vilhelmina

Licno ne poznajem Berlin, ali znam da ima prilicno turbulentno trziste stanova za izdavanje. U svedskim medijima se cesto poredi sa stockholmskim, delom i zato sto iste velike firme caruju u oba grada, pa im je i nacin upravljanja tim stanovima slican. Da ne idem u previse detalja, ali mislim da ne treba da u startu ogranicavas potraznju na samo neke delove grada, vec da gledas sve. Tek kad nesto nadjes i ucini ti se privlacnim, mozes da se udubis u to gde se nalazi, kakve su komsije, skole itd., pa da eliminises ono sto ti ne odgovara. Ovo ti kazem zato sto se situacija stalno menja i nesto sto je bilo na losem glasu moze odjednom da izadje na dobar, i obratno. To zavisi od mnogo faktora, a najvise od stepena renoviranja pojedinacnih stanova u starijim zgradama, nesto sto je tipicno za oba pomenuta grada. Renoviran stan moze da bude duplo skuplji od prvog komsije, znaci stan iste kvadrature, u istoj zgradi. To direktno znaci da se menja sastav stanara jer u renovirane stanove dolaze oni vece platezne moci, sa svim sto to donosi (uredno stepeniste, ispravni liftovi, nema buke i galame…). Kad bi nasao stariji, nerenoviran stan u zgradi gde je vecina renovirana, mislim da bi dobio bas ono sto ti treba - jeftin stan u dobrom mikrookruzenju. Ako ono sire nije bas dobro, decko moze da ide prevozom do skole. Nije mali, bice i veci kad dodjete, a ne bi bio ni jedini koji putuje do bolje skole, iako postoji skola u komsiluku. Sve ovo ti pisem za slucaj da ti je kirija ogranicavajuci faktor, a cini mi se da jeste, pa te u nekom trenutku uhvati ocajanje. Ako ti se u startu posreci, sto ti ja od srca zelim, onda zaboravi ovo sto sam napisala, nebitno.

Mantru o Gradjanskom savezu Srbije, glavnom eksponentu gradjanske opcije u Srbiji devedesetih, kao o elitistickoj, ali minornoj kombi stranci, slusamo vec 30 godina. A ipak je ta stranka bila jasno profilisana i prepoznatljiva u celoj Srbiji. Plus su njeni kandidati za odbornike na lokalnim izborima (koji su tada bili po vecinskom sistemu!) prolazili znatno bolje od same stranke na republickom nivou. Infrastruktura te stranke, pre svega mislim na snagu lokalnih odbora, bila je takva da bi joj bilo koja danasnja opoziciona stranka mogla pozavideti. Mislim da je neprocenjiva steta sto je sve to kasnije utopljeno u do tada na lokalu nepostojeci LDP. Ali to je u krajnjoj liniji bio odraz kroz duze vreme tinjajuceg antagonizma unutar stranke, gde je stranacki vrh bio socijalno liberalne orijentacije, dok su lokalni odbori vise naginjali socijaldemokratiji. I tu bih mogla da se slozim s kolegom @Edinburgh da je vrhu stranke nedostajalo politicke vestine i pragmaticnosti. Ali sad vise nema pomoci, rock’n’roll je definitivno umro ☹️.

Samo da potpisem. I da dodam da Svedska ima ubedljivo najvecu stambenu povrsinu po glavi stanovnika, cak 45 kvm. Vise od dve generacije pod istim krovom su prava retkost, a tamo gde se nadje (uglavnom novopridosli imigranti) - tamo je i smrtnost bila daleko veca nego u ostatku stanovnistva. Takodjer treba dodati i samodisciplinu skandinavaca. Licno znam za veliki broj primera gde odrasla deca i unuci za vreme pandemije nisu uzivo sreli svoje ostarele roditelje po vise od godinu dana, iako zive u istom gradu. Vidim gore i kartu koja prikazuje stepen vakcinacije. U celoj Evropi ”najvakcinisaniji” oni koji su najbolje prosli u pandemiji, tj Svedjani. Valjda i to nesto kaze. Ja pre par nedelja primila petu dozu, plus vakcinu protiv sezonskog gripa. Koja za razliku od one protiv kovida nije besplatna, ali kad me vec pitala hocu li i to… I jos jedan detalj. Pre pandemije je bilo uobicajeno pozdravljanje rukovanjem kod lekara, socijalnog radnika, bilo koje sluzbene osobe, kao i kod svakog drugog upoznavanja i predstavljanja. To je prestalo i nije se vratilo. Neka ljubazna rec i osmeh, sasvim dovoljno. Neretko u takvim situacijama neko i pomene kako smo se nekad rukovali svi sa svima, ali to je sada definitivno i zauvek out.

