vilhelmina

Secam se Tanje Miscevic iz vremena od pre petog oktobra, kao jedne od koordinatorki programa Zene to mogu u kom sam i sama aktivno ucestvovala, a koji je trebalo kao da osnazi zene u politici i drustvenom zagovaranju, posebno nas na lokalu. Secam se da su se u pauzama svih tih kurseva i sastanaka, sve koordinatorke aktivno druzile s nama ”provincijalkama”, interesovale ih nasa iskustva i tako to, samo je Tanja Miscevic uvek bila nekako uzdrzana i zauzeta necim vaznijim od caskanja s nama. Iz ove perspektive, rekla bih da je ta i tada, bas kao i sada, ”samo radila svoj posao”, ko god da placa, sto vise to bolje. Fuj!

Da dodam i ja jedno moje taze iskustvo vezano za danasnju decu, posredno i za njihove roditelje i tu gomilu informacija kojom su bombardovani, a od cega nista ne ostane u glavi. Krenem ovih dana u kucnu posetu jednom klijentu. Nadjem zgradu, ili bar mislim da sam je nasla, jer se fasada renovira pa nema kucnog broja. Pri tome ne znam kod za ulaz u zgradu, a da zovem klijenta nema nikakve svrhe, jer je gluv kao top. Sreca mi se osmehne i naidju neka decurlija koja ocito tu zive, dva decaka i dve devojcice, ocito stizu iz skole. Imaju izmedju 10 i 13 godina i po izgledu sudeci, poreklo s bar tri kontinenta, znaci nisu u srodstvu. Fino obucena, uredna i pristojna deca. Prvi decak kuca kod i svi ulazimo. Ja ga pitam da li je to ta adresa koju trazim. On kaze ne znam i pita devojcicu koja izgleda najstarija od svih. Ne zna ni ona. Pitam ih da li tu zive, kazu da zive. Ali ne znaju adresu. Da li je to normalno? Doslo mi da ih pitam da li znaju kako se zovu, ali sam se suzdrzala. Pokazem im pored lifta spisak stanara, ima i adresa. Nisu bili impresionirani, verovatno su mislili da sam neka baba smaracica. Posle ispricam to koleginicama i one koje imaju decu tog uzrasta se ozbiljno zabrinu. Slozismo se sve da deca treba da znaju svoju adresu i da smo je mi znale kad smo bile u tim godinama. Ali ove uopste nisu bile sigurne da i njihova deca znaju da kazu gde stanuju.

Nije bas da vrvi od direktorki i ministarki, ali ih ima. A posto sam dugo na ovom svetu, a bogami i na forumu, secam se rasprave od pre dosta godina, i to o terminu ministarka. Kao i danas, bilo je onih koji su se zalagali da se nista ne menja, i cak pokusavali to da argumentuju toboznjom borbom za zenska prava. Kao izraz ministarka asocira na Nusicevu gospodju ministarku, a to je ponizavajuce za zene na ministarskim funkcijama, pa ih zato i dalje treba nazivati ministrima. A sta imamo danas? Da li je Nusiceva ministarka i dalje prva asocijacija na taj izraz? Ili ce vecini ipak prvo pasti na pamet Zorana Mihajlovic? Znaci, mislite o tome svi vi koji ne biste da se jezik menja u pravcu rodno osetljivog. Samo desetak godina je trebalo reci ministarka da promeni smisao u glavama vecine. Zato i verujem da ce za jos desetak godina postati normalno reci pilotkinja ili bilo sta sto vam danas para usi. Ne znam samo hocemo li tada svi biti tu, pa da vas podsetimo kako ste jurili da zakoljete petla koji je prvi kukuriknuo, a on vam izmakao, znaci nista od supe 😁.

