vilhelmina

Bas si me zbunio s ovim kajkavskim u Gorskom Kotaru. Zivela sam i radila godinu dana u Delnicama i nisam primetila. Ali posto i wikipedia potvrdjuje to sto kazes, onda je svakako tako. Bice da je meni kajkavski samo ono sto mi je bilo tesko da razumem, npr kad bi moja koleginica iz Krapine nesto rekla u sali, tj znajuci da je niko nece razumeti. Ili cimerka iz Cakovca, i ona je znala da govori u siframa, ali takodjer samo u zezanju, jer je znala da vecini ostalih treba prevod. Ali ono sto sam cula u Delnicama mi je zvucalo kao obicni stokavski, otprilike kao sto se govori u Rijeci, s akcentom koji malo vise podseca na Zagreb. Poenta je da mi nista nije zvucalo cudno ili bitno drugacije od onog kako sam sama govorila, a to je bio cisti knjizevni skolski hrvatski jezik.

Tako je, bila sam vec u cetrdesetim, tacnije 43 kad smo otisli. Jasno mi je bilo da je to sad (tad) ili nikad. I iako to ”sad” iz vise razloga nije bas odgovaralo (nikad nije pravo vreme🙂), ono ”nikad” mi je delovalo toliko zastrasujuce, da izbor (ako je uopste bio neki izbor) i nije bio toliko tezak.

Ja sam tu negde savremenik biblije, tako da se secam sezdesetih i sedamdesetih. U mom slucaju su uglavnom bile obelezene cestim selidbama i podstanarstvom, ali i porodicnim putovanjima i kampovanjima s roditeljima i bratom. Uglavnom diljem Jugoslavije, ali ranih sedamdesetih i Bugarska i Grcka. Sopinzi u Trstu se i nisu gledali kao inostranstvo, a nisu se ni brojali. Nekad se islo i samo zbog mortadele i espresa. Pocetkom osamdesetih sam bila student sumarstva na razmeni u Svedskoj, tacnije u Vilhelmini. Tu mi je sudbina dodelila zgodnog dasu, samo par godina starijeg od mene, za mentora. Svasta je bilo u ta dva meseca, dasa se bas potrudio da me impresionira, vodio me okolo, bili i u Finskoj i Norveskoj, a bili su i neki meetings u Stockholmu, gde smo se okupljali svi studenti na razmeni tog leta 1983. Nije da mi se nije dopalo, ali dasinu ponudu da studije nastavim u Svedskoj sam ipak odbila. Prosto nisam imala nijedan razlog da to uradim, osim njega samog, ali mi to nije bilo dovoljno. Zivela sam u Splitu, studirala u Zagrebu, zasto bih isla u neku ledaru gde vec u augustu treba zimska jakna, kad je sve oko mene prstalo od zivota i perspektive? Pisma su ipak nastavila da putuju, kasnije i mejlovi. Na obe strane se vencavalo i razvodilo, radjala se i rasla deca, i tako se 2004 nastavi ono sto se zapocelo 1983. A posto podgrejana supa retko kada vredi, tako i taj zajednicki zivot ostade samo na pokusaju. Ali i mi ostadosmo u Svedskoj. Ovih dana ce biti tacno 18 godina od tada. Naravno da nekad mislim sta bi bilo kad bi bilo da sam jos osamdesetih prihvatila ponudu i ostala u Svedskoj. Ali daleko od toga da se kajem sto tada nisam i sto kasnije jesam. Sve je bilo kako je trebalo da bude, a i sada je. Poenta ovog posta je da sam imala priliku da odem znatno ranije. I nije mi nedostajalo hrabrosti, nego nisam imala zelju i nisam videla nijedan razlog da to uradim. Da sam mogla da vidim u buducnost, sigurno bih drugacije odlucila, ali nisam mogla.

Daleko da je socijalizam u sfrj bio nalik onom u zemljama istocnog bloka. Ja vreme pre 70 pamtim i tesko ces me ubediti u tako nesto. Putovanja u inostranstvo nisu imala isti znacaj kao danas, pa ni pitanje pasosa nije bilo aktualno na isti nacin kao od kraja sezdesetih pa naovamo. O ostalim pokazateljima zivotnog standarda da se i ne prica. Ono gde si u pravu jeste da se socijalizam i sve ono sto bi se u njemu moglo videti kao ogranicavanje slobode ili prinuda bilo koje vrste, razlikovalo od manjih do vecih sredina, kao i u pojedinim republikama. Negde su ljudi bili skloniji da koriste partijske i slicne privilegije nego drugde, pa su se samim tim razlikovale i sanse za dobar zivot onih koji nisu bili drugovi clanovi. Zato sam i dala plusic tvojoj tezi o kakav narod takav i socijalizam. To stoji, ali u nekim delovima zemlje se moglo i drugacije. Daleko od toga da je bilo uniformno i mnogo je zavisilo od lokalnog mentaliteta, a bogami i od ”ekonomske baze”.

