Leaderboard

Dame (sumnjam da ih ima) i gospodo (njih sigurno nema), welcome back . Inace je tradicija da sampion otvori novi topik ali posto Bora nije aktivan, ovo ce biti samo mali uvod dok ce njegov post, pre ili kasniji biti glavni deo. Posto max moze biti 3 pitanja u ankti, za dan drafta se glasa na ESPN platformi a ovde cemo o IR, platformi i izmenama. Vreme drafta cemo isto na ESPNu kada neki dan pobedi, 8-5 je za subotu jos 3 glasa i to je to. Ekipe 1. Batchester United (C) @Noćna mora B92 fantazera 2. Madjijini Svedoci @Magia 3.Bg Konkvisadori @BarryWhite i @Contador54 4. Reggie Miler @Miskooo 5. BG Oldbois @threepwood 6. Picikato De la Kur @Squabbit 7. Mr MOO @Dovla 8. BBB @Manu 9. LSD ljute papricece @Nicklord i @Ta'veren 10. Lamelice @mi. 11.Swiss Knives @Davai Davai 12.BezMagicni Debeli @Fat Zadd 13.B like residents @uini i @freethrow 14.Disco inferno @djole 15.Kuribajasijeva ceta @Dracarys 16. Sons of Anarchy @Itachi Uchiha i @Lukaku94 ----------------------------------------------------- Novo meso 17.X ime(stoji jos uvek Perfektni Zmajevi) @Bobby Shurda i mosti Lavrnje nema za njega @ 18. Dream Catcher @Sombor Shuffle 19. Dreamcatchers @Xpert i @Zvezdinho 20. Regularni Rajko @Malkolm Brogdon i @Kurc Emuchelo Link lige https://fantasy.espn.com/basketball/team?leagueId=50835&teamId=4

Zasto mislite da treba da se "ogolite" pred terapeutom? Ono sto mu pokazujete je vase zivotno iskustvo sazdano od racia i empirije, na zalost, matori Lok nije bio u pravu, ne radjamo se kao "tabula raza", nismo bas za sve odgovorni ima nesto i u genetskom pamcenju, retko ko sam moze da dopre do toga. Sta to tako jedinstvenog ima u vama sto profesionalac vec nije video u praksi, sto nije opisano u strucnoj literaturi? Njegov zatatak i jeste da vas bezbedno provede kroz faze terapeutskog rada, sigurno nece s vrata da vas pita koliko ste dugo proveli na majcinim grudima, da li sanjate da letite ili da ubijete rodjenog oca. Taj odnos se gradi po odredjenim protokolima, metodama, koje terpeut bira shodno utisku o tome kako reagujete na, za pocetak, skoro banalne teme. Kako mislite da popravite odnose na dobrovoljnoj bazi ako niste u stanju da ucestvujete u odnosu koji je strogo kontolisan? Placate necije znanje, identicno nacinu na koji i vi sami prodajete svoje znanje. Ljuta sam, tako ste ruzno okarakterisali nesto sto je meni ne samo obogatilo zivot vec me je, bukvalno, spaslo od gluposti kao sto je suicid. Zivot nije lak, nikad i nikom. Ja sam, uz pomoc mog terapeuta, odabrala da ne hodam po srci, da ne zivim u pustinji neddosanjanih snova. Ja sam bila hrabra.

Not too bad

Živ sam i zdrav ali nisam baš zainteresovan za forme društvenih mreža gde će me neki nepoznati likovi cenzurisati samo zato što nisam po njihovoj (ili nekoj uberstrukturi?) volji. Jedini razlog zašto sam se javio jeste taj što sam primetio pojavu nickova sa legendarnog fb92 pa bih samo da proverim tezu da li se ljudi menjaju s protokom vremena. Ajd’ uzdravlje!

Zveki ti je Novi Pazar nase lige Ni sam ne zna sa kojom ekipom je koliko puta ispao, sa kime vršio spajanja i kakvim dekretom je ostajao u liZi

Pogledao sam sinoć opet finale Vimbldona 2019, ali samo ključne delove. I opet, ne mogu da se načudim kako je Novak tu pobedio. Federer posle dva asa stiče dve meč lopte, žena pokazuje prstić i ostalo je istorija.

Potsecate me na moju cerku, 43 godine, "ne mogu, mama, nije to za mene", tako reaguje kad god joj spomenem tu vrstu rada na sebi sto za mene psihoterapija i jeste, rad na sebi. Ziveti u kuli od slonovace, koliko god da je ta pozicija stecena vlastitim trudom i koliko god da deluje udobno, nije dovoljna. U njoj ima toliko zamki, jedna od njih je i praznina tastine sadrzana u "ja sam ok, ti si ok". Tesko da u nama, protokom vremena, sve moze uvek da bude ok, nema ravnoteze zauvek, i kada stigne do svog usca, reka se i dalje krece, u moru. Meni je pomagao paradoks: i jesam bila sebi vazna i nisam. Vazna, od najranijeg detinjstva me je fascinirala cinjenica da sam se rodila, da sam emanacija neceg tako jedinstvenog kao sto je Zivot. I nisam vazna jer sam samo iskrica u velikom ognju i koliko god da sam mala, ja sam i tajna, kako drugima, tako i sebi. Pa sam htela da otkrijem tu tajnu a nije moglo drugacije nago da zaronim u sebe. Srecom, podrsku na tom putovanju mi je vise od 2 decenije pruzao divan psiholog velikog iskustva i zananja. I zato sad, u 73, mogu da kazem da znam ko sam, zasto sam i kako sam, da mi je ta samospoznaja pomagala da razumem druge, da im prastam i da ih molim za oprostaj a to je vazno, da ne ostane dug prema zivotu i zivotima. Budite radoznali, smeli, ceo univerzum je u vama pa kad pogledate u zvezdano nebo, znate da ste jedno. I to osecanje zajednistva sa univerzalnim koliko raduje, toliko i oslobadja.

a nadam se ne bas kao i do sada, bilo bi kul da budes aktivan tokom sezone

I Sonoma i Laguna Seka su severna Kalifornija, smatraju da tamosnje trziste nije dovoljno jako za dve trke. Zadnjih par puta na Sonomi je poseta publike bila prilicno slaba pa su pre koju godinu presli na Lagunu. Iz slicnih razloga dugo nije bilo Milvokija i Elkart Lejka zajedno. Evo sad ce pokusati pa videti da li u Viskonsinu ima dovoljno publike da obe trke budu isplative.

Prepoznajem se u ovome što je @John Terry napisao, a radim i sličan posao (sa tom razlikom što sadrži i dane na terenu, van kancelarije), pa da podelim svoje iskustvo. Simptomi su slični: dođem kući nakon radnog dana i nisam ni za šta. Nemam želju da se bavim hobijima i zanimacijama koje su me ranije ispunjavale. Umesto toga "ležim i gledam u plafon", a u stvari postajem konzument sadržaja/supstanci, za koje nije potreban nikakav mentalni ni fizički napor (a vuku na stranu zavisnosti). S obzirom da živim sam, stan vremenom postaje jazbina neprijatna za boravak. Umoran sam i neispavan, ali na kraju dana imam osećaj da sam protraćio dan, pa me "grize savest" i opet legnem kasno (naravno to dodatno vreme se ne iskoristi ni za šta korisno), tako da sam sledećeg dana opet neispavan i tako iznova. Znam da bi mi fizička aktivnost pomogla, ali kako se naterati? Dakle milina jedna. Šta bi mogao biti uzrok? Rekao bih da je u dubini možda stvar u nedostatku jasne srednjeročne-dugoročne životne perspektive. Neposredni okidač verovatno ima veze sa poslom. Bio sam upao u jedan period kada sam radio isključivo iz kanca i to monotoni i nekreativni posao (štancanje jednog te istog tipa dokumenta). Osim toga, tom poslu je nedostajao smisao, ne samo da je bio traćenje mog vremena već je tu bio i osećaj da je uzaludan u širem smislu i da predstavlja čistu formalnost (da kažem samo da je posao u vezi sa zaštitom životne sredine). Šta je bilo od pomoći? Prihvatio sam jedan side-job. Deluje kao korak u potpuno pogrešnom smeru, zbog toga sam proveo i dodatne neprospavane noći, ali zapravo mi je prijalo, jer je u pitanju bio projektantski posao gde sam dobio netrivijalan inženjerski problem koji treba rešiti. Uz to, imao sam i spor sa starijim kolegom oko ispravnog načina, pa sam imao dodatni motiv da pokažem da stvar može (i treba) da se reši na način koji sam zamislio. Ego trip, možda, ali funkcioniše. 🙂 Druženje sa ljudima koji ti prijaju. Slično kao za fizičku aktivnost, teško je naterati se, ali ako uspeš super je. Prijalo mi je kada sam se čuo sa dragim osobama koje nisam video duže vremena. (Achtung, ne zovite bivše!) Plus, kada je trebalo da neko navrati, morao se i životni prostor dovesti u red, nećemo se valjda brukati. Odmor mi je jako prijao. Nedelju dana aktivnog odmora početkom leta me je baš fino resetovalo. Što se tiče "standardnog" godišnjeg odmora od dve nedelje, trebalo mi je 3 dana da prođe želja za "samo gledanjem u plafon", a onda sam počeo da se vraćam na fabrička podešavanja. I lep je osećaj kada vidiš da je tu ispod površine i dalje ona jako gotivna osoba (hvalite me, usta moja) koja samo treba da izroni iz govana. Sve u svemu, meni ovo stanje deluje baš daleko od nekog kliničkog (daleko bilo), ali nikako nije ni za zanemarivanje. Kod ovoga što mi je pomoglo, zajednički imenitelj je promena svakodnevne rutine, na ovaj ili onaj način, makar na silu, a osim toga potreban mi je bio i osećaj da radim nešto korisno i smisleno.

Kreirao sam ligu. Ime je VOX92 Liga Ko je zainteresovan neka pise da mu saljem kod

Nađoh i ovo

Genijalan je, jasno, ali sad je otrovan u imitacijama

Nestali..i kad bih zadao pretragu unazad 30 dana,ispisalo mi je da nema rezultata..kažem,sve su na kraju uredno isplatili,ali posle moje intervencije. A možda bi sve leglo za par dana,ali nisam hteo da ostavim da se čeka

Igra li se ove godine i da li ima mesta za hall of famera b lige ? 👨‍🍳

Ovo tek nema potrebe da se glasa. 19 kola, svako sa svakim i to je to.

To ako opet bude uzeo Horforda u trećoj rundi.

J#bala vas subota pa jos u 21

Fala brate ali ako nemaju aplikaciju amateri ne zasluzuje da im jedan Nele igra 😂😂😂

Iskoristi ovaj trik

Britanci, Italijani, Nemci imaju bas obrazovanu tenisku publiku, Hrvati vole DC, Australijanci, a da ne pricam o Juznoj Americi, gde je atmosfera kao na fudblaskim mecevima. Osim toga, ekstra je zanimljivo kad se pobednik odlucuje u 5.setu 5.meca, gde igraju neki slabije rangirani igraci, ali postaju bukvalno heroji nacije. Takodje, jedna od ogromnih prednosti je iskustvo igranja meceva u 5 setova, koje je trenutno nepostojece i nije ni cudo sto se ovi novi izgube na slemovima, kad nikad ni ne igraju takve meceve.

https://fantasy.espn.com/basketball/league?leagueId=50835 sa desne strane Odmah sa leve strane 9-5 je mislim da je to to. I ovde su 3 blowouta u najavi

Video sam to i tek sam sad skontao kad si ti napisao.

Ima dobra forica, Filadelfija ima isto kombo Kelce-Swift, pa su nešto na tu foru puštali u medije, a neko je pitao da li se njih dvojica trpaju... 😁

SK kod za ligu: FANTSRBI Koliko sam ukapirao, jedna od nagrada (mozda prvo mesto?!) su karte za F4.

@robespierre nisam baš najsigurniji na šta se žališ, šta te muči? Što si se udaljio od ljudi? Prostitucija psihe, u kom smislu? U smislu otvaranja duše nekom nepoznatom liku? Pazi, ako neko ima legitimne psihičke probloeme, kada stavimo po strani sve stigme vezane za to, šta čovek da radi? Psihoterapija je dobra stvar, ali znaš li statistički zašto veliki procenat ljudi koji idu kod psihijatra ne dožive značajne boljitke? Zato što oni sami sebe sabotiraju. Ako si gledao Sopranove, jasno ti je. Ljudi nisu iskreni prema terapeutu i terapeut ti onda ne može pomoći, jer kako da ti neko dođe do core problema ako mu ti ne kažeš sve. Ja, nažalost, prosto ne zarađujem dovoljno da bih mogao da uđem ozbiljnije u psihoterapiju, na jugu Srbije su plate bedne, a svaka seansa košta između 3000 i 5000 dinara, pritom ovi jeftiniji su neki početnici koji verovatno i ne mogu da ti pomognu dok ne steknu iskustvo. Onda se ja opredelim za nešto jeftinije, čitanje knjiga iz psihologije. Ne one bullshit selfhelp knjige koje ti kažu "možeš ti to!" a ne kažu kako. Nego ozbiljnu psihologiju, Gabora Matea, Pitersona, i slično (ovi su poznati pa ih navodim), i pokušavam da uvek budem svestan svoje psihe i zašto mi se nešto dešava. Sve ima neki svoj koren. Tako da, ako imaš, zašto bežiš od psihoterapije. Iz straha od stava okoline?

"Zašto ograničavati prirodu?" - Broj 1

I te kako moze da se desi jer su zasjedanja parlamenta u Kanadi javna, i sjednicama moze prisustvovati svako bez ikakvih prethodnih provjera (osim kontrole da ne unese oruzje u salu), i ovaj matori nacista i jeste sjedio na galeriji gdje sjede posjetioci koji posmatraju skupstinu. Jedini problem je sto nikakvu provjeru nije uradio poslanik (koji je uz to i speaker of parliament tj uslovno receno predsjednik skupstine) koji ga je pozdravio i pozvao sva da mu odaju priznanje da bi prikupio par politickih poena. Sve partije su reagovale brzo i osudile taj propust kao veliki skandal tako da je vec zavrseno ostavkom poslanika.

✅

Nemam pojma za koju je temu pa valjda može ovde. Još malo o PTPA. https://www.espn.com/tennis/story/_/id/38455346/novak-djokovic-players-association-ptpa-gains-momentum-three-years-creation

@Smrtokapa Dakle, ima nekoliko stvari u kojima smo slicni, po ovome sto pises. Glavna razlika je sto ja ne zivim sam i trenutno cekam da mi se zena porodi za dva meseca, pa me to nekako drzi u nekom ushicenju i volji za necim. Coveku je jako vazno da, sta god da radi, to deluje smisleno i korisno NJEMU. Cak je potpuno nebitno kakvo je objektivno stanje, ako je covek sam sebi koristan i ako radi nesto za sta duboko u sebi misli da ima smisla i logike, takav covek ce biti srecan i motivisan. Ja, kao i ti, vrlo cesto imam osecaj da to sto radim apsolutno ne pravi nikakvu razliku, ne u svetu, taman posla, vec ni na lokalu, u mom mikrokosmosu. Delujem sam sebi beskoristan i suvisan. Prakticno da nema mene, lako bi se nasla zamena da radi istu beskorisnu stvar. Vrlo retko se osetim izazvan nekim novim kreativnim zadatkom inzenjerski gledano. 95% vremena su to ponavljanja jednih te istih zadataka, konkretno vezano za pripremu i plasman tehnicke dokumentacije za proizvodnju. Osim sto se cesto osecam beskorisno, osecam i da nisam dovoljno ni ukljucen ni vrednovan, odnosno da trud koji cesto ulazem prosto biva neprimecen. Kao kap u moru. A zelim i uvek sam zeleo da budem neko ko cini razliku. Sad ide deo koji mozda niko nece verovati. Ja ne zelim to iz nekih sebicnih razloga, ne. Ja sam ekstremno lojalan timski igrac, i uzivao bih da dam doprinos razvoju i napretku firme. Ali ne... jebiga, same old, same old, svaki dan. Nikog nije ni briga, primaju si te neke platice, piju, deru se, sale se. Cesto dodju na posao sa jesnom namerom da ne rade nista. Cesto su raspolozeni za razgovor bukvalno na bilo koju temu osim ove kojom bi trebalo da se bