vilhelmina

Mislim da si propustio da sam ja pricala o bas ranom osamostaljivanju, po kojem su skandinavci poznati. Znaci, neposredno nakon srednje skole, eventualno nakon fakulteta, ako roditelji zive u gradu gde postoji univerzitet pa ne mora da se seli odmah nakon srednje. To ne ide bez ozbiljne podrske roditelja, ali je u svakom slucaju dobro, ukoliko moze da se izvede. Ovo sto ti pises o svojim sinovima je ipak lajt varijanta skandinavskog pristupa. I moja cerka je otprilike tako. Zivela je sa mnom dok je studirala i tri godine nakon toga. Za to vreme je ustedela za ucesce za kredit za sopstveni stan. Kupila ga je i definitivno odselila u svojoj 27-oj godini. Ali pazi sad! Mnoge moje koleginice misle da je to sumanuto i ne mogu da zamisle da im deca tako dugo zive s njima. Ali nece ih ni one samo tako sutnuti na ulicu, nego ce im npr uplatiti tih 15% ucesca ( najjeftiniji stan u sthlm je oko 200 hiljada evra, pa racunaj) i pokrenuti svoje kontakte da dete dobije stalni posao s kojim ce biti kreditno sposobno, jer je to prilicno tesko za nekog ko je tek zavrsio skolu. Ima i drugih varijanti, npr zajednicki kredit roditelja i dece, gde deca kasnije otkupe roditeljski deo i sl. Ja nista od toga nisam mogla pa je osamostaljivanje moje dece trajalo malo duze, u slucaju sina jos traje. Znaci moj post se odnosio na tipicno skandinavsko osamostaljivanje u vrlo ranom uzrastu, ne onda kad zasnuju porodice kao u tvom slucaju, ili nakon vise godina stednje dok se zivi kod mame, kao u mom. Studentski kredit i povremeni poslovi za vreme studija se podrazumevaju, ali to nije dovoljno da bi se osamostalilo sa 20 godina u gradu kao sto je Stockholm. U nekom manjem i jeftinijem bi s tim novcima verovatno moglo, ali tamo nema fakulteta, a ni toliko posla. Tako da ne bih rekla da su tu posebno velike razlike izmedju Svedske i Norveske, nego smo pisali o razlicitim stvarima.

Ipak pozitivna: Nisam ni sumnjala, jer ja od prehlada nikad ne dobijam temperaturu. Rano je da se kaze, ali za sada ne izgleda strasno. Temperatura do 38, malo umor i povremeno zacepljen nos ili glavobolja, ali nije mi trebao cak ni paracetamol. Nadam se da ce tako i nadalje. Inace citam da je omikron, za razliku od ranijih varijanti, najzarazniji tek 3 do 6 dana nakon pojave simptoma. Raniji sojevi su zarazavali na 2-3 dana pre. I kod nas izgleda skolski primer toga: Sin se ocito zarazio prosle nedelje, na putu. Na povratku je svratio na dva dana kod cerke i zeta, pre nego sto je dosao kuci i dobio visoku temperaturu. Njima nista, ali mene stiglo. Po tome bi trebalo da ni ja nikog nisam stigla da zarazim pre nego sto sam juce pobegla s posla kuci. Bar se nadam.

Njemu prolazi, svaki dan manja temperatura, ali hoce jos uvek da skoci do 38. Drugo mu nista nije, dobro se oseca. A ja se upravo evakuisem s posla. Test iz pljuvacke negativan, ali… Jutros me zagrebe grlo, i ostane mi taj osecaj. Na trenutak mu bude prilicno hladno, ali grejanje nam ne valja na poslu, valjda je to. Zaboli me i glava, mora da je od seficinih gluposti, ali me odmah i prodje. A ipak mi nesto cudno, pa uzmem termometar koji kao i covidtest nosim ovih dana sa sobom. Kad tamo 37,5. Ali mozda sam nesto toplo jela ili pila, pa probam posle 30 minuta opet. I sad 38 🤪. Dakle, ne osecam nista, ni nalik bilo cemu do sada. Da nisam vec par dana u ocekivanju covida, ne bi mi ni na pamet palo da merim temperaturu. Ali sta je tu je, odoh da radim od kuce sada i sledecih dana, pa vas obavestavam.

O da, u Skandinaviji se deca voze u skolu, bar dok ne pocnu da idu sopstvenim biciklima i trotinetima, ali i to samo ako je skola vrlo blizu. Razlog nije samo bezbednost u saobracaju, nego i opsta bezbednost, takva su vremena. I naravno, zavisno od lokacije skole. Pre toga ih negde do pete godine voze u decjim kolicima, a i pelene se nose znatno duze nego na Balkanu. Ne bih ulazila u vrednosni sud sta je sad tu bolje, a sta gore, prosto je tako i sve ima svoje objasnjenje. Generalno, ovde ljudi slabo hodaju, pa zasto bi deca to radila? S druge strane, poznato je da se ovde deca rano osamostaljuju, vecinom odmah nakon gimnazije. Ali i to podrazumeva aktivnu ulogu roditelja, pre svega oko kupovine i opremanja stana, zatim oko nalazenja dobrog prvog zaposlenja s kojim moze da se krene u otplatu kredita (za koji su roditelji dali ucesce), pa polaganje vozackog sto je isto roditeljska obaveza, you name it. Citav taj proces osamostaljivanja je roditeljska investicija u decu, koja traje bukvalno od prvog dana, preko svih razvozenja u skolu i na razne aktivnosti, do selidbe od kuce, i ne zavrsava prakticno nikad. Ali rezultat je svakako pozitivan, jer osecaj da su samostalna ucvrscuje samopouzdanje kod dece i kasnije mladih ljudi, stvara osecaj odgovornosti prema tome cime se raspolaze, potice na dalje unapredivanje svega toga (veci stan, gde onaj prvi predstavlja ucesce, bolji posao, napredovanje svake vrste….). Hocu da kazem da je sve to dobro i lepo, ali nije dostupno onim porodicama gde ne postoje resursi za pocetno investiranje u decu. Na kraju imas mnogo vise mladih ljudi koji zive s roditeljima medju imigrantima nego medju etnickim svedjanima. U nekim slucajevima to jeste iz kulturoloskih i slicnih razloga, ali najcesce su cisto ekonomski. Da sumiram, rano osamostaljivanje dece u Skandinaviji podrazumeva vrlo aktivnu ulogu roditelja, i to u svakom pogledu. Gore sam dotakla samo neke od aspekata, a ima ih jos mnogo. Edit: Moze i ovako: Selidba od kuce je samo jedan, iako vrlo vazan, korak u osamostaljivanju dece u swe. Ali nije poslednji, jer proces traje i dalje, zavisno od uslova i raspolozivih resursa, dok god deca ne ”prerastu” roditelje i pocnu njima da pomazu. Ali to ne biva onako rano kao sto se na Balkanu obicno misli, nego znatno kasnije. Sve do tada je to neka formalna samostalnost, a u mnogim aspektima i dalje ovisnost o roditeljima.

Moj sin, koji zivi sa mnom, u nedelju dobio prve simptome. Samo omanja temperatura, do 38, pa nismo panicili. Jucer vec 39,5 i pozitivan na kucnom testu. Meni za sada nista i verujem da mi nece ni biti. U svakom slucaju, narednih dana cu moci da obavestim javnost kako radi Modernina bivalentna vakcina prilagodjena omikronu. Naime, ja sam je dobila kao cetvrtu dozu pre tacno sest nedelja. Sin nije bio zainteresovan, a prve tri su bile odavno, dakle nikakva zastita. Niko od nas nije ranije prelezao. Ono sto je malo bezveze ovde u swe jeste sto su stariji od 70 dobijali cetvrtu dozu pre pocetka septembra, tj pre nego sto su se pojavile vakcine protiv omikrona. Eno ih sad pune bolnice, a i umire se, samo se vise ne broji. Mene zapala ova nova, pa cemo videti. Update sledi.