Nije ti dobro poredjenje jer L, C i MP u swe nisu jucer sklepane stranke ili stranke nastale cepanjem nekih drugih. Te stranke postoje decenijama, imaju stabilno jezgro u birackom telu, razvijenu infrastrukturu, clanove i aktiviste, i nikad nisu imale problem s cenzusom. Poslednjih godina imaju jer im SD otima birace, ali to cini i svim drugim strankama, koliko god ih ima. Zato nekakvo stratesko glasanje nikad nije bilo ozbiljna opcija, ne u situaciji kad svi kubure s procentima. Ljudi glasaju slobodno i bez kalkulacija, a jedino sto je razlicito u odnosu na ranije, jesu cudne i ne bas prirodne postizborne koalicije.

Problem s utvrdjivanjem istine oko ove izborne kradje je, izmedju ostalog, i taj sto se ona dogadja vec godinama. Zato i ne postoji neka referentna tacka s kojom bi danasnji biracki spiskovi mogli da se porede, pa da se kaze da je do manipulacije doslo bas te i te godine. Ti nesretni spiskovi se sve vreme kao nesto sredjuju, prociscavaju, a ustvari se uredjuju kako sns-u odgovara. Nema sanse da se sad utvrdi sta je sve i kada uradjeno. Ovih dana je aktualna prica o tih 40000 novoprijavljenih po fiktivnim adresama u Srbiji, uglavnom u Beogradu. Ali to je samo nekoliko poslednjih meseci! Ljudi iz Republike Srpske svedoce da vec godinama imaju licne karte s adresama po raznim gradovima u Srbiji, u kojima u zivotu nisu bili. Oni cak i ne vide nista lose u tome, vole ljudi da imaju srpske licne karte. Cak i ako nisu do sada licno glasali na ”svojim” birackim mestima, ne treba zaboraviti da na ranijim izborima nije bilo toliko posmatraca i kontrolora, pa se s tim rezervoarom glasova moglo svasta raditi, i bez autobusa i licnog prisustva tih ljudi. S druge strane, iako sam verovala da sam u ovih skoro 20 godina sto ne zivim u Srbiji mnogo puta ”glasala”, iako nisam, pokazalo se da to nije tacno. Ne znam kad sam izbrisana iz birackog spiska, ali proverila sam i znam da me na njemu nema. Verujem i da nisam jedina takva. Neko azuran je verovatno brisao mnoge od nas koji smo emigrirali, kao nepouzdane, ali su umesto nas dosli neki drugi. Kako inace objasniti da Srbija iz godine u godinu ima sve manje stanovnika, a biracki spiskovi sve duzi? Ko ovo uspe da rascivija, odmah da mu se dodeli nobelova nagrada za matematiku, ili vec nesto. Ja samo mogu da konstatujem da je parizer verzija kralja Ibija odavno pocela da menja narod po svojoj meri. Nista to nije od jucer, pa se nece ni resiti koliko sutra. Nadam se da ce biti volje, strpljenja, a bogami i podrske, da se to ludilo jednom zaustavi. Bilo kakvi izbori pre toga su besmisleni.

Bilo bi lepo kad bi se nekadasnja kampanja DOSa danas mogla jednostavno prepisati, i jos pri tome izbeci greske koje su tada pravljene. Ali da se ne lazemo. Ne moze, jer SPN nema onu logisticku podrsku EU i jakih NGO koju je DOS imao. Otpor je bio nesto sjajno, ali to nije bila nikakva ulicna gerila nego dobro organizovan pokret sa znacajnim materijalnim resursima za svoje aktivnosti, a one su bile sve, samo ne improvizovane i jeftine. Da ne pominjem kampanje kao sto su Izadji i glasaj, Zene to mogu i slicno. A tek CeSid, koji je tada nastao i nije bio ni nalik danasnjem. Pa onda obuke za kandidate za lokalne odbornike. Mene su u okviru Zene to mogu obucavale Tanja Miscevic i Tanja Ignjatovic. Posle sam ja imala solidne resurse da organizujem iste takve obuke u svom gradu. Za nastupe u medijima obucavao me glumac Ljubivoje Tadic; dan danas znam kako da disem kad govorim na vecem skupu i kako da delujem smireno u stresnim situacijama. Pa onda konkretna znanja koja sam pokupila na seminarima Beogradskog centra za ljudska prava, pa radionice iz oblasti nenasilne komunikacije, javnog zagovaranja, cega sve ne. Putovanja iz mog malog grada u vece centre, ali i u neke banje, hoteli i ostali troskovi placeni, simultani prevodi kad je trebalo… Mnogo nas rendom lokalaca je imalo priliku kroz to da prodje, od 96 pa do pada Milosevica. Tu su bile i lokalne televizije na koje smo sve vreme imali pristup, a gradjani mogucnost da nas cuju i vide. Pri tome ovde nisam nabrojala ni pola onoga cega je bilo na tom svedskom stolu, prilicno skupom i finansiranom od gorepomenutih. Ocekivati od SPN da sve to izvede pomocu stapa i kanapa je stvarno too much. Sto se mene tice svaka im cast i za ovo sto rade. I nadam se da ce se konacno probuditi i oni koji su dali sansu DOSu i pomoci ovima koji se danas bore, dok jos ima sta i ko da se pomogne. Vidim da polako pocinju da duvaju neki drugi vetrovi i to me raduje i ispunjava nadom.

Mislim da se nista nije moglo unapred uraditi. Moralo je da se desi, da bi se svi ti ODIHR, EU, SE uverili da je ovako nesto uopste moguce. Da ih je opozicija unapred upozoravala (a ko kaze da nije?) niko im ne bi verovao. Kao i na onim sastancima pre prethodnih izbora kad je opozicija nesto pokusavala, bez ocekivane reakcije s druge strane. Sad su videli sopstvenim ocima i reakcija je znatno bolja. Videcemo kako ce dalje ici.

Kad sam pomenula negativne posledice, mislila sam prvenstveno na cene. Ako izvestan procenat gradjana odjednom dobije znacajno veca primanja, proizvodjaci i trgovci ce se prilagoditi njima, jer ima ko da kupi. Ostali neka beru kozu na siljak. I eto i druge posledice - raslojavanje, povecanje socijalnih razlika i sve sto sledi u paketu s tim. Ne ulazim u to koliko su one brojke realne i sta se sve iza njih krije. Vise mi je to jos jedna u nizu Vucicevih manipulacija neobrazovanim svetom. Mnogi ce biti fascinirani ovim ”uspehom” i verovati da jos samo malo treba da i njih zakaci, umesto da se zabrine i zapita sta to stvarno znaci i kako na njega utice. Da dodatno pojasnim, posto vidim da treba. Ne mislim ja da su sve plate ovoliko porasle, jos manje da je porastao zivotni standard gradjana Srbije. Samo kazem koliko su ovi procenti opasni na vise nivoa. I zato ne treba na to odmahivati rukom kao na jos jednu praznu pricu o ekonomskom tigru, nego se treba ozbiljno zamisliti i zabrinuti nad posledicama. Da li je taj rast za neki procenat veci ili manji u pojedinim gradovima i okruzima, ne igra nikakvu ulogu. Sam princip da prosecna plata na sirem planu toliko poraste u kratkom vremenu, jeste po sebi poguban za sve. Jos jasnije, to sto je plata nekog Janka/Marka u Beogradu nerealno porasla zato sto se uhljebio negde uz pomoc sns ima visestruki negativan uticaj na sve. A on se obicno zanemaruje, uz kiselu konstataciju da je samo Janku bolje jer ima vecu platu, a vecini ostalih je isto. Ne, svima je u perspektivi gore, ukljucujuci cak i njega. Iz gore navedenih razloga. Danas je dobio tu veliku platu koju nije zasluzio, a vec sutra ona nece moci da prati ludovanje cena.

Meni nije jasno kojim to mehanizmima mogu plate, nebitno da li su prosecne ili medijalne, da porastu 50+ posto za samo pet godina, a da to ne izazove ozbiljan poremecaj na trzistu svega. Posebno ako su te plate stajale u mestu nekih 15 godina i onda odjednom toliki skok (cenim po prosecnoj plati u mom okrugu kad sam otisla 2004 godine, pa onda 2018 isto, a 2023 onoliko). To nije nesto cime bi se trebalo hvaliti, pre je razlog za ozbiljnu brigu. Razumem da ljudi zele i da im trebaju vece plate, plus nisam nikakav ekonomski strucnjak, ali ovo nije normalno i mora da ima posledice, ne moze da izadje na dobro.

Srbijasume su uvek bile lak plen, kojim je lako manipulisati, da sad ne ulazim u razloge zasto je to tako, ali tako je. A posto to javno preduzece nije onako atraktivno kao neka druga, onda je uvek bilo prepustano ”mladjem bratu”. Tako je devedesetih njime carevao JUL, i obaveza svih zaposlenih je bila da su clanovi. Doduse, ne bih ja ovde isljucila ni uticaj ”sluzbe”, mada za to nemam nikakvih dokaza. Samo mi sumnju budi, najblaze receno, cudan izbor koji je DOS tu napravio kada se nasao u prilici da tu nesto menja. Kao da ima neka nit koja povezuje sve garniture koje su ikada vodile tu firmu, i koja nadgleda sve promene tako da nikad ne bude velikog iskakanja.

Meni je jedan od jacih utisaka ovih izbora (posle opsteg razocarenja rezultatima, naravno) to koliko je malo stranaka/koalicija preslo cenzus. Kao da je Srbija neka razvijena demokratija, s iskristalisanom politickom scenom, a nije. Tu vidim i najveci problem s biracima iz Republike Srpske. Manje je bitno cak i u kojoj meri se upisuju na adrese po Srbiji, posebno u Beogradu, i koliko njih glasa. Veci je problem, rekla bih, sto uopste postoje na birackom spisku, a izgleda da ih je oko miliona. I naravno, to sto njima za upis na taj spisak ne treba boraviste. Rezultat je taj da cenzus tako ide previsoko, bez obzira da li je na 3, 4 ili 5 posto. Bizarno je to sto je na ovim izborima ta cinjenica najvise ukopala bas one desnicare koji se za taj deo biraca kao najvise zalazu. Bilo bi zanimljivo videti kako bi ovi rezultati izgledali da se primene na nekih 5,5 miliona, koliko je realno biracko telo u Srbiji

18 strana topica, a niko da uoci da mu je naziv potpuno pogresan. Ono sto Zorana drma, a mi ostali se prikljucijemo jer nas drma to isto, ali ipak manje nego njega, to nije nikakva gerijatrija, starost, matorost…., vec kriza srednjih godina. U tekstu se odnosi na period od 40 do 65 godina, ali on se temelji na starijim istrazivanjima. Obzirom na sve duzi zivotni vek, pomeranje granice za odlazak u penziju i sl, sad bi i ovo trebalo pomeriti na bar 70 godina. Pocela sam post u polu sali, da utesim Zorana, ali realno jeste tako. Znaci, da se topik preimenuje u ono sto je ovde stvarno tema 😁.

Kad ti je mama srpkinja, tata hrvat, a baka ovde potpisana Vili, onda je ovaj topic pravo mesto da se objavi tvoj dolazak u ovaj univerzum. Dobrodosla Dora, srce bakino 🥰! Jeste da smo se dogovorile da se rodis 29 novembra, ali nema veze sto si malo zakasnila. Bices ti svakako dobra pionirka i znaces sve o onoj cudnoj, a prelepoj zemlji koje vise nema. Baka Vili ce ti pricati. Ovaj topic biram i zato sto se nadam da njegov postavljac negde gore jos uvek cita forum. Znam da bi se obradovao.

Treci put, pa necu vise. Ne mora da prijavi sumnju, vec samo saznanje. Ako ga ima. Sumnja i saznanje nisu isto.

Lekar nije forenzicar i ne utvrdjuje poreklo povreda. Neko od njih ce da pita, drugi nece, ali poenta je da obaveza prijavljivanja postoji samo ako ima nedvosmisleno saznanje. Znaci, sumnja nije dovoljna. Jos ako imas situaciju, a ona nije retka, da je muz nasilnik doveo zenu da je pokrpe, da bi mogao da nastavi da je bije…. Savestan lekar ce se svakako potruditi da od sumnje napravi saznanje time sto ce zenu motivisati da isprica sta se stvarno dogodilo, ali to vec ne podleze zakonu vec lekarskoj etici.

Pogresno citas /tumacis zakon. Jasno pise, lekar je u obavezi da prijavi ako ima saznanja o krivicnom delu, ne ako ima sumnju. U praksi to znaci da ce on zenu pitati kako su nastale povrede, pa ako ona kaze da je pala niz stepenice, onda on nema to potrebno saznanje i ne samo da ne mora, nego ne moze i ne sme da prijavi. Srpski zakon je tu isti kao u Nemackoj ili Svedskoj. Kad je u pitanju dete, onda ne treba saznanje, dovoljna je sumnja da bi proizvela obavezu prijavljivanja.

Ovaj film smo mi u Svedskoj vec gledali, i radnja nije isla bas tako kako ti ovde predvidjas. Od ”ni u ludilu sa Sverigedemokraterna” prilicno brzo se doslo do dzentlemenskog dogovora s njima. I oni sami su zbog toga malo ublazili retoriku, bas kao sto to Vilders sada radi, pa nam sad cveta hiljadu cvetova. Imamo desnu manjinsku vladu, podrzanu od strane SD, koja na taj nacin nema nikakvu odgovornost, ali zato ima ogroman uticaj. Milina! U Svedskoj se zato prepoznaje ovaj obrazac i Vildersa zovu ”Åkesson s malo interesantnijom frizurom”. Åkesson je, naravno, lider desnih populista Sverigedemokraterna.

Lokalni izbori su i 2000 bili po vecinskog sistemu. Tek od 2004 su po proporcionalnom.

Pogledala sam za Svedsku i Hrvatsku, dalje nisam isla. Obe zemlje omogucavaju ljudima s drzavljanstvom da glasaju na parlamentarnim i EU izborima (u Hrvatskoj i na predsednickim) cak i ako nemaju prebivaliste u tim zemljama. U Srbiji je ocigledno potrebna adresa prebivalista u samoj Srbiji, a ona se moze prijaviti samo licno, u opstini gde se to prebivaliste nalazi. Sad kapiram da je odatle i onoliko prijavljivanje ljudi iz Republike Srpske na vracarskim adresama; nisam o tome ranije razmisljala. Za sledece izbore bih mogla i ja to da izvedem, prijavim se npr kod Djordja Miketica kad iseli Radicu 😁, ali za ove ne stizem, nazalost.

Ja ipak necu moci da glasam, a stvarno sam zelela ☹️. Proletos sam htela da pokrenem postupak za dobijanja srpskog pasosa ovde u ambasadi, da bih mogla da glasam. Poslednji koji sam imala, onaj plavi, odavno je istekao i nisam ga produzavala. Zapelo je vec na prvom koraku, uverenju o drzavljanstvu. Zamolila sam rodjaku u gradu iz kojeg sam otisla u swe, da ode da mi to izvadi i posalje. Javlja se ona iz opstine preko vibera i kaze da ne mogu da me nadju. Srecom me sluzbenici koji tamo rade poznaju jer sam u vreme DOSa bila odbornica i jos kojesta u toj opstini. Obraduju mi se oni i pitaju jesam li sigurna da sam uopste upisana u knjigu drzavljana. Podsetim ih da mora da jesam jer inace ne bih mogla da budem birana. Lupe se oni po glavi, pa naravno, upisu me u tu knjigu i izdaju mi uverenje, koje mi onda rodjaka posalje. Odem ja u ambasadu u Stockholmu, srecom mi je na par stanica metroa od kuce. Tamo saznam da pasos mogu da dobijem. Trajace i kostace, ali moze. Ali s upisivanjem u biracki spisak nece ici tako lako jer za to ipak treba da odem u Srbiju i licno prijavim prebivaliste. I da uradim sve to, opet ne mogu da mi garantuju da ce u sthlm biti otvoreno biracko mesto, jer za to treba da bude prijavljeno najmanje 100 biraca, sto na ranijim izborima nije bio slucaj. Pretpostavljam da ce sada jos manje jer su izbori blizu bozicnih praznika, pa ko hoce, isto ovako ce tempirati odlazak. Na kraju sam morala da odustanem od projekta i stvarno mi je zao.

Po ovom principu je funkcionisao Forum B92, od onog dana pre 20 godina kad sam se na njemu registrovala, pa sve do gasenja. Plus sto je tamo postojao i izvestan krug privilegovanih forumasa, kojima si i sama pripadala, a kojem je sve bilo dozvoljeno jer su svesrdno pomagali moderaciji u eliminisanju nepozeljnih. Da li se nesto od toga moze naci i na ovom forumu? Ne verujem, ja se svakako ne osecam ni progonjeno ni privilegovano. Pisem iste stvari kao sto sam i tada, na isti nacin, mozda samo u nesto manjoj meri. Ali to je zbog zamora i nedostatka vremena, i nema nikakve veze s ustrojstvom foruma.

Meni citava ta prica o emocionalnoj inteligenciji izgleda kao prasina koja se poslednjih decenija baca ljudima u oci, ne bi li se umanjio znacaj formalnog znanja, onog za cije sticanje su potrebne godine rada, ulaganje truda i vremena. Kad prihvatis da je EI alfa i omega, lakse prihvatis i to sto ti je sef tikvan, komsija uspesniji od tebe iako je nepismen, premijer drzave kvaran i korumpiran… Eto, imaju taj EI koji ti nemas, umeju da se prodaju, pa makar ta roba koju uvaljuju svetu bila i ona legendarna cigla. Ja za to imam bolji izraz - manipulativnost. Sve to vazi, naravno, pod uslovom da EI definisemo u osnovnom znacenju , kao umece da se priblizi drugim ljudima, da im se udje pod kozu i da ih se pridobije na svoju stranu, sta god da je cilj. Osnovni problem koji ja s tim vidim je to sto kulturoloski momenat tu igra veliku ulogu. Postoje socijalni kodovi koje valja nauciti da bi u nekoj sredini uspeo, sta god to znacilo. Neko moze njima besprekorno da vlada u svojoj sredini, a da bude potpuno pogubljen u nekoj drugoj. Za onu sirinu shvatanja koja coveku omogucava da uspesno pliva u razlicitim sredinama, ipak treba i siroko znanje, ono koje ce se tesko steci bez dobre stare obicne inteligencije, plus ulozen trud i vreme za citanje, posmatranje, analiziranje, razumevanje, mozda i ucenje novog jezika, sticanje novih vestina. Nece to samo od emocionalne inteligencije. Ona nije univerzalna kao inteligencija u izvornom znacenju, i zato je ne moze nadoknaditi ili zameniti. Moze samo da bude njen deo, kao sto je uvek bila i bice, i rezultat razvoja licnosti, ono sto volimo da zovemo radom na sebi. Ali to ne ide preko noci, i nikako bez jake osnove u vidu onog sto jeste inteligencija u najsirem smislu. Moja poenta, za slucaj da sam ga previse upetljala: Cesto se pravi greska tako sto se emocionalna inteligencija izvlaci iz sireg konteksta, definise kao prost skup socijalnih vestina i onda servira ljudima kao neka kompenzacija za istinsko znanje, kraci put do onog za sta je ranijim generacijama trebalo mnogo godina rada i ucenja. Ja tu pricu ne kupujem.

Ja sam dugo inteligenciju povezivala s hrabroscu, a mediokritetstvo s nedostatkom iste. Pri tome mislim na hrabrost u smislu spremnosti da se stvari preuzmu u svoje ruke, da se pokrenu, da se promeni ono sto nije dobro, da se govori istina i cine ispravne stvari. I to kao sto kazes, na sopstveno i opste dobro. Takodjer sam verovala i da je to put do licne srece, kroz saznanje da si uradio sto je do tebe, nisi samo pustio da te voda nosi, pa kuda svi tu i ti. Danas cesto pomislim da je vreme da revidiram taj stav. Da li sto je od pocetka bio pogresan ili sto su se okolnosti promenile, to ne znam. Samo vidim da vise ne pije vodu. Na cemu temeljim to misljenje? Svakako bi moglo ovo sto i ti pominjes, brojni primeri ljudi koji se hvataju stvari kojima nisu dorasli jer ne poseduju osnovna znanja, nije se gubilo vreme na citanje i ucenje, ali se ne moze reci da se nije uspelo u zivotu. Tako dobijes Grcice direktore, Stase narodne poslanice, Karleuse umetnice, Jovane Jeremic novinarke, sve one politicke komentarore na pinku i happyju… Ali ja u svojoj najblizoj okolini imam jos ekstremniji primer ljudi koji su postigli svoj cilj samo zahvaljujuci suludoj hrabrosti da se u nesto upuste, a sto ne bi da su imali i trunku konsekventnog razmisljanja. To su ljudi koji poslednjih godina pristizu u Svedsku i neretko zavrse kao moje komsije, tako da imam potpuni uvid u taj mentalni sklop. Pri tome ne mislim na ljude koji beze od rata, vec one koji bez takvog povoda investiraju sve sto imaju da bi seli u one camce preko Sredozemnog mora. Projekat koji ne uspe uvek, jer neki zavrse i na dnu mora, neki zaglave godinama po svakakvim kampovima, ali ostali uspeju u prvobitnoj nameri. Nema sumnje da za to treba ogromna hrabrost, ali da li bi se to trebalo smatrati i znakom inteligencije? Jesu svojevremeno ljudi na vrlo slican nacin sedali u neke brodove i tako stvorili danasnje USA, ali gledajuci ove danas, posebno prvu generaciju njihovih naslednika, jako mi je tesko da tu vidim zametak bilo kakvog buduceg napretka. Sta se to promenilo, pa jedan isti postupak proizvodi potpuno drugacije konsekvence, to ne znam. Samo vidim da hrabrost vise nije obavezno pozitivna kategorija, a jos manje je znak inteligencije. I to me saznanje rastuzuje, rusi mi sliku o ispravnosti sopstvenih stavova. Posebno onih koje sam prenela svojoj deci, a to su skoro pa svi.

Ja bih ti preporucila voz. Priroda jeste malo jednolicna i postane dosadna posle vise sati voznje, posebno ako cesce putujes tim krajevima, ali na toj relativno kratkoj relaciji ces odmoriti oci i dusu, a i doziveti sever na nacin na koji ne mozes ako letis. Automobil ne bih preporucila zbog divljih zivotinja, bez obzira na Albertovo iskustvo. U Svedskoj je prosek oko pet smrtno stradalih godisnje u sudaru s losevima, i par desetina ozbiljno povredjenih. Licno sam dozivela bliski susret s njim iako smo isli polako i vozac uspeo da ukoci. Samo se stvorio niotkuda. U jednom trenutku ga nije bilo, u sledecem stoji nasred puta, tacno ispred nas, ogroman. Dobro nas je razgledao, a onda se lagano okrenuo i otklatio nazad u sumu. Nikad mi vise nije bila prijatna voznja tim krajevima. Kad sam vec kod tih cudnih zivotinja, pre par nedelja je jedan nesretni los nekako usao u trasu metroa na mojoj liniji u Stockholmu. Linija je bila zatvorena od devet ujutro do nekih cetiri popodne i lovci su pokusavali da ga isteraju napolje, na vise mesta su isekli ogradu, ali on je samo u panici jurio kroz tunele i van njih. Na kraju nista nije pomoglo, morali su da ga upucaju ☹️.

Ako smem da dodam, tamo gde ja znam da je basta=otac, a gradina=basta, ta gradina treba da bude veca i da bude izvan grada/sela, da se u nju ide kolima, biciklom, motokultivatorom… Ono oko kuce gde imas povrce za svakodnevnu upotrebu je nadvor. Zvuci kao ”na dvoru ”, ali je ustvari ”u dvoristu”. Kraj koji pominjem je onaj gde je i granicni prelaz Gradina. Btw, malopre napisem gradina, a spellcheck mi ga pretvori u gardin. Ne znam da li je slucajno slicna rec ili mi google cita misli, ali znacenje je svakako isto.