Caka sa rodno senzitivnim jezikom je samo i jedino u tome sto je to nesto na sta mozemo da uticemo svi, sada i ovde. Zato mi je i glupo insistiranje na tome da prvo treba da se rese (nesumnjivo) bitnije stvari, od razlika u prihodima do nasilja nad zenama, preko sveprisutne mizoginije i diskriminacije zena na svim poljima. To je ”ne lipsi magarce do zelene trave” i tako se nigde ne stize. Zato mojih 12 poena ide za sve one koji se zalazu za rodno senzitivan jezik, koliko god nenaviklom uvu u pocetku zvucao rogobatno. Navikao je Mujo i na gore, pa ce i na to. Znaci, da krenemo od onog sto je do nas, da popravimo onaj cuveni Djindjicev zidni sat, koji radnicima godinama onako pokvaren stoji pred nosom, a oni bi da menjaju svet. Svetske statistike ce se promeniti i istorijske nepravde ispraviti onda kad to bude moguce. Ali daj da mi forumasi i forumasice, ovde i sada, uradimo ono sto mozemo, da se potrudimo da koristimo rodno osetljiv jezik. Ili bar da ne skacemo za vrat onima koji to rade.

Da ti dodatno stanem na muku: Kad ja ovde u swe odvedem moju macku kod veterinara i on joj prepise lek, od tog momenta mogu da odem u bilo koju apoteku, pokazem svoju licnu kartu i podignem ga. Ako je u pitanju neki specifican lek za zivotinje, onda ga obicno nemaju bas sve apoteke, ali mogu na netu da vidim gde ga ima. Desi se i da ga nema nigde, a u tom slucaju mogu da pozovem telefonom meni najblizu apoteku, izrecitujem svoj licni broj da vide sta pise u receptu, i oni ce ga naruciti za sledeci dan. Taj deo s lekovima na recept funkcionise perfektno, o istom trosku i na isti nacin za ljude i za zivotinje. Sa zakazivanjem pregleda je drugacije; za macku moze kad hoces, a za ljude ces da se nacekas, osim ako nisi bas, ali bas hitan slucaj, u smislu da je zivot u pitanju.

Nisu kontradiktorne, samo mi se nije upustalo u razradu ove druge, jer nema mnogo ljudi koje ova tema zanima ako ne zive u Svedskoj. Turbulentno ce biti zbog nemogucnosti da se formira stabilna vlada. To zato sto mnogi moderati, a posebno njihovi drugi koalicioni partneri, nisu odusevljeni ovom saradnjom sa Sverigedemokratama. Zato se ocekuje da, kad ovi pocnu da traze protuusluge za svoju podrsku, za mnoga vazna pitanja ne bude parlamentarne vecine (i ovako je tesna). Stranacka disciplina ovde ima granice.

Cini mi se da ovde postoji izvesna zabluda o tome da se u Svedskoj desio neki silan preokret. Nije i nece. Desilo se ono sto se vec desilo u ostalim skandinavskim i drugim evropskim zemljama, Svedska je ustvari poslednja u tom nizu. Da dodatno ne komplikujem i ne unosim zabunu, za mojih 18 godina ovde ispratila sam dva mandata konzervativaca i dva i po mandata socijaldemokrata. Znaci, prilicno izjednaceno. Svedska je iz drugih razloga prepoznatljiva po socijaldemokratiji, ali to ne znaci i da su oni konstantno na vlasti. Samim tim ni ovo nije nikakav istorijski preokret. Paradoks ovih izbora je u tome sto su socijaldemokrati dobili vise glasova nago na prethodnim izborima. Vlast su izgubili zato sto su podbacili njihovi koalicioni partneri. Kod Moderata je obrnuta situacija. Oni su dobili manje glasova nego na prethodnim izborima, a pobedili su zato sto su usli u koaliciju s krajnjom desnicom, Sverigedemokraterna. Ovi potonji izvesno nece participirati u vlasti, ali ce joj davati podrsku i to skupo naplatiti. Sto se fame o tome kako socijaldemokrate treba kriviti za dolazak desnicara na vlast, to stvarno ne stoji. Premijer koji je 2014 usred velikog izbeglickog talasa izgovorio ono cuveno ”otvorite svoja srca” nije bio socijaldemokrat vec moderat! To je partija koja je za osam godina od ”otvorite svoja srca” (izbeglicama) dosla do koalicije s krajnjom desnicom. Sada ce uz njihovu podrsku formirati manjinsku vladu, a ja se pitam koju i ciju politiku ce oni sada uopste voditi. Ako ce voditi svoju sopstvenu, nista se nece promeniti, kao sto nije ni u periodu 2006-2014 kad su bili na vlasti. Ali tada ih je bilo dovoljno i nije im trebala podrska Sverigedemokraterna. Onda im je u narednih dva mandata trebala, ali je nisu hteli, ni po cenu vlasti. Tacnije, s prezirom i gadjenjem su je odbacivali. Sad su to isto oberucke prihvatili, pa da vidimo na sta ce to izaci. Kako god, bice turbulentno.