Jesi li siguran da je imigracija glavni razlog povecanom pritisku na zdravstvo? U Svedskoj postoji isti, pa i gori problem, ali i surova statistika koja kaze da se ukupan broj mesta u bolnicama u poslednjih 20 godina smanjio za 35%. Po glavi stanovnika je to smanjenje i vece jer je stanovnistvo takodjer uvecano imigracijom, ali onih 35% su u apsolutnom iznosu. Prosto je neko zakljucio da je nacija bitno zdravija nego pre 20 godina i da joj ne treba toliko bolnickih kreveta. Tako se danas Svedska i Kanada utrkuju oko 100-tog mesta u svetu po broju kreveta po glavi stanovnika, dok je Srbija na 25-om, Nemacka na 8-om itd. Pogledati ovde.

Secam se Tanje Miscevic iz vremena od pre petog oktobra, kao jedne od koordinatorki programa Zene to mogu u kom sam i sama aktivno ucestvovala, a koji je trebalo kao da osnazi zene u politici i drustvenom zagovaranju, posebno nas na lokalu. Secam se da su se u pauzama svih tih kurseva i sastanaka, sve koordinatorke aktivno druzile s nama ”provincijalkama”, interesovale ih nasa iskustva i tako to, samo je Tanja Miscevic uvek bila nekako uzdrzana i zauzeta necim vaznijim od caskanja s nama. Iz ove perspektive, rekla bih da je ta i tada, bas kao i sada, ”samo radila svoj posao”, ko god da placa, sto vise to bolje. Fuj!

Da dodam i ja jedno moje taze iskustvo vezano za danasnju decu, posredno i za njihove roditelje i tu gomilu informacija kojom su bombardovani, a od cega nista ne ostane u glavi. Krenem ovih dana u kucnu posetu jednom klijentu. Nadjem zgradu, ili bar mislim da sam je nasla, jer se fasada renovira pa nema kucnog broja. Pri tome ne znam kod za ulaz u zgradu, a da zovem klijenta nema nikakve svrhe, jer je gluv kao top. Sreca mi se osmehne i naidju neka decurlija koja ocito tu zive, dva decaka i dve devojcice, ocito stizu iz skole. Imaju izmedju 10 i 13 godina i po izgledu sudeci, poreklo s bar tri kontinenta, znaci nisu u srodstvu. Fino obucena, uredna i pristojna deca. Prvi decak kuca kod i svi ulazimo. Ja ga pitam da li je to ta adresa koju trazim. On kaze ne znam i pita devojcicu koja izgleda najstarija od svih. Ne zna ni ona. Pitam ih da li tu zive, kazu da zive. Ali ne znaju adresu. Da li je to normalno? Doslo mi da ih pitam da li znaju kako se zovu, ali sam se suzdrzala. Pokazem im pored lifta spisak stanara, ima i adresa. Nisu bili impresionirani, verovatno su mislili da sam neka baba smaracica. Posle ispricam to koleginicama i one koje imaju decu tog uzrasta se ozbiljno zabrinu. Slozismo se sve da deca treba da znaju svoju adresu i da smo je mi znale kad smo bile u tim godinama. Ali ove uopste nisu bile sigurne da i njihova deca znaju da kazu gde stanuju.

