa zemljom, bela tehnika dopremljena u Srbiju, poceo rat u Bosni, izbeglice na sve strane, Dnevnikov dodatak pun leseva i ratnih poklica, Beogradom caruju opasni i do zuba naoruzani momci…. Kad danas kazemo da je ovakav sistem vrednosti relikt devedesetih, onda to ukljucuje i to prevrtanje auta koje si opisala. Koliko par godina pre toga tako nesto nikom ne bi palo ni na pamet. Pa i profesor koji zasluzuje zatvor, a radi u skoli, tesko da bi mogao da se zamisli. Spirala nasilja jeste pocela u vreme kad si ti zavrsavala srednju skolu, i svakako nije tvoja krivica. Ali bi iz danasnje perspektive mogla tu situaciju malo realnije da sagledas - niti je tako nesto obican tinejdzerski nestasluk u danasnjem razvijenom svetu, niti bi se na to tako gledalo u Srbiji ili Jugoslaviji pre devedesetih. Kako sada realno sagledavas razliku izmedju Srbije i zemlje u kojoj zivis, tako bi trebalo da uocis da je ona nastala u vreme kad si i sama stasavala u Srbiji i bila aktivni, mada nevoljni i jos uvek maloletni ucesnik nastupajuceg zla. Ako tada nisi videla nista lose u tome, onda bi bar sad trebalo da se korigujes i priznas da je Helena 100% u pravu 🙂.

Jucer sam uradila cudnu stvar, i jos uvek sam pod utiskom. Upisivala sam licni broj jedne klijentkinje da otvorim njen akt u sistemu u kojem radimo. Svedski licni brojevi se sastoje od 10 cifara - godina, mesec, dan rodjenja i cetiri slucajno odabrane cifre. Otvori mi se prozor da je licni broj nepostojeci. Nista cudno, u brzini se cesto pogresi. Zapanjila sam se tek kad sam videla sta sam pogresila. Ta zena je rodjena 3 augusta 1931, znaci broj joj pocinje s 310803. Ja sam iz nekog razloga upisala 310826, sto je datum rodjenja moje mame, a ona je umrla pre 16 godina. Ovo je prva godina da je se nisam setila i nisam zapalila svecu na dan njene smrti, 16 oktobra. I sad me podsetila. Kako sam drugacije mogla tako da pogresim, kad 03 i 26 nisu cak ni blizu na tastaturi?