U Svedskoj trecina stanovnika ima nesvedsko poreklo, u velikim gradovima je taj procenat i veci. Tako da je Nooshi prilicno tipicna. Sto se tice stava prema NATO, V jeste uvek bio i bice otvoreno protiv, ali to je i 25% stanovnistva Svedske, plus isto toliko neodlucnih (u stilu ako bas mora, i ako Finska udje). Ali kao sto rekoh, ta prica je zavrsena i u ovoj kampanji nije ni pomenuta. I ako je vec V sa svojih 6,7% toliko zanimljiv, da objasnim svoj stav prema toj partiji. Ja smatram da leve ideje treba da postoje i budu jake u svim evropskim drustvima. To je korektivni faktor i podsecanje svakoj vlasti da ne sklizne previse u desnicarenje, na svim poljima. Posebno mislim da S treba stalno podsecala ko su i zasto su to sto jesu. Zato ja redovno dajem svoj glas V na parlamentarnim izborima. Na lokalnom i regionalnom nivou ne verujem hipsteraju rodjenom sa zlatnom kasikom u ustima, koji u mom gradu cini vecinu aktivnih clanova V, tj ne verujem u njihovu sposobnost da razumeju i rese teske probleme ovako velikog i kompleksnog grada. Zato se na tim nizim nivoima opredeljujem za S.

Neka se zovu desni ili konzervativni, nije bitno. Vise je stvar u tome sto je, za razliku od crveno-zelenog taj blok sasvim nov, u smislu politike koja je bitno drugacija od one koju je vodila nekadasnja gradjanska alijansa. Ona koju je predvodio M i koja je bila sastavljena od istih stranaka, plus C i minus SD. Vlada sastavljena od M i KD bi bila moguca da SD nije onako maestralno pretekao M u broju glasova, pa sad izvesno nece pristati da bude samo podrska vladi, vec ce traziti i da u njoj, kao ubedljivo najjaca stranka, aktivno participira. Ali to se i moglo ocekivati jer su M i KD vodili kampanju SD. Sam SD nije morao ni prstom da mrdne, niti je njihov lider morao da izgovori jednu jedinu ostru rec; ovi im sve odradili. Konacni rezultat te kampanje je dobro opisao jedan novinar. Rekao je zasto bi ljudi glasali za kopiju, kad imaju original? Na kraju, cini mi se bitnim konstatovati i to da su na ovim izborima svi dobili manje glasova nego na prethodnim, osim S i SD, koji su jedini popravili svoj raniji rezultat. Ako na kraju balade M ispadne pobednik i dobije priliku za sastavljanje vlade, bice to s manje glasova i mandata od onog s kojim je izgubio prethodne izbore. Koliko ce u tom slucaju sacuvati mogucnost da sprovodi svoju politiku, posebno u ekonomskom delu? Zvuci van pameti, ali sva je prilika da cemo imati vladu koju vodi jedna partija, ali pri tome ne vodi svoju, vec politiku neke sasvim druge partije. Ne znam da li je u EU nekad bilo bizarnije situacije.

Nato uopste nije bila tema u kampanji, a ni pre toga. Ima vaznijih, skupa struja, kriminal itd. Inace, moje predvidjanje o reprizi prethodnih izbora se mozda nece ostvariti. Trenutno 175 mandata crveno-zeleni, 174 oni drugi. Jos ne znam ni kako bi se ti drugi zvali jer to nesto nema veze s gradjanskom alijansom koja je ranije bila konkurent crveno-zelenoj. Ne znam ni kako bi taj neki frankenstajn funkcionisao, jer su Moderati pali ispod 20%, dok su Sverigedemokraterna otisli preko toga i sad su po snazi druga partija u zemlji, odmah nakon socialdemokrata. Nadam se necu morati da saznam kako izgleda svedska vlada u kojoj vecinu cini SD. Ali ko zna. Edit: Ovi drugi, kako god se zvali, sada u prednosti. Nema spavanja nocas, a sutra se radi, uhhh…

Stigli prvi koliko toliko pouzdani rezultati. Nema iznenadjenja, otprilike repriza izbora iz 2018. I bas kao sto je poslednje istrazivanje pokazivalo, u mandatima 177 crveno-zeleni, 172 oni drugi. Jos moze da se promeni, ali ja ne ocekujem da se to desi.

Sta radi ovaj Porfirije?!? Ne mogu da verujem sta sam videla. Zivot mi se zgadio.

Za Svedsku su tipicne manjinske vlade i nema sumnje da ce tako biti i ovaj put. Medjutim, s ovim novim pregrupisavanjem, koje je @goldberg odlicno opisao, i stalnim jacanjem SD, to postaje sve problematicnije. Naime, u slucaju prevage crveno-zelenih V nikad ne insistira na mestu u vladi vec jednostavno ispregovara svoje uslove pre njenog formiranja i kasnije joj daje podrsku. Bez V u vladi, gradjanskoj koaliciji je lakse da takvu vladu prihvate, ili bar nemaju opravdanje da je ne prihvate. U slucaju prevage gradjanske koalicije s M na celu, SD je vec najavio da ce traziti svoj deo kolaca u vidu srazmernog broja ministarskih mesta. Sve drugo bi bilo nelogicno, jer imaju znacajno veci procenat podrske biraca od ostalih, tj vise od M, do sada najjaceg clana te koalicije. Za crveno-zelene cu biti vrlo tesko da propuste takvu koaliciju cak i u slucaju da u ukupnom rezultatu imaju vise od njih. Ali u jednom trenutku ce i to morati da se desi jer SD stalno jaca. Na kraju, jedna impresija iz upravo zavrsene kampanje. Meni je sve izgledalo kao da se druzina sastala da na pustoj ledini pravi novu Svedsku, kao da vec ne postoji ova koju, bez sumnje, valja popravljati. Drugo sto sam uocila je veca slicnost s americkim kampanjama, show program s naucenim replikama i teatralnim nastupima lidera, bez stvarnog sadrzaja. Nije da toga nije bilo i ranije, ali sad bas preterase.

Uopste nije krio koliko to zeli. Kaze da hoce da popravlja institucije. Pa nisu se one urusile same od sebe, nego predanim desetogodisnjim radom jednog coveka! I sad bi on da mu se pridruzi. Onaj i dalje da ih rusi, a ovaj ce kao da ih pravi. Ziva nisam da vidim kako ce to da izgleda. Steta recitog, pametnog i nacitanog coveka, ali sam je izabrao.

Bio bi, da se javno distancirao i osudio onog sto mu samo oruzje fali da zavrsi ono sto je zapoceo recima. Ovako im samo daje vetar u ledja, a sam glumi civilizovanog tipa. To je onda ono sto nije zenski polni organ vec karakterna osobina. Ovako bi i Vucic mogao da ispadne najbolja opcija, ipak nije onako otrovan kao Vulin i jos neki.

U Svedskoj su i privatni domovi za stare u sistemu javnog finansiranja, pa i za njih treba pozitivna odluka socijalne sluzbe. Nije zabranjeno privatnim akterima da rade van tog sistema i otvaraju kakve god domove hoce, ali se nikome to ne bi isplatilo. Ovako ne moraju da jure klijente i misle kako ce da popune prazna mesta, vec ih dobijaju na tacni, kao i redovno placanje za negu koju pruzaju svojim korisnicima. Neke opstine ne pruzaju svojim stanovnicima mogucnost izbora izmedju privatnih i opstinskih domova. Takva je opstina u kojoj ja zivim, tradicionalno ”crvena”. Ona u kojoj radim tu mogucnost pruza, ali za korisnike uglavnom nema razlike. Mnogi i ne znaju ko je vlasnik, vec biraju na osnovu lokacije ili drugih licnih preferencija. Ono sto korisnik placa je kirija (obicno 500 do 800 evra mesecno), opstinska taksa za usluge nege (zavisno od licnih prihoda, od 0 do 200 evra mesecno) i hrana (oko 300 evra mesecno). Znaci to sve moze da kosta od 1000 do 1500 mesecno. Ono sto opstina placa domovima (onim u sopstvenoj reziji, kao i privatnim, svejedno) je oko 7500 evra mesecno po korisniku, sto dalje znaci da zivot u domu ukupno kosta oko 9000 evra mesecno. Ne postoji Svedjanin koji bi to pristao da plati. Zato su i sve najave otvaranja privatnih domova za stare u punom smislu te reci, znaci komercijalnih, za sada samo prazna prica. Moguce da ce se to menjati vremenom i daljom razgradnjom svedskog wellfare, ali za sada nije aktualno. Zakonske mogucnosti postoje, ali ne i ekonomski interes. Btw, isto vazi i za privatne aktere u domenu pomoci u kuci. I medju njima ima dosta privatnih firmi, ali su finansirane iz opstinskih budzeta, bas kao i one u vlasnistvu opstine.

@Dragan Nisam sigurna da su ti individualni projekti bas dobro resenje. Ne samo da je tesko naci vise osoba slicnih ekonomskih mogucnosti, zelja, karaktera itd vec je problem sto je starost nepredvidljiva. Potrebe mogu u trenutku da se promene i neko ko je do jucer bio samostalan u svakodnevnim aktivnostima, odjednom moze da se nadje u stanju potrebe i zavisnosti od drugih. To onda menja zivotni koncept svih ostalih. U Svedskoj, posebno u Stockholmu, se poslednjih godina forsira forma stanovanja u zgradama za seniore. To nisu staracki domovi vec obicni stanovi na slobodnom trzistu. Dakle nema osoblja i celodnevne nege vec su to obicne stambene zgrade sa stanovima koji se mogu kupiti ili iznajmiti. Neke su vec od 55+, druge 65+, ali vecina 75+. Stanovi su opremljeni svim sto treba ljudima koji se otezano krecu i obicno je u samoj zgradi neka od firmi za pomoc u kuci, ali ne znaci da svi stanari moraju da koriste njihove usluge. Poenta je u tome da je sve tu onda kada zatreba, bilo da je ta potreba privremena (padnes i slomis kuk) ili trajna, i bilo da je velika (vise puta dnevno, ljudi vezani za krevet) ili mala (npr ciscenje, kupovina namirnica i sl). Mi u socijalnoj sluzbi za stare pokusavamo ljude da motivisemo da se na vreme presele u takve stanove. Ali njih jos uvek nema dovoljno i uglavnom se desava da ljudi zive u svojim kucama i stanovima dok se ne polome ili ih pogodi slog, a onda traze smestaj u domu. Koji ne dobiju jer su kriterijumi vrlo visoki i obicno ih ispunjavaju samo ljudi s poodmaklom demencijom i potrebom za stalnim nadzorom. Posledica toga je da se u domovima za stare zivi u bliskom kontaktu s jako bolesnim ljudima, dakle nimalo prijatno mesto za zivot, ako bas ne mora. Stanovi za seniore jesu resenje, ali ih treba mnogo vise nego sto ih sada ima. Zato ja placam godisnju clanarinu da bih stajala u redu za stan, iako za sada nemam nameru da se selim. Ali to vreme cekanja ce mi znaciti kada dodje vreme. Ako iko, ja znam koliko se tesko odobrava smestaj u domu. Mnogi drugi i dalje zive u iluziji da ce ga dobiti onda kad sami procene da im treba, i zato ne preduzimaju nista. Ilustracije radi, nedavno je odbijenicu dobila zena stara 97 godina, koja je samo slepa, ali inace pokretna i u osnovi zdrava. Doduse, Upravni sud je promenio odluku opstine, s obrazlozenjem da je 95 godina ipak granica posle koje ne moze da se odbije takav zahtev.

Jucer sam odgledala prilog na N1 o starackim domovima u Srbiji. Kako vidim, tu ima svega, od sasvim pristojnih mesta do pravih uboznica, pri cemu cene takvog smestaja ne odrazavaju obavezno i kvalitet. Slucaj je hteo da mi pre nedelju dana na jednom takvom mestu negde u Srbiji umre bivsi svekar. Iako je bio u ozbiljnim godinama (86), nije umro od neceg od cega mora da se umre, vec od sepse izazvane dekubitusom. Nije bio nepokretan, pa (po meni) ni rana nije bila izazvana samo lezanjem, vec pre svega pothranjenoscu. Horor koji svakako ne sme da se desava, ali gde je resenje? Sigurno ne u visokim kriterijumima za otvaranje takvih domova, sto onda za posledicu ima da mesta u njima nema i/ili da su preskupa. Ima li neko ideju, a da nije lapot?

Nije bas pozeljno, iako je relativno cesto, da deca u odraslom dobu traze replike svojih roditelja za svoje zivotne partnere. Tu decaci rizikuju da nekad ne ostvare dobru vezu jer nijedna ne kuva kao njihova mama. Devojcice cesto prodju jos gore, vezu se za istog siledziju kao sto im je bio otac. Srecom, u razvojnoj psihologiji postoji i pojam ”relevantni drugi”, dakle oni iz okoline deteta koji odigraju bitnu ulogu u odrastanju, a nisu ni otac ni majka. To je proces socijalizacije koji je vise forumasa gore opisalo, a koji je najpozeljniji. Puko prepisivanje obrazaca iz najblize porodice je put do pakla, bez obzira ko tu porodicu cini. Cak i da je ta porodica po svemu idealna, dete ce opet imati problem, jer svet nije idealan.

Kampanju je tesko sprovoditi ”u svoja cetiri zida”, u tome i lezi glavni problem. Zamisli da gradjani Srbije mogu na javnom servisu da vide i cuju organizatore Prajda i druge aktiviste. Europride je zlatna prilika da se o tome progovori, da javni servis omoguci ucesnicima da tim povodom kazu sta imaju. Umesto toga imas predsednika koji zapomaze o zdravom tkivu, bubrezima i slezinama, opstanku nacije… Uz sve riku Djuke Bizona i ostalih goveda, i s blagoslovom SPC. Pa ti ostani miran i vodi razumno svoju kampanju, objasnjavaj nesto sludjenom narodu, do kojeg ne mozes ni da dodjes. Btw, ja sam ono sto sam gore napisala u vise navrata cula od pripadnika gay zajednice u Srbiji, na youtube kanalu N1. Koja je sansa da je to stiglo do iole znacajnog broja gradjana Srbije?

Usvajanje u ovom kontekstu se ne odnosi samo na decu bez roditelja vec i na mnogo jednostavnije slucajeve, one kad je jedan roditelj bioloski roditelj deteta, a drugi zeli da ga usvoji da bi to dete imalo pravnu sigurnost u slucaju da se bioloskom roditelju nesto desi. Zato se pominju posete u bolnicama, starateljstvo (koje podrazumeva pravo odlucivanja o detetu), nasledjivanje i jos kojesta. U trenutnoj situaciji, ako npr zena ima dete iz prvog braka, ocuh moze da ga usvoji. Ako se majci nesto desi, dete ostaje s ocuhom. Ako zena iz price ima partnerku umesto novog muza, onda ce to dete u slucaju njene smrti kod blize i dalje rodbine, ili u dom. Isto i u benignijim slucajevima, npr majka je na sluzbenom putu, a drugi roditelj treba da odobri odlazak deteta na ekskurziju. Ako je taj roditelj usvojitelj deteta onda moze da donese tu odluku, a ako nije onda ne moze, dete ostaje kod kuce, ne ide na ekskurziju. I jos hiljadu svakodnevnih situacija u kojima je potrebno da dete u pravnom smislu ima dva roditelja. Jer verovao ili ne, cak i u Srbiji postoje deca koja zive s homoseksualnim parovima, redovno iz prethodne veze jednog od njih i naravno, krijuci od okoline. Jedina je razlika u tome sto u slucaju da bioloski roditelj ima novog partnera/partnerku razlicitog pola, to dete moze da ima i pravnu sigurnost, a u suprotnom slucaju ne. Ili jos jedna zanimljiva hipoteticka situacija. Dete nema majku, napustila ga ili umrla. Ono odraslo s ocevim partnerom koji je bas onako dobrostojeci. Partner iznenada umre, nema testamenta. Nece ga naslediti to dete vec partnerova rodbina koja ga je svojevremeno odbacila i klonila ga se celog zivota. Je li to u redu? Kada clanovi gay zajednice govore o usvajanju dece, oni pre svega misle na ove situacije, a ne na usvajanje napustene dece bez ijednog roditelja, jer je to i za heteroseksualne parove cesto nemoguca misija.

Problem s ovom tvrdnjom nije sto je samo nakaradna, vec i sto je duboko diskriminatorna. Ne vidim po cemu se bitno razlikuje od tvrdnji za koje je Helmet trajno banovan. Iz napisanog ispada da je svaka porodica s jednim roditeljem, ili s dva istog pola, po definiciji disfukcionalna . Eventualno bi se kad deca odrastu i postanu vredni clanovi drustva moglo utvrditi da je ta porodica ipak valjala, a mozda ni tada. Nasuprot tome, porodice s heteroseksualnim roditeljima su, po ovome, po definiciji funkcionalne. Suprotno se moze utvrditi tek nakon sto otac ubije majku, tesko pre toga. Izgleda da homofobija prestaje to da bude onog momenta kad se homoseksualcima pridoda neka druga grupa, u ovom slucaju samohrani roditelji, pa ih se diskriminise u paketu. Svakakve celofane smo ovde videli i razotkrili, ali ovaj jos nismo.

Meni se ipak cini da je autorka teksta malo pomesala vekove, ne bih rekla da opisuje danasnju Finsku. Ostavljam ogradu da se Finska razlikuje od Svedske, ali nemoguce da je bas toliko, ipak su obe nordijske zemlje. Prvo sto mi je zaparalo oci je to sto kaze da se deca u Finskoj sama spremaju za skolu, i sama ujutro idu tamo, sve prelazeci prometne ulice… Pre bih rekla da je kao ovde u swe, da bi se takav roditelj smatrao neodgovornim, a mozda bi se i socijalne sluzbe zainteresovale. Nije saobracaj jedina opasnost koja deci danas preti, nazalost. U prvim godinama skolovanja, deca ne idu nigde sama, a u skoli ostaju i nakon nastave, dok ih roditelji ne pokupe po zavrsetku radnog vremena. Drugo mi je ono o nemanju domacih zadataka da bi se deca u slobodno vreme igrala. Delimicno tacno, ali nije bas da se ovde deca druze i igraju spontano, vec i oni i roditelji imaju nabijen raspored svih mogucih aktivnosti na koje decu treba razvoziti, jer se retko nalaze u blizini mesta gde stanuju. Alternativa je da sede kuci i bulje u iPad, sto ce samo krajnje neodgovoran roditelj sebi dopustiti. Ono sto jeste tacno u tekstu, je da se ovde insistira da deca od malena ucestvuju u kucnim poslovima, i da se tako uce odgovornosti. Ali to podrazumeva da u njima ravnopravno ucestvuju i oba roditelja, ne samo mama ili daleko bilo baba, sto je neka sasvim druga vaspitna prica, da sad ne sirim temu.

Pretpostavljam da je u Hrvatskoj slican pristup primarnoj zdravstvenoj zastiti kao u zapadnoj Evropi, tj da ne mozes samo tako usetati u ambulantu, testirati se i dobiti antibiotik. Zato mnogi zarazeni i ne budu registrovani, dok god nemaju simptome koji zahtevaju ozbiljnije lecenje. A nekad ni tada, kao u slucaju onog nesretnog novinara iz Splita 😞.

U Svedskoj se bonusi u tolikom iznosu vec isplacuju onima koji kupe elektricni automobil. Za hibride nesto manje, dakle nije greska. Doduse, nakon par godina primene, vec se razmatra koliko je to u redu da oni koji su vec dovoljno bogati da kupe takav auto, dobijaju pare onih poreskih obveznika koji to mogu samo da sanjaju. Ali dolazi i nova nevolja. Moglo bi i na temu o Rio Tintu, ali hajde ovde. EU komisija ce uskoro poceti razmatranje predloga svog odbora za hemikalije da se litijum klasifikuje kao otrov. Znaci da bi to pogodilo i rudnike litijuma, ali i fabrike baterija i pogone za reciklazu. To nakon sto je nauka dokazala da izlaganje izvesnim kolicinama litijuma u zivotnoj sredini negativno utice na razvoj fetusa, posebno srca. I sta cemo sad 😁?