Dragi kolega 😁, po mom iskustvu, sumarstvo nije bas najzahvalnija struka za trazenje posla bilo gde u inostranstvu, jer te vezuje za ”pasivne” krajeve, koji su svuda u svetu crna rupa. I zato sto te dovodi u kontakt s ljudima ne bas otvorenog uma, cesto zaglibljenim u lokalne prilike, kojima je strano i ono sto dolazi iz susednog okruga, a kamo li iz druge zemlje. Mogu oni da budu sjajni ljudi na svaki drugi nacin, ali stranac ce se tesko etablirati u tim sredinama. Ja sam imala dodatni problem sto sam zena, ali bitnije je bilo to sto se kod svakog posla u struci trazilo poznavanje lokalnih prilika, prosto je takav posao. Otprilike isti problem koji u toj struci imas u Srbiji, imaces i bilo gde drugde. Uvek ce te lokalac gledati popreko jer ne mozes ti znati bolje od njega. Ali to ne treba da te odbije, naprotiv. To sto si zavrsio faks koji je mnogo kompleksniji i tezi nego sto mnogi misle, znaci da mozes da radis i bilo sta drugo. Moj ti je savet da se obezbedis vozackim dozvolama svih kategorija, to uvek pomaze. Jezika se ne moras plasiti jer engleski ti radi u bilo kojoj zemlji, bar u pocetku kad ces ionako, po svoj prilici, raditi jednostavnije poslove. Za par godina naucices i mandarin ako treba, to brzo ide kad si vec tamo i ako imas volje. Mislim da ne moras da si suzavas izbor samo na englesko govorno podrucje.

Zasto samo sedis i razmisljas, a ne znas zapravo ni o cemu? Nista ne kosta da krenes da trazis posao i usput se raspitujes o cenama i uslovima stanovanja. Kad sklopis koliko-toliko realnu sliku o tome kako bi taj zivot mogao da izgleda, i tvoje razmisljanje ce biti smislenije, imace konkretan cilj i svrhu. Tvoja prednost je u tome sto si toliko mlad da ne moras odmah da razmisljas dugorocno i donosis sudbinske odluke, odes i probas. Ali kao sto rekoh, nekakvu predstavu o tome sta ces raditi i gde ces ziveti, ipak treba da imas, makar se radilo o kracem, probnom periodu. Turisticki boravak ti nece mnogo pomoci u izboru, taj zna da zavara.

U Svedskoj je u toku visedecenijska reforma penzionog sistema ciji je cilj da 2050 godine sve penzije budu iskljucivo licne i zaradjene od sopstvenog rada i uplacivanja u penzione fondove. Zbog toga razlicite generacije odlaze u penziju pod razlicitim uslovima. Jedna od prvih stvari koje su uradjene jos devedesetih je bilo ukidanje porodicnih penzija. Ali naravno, to ne znaci da oni koji ostanu bez partnera treba da umru od gladi. Za to postoje razlicita resenja, ali nijedno od njih nije direktno nasledjivanje penzije preminulog partnera, ili nekog njenog odredjenog dela. Otprilike ovako to funkcionise. Penzija se sastoji od tri dela. Prva dva se sastoje od uplata koje je pojedinac preko svog poslodavca (najcesce vise njih) uplatio za svog radnog veka. Prvi deo su uplate drzavi (obavezno za sve poslodavce), a drugi direktno u razne fondove (samo za one s kolektivnim ugovorima). Treci je privatna penzija, koju pojedinac sam uplacuje ako moze, zeli i smatra za potrebno i isplativo, ali i to ulazi u konacnu racunicu. Konacna racunica prvo utvrdjuje koliko je pojedinac prikupio na gornja tri nacina, u trenutku odlaska u penziju. Ako sopstvenim uplatama nisi stigao do nekih 1200 evra (ta granica se menja zavisno od prosecnih troskova zivota i da li pojedinac zivi sam ili s partnerom), tom delu se dodaje garantovani iznos, koji opet zavisi od duzine zivota u Svedskoj (max za 40 godina, za krace se umanjuje), kao i od toga da li osoba ima privatnu penziju ili penziju iz inostranstva. Na taj nacin se dolazi do iznosa same penzije. Za one koji uz sve ovo gore ne dostizu do egzistencijalnog minimuma (odredjuje se svake godine i trenutno je oko 550 evra za samce i oko 450 za one koji zive udvoje, to nakon placenih troskova stanovanja), postoji mogucnost da zatraze i dobiju ”dodatak za stanovanje”. Bitno je da taj deo nije penzija i vazi samo za vreme dok osoba zivi u Svedskoj, na konkretnoj adresi. Ako se iseli, znaci da je odsutna vise od sest meseci, trebalo bi da to prijavi. Porodicne penzije (ovde ih zovu udovicke) postoje jos samo za one najstarije, danas obicno devedesetogodisnjake, koji su to pravo ostvarili pre pocetka reforme. Taj vid penzije je na putu da nestane. Medjutim, postoje izvesni dodaci na koje udovac ili udovica moze da racuna neposredno nakon smrti partnera. Oni su namenjeni prelaznom periodu i ogranicenog su trajanja, obicno do godinu dana. Posle toga ide ona gore racunica, kao za bilo koje jednoclano domacinstvo, bazirano na sopstvenim uplatama i drzavnim garancijama za egzistencijalni minimum. To za sve starije od 65 ide kroz penzioni fond. Klasicna socijala je samo za radno sposobne. Ima jos jedna caka, a odnosi se samo na ono sto je uplacivano direktno u fondove, ne i na uplate drzavi. Taj deo se isplacuje tempom koji pojedinac sam izabere, obicno u prvih pet ili deset godina nakon penzionisanja. Tako da iznos penzije nije trajan i obicno se bitno smanjuje nakon navrsenih 75. Posto niko ne zna koliko ce ziveti, a te pare su ipak licno zaradjene, pojedinac moze da izabere da taj deo u slucaju njegove ranije smrti, dobiju naslednici. Ali to kosta u vidu nesto umanjene penzije. O tome svako odlucuje u trenutku odlaska u penziju. Sve u svemu, komplikovan sistem, koji nikome ne garantuje visinu penzije od trenutka odlaska u nju do smrti. Jedino sto je garantovano je egzistencijalni minimum, ali on je vezan za zivot u Svedskoj, kao sto sam gore rekla. Ne moze se ceo iznos poneti sa sobom ako covek resi da penzionerske dane provodi negde drugde. Nadam se da ce bar Mladenu biti interesantan ovaj moj carsav; za druge cisto sumnjam 😁.

Da, upravo to radis. Prvo insistiras da ti se dokaze da homoseksualna porodica nije nista lose. I sad kad si dobio taj dokaz, sad ces da pokusas da skrenes temu ucitavajuci drugima stavove koji nisu njihovi. A oni treba da se upecaju i ode prica u drugom pravcu. Dobar pokusaj.

Verovatno se nisam dobro izrazila, pisala rano ujutro 😀. Ja sam shvatila da Sasi ovakve studije koje se odnose na pojedinacne aspekte zivota (uspeh u skoli, psihosocijalni status, pitanja identiteta…) nisu dovoljno dobre, nego on hoce neku sveobuhvatnu, koja istovremeno pokriva sve moguce aspekte i daje generalne odgovore na pitanje opravdanosti usvajanja dece od strane homoseksualnih parova.

To na cemu ti insistiras bi bila neka studija koja polazi od pretpostavke da je za decu generalno stetno da rastu u porodicama s roditeljima istog pola, pa onda argumentima potvrdjuje ili obara tu tezu. Jasno je da takvo nesto ne postoji, kao sto ne postoje ni istrazivanja koja se na taj nacin odredjuju prema bilo kakvim porodicama, npr siromasnim, imigrantskim… Postoje studije koje se bave razlicitim aspektima problema, npr kako obrazovni nivo roditelja utice na zdravlje zuba kod dece ili njihov uspeh u skoli. Samo takva istrazivanja nikad ne dovode u pitanje pravo neobrazovanih ljudi da imaju decu, cak i ako se pokaze (a pokaze se) da deca imaju zdravije zube i bolji uspeh u skoli ako rastu s roditeljima viseg stepena obrazovanja. Takodjer mi je zanimljivo da te uopste ne interesuju studije o tome kako je deci koja vec od ranog puberteta osecaju da su drugaciji jer ih privlaci isti pol, a zive u heteroseksualnim porodicama s cvrstim normama i ocekivanjima po pitanju rodnih uloga. Ta deca ti bas i nisu vazna.

Hoce li ti ikad dosaditi da me proganjas po topicima i ispravljas svaku mogucu nepreciznost u mojim postovima, gde se pominje Svedska? Ja ovde zivim 18 godina i naravno da znam kako je organizovana i kako funkcionise, tim pre sto radim u javnom sektoru. Ako sam nekad neprecizna, to je zato sto znam da ljude koji su vecinom iz Srbije ne zanimaju takvi detalji, i tako nameravam i da nastavim. Tacno je da sam godinama pazila na svaku rec, da ne dodje Cyber da me ispravlja, sa sve boldovima, delovima u razlicitim bojama, podcrtanim delovima i uzvicnicima, ali ne mislim vise to da radim. Ti slobodno nastavi ako ti je toliko vazno. Ja licno mislim da je to malo cudno.

Dve mame ce lakse zameniti ulogu oca nego sto ce to uspeti jednoj majci. A gle cuda, mnoge to rade, svakog dana, tu oko tebe. Ocevi koji su i mama i tata su nesto redji, ali i njih ima. I oni bi to bolje i uspesnije radili, plus sto bi im bilo lakse i ekonomski, i fizicki i na svaki drugi nacin, da su dvojica. I sta cemo sad? Oduzimati decu svima neuparenim na nacin koji ti smatras jedinim prihvatljivim?

@mladenvzz I ja se secam kad je homoseksualnost dekriminalizovana u Hrvatskoj. Isla sam u srednju skolu i verovatno za to ne bih ni cula da odjednom po gradu nije pocelo da se prica kako su se mornari sa stranih brodova u splitskoj luci rastrcali po gradu i spopadaju momke. Pri tome Split grad pomoraca, ali oni domaci nikada nisu bili pod sumnjom, bozesacuvaj, samo ovi sa stranaca 😄. I to nam nesto kaze o mentalitetu, sigurno ne moram da elaboriram. Ali ne treba prestrogo ni suditi. U Svedskoj nema uticaja crkve, a homoseksualnost je dekriminalizovana jos 1944. Medjutim, moja koleginica koja danas zivi u braku sa svojom partnerkom i imaju dvoje dece (svaka rodila po jedno) je oduvek znala da je lezbejka, ali je svojim roditeljima to saopstila tek kad je resila da pocne da zivi sa svojom devojkom. Sestri je rekla samo godinu dana pre nego roditeljima. Ona ima jedva preko 30, znaci nije bilo pre sto godina. Kaze da ne zna zasto im nije ranije rekla. Nije ih se bojala, ali joj ih je bilo zao i nije htela da ih razocara, tako kaze. Inace su bliski, nikakvih problema nije bilo kad je ”izasla iz ormara”. S roditeljima njene partnerke nije islo bas dobro, mozda sto su oboje alkosi, a mozda i nije zato. S njima nemaju nikakav kontakt. Ima jos jedna stvar. Ona i ja smo jedine ostale od svih koji su radili u istom timu kad smo nas dve pocele, otprilike istovremeno, pre skoro cetiri godine. I mnogi koji su kasnije poceli kod nas su do sada promenili posao jer je stresan i vrlo zahtevan, a ne najbolje placen. Samo smo nas dve i dalje tu. Ja zato sto znam da su mi slabe sanse da nesto nadjem u godinama pred penziju, plus imigrant. I pitam je sta ona ceka, mlada je, Svedjanka. Nemam razloga da joj ne verujem kad kaze da nista manje nije izlozena diskriminaciji. I ti zbog kojih cemo i ona i ja istrunuti na ovom poslu nisu ni rasisti, ni homofobi. Prosto ljudi ne vole kad neko iskace iz norme i to je tako svuda, ukljucujuci i Svedsku. Nije se desilo ni da nju i partnerku neko od heteroseksualnih parova koji imaju decu u vrticu s njihovom, pozove na veceru. Inace se to radi, da bi se deca druzila. Kako ne pozivaju samohrane roditelje, tako zaziru i od drustva istopolnih parova. Ne sto obavezno imaju nesto protiv, nego prosto zato sto su drugaciji. Ne znaju sta bi s njima radili, o cemu bi pricali, boje se da ne kazu nesto pogresno… Nece se to nikad i nigde mnogo promeniti. Zato i kazem da im treba zakonom omoguciti da dobiju ono sto zele, ukljucujuci i usvajanje dece. Bez potpunog usvajanja nisi roditelj i nema te EU i pravednog suda koji ce te izjednaciti u pravima s onim koji to jeste. Pogledaj bilo koji zakon o nasledjivanju. Nema tu nikakvih staratelja, hranitelja i sticenika. Samo krvno srodstvo, bracna ili dokumentovana vanbracna veza i punopravno usvojenje. Ista vrsta sigurnosti je potrebna i onoj deci koja vec zive s roditeljima istog pola (primer moje koleginice), a bolje je i za one po domovima za nezbrinutu decu. Jedino tako se i moze promeniti drustvo, vremenom i strpljenjem, kad stasaju prve generacije uspesne dece, odrasle s roditeljima istog pola. Vecitim odlaganjem sigurno nece.

Mladene (a verujem da se odnosi i na ostale), gubis iz vida da i zene mogu ziveti u homoseksualnim vezama. One mogu da rode dete i to im niko ne moze zabraniti. Jedino mozes partnerki uskratiti mogucnost da to dete usvoji, sa svim pravima i obavezama koje to podrazumeva. Tako si tom detetu uskratio mogucnost da ima dva roditelja, sto postaje zaista veliki problem ako se bioloskoj majci nesto desi. Isto tako moze i muskarac da ima dete iz prethodne, heteroseksualne veze. Recimo da se majka odrekla roditeljstva ili je preminula. Zar nije bolje i tom detetu omoguciti da ima dva roditelja umesto samo jednog, jer nema sumnje da je tako bolje? Ili recimo dete ostane bez oba roditelja u saobracajnoj nesreci, a najblizi srodnik i najpogodniji za usvajanje je ujak ili stric koji zivi sa svojim partnerom. Treba li onda to dete strpati u ustanovu ili dati nepoznatim ljudima, iako postoji neko ko je tom detetu poznat i blizak? Svi ovi razliciti aspekti se cesto zaboravljaju kad se govori o usvajanju dece od strane homoseksualnih parova. Uvek se polazi samo i iskljucivo od pretpostavke da dva muskarca usvajaju njima nepoznato dete bez roditelja, a to je samo jedna od vise situacija u kojoj ovo postaje aktualno. S druge strane, takvo usvajanje je ili legalno ili nije. Ne mozes odlucivati od slucaja do slucaja na osnovu kriterijuma koji nisu unapred utvrdjeni i opstevazeci, jer bi to bila diskriminacija.

Bilo mi zao da ovo okacim na neki manje posecen topic, pa neka ga ovde. Nije s neta nego uslikala licno juce u Arheoloskom muzeju u Heraklionu: Konstrakta provaljena, cist plagijat! A Grcima, koji se inace ubise da zastite poreklo feta sira, grckog jogurta i slicno, ovo izgleda promaklo 😛. Btw, to su neke boginje iz Knososa, oko 2000 godina pre nase ere.

I u Svedskoj su maske obavezne u svim zdravstvenim ustanovama, bile sve vreme i jos uvek su. Ima mesta pitanju zasto jedno isto ministarstvo zdravlja sve vreme insistira na tome kako maske nemaju svrhu i nepotrebne su, a onda ih propisuje kao obavezne u sopstvenim ustanovama. Sto se tice cetvrte doze, nju vec sada mogu da dobiju stariji od 65 ili 70 godina (zavisi od okruga) i jos neke ugrozene grupe tj pojedinci uz preporuku lekara. Za ostale se ne najavljuje. I jos jedna zanimljivost vezana za Svedsku (koliko cujem, ne samo nju) i covid. Kako su s letnjom sezonom krenula putovanja, pojavio se ozbiljan problem na sigurnosnim kontrolama na aerodromima. Oko 500 ljudi koje su svojevremeno otpustili, sad ne mogu opet da nahvataju, a posledica su ogromni redovi. Ljudi dolaze kasno uvece i nocu da bi stali u red, prosli kontrolu i stigli na jutarnje letove. I sama sam jucer ujutro ispostovala preporuku i dosla tri i po sata pre leta. I sta se desilo? Guzva na sigurnosnoj kontroli i nije bila bas velika, ali se za kafu na gejtovima cekalo po pola sata i vise jer se pokazalo da smo svi dosli super prerano. Vise od pola sata pre leta smo svih 400 vec sedeli u avionu i poleteli malo pre planiranog vremena. U normalnim okolnostima uvek neko kasni pa ga traze 😂.

U Grckoj od jucer ne trebaju maske osim u javnom prevozu gde nisu numerisana sedista, znaci uglavnom gradski prevoz. Ja danas stigla na Kretu i vidim da ih dosta ljudi ipak i dalje nosi, valjda navikli.

Moron koji je otisao u turisticku agenciju da pita koliko kostaju avionske karte, a u agencijama isti takvi moroni. Samo za razliku od onog prvog morona, ovi drugi su umeli da se nakace na internet (s naglaskom na net) i sami provere sta tamo ima. A internet ko internet, glupa masina, skombinuje i izlista ti sve sto ima. Pri tome su prvih desetak normalne kombinacije, a ostalih 5842 sulude. Sta masina zna sta je normalno, a sta nije? Sto se Srbije tice, cini mi se da je problem u smanjenom broju direktnih letova za razne destinacije, pa odatle i manja ponuda po normalnim cenama. Ovih od dvajes hiljada evra do Tivta je uvek bilo, samo si na sajtovima za aviokarte morao da skrolujes do petnaeste strane da do njih dodjes. Sad ti iskoce vec na prvoj strani jer onih normalnih nema, bar ne iz Beograda. Iz drugih evropskih gradova nisam jos primetila neku razliku. Sve u svemu, ko ide u turisticku agenciju da kupi aviokartu, taj i treba toliko da je plati. Edit: Da ne pricam napamet, otisla sam na sajt gde uvek kupujem karte i iz Beograda za Atinu, Rim, Tivat… ima karata ispod 100 evra koliko ti dusa zeli. Gledala 15 jul, vrh sezone.

Sto se mene tice, Ukrajina prva, zasluzeno. Srbija peta (kod publike treca), odlicno!

Zato sto ih prave Svedjani. I ovu su. Problematicno je to s velikim uticajem zirija jer su to ljudi iz iste branse, znaju se, saradjuju, mrze se i zavide, pomazu i cine usluge jedni drugima… Koliko god samo glasanje publike imalo mana, ovo ima jos vise.

Ne mogu da verujem sta gledam…

Svedski komentatori bas pohvalno o Konstrakti, kazu super cool.

Tri glasa za Konstraktu. Toliko od mene 😁.

Ja mislim da upravo ti drugi faktori, znaci citav niz njih, odlucuju da li lockdown treba ili ne treba. I u slucaju da treba, onda kakav, u kom obimu i slicno. Kad si vec pomenula Svedsku, ono malo banaka sto jos ima nekakav office si mogla slobodno da pozatvaras. Niko ne bi primetio jer se njihove usluge koriste iskljucivo online. Domovi zdravlja ionako rade samo sa zakazanim vremenom, nema svrhe da samo usetas jer svakako neces biti primljen. Posta, sta to bese? Hoces da produzis pasos ili drugi dokument? Izvoli rezervisi vreme. Trenutno mozes da produzis pasos najranije u septembru, ko ti je kriv sto se nisi ranije setila? Ostaju prodavnice, koje uglavnom nude online kupovinu s dostavom, nema razloga da se tamo ide. Vazi i za one s hranom, o drugima da se ne prica. I preskupi restorani, u koje se ionako ide retko i uz rezervaciju. I javni prevoz, koji je problematican samo u velikim gradovima, a i tu nije neka guzva. I skole, s ogromnim prostorom i malim grupama dece, u odnosu na vecinu drugih zemalja. Zato je ovde moglo bez lockdowna, ali cena koja je placena je ipak veca nego u Danskoj i Norveskoj, koje se jedine mogu porediti sa Svedskom, a koje su imale izvesne restrikcije. Sve drugo su kruske o jabuke. S ovakvim sistemom kao u Svedskoj, u Srbiji bi bio jos veci pomor nego sto je bio.

Ja mislim da je on tog dana dvaput vecerao. Prvo s Kurtijem jer je takav bio protokol organizatora susreta, a posle za svoju dusu, u krug najmilijih. Uopste ne sumnjam da je dobro dete Milica bila tamo. Da onaj bilmez od starijeg mu sina nije onakav kakav je, sedeo bi taj i na zvanicnijim mestima. Verovatno je i dinastija Kim tako pocela i vidi dokle su dogurali.