Nije bas da vrvi od direktorki i ministarki, ali ih ima. A posto sam dugo na ovom svetu, a bogami i na forumu, secam se rasprave od pre dosta godina, i to o terminu ministarka. Kao i danas, bilo je onih koji su se zalagali da se nista ne menja, i cak pokusavali to da argumentuju toboznjom borbom za zenska prava. Kao izraz ministarka asocira na Nusicevu gospodju ministarku, a to je ponizavajuce za zene na ministarskim funkcijama, pa ih zato i dalje treba nazivati ministrima. A sta imamo danas? Da li je Nusiceva ministarka i dalje prva asocijacija na taj izraz? Ili ce vecini ipak prvo pasti na pamet Zorana Mihajlovic? Znaci, mislite o tome svi vi koji ne biste da se jezik menja u pravcu rodno osetljivog. Samo desetak godina je trebalo reci ministarka da promeni smisao u glavama vecine. Zato i verujem da ce za jos desetak godina postati normalno reci pilotkinja ili bilo sta sto vam danas para usi. Ne znam samo hocemo li tada svi biti tu, pa da vas podsetimo kako ste jurili da zakoljete petla koji je prvi kukuriknuo, a on vam izmakao, znaci nista od supe 😁.

Caka sa rodno senzitivnim jezikom je samo i jedino u tome sto je to nesto na sta mozemo da uticemo svi, sada i ovde. Zato mi je i glupo insistiranje na tome da prvo treba da se rese (nesumnjivo) bitnije stvari, od razlika u prihodima do nasilja nad zenama, preko sveprisutne mizoginije i diskriminacije zena na svim poljima. To je ”ne lipsi magarce do zelene trave” i tako se nigde ne stize. Zato mojih 12 poena ide za sve one koji se zalazu za rodno senzitivan jezik, koliko god nenaviklom uvu u pocetku zvucao rogobatno. Navikao je Mujo i na gore, pa ce i na to. Znaci, da krenemo od onog sto je do nas, da popravimo onaj cuveni Djindjicev zidni sat, koji radnicima godinama onako pokvaren stoji pred nosom, a oni bi da menjaju svet. Svetske statistike ce se promeniti i istorijske nepravde ispraviti onda kad to bude moguce. Ali daj da mi forumasi i forumasice, ovde i sada, uradimo ono sto mozemo, da se potrudimo da koristimo rodno osetljiv jezik. Ili bar da ne skacemo za vrat onima koji to rade.

Da ti dodatno stanem na muku: Kad ja ovde u swe odvedem moju macku kod veterinara i on joj prepise lek, od tog momenta mogu da odem u bilo koju apoteku, pokazem svoju licnu kartu i podignem ga. Ako je u pitanju neki specifican lek za zivotinje, onda ga obicno nemaju bas sve apoteke, ali mogu na netu da vidim gde ga ima. Desi se i da ga nema nigde, a u tom slucaju mogu da pozovem telefonom meni najblizu apoteku, izrecitujem svoj licni broj da vide sta pise u receptu, i oni ce ga naruciti za sledeci dan. Taj deo s lekovima na recept funkcionise perfektno, o istom trosku i na isti nacin za ljude i za zivotinje. Sa zakazivanjem pregleda je drugacije; za macku moze kad hoces, a za ljude ces da se nacekas, osim ako nisi bas, ali bas hitan slucaj, u smislu da je zivot u pitanju.

Nisu kontradiktorne, samo mi se nije upustalo u razradu ove druge, jer nema mnogo ljudi koje ova tema zanima ako ne zive u Svedskoj. Turbulentno ce biti zbog nemogucnosti da se formira stabilna vlada. To zato sto mnogi moderati, a posebno njihovi drugi koalicioni partneri, nisu odusevljeni ovom saradnjom sa Sverigedemokratama. Zato se ocekuje da, kad ovi pocnu da traze protuusluge za svoju podrsku, za mnoga vazna pitanja ne bude parlamentarne vecine (i ovako je tesna). Stranacka disciplina ovde ima granice.