Za nas koji ne zivimo u Srbiji skoro je pa nemoguce izbeci poredjenja sa zemljama u kojima zivimo. U tom smislu bih se potpuno slozila s @Eddard da je prosveta ogledalo drustva, ali ne i s @koca popovic da u razvijenim zemljama cveta cvece. Vremena su se promenila, svet se promenio, bar za nas koji duze zivimo u njemu. S tim moramo da zivimo, ne vredi da se lazemo. Skola mora da pociva na demokratskim osnovama, inace nece biti ni demokratskog drustva. Na nasilje se ne moze odgovarati nasiljem, bar ne iskljucivo time. Neka vrsta odmazde drustva i odvracanja drugih da urade isto su potrebni, ali ne i dovoljni. Ne mora se biti pravnik da se vidi da su ovi momci pocinili delo nasilnickog ponasanja i to tako treba tretirati. ALI tu ne treba stati. Po meni, tu se pokazuje glavna razlika izmedju drustava koja funkcionisu i onih koja to ne cine. Ova prva pokusavaju nesto da nauce iz svega toga, dok se druga fokusiraju samo na kaznu za pocinioce. Jos jednom, to nije dovoljno. Da ilustrujem, u Malmö je u martu ove godine 18-godisnji ucenik nozem ubio dve nastavnice. Ako je neko pomislio da je bio imigrant, nije. Ovih dana je postao najmladji ikad osudjeni na dozivotni zatvor. Ali nije u tome poenta, vec u onom kako drustvo hendluje takve dogadjaje. U ovom ekstremnom slucaju su svi ucenici skole dobili psiholosku pomoc, ukljucujuci i one koji nisu bili ni blizu. To isto je rutina i kod manje ozbiljnih incidenata. S decom se o tome prica, individualno ili u grupi. Daje im se mogucnost da iskazu svoje misli i osecanja, jer se polazi od toga da ih imaju i da je jako vazno sta o svemu misle. To nije prazno naklapanje i visak demokratije, iako uglavnom vrvi od naucenih i hiljadu puta prezvakanih fraza, ali to je ucenje, tako se vaspitava, tako se usvajaju vrednosti. Mozda su pojedinci koji su ovo u Trsteniku pocinili vec izgubljeni za drustvo, onaj u Malmö svakako jeste. Iskrena da budem, nije me ni briga. Ali ovi koji su se smejali sceni nastavnice koja pada sa stolice nisu, kao ni svi oni drugi koji bi se sutra mogli naci u situaciji da svedoce nasilju i ne reaguju, ili se cak smeju. Gde ces bolje prilike da se otvori javna debata o svemu ovome, pre nego sto se desi nesto gore? Umesto toga, vidim da se u srpskim medijima, ukljucujuci i ovaj nas forum, prica svodi na to ko je kriv sto deca ne valjaju. Pazi ogromne greske, sva deca i mladi se stavljaju u isti kos! Jadni mi odrasli s njima, posebno nastavnici. Roditelje na stub srama jer se ne bave dovoljno decom, a deci uskratiti svako pravo na misljenje i stav, oni su tu da slusaju i uce. Cemu vodi takva diskusija, ako se vodi o deci, a bez njih? Kakva se reakcija onda moze ocekivati od njih, ako ih u startu sve posmatramo kao potencijalne obarace nastavnickih stolica, a u perspektivi i nesto gore? Licno mislim da fokus ovde ne treba da bude na ovim mamlazima. Za njih postoji zakon i samo ga treba primeniti, link. Fokus treba da bude na onima za koje jos postoji sansa i s njima treba razgovati. E sad, sto se ni zakon nece primeniti iako je jasan i sprovodljiv, niti ce se ova prilika iskoristiti za ozbiljan razgovor s decom, to je vec problem u Srbiji, kao i osnovna razlika izmedju nje i koliko-toliko funkcionisucih drzava. Primera radi, odgledala sam dosta priloga na youtube o ovome, gde strucnjake, ali i obicne ljude na ulici pitaju za misljenje. Nijedan nije bio ispod 40 godina, a prilozi s n1 i nove s. Sta onda ocekivati od drugih?

Meni je u ovom najupecatljiviji utisak to sto svi govore o deci, a jasno sam u nekom tv prilogu cula da je jedan od njih trojice punoletan, a druga dvojica samo sto nisu. To sto idu u srednju skolu ih nikako ne oslobadja pune krivicne odgovornosti. Secam se sada i jedne godine sredinom osamdesetih, kad sam radila kao nastavnik strucnih predmeta u sumarskoj skoli u Delnicama. Ubedljivo najgori djaci, prakticno buduci drvosece, mnogi od njih ponavljaci, svega nekoliko godina mladji od mene. Najgore sto je moglo da mi se desi bilo je da blenu u mene umesto u tablu. Desavalo se, doduse, da neko opsuje, na sta bi ostali odmah skocili na njega, jer je nastavnica tu. Drzali su me kao malo vode na dlanu i pazili da me neko slucajno ne uvredi. Jeste bilo u proslom veku, ali nije na drugoj planeti.

Prica je istinita, ali ne znaci da ce ti ljudi dobiti otkaz. Samo je situacija za njih postala krajnje neprijatna zbog osude okoline, pa ce ga verovatno sami dati.

Odlican primer, pohvaljujem, i nadam se da ce se takav pristup ovim pitanjima prosiriti i na ostatak zapadnog sveta. Ali to nazalost jos nije slucaj, pa ti dajem jedan primer za razmisljanje, nesto sto se ovih dana desilo u jednoj svedskoj skoli. Skola je 100% imigrantska, jer su neke mesovite sve redje, uglavnom ih vise i nema. Desilo se da su na odmoru neka deca nazivala drugu ”neger”, a to je rec koja je u svedskoj zabranjena. Umesto nje treba reci n-ord (n-reč). Kontekst je nebitan, samo ne smes da izgovoris neger. Problem je nastao kad je mladi nastavnik koji je to cuo pokusao deci da objasni zasto nije dobro da jedni druge tako nazivaju. Pri tome je dva puta izgovorio rec neger i promptno, od strane te iste dece, bio prijavljen direktoru. O svemu se povela rasprava na sastanku nastavnika, i tu se desi da jos jedna nastavnica izgovori zabranjenu rec, ovaj put u kontekstu ”molim vas da mi prijavite ako neko od mojih djaka kaze neger, jer ja nemam mnogo casova kod njih, pa moze da mi promakne. Ostatak sastanka se rasprava sastojala u kritici ovo dvoje koji su izgovorili rec, jedan pred decom, a drugi samo pred nastavnicima, tako da se dalje od toga nije stiglo. Sada su oboje ”na ledu” i verovatno ce morati da traze drugi posao. Isto je tako verovatno da su ovakva lutanja i budalastine neophodne pre nego sto se izadje na pravi put. Bilo bi lepo da i Srbija jednom zakoraci u tom pravcu, pa makar prvi koraci bili ovako trapavi.

Tacno je da sam verovatno imala prevelika ocekivanja u odnosu na vakcinu, a i bilo mi nekako nestvarno da i mene moze da zakaci kad vec nije u prethodne skoro tri godine. Ali eto, stiglo me. Tacno sedam dana nakon prvih simptoma, mogu da konstatujem da sam spavala i naspavala se kako valja, bez budjenja, znojenja, bolova u ledjima… I da se osecam skroz normalno iako i dalje nemam culo mirisa. Ali neka i ostane na tome, ja zadovoljna. Sve u svemu, mogu da konstatujem da nije bilo tako strasno, osim sto je bilo cudno i kao sto ranije rekoh, nekako nestvarno.

Ja se nisam registrovala jer ne znam svoj licni broj, ali ne sumnjam da ga neko tamo zna i zloupotrebljava svaki put kad su neki izbori. Drugog nacina da mi naskode nema, pa bih se rado upisala da mogu. Ne verujem da bi me to ugrozilo vise nego sto sam u tom smislu svakodnevno ugrozena kad god se negde logujem s licnim podacima, potpisujem, placam ili cekiram onlajn.

Neobicna prica iz stockholmskog zoo parka Skansen: https://www.svt.se/nyheter/lokalt/stockholm/skansen-ormen-ar-infangad-igen Clanak je nazalost na svedskom, ali sadrzaj je sledeci: Kraljevska kobra duga 2,2 metra, s otrovom dovoljnim da ubije odraslog slona, pobegla iz svog terarijuma i bila u begu nedelju dana. Park je odmah evakuisan i krenula je potraga za zmijom. Locirana je rendgen kamerama izmedju neka dva zida, a jucer su konacno uspeli da je namame da se vrati u svoj terarijum. Za pocetak ce biti u izolaciji, da se utvrdi da je zdrava, jer je napolju ipak hladno za jednu tropsku zmiju. Najzanimljiviji je nacin na koji je pobegla. Naime, nedavno su menjali sijalice u terarijumu, stavili led umesto obicnih. Posto one, za razliku od prethodnih, nisu vruce, zmijac se provukao kroz uzak otvor izmedju same sijalice i armature. U parku kazu da su naucili lekciju i da se nece ponoviti 😁. Edit: Evo begunca, nadjoh sliku. Zove se Sir Vääs:

Nadam se da ovo nece citati neki antivakser, ali moram da napisem kako jeste - slaba vajda od vakcina. Temperatura do 38, nije previsoka, ali ne prestaje vec cetvrti dan. Uzasno lose spavam, uz prekide, s ubrzanim disanjem i pulsom visim od onog u budnom stanju (kaze Fitbit). Od jucer ne osecam nikakve mirise, a ukus jedva malo. Bez problema sam pojela ceo limun 🤪. Simptomi prehlade dosta blagi, povremeno zacepljen nos, i uglavnom ne kasljem. I na vrh glave mi je sve ovo, hocu da budem zdrava!

Mislim da si propustio da sam ja pricala o bas ranom osamostaljivanju, po kojem su skandinavci poznati. Znaci, neposredno nakon srednje skole, eventualno nakon fakulteta, ako roditelji zive u gradu gde postoji univerzitet pa ne mora da se seli odmah nakon srednje. To ne ide bez ozbiljne podrske roditelja, ali je u svakom slucaju dobro, ukoliko moze da se izvede. Ovo sto ti pises o svojim sinovima je ipak lajt varijanta skandinavskog pristupa. I moja cerka je otprilike tako. Zivela je sa mnom dok je studirala i tri godine nakon toga. Za to vreme je ustedela za ucesce za kredit za sopstveni stan. Kupila ga je i definitivno odselila u svojoj 27-oj godini. Ali pazi sad! Mnoge moje koleginice misle da je to sumanuto i ne mogu da zamisle da im deca tako dugo zive s njima. Ali nece ih ni one samo tako sutnuti na ulicu, nego ce im npr uplatiti tih 15% ucesca ( najjeftiniji stan u sthlm je oko 200 hiljada evra, pa racunaj) i pokrenuti svoje kontakte da dete dobije stalni posao s kojim ce biti kreditno sposobno, jer je to prilicno tesko za nekog ko je tek zavrsio skolu. Ima i drugih varijanti, npr zajednicki kredit roditelja i dece, gde deca kasnije otkupe roditeljski deo i sl. Ja nista od toga nisam mogla pa je osamostaljivanje moje dece trajalo malo duze, u slucaju sina jos traje. Znaci moj post se odnosio na tipicno skandinavsko osamostaljivanje u vrlo ranom uzrastu, ne onda kad zasnuju porodice kao u tvom slucaju, ili nakon vise godina stednje dok se zivi kod mame, kao u mom. Studentski kredit i povremeni poslovi za vreme studija se podrazumevaju, ali to nije dovoljno da bi se osamostalilo sa 20 godina u gradu kao sto je Stockholm. U nekom manjem i jeftinijem bi s tim novcima verovatno moglo, ali tamo nema fakulteta, a ni toliko posla. Tako da ne bih rekla da su tu posebno velike razlike izmedju Svedske i Norveske, nego smo pisali o razlicitim stvarima.

Ipak pozitivna: Nisam ni sumnjala, jer ja od prehlada nikad ne dobijam temperaturu. Rano je da se kaze, ali za sada ne izgleda strasno. Temperatura do 38, malo umor i povremeno zacepljen nos ili glavobolja, ali nije mi trebao cak ni paracetamol. Nadam se da ce tako i nadalje. Inace citam da je omikron, za razliku od ranijih varijanti, najzarazniji tek 3 do 6 dana nakon pojave simptoma. Raniji sojevi su zarazavali na 2-3 dana pre. I kod nas izgleda skolski primer toga: Sin se ocito zarazio prosle nedelje, na putu. Na povratku je svratio na dva dana kod cerke i zeta, pre nego sto je dosao kuci i dobio visoku temperaturu. Njima nista, ali mene stiglo. Po tome bi trebalo da ni ja nikog nisam stigla da zarazim pre nego sto sam juce pobegla s posla kuci. Bar se nadam.

Njemu prolazi, svaki dan manja temperatura, ali hoce jos uvek da skoci do 38. Drugo mu nista nije, dobro se oseca. A ja se upravo evakuisem s posla. Test iz pljuvacke negativan, ali… Jutros me zagrebe grlo, i ostane mi taj osecaj. Na trenutak mu bude prilicno hladno, ali grejanje nam ne valja na poslu, valjda je to. Zaboli me i glava, mora da je od seficinih gluposti, ali me odmah i prodje. A ipak mi nesto cudno, pa uzmem termometar koji kao i covidtest nosim ovih dana sa sobom. Kad tamo 37,5. Ali mozda sam nesto toplo jela ili pila, pa probam posle 30 minuta opet. I sad 38 🤪. Dakle, ne osecam nista, ni nalik bilo cemu do sada. Da nisam vec par dana u ocekivanju covida, ne bi mi ni na pamet palo da merim temperaturu. Ali sta je tu je, odoh da radim od kuce sada i sledecih dana, pa vas obavestavam.

O da, u Skandinaviji se deca voze u skolu, bar dok ne pocnu da idu sopstvenim biciklima i trotinetima, ali i to samo ako je skola vrlo blizu. Razlog nije samo bezbednost u saobracaju, nego i opsta bezbednost, takva su vremena. I naravno, zavisno od lokacije skole. Pre toga ih negde do pete godine voze u decjim kolicima, a i pelene se nose znatno duze nego na Balkanu. Ne bih ulazila u vrednosni sud sta je sad tu bolje, a sta gore, prosto je tako i sve ima svoje objasnjenje. Generalno, ovde ljudi slabo hodaju, pa zasto bi deca to radila? S druge strane, poznato je da se ovde deca rano osamostaljuju, vecinom odmah nakon gimnazije. Ali i to podrazumeva aktivnu ulogu roditelja, pre svega oko kupovine i opremanja stana, zatim oko nalazenja dobrog prvog zaposlenja s kojim moze da se krene u otplatu kredita (za koji su roditelji dali ucesce), pa polaganje vozackog sto je isto roditeljska obaveza, you name it. Citav taj proces osamostaljivanja je roditeljska investicija u decu, koja traje bukvalno od prvog dana, preko svih razvozenja u skolu i na razne aktivnosti, do selidbe od kuce, i ne zavrsava prakticno nikad. Ali rezultat je svakako pozitivan, jer osecaj da su samostalna ucvrscuje samopouzdanje kod dece i kasnije mladih ljudi, stvara osecaj odgovornosti prema tome cime se raspolaze, potice na dalje unapredivanje svega toga (veci stan, gde onaj prvi predstavlja ucesce, bolji posao, napredovanje svake vrste….). Hocu da kazem da je sve to dobro i lepo, ali nije dostupno onim porodicama gde ne postoje resursi za pocetno investiranje u decu. Na kraju imas mnogo vise mladih ljudi koji zive s roditeljima medju imigrantima nego medju etnickim svedjanima. U nekim slucajevima to jeste iz kulturoloskih i slicnih razloga, ali najcesce su cisto ekonomski. Da sumiram, rano osamostaljivanje dece u Skandinaviji podrazumeva vrlo aktivnu ulogu roditelja, i to u svakom pogledu. Gore sam dotakla samo neke od aspekata, a ima ih jos mnogo. Edit: Moze i ovako: Selidba od kuce je samo jedan, iako vrlo vazan, korak u osamostaljivanju dece u swe. Ali nije poslednji, jer proces traje i dalje, zavisno od uslova i raspolozivih resursa, dok god deca ne ”prerastu” roditelje i pocnu njima da pomazu. Ali to ne biva onako rano kao sto se na Balkanu obicno misli, nego znatno kasnije. Sve do tada je to neka formalna samostalnost, a u mnogim aspektima i dalje ovisnost o roditeljima.

Moj sin, koji zivi sa mnom, u nedelju dobio prve simptome. Samo omanja temperatura, do 38, pa nismo panicili. Jucer vec 39,5 i pozitivan na kucnom testu. Meni za sada nista i verujem da mi nece ni biti. U svakom slucaju, narednih dana cu moci da obavestim javnost kako radi Modernina bivalentna vakcina prilagodjena omikronu. Naime, ja sam je dobila kao cetvrtu dozu pre tacno sest nedelja. Sin nije bio zainteresovan, a prve tri su bile odavno, dakle nikakva zastita. Niko od nas nije ranije prelezao. Ono sto je malo bezveze ovde u swe jeste sto su stariji od 70 dobijali cetvrtu dozu pre pocetka septembra, tj pre nego sto su se pojavile vakcine protiv omikrona. Eno ih sad pune bolnice, a i umire se, samo se vise ne broji. Mene zapala ova nova, pa cemo videti. Update sledi.

Jesi li siguran da je imigracija glavni razlog povecanom pritisku na zdravstvo? U Svedskoj postoji isti, pa i gori problem, ali i surova statistika koja kaze da se ukupan broj mesta u bolnicama u poslednjih 20 godina smanjio za 35%. Po glavi stanovnika je to smanjenje i vece jer je stanovnistvo takodjer uvecano imigracijom, ali onih 35% su u apsolutnom iznosu. Prosto je neko zakljucio da je nacija bitno zdravija nego pre 20 godina i da joj ne treba toliko bolnickih kreveta. Tako se danas Svedska i Kanada utrkuju oko 100-tog mesta u svetu po broju kreveta po glavi stanovnika, dok je Srbija na 25-om, Nemacka na 8-om itd. Pogledati ovde.

Secam se Tanje Miscevic iz vremena od pre petog oktobra, kao jedne od koordinatorki programa Zene to mogu u kom sam i sama aktivno ucestvovala, a koji je trebalo kao da osnazi zene u politici i drustvenom zagovaranju, posebno nas na lokalu. Secam se da su se u pauzama svih tih kurseva i sastanaka, sve koordinatorke aktivno druzile s nama ”provincijalkama”, interesovale ih nasa iskustva i tako to, samo je Tanja Miscevic uvek bila nekako uzdrzana i zauzeta necim vaznijim od caskanja s nama. Iz ove perspektive, rekla bih da je ta i tada, bas kao i sada, ”samo radila svoj posao”, ko god da placa, sto vise to bolje. Fuj!

Da dodam i ja jedno moje taze iskustvo vezano za danasnju decu, posredno i za njihove roditelje i tu gomilu informacija kojom su bombardovani, a od cega nista ne ostane u glavi. Krenem ovih dana u kucnu posetu jednom klijentu. Nadjem zgradu, ili bar mislim da sam je nasla, jer se fasada renovira pa nema kucnog broja. Pri tome ne znam kod za ulaz u zgradu, a da zovem klijenta nema nikakve svrhe, jer je gluv kao top. Sreca mi se osmehne i naidju neka decurlija koja ocito tu zive, dva decaka i dve devojcice, ocito stizu iz skole. Imaju izmedju 10 i 13 godina i po izgledu sudeci, poreklo s bar tri kontinenta, znaci nisu u srodstvu. Fino obucena, uredna i pristojna deca. Prvi decak kuca kod i svi ulazimo. Ja ga pitam da li je to ta adresa koju trazim. On kaze ne znam i pita devojcicu koja izgleda najstarija od svih. Ne zna ni ona. Pitam ih da li tu zive, kazu da zive. Ali ne znaju adresu. Da li je to normalno? Doslo mi da ih pitam da li znaju kako se zovu, ali sam se suzdrzala. Pokazem im pored lifta spisak stanara, ima i adresa. Nisu bili impresionirani, verovatno su mislili da sam neka baba smaracica. Posle ispricam to koleginicama i one koje imaju decu tog uzrasta se ozbiljno zabrinu. Slozismo se sve da deca treba da znaju svoju adresu i da smo je mi znale kad smo bile u tim godinama. Ali ove uopste nisu bile sigurne da i njihova deca znaju da kazu gde stanuju.

Nije bas da vrvi od direktorki i ministarki, ali ih ima. A posto sam dugo na ovom svetu, a bogami i na forumu, secam se rasprave od pre dosta godina, i to o terminu ministarka. Kao i danas, bilo je onih koji su se zalagali da se nista ne menja, i cak pokusavali to da argumentuju toboznjom borbom za zenska prava. Kao izraz ministarka asocira na Nusicevu gospodju ministarku, a to je ponizavajuce za zene na ministarskim funkcijama, pa ih zato i dalje treba nazivati ministrima. A sta imamo danas? Da li je Nusiceva ministarka i dalje prva asocijacija na taj izraz? Ili ce vecini ipak prvo pasti na pamet Zorana Mihajlovic? Znaci, mislite o tome svi vi koji ne biste da se jezik menja u pravcu rodno osetljivog. Samo desetak godina je trebalo reci ministarka da promeni smisao u glavama vecine. Zato i verujem da ce za jos desetak godina postati normalno reci pilotkinja ili bilo sta sto vam danas para usi. Ne znam samo hocemo li tada svi biti tu, pa da vas podsetimo kako ste jurili da zakoljete petla koji je prvi kukuriknuo, a on vam izmakao, znaci nista od supe 😁.

Caka sa rodno senzitivnim jezikom je samo i jedino u tome sto je to nesto na sta mozemo da uticemo svi, sada i ovde. Zato mi je i glupo insistiranje na tome da prvo treba da se rese (nesumnjivo) bitnije stvari, od razlika u prihodima do nasilja nad zenama, preko sveprisutne mizoginije i diskriminacije zena na svim poljima. To je ”ne lipsi magarce do zelene trave” i tako se nigde ne stize. Zato mojih 12 poena ide za sve one koji se zalazu za rodno senzitivan jezik, koliko god nenaviklom uvu u pocetku zvucao rogobatno. Navikao je Mujo i na gore, pa ce i na to. Znaci, da krenemo od onog sto je do nas, da popravimo onaj cuveni Djindjicev zidni sat, koji radnicima godinama onako pokvaren stoji pred nosom, a oni bi da menjaju svet. Svetske statistike ce se promeniti i istorijske nepravde ispraviti onda kad to bude moguce. Ali daj da mi forumasi i forumasice, ovde i sada, uradimo ono sto mozemo, da se potrudimo da koristimo rodno osetljiv jezik. Ili bar da ne skacemo za vrat onima koji to rade.

Da ti dodatno stanem na muku: Kad ja ovde u swe odvedem moju macku kod veterinara i on joj prepise lek, od tog momenta mogu da odem u bilo koju apoteku, pokazem svoju licnu kartu i podignem ga. Ako je u pitanju neki specifican lek za zivotinje, onda ga obicno nemaju bas sve apoteke, ali mogu na netu da vidim gde ga ima. Desi se i da ga nema nigde, a u tom slucaju mogu da pozovem telefonom meni najblizu apoteku, izrecitujem svoj licni broj da vide sta pise u receptu, i oni ce ga naruciti za sledeci dan. Taj deo s lekovima na recept funkcionise perfektno, o istom trosku i na isti nacin za ljude i za zivotinje. Sa zakazivanjem pregleda je drugacije; za macku moze kad hoces, a za ljude ces da se nacekas, osim ako nisi bas, ali bas hitan slucaj, u smislu da je zivot u pitanju.

Nisu kontradiktorne, samo mi se nije upustalo u razradu ove druge, jer nema mnogo ljudi koje ova tema zanima ako ne zive u Svedskoj. Turbulentno ce biti zbog nemogucnosti da se formira stabilna vlada. To zato sto mnogi moderati, a posebno njihovi drugi koalicioni partneri, nisu odusevljeni ovom saradnjom sa Sverigedemokratama. Zato se ocekuje da, kad ovi pocnu da traze protuusluge za svoju podrsku, za mnoga vazna pitanja ne bude parlamentarne vecine (i ovako je tesna). Stranacka disciplina ovde ima granice.

Cini mi se da ovde postoji izvesna zabluda o tome da se u Svedskoj desio neki silan preokret. Nije i nece. Desilo se ono sto se vec desilo u ostalim skandinavskim i drugim evropskim zemljama, Svedska je ustvari poslednja u tom nizu. Da dodatno ne komplikujem i ne unosim zabunu, za mojih 18 godina ovde ispratila sam dva mandata konzervativaca i dva i po mandata socijaldemokrata. Znaci, prilicno izjednaceno. Svedska je iz drugih razloga prepoznatljiva po socijaldemokratiji, ali to ne znaci i da su oni konstantno na vlasti. Samim tim ni ovo nije nikakav istorijski preokret. Paradoks ovih izbora je u tome sto su socijaldemokrati dobili vise glasova nago na prethodnim izborima. Vlast su izgubili zato sto su podbacili njihovi koalicioni partneri. Kod Moderata je obrnuta situacija. Oni su dobili manje glasova nego na prethodnim izborima, a pobedili su zato sto su usli u koaliciju s krajnjom desnicom, Sverigedemokraterna. Ovi potonji izvesno nece participirati u vlasti, ali ce joj davati podrsku i to skupo naplatiti. Sto se fame o tome kako socijaldemokrate treba kriviti za dolazak desnicara na vlast, to stvarno ne stoji. Premijer koji je 2014 usred velikog izbeglickog talasa izgovorio ono cuveno ”otvorite svoja srca” nije bio socijaldemokrat vec moderat! To je partija koja je za osam godina od ”otvorite svoja srca” (izbeglicama) dosla do koalicije s krajnjom desnicom. Sada ce uz njihovu podrsku formirati manjinsku vladu, a ja se pitam koju i ciju politiku ce oni sada uopste voditi. Ako ce voditi svoju sopstvenu, nista se nece promeniti, kao sto nije ni u periodu 2006-2014 kad su bili na vlasti. Ali tada ih je bilo dovoljno i nije im trebala podrska Sverigedemokraterna. Onda im je u narednih dva mandata trebala, ali je nisu hteli, ni po cenu vlasti. Tacnije, s prezirom i gadjenjem su je odbacivali. Sad su to isto oberucke prihvatili, pa da vidimo na sta ce to izaci. Kako god, bice turbulentno.

U Svedskoj trecina stanovnika ima nesvedsko poreklo, u velikim gradovima je taj procenat i veci. Tako da je Nooshi prilicno tipicna. Sto se tice stava prema NATO, V jeste uvek bio i bice otvoreno protiv, ali to je i 25% stanovnistva Svedske, plus isto toliko neodlucnih (u stilu ako bas mora, i ako Finska udje). Ali kao sto rekoh, ta prica je zavrsena i u ovoj kampanji nije ni pomenuta. I ako je vec V sa svojih 6,7% toliko zanimljiv, da objasnim svoj stav prema toj partiji. Ja smatram da leve ideje treba da postoje i budu jake u svim evropskim drustvima. To je korektivni faktor i podsecanje svakoj vlasti da ne sklizne previse u desnicarenje, na svim poljima. Posebno mislim da S treba stalno podsecala ko su i zasto su to sto jesu. Zato ja redovno dajem svoj glas V na parlamentarnim izborima. Na lokalnom i regionalnom nivou ne verujem hipsteraju rodjenom sa zlatnom kasikom u ustima, koji u mom gradu cini vecinu aktivnih clanova V, tj ne verujem u njihovu sposobnost da razumeju i rese teske probleme ovako velikog i kompleksnog grada. Zato se na tim nizim nivoima opredeljujem za S.