Cini mi se da ovde postoji izvesna zabluda o tome da se u Svedskoj desio neki silan preokret. Nije i nece. Desilo se ono sto se vec desilo u ostalim skandinavskim i drugim evropskim zemljama, Svedska je ustvari poslednja u tom nizu. Da dodatno ne komplikujem i ne unosim zabunu, za mojih 18 godina ovde ispratila sam dva mandata konzervativaca i dva i po mandata socijaldemokrata. Znaci, prilicno izjednaceno. Svedska je iz drugih razloga prepoznatljiva po socijaldemokratiji, ali to ne znaci i da su oni konstantno na vlasti. Samim tim ni ovo nije nikakav istorijski preokret. Paradoks ovih izbora je u tome sto su socijaldemokrati dobili vise glasova nago na prethodnim izborima. Vlast su izgubili zato sto su podbacili njihovi koalicioni partneri. Kod Moderata je obrnuta situacija. Oni su dobili manje glasova nego na prethodnim izborima, a pobedili su zato sto su usli u koaliciju s krajnjom desnicom, Sverigedemokraterna. Ovi potonji izvesno nece participirati u vlasti, ali ce joj davati podrsku i to skupo naplatiti. Sto se fame o tome kako socijaldemokrate treba kriviti za dolazak desnicara na vlast, to stvarno ne stoji. Premijer koji je 2014 usred velikog izbeglickog talasa izgovorio ono cuveno ”otvorite svoja srca” nije bio socijaldemokrat vec moderat! To je partija koja je za osam godina od ”otvorite svoja srca” (izbeglicama) dosla do koalicije s krajnjom desnicom. Sada ce uz njihovu podrsku formirati manjinsku vladu, a ja se pitam koju i ciju politiku ce oni sada uopste voditi. Ako ce voditi svoju sopstvenu, nista se nece promeniti, kao sto nije ni u periodu 2006-2014 kad su bili na vlasti. Ali tada ih je bilo dovoljno i nije im trebala podrska Sverigedemokraterna. Onda im je u narednih dva mandata trebala, ali je nisu hteli, ni po cenu vlasti. Tacnije, s prezirom i gadjenjem su je odbacivali. Sad su to isto oberucke prihvatili, pa da vidimo na sta ce to izaci. Kako god, bice turbulentno.

U Svedskoj trecina stanovnika ima nesvedsko poreklo, u velikim gradovima je taj procenat i veci. Tako da je Nooshi prilicno tipicna. Sto se tice stava prema NATO, V jeste uvek bio i bice otvoreno protiv, ali to je i 25% stanovnistva Svedske, plus isto toliko neodlucnih (u stilu ako bas mora, i ako Finska udje). Ali kao sto rekoh, ta prica je zavrsena i u ovoj kampanji nije ni pomenuta. I ako je vec V sa svojih 6,7% toliko zanimljiv, da objasnim svoj stav prema toj partiji. Ja smatram da leve ideje treba da postoje i budu jake u svim evropskim drustvima. To je korektivni faktor i podsecanje svakoj vlasti da ne sklizne previse u desnicarenje, na svim poljima. Posebno mislim da S treba stalno podsecala ko su i zasto su to sto jesu. Zato ja redovno dajem svoj glas V na parlamentarnim izborima. Na lokalnom i regionalnom nivou ne verujem hipsteraju rodjenom sa zlatnom kasikom u ustima, koji u mom gradu cini vecinu aktivnih clanova V, tj ne verujem u njihovu sposobnost da razumeju i rese teske probleme ovako velikog i kompleksnog grada. Zato se na tim nizim nivoima opredeljujem za S.

Neka se zovu desni ili konzervativni, nije bitno. Vise je stvar u tome sto je, za razliku od crveno-zelenog taj blok sasvim nov, u smislu politike koja je bitno drugacija od one koju je vodila nekadasnja gradjanska alijansa. Ona koju je predvodio M i koja je bila sastavljena od istih stranaka, plus C i minus SD. Vlada sastavljena od M i KD bi bila moguca da SD nije onako maestralno pretekao M u broju glasova, pa sad izvesno nece pristati da bude samo podrska vladi, vec ce traziti i da u njoj, kao ubedljivo najjaca stranka, aktivno participira. Ali to se i moglo ocekivati jer su M i KD vodili kampanju SD. Sam SD nije morao ni prstom da mrdne, niti je njihov lider morao da izgovori jednu jedinu ostru rec; ovi im sve odradili. Konacni rezultat te kampanje je dobro opisao jedan novinar. Rekao je zasto bi ljudi glasali za kopiju, kad imaju original? Na kraju, cini mi se bitnim konstatovati i to da su na ovim izborima svi dobili manje glasova nego na prethodnim, osim S i SD, koji su jedini popravili svoj raniji rezultat. Ako na kraju balade M ispadne pobednik i dobije priliku za sastavljanje vlade, bice to s manje glasova i mandata od onog s kojim je izgubio prethodne izbore. Koliko ce u tom slucaju sacuvati mogucnost da sprovodi svoju politiku, posebno u ekonomskom delu? Zvuci van pameti, ali sva je prilika da cemo imati vladu koju vodi jedna partija, ali pri tome ne vodi svoju, vec politiku neke sasvim druge partije. Ne znam da li je u EU nekad bilo bizarnije situacije.

Nato uopste nije bila tema u kampanji, a ni pre toga. Ima vaznijih, skupa struja, kriminal itd. Inace, moje predvidjanje o reprizi prethodnih izbora se mozda nece ostvariti. Trenutno 175 mandata crveno-zeleni, 174 oni drugi. Jos ne znam ni kako bi se ti drugi zvali jer to nesto nema veze s gradjanskom alijansom koja je ranije bila konkurent crveno-zelenoj. Ne znam ni kako bi taj neki frankenstajn funkcionisao, jer su Moderati pali ispod 20%, dok su Sverigedemokraterna otisli preko toga i sad su po snazi druga partija u zemlji, odmah nakon socialdemokrata. Nadam se necu morati da saznam kako izgleda svedska vlada u kojoj vecinu cini SD. Ali ko zna. Edit: Ovi drugi, kako god se zvali, sada u prednosti. Nema spavanja nocas, a sutra se radi, uhhh…

Stigli prvi koliko toliko pouzdani rezultati. Nema iznenadjenja, otprilike repriza izbora iz 2018. I bas kao sto je poslednje istrazivanje pokazivalo, u mandatima 177 crveno-zeleni, 172 oni drugi. Jos moze da se promeni, ali ja ne ocekujem da se to desi.

Sta radi ovaj Porfirije?!? Ne mogu da verujem sta sam videla. Zivot mi se zgadio.

Za Svedsku su tipicne manjinske vlade i nema sumnje da ce tako biti i ovaj put. Medjutim, s ovim novim pregrupisavanjem, koje je @goldberg odlicno opisao, i stalnim jacanjem SD, to postaje sve problematicnije. Naime, u slucaju prevage crveno-zelenih V nikad ne insistira na mestu u vladi vec jednostavno ispregovara svoje uslove pre njenog formiranja i kasnije joj daje podrsku. Bez V u vladi, gradjanskoj koaliciji je lakse da takvu vladu prihvate, ili bar nemaju opravdanje da je ne prihvate. U slucaju prevage gradjanske koalicije s M na celu, SD je vec najavio da ce traziti svoj deo kolaca u vidu srazmernog broja ministarskih mesta. Sve drugo bi bilo nelogicno, jer imaju znacajno veci procenat podrske biraca od ostalih, tj vise od M, do sada najjaceg clana te koalicije. Za crveno-zelene cu biti vrlo tesko da propuste takvu koaliciju cak i u slucaju da u ukupnom rezultatu imaju vise od njih. Ali u jednom trenutku ce i to morati da se desi jer SD stalno jaca. Na kraju, jedna impresija iz upravo zavrsene kampanje. Meni je sve izgledalo kao da se druzina sastala da na pustoj ledini pravi novu Svedsku, kao da vec ne postoji ova koju, bez sumnje, valja popravljati. Drugo sto sam uocila je veca slicnost s americkim kampanjama, show program s naucenim replikama i teatralnim nastupima lidera, bez stvarnog sadrzaja. Nije da toga nije bilo i ranije, ali sad bas preterase.

Uopste nije krio koliko to zeli. Kaze da hoce da popravlja institucije. Pa nisu se one urusile same od sebe, nego predanim desetogodisnjim radom jednog coveka! I sad bi on da mu se pridruzi. Onaj i dalje da ih rusi, a ovaj ce kao da ih pravi. Ziva nisam da vidim kako ce to da izgleda. Steta recitog, pametnog i nacitanog coveka, ali sam je izabrao.

Bio bi, da se javno distancirao i osudio onog sto mu samo oruzje fali da zavrsi ono sto je zapoceo recima. Ovako im samo daje vetar u ledja, a sam glumi civilizovanog tipa. To je onda ono sto nije zenski polni organ vec karakterna osobina. Ovako bi i Vucic mogao da ispadne najbolja opcija, ipak nije onako otrovan kao Vulin i jos neki.

U Svedskoj su i privatni domovi za stare u sistemu javnog finansiranja, pa i za njih treba pozitivna odluka socijalne sluzbe. Nije zabranjeno privatnim akterima da rade van tog sistema i otvaraju kakve god domove hoce, ali se nikome to ne bi isplatilo. Ovako ne moraju da jure klijente i misle kako ce da popune prazna mesta, vec ih dobijaju na tacni, kao i redovno placanje za negu koju pruzaju svojim korisnicima. Neke opstine ne pruzaju svojim stanovnicima mogucnost izbora izmedju privatnih i opstinskih domova. Takva je opstina u kojoj ja zivim, tradicionalno ”crvena”. Ona u kojoj radim tu mogucnost pruza, ali za korisnike uglavnom nema razlike. Mnogi i ne znaju ko je vlasnik, vec biraju na osnovu lokacije ili drugih licnih preferencija. Ono sto korisnik placa je kirija (obicno 500 do 800 evra mesecno), opstinska taksa za usluge nege (zavisno od licnih prihoda, od 0 do 200 evra mesecno) i hrana (oko 300 evra mesecno). Znaci to sve moze da kosta od 1000 do 1500 mesecno. Ono sto opstina placa domovima (onim u sopstvenoj reziji, kao i privatnim, svejedno) je oko 7500 evra mesecno po korisniku, sto dalje znaci da zivot u domu ukupno kosta oko 9000 evra mesecno. Ne postoji Svedjanin koji bi to pristao da plati. Zato su i sve najave otvaranja privatnih domova za stare u punom smislu te reci, znaci komercijalnih, za sada samo prazna prica. Moguce da ce se to menjati vremenom i daljom razgradnjom svedskog wellfare, ali za sada nije aktualno. Zakonske mogucnosti postoje, ali ne i ekonomski interes. Btw, isto vazi i za privatne aktere u domenu pomoci u kuci. I medju njima ima dosta privatnih firmi, ali su finansirane iz opstinskih budzeta, bas kao i one u vlasnistvu opstine.

@Dragan Nisam sigurna da su ti individualni projekti bas dobro resenje. Ne samo da je tesko naci vise osoba slicnih ekonomskih mogucnosti, zelja, karaktera itd vec je problem sto je starost nepredvidljiva. Potrebe mogu u trenutku da se promene i neko ko je do jucer bio samostalan u svakodnevnim aktivnostima, odjednom moze da se nadje u stanju potrebe i zavisnosti od drugih. To onda menja zivotni koncept svih ostalih. U Svedskoj, posebno u Stockholmu, se poslednjih godina forsira forma stanovanja u zgradama za seniore. To nisu staracki domovi vec obicni stanovi na slobodnom trzistu. Dakle nema osoblja i celodnevne nege vec su to obicne stambene zgrade sa stanovima koji se mogu kupiti ili iznajmiti. Neke su vec od 55+, druge 65+, ali vecina 75+. Stanovi su opremljeni svim sto treba ljudima koji se otezano krecu i obicno je u samoj zgradi neka od firmi za pomoc u kuci, ali ne znaci da svi stanari moraju da koriste njihove usluge. Poenta je u tome da je sve tu onda kada zatreba, bilo da je ta potreba privremena (padnes i slomis kuk) ili trajna, i bilo da je velika (vise puta dnevno, ljudi vezani za krevet) ili mala (npr ciscenje, kupovina namirnica i sl). Mi u socijalnoj sluzbi za stare pokusavamo ljude da motivisemo da se na vreme presele u takve stanove. Ali njih jos uvek nema dovoljno i uglavnom se desava da ljudi zive u svojim kucama i stanovima dok se ne polome ili ih pogodi slog, a onda traze smestaj u domu. Koji ne dobiju jer su kriterijumi vrlo visoki i obicno ih ispunjavaju samo ljudi s poodmaklom demencijom i potrebom za stalnim nadzorom. Posledica toga je da se u domovima za stare zivi u bliskom kontaktu s jako bolesnim ljudima, dakle nimalo prijatno mesto za zivot, ako bas ne mora. Stanovi za seniore jesu resenje, ali ih treba mnogo vise nego sto ih sada ima. Zato ja placam godisnju clanarinu da bih stajala u redu za stan, iako za sada nemam nameru da se selim. Ali to vreme cekanja ce mi znaciti kada dodje vreme. Ako iko, ja znam koliko se tesko odobrava smestaj u domu. Mnogi drugi i dalje zive u iluziji da ce ga dobiti onda kad sami procene da im treba, i zato ne preduzimaju nista. Ilustracije radi, nedavno je odbijenicu dobila zena stara 97 godina, koja je samo slepa, ali inace pokretna i u osnovi zdrava. Doduse, Upravni sud je promenio odluku opstine, s obrazlozenjem da je 95 godina ipak granica posle koje ne moze da se odbije takav zahtev.

Jucer sam odgledala prilog na N1 o starackim domovima u Srbiji. Kako vidim, tu ima svega, od sasvim pristojnih mesta do pravih uboznica, pri cemu cene takvog smestaja ne odrazavaju obavezno i kvalitet. Slucaj je hteo da mi pre nedelju dana na jednom takvom mestu negde u Srbiji umre bivsi svekar. Iako je bio u ozbiljnim godinama (86), nije umro od neceg od cega mora da se umre, vec od sepse izazvane dekubitusom. Nije bio nepokretan, pa (po meni) ni rana nije bila izazvana samo lezanjem, vec pre svega pothranjenoscu. Horor koji svakako ne sme da se desava, ali gde je resenje? Sigurno ne u visokim kriterijumima za otvaranje takvih domova, sto onda za posledicu ima da mesta u njima nema i/ili da su preskupa. Ima li neko ideju, a da nije lapot?

Nije bas pozeljno, iako je relativno cesto, da deca u odraslom dobu traze replike svojih roditelja za svoje zivotne partnere. Tu decaci rizikuju da nekad ne ostvare dobru vezu jer nijedna ne kuva kao njihova mama. Devojcice cesto prodju jos gore, vezu se za istog siledziju kao sto im je bio otac. Srecom, u razvojnoj psihologiji postoji i pojam ”relevantni drugi”, dakle oni iz okoline deteta koji odigraju bitnu ulogu u odrastanju, a nisu ni otac ni majka. To je proces socijalizacije koji je vise forumasa gore opisalo, a koji je najpozeljniji. Puko prepisivanje obrazaca iz najblize porodice je put do pakla, bez obzira ko tu porodicu cini. Cak i da je ta porodica po svemu idealna, dete ce opet imati problem, jer svet nije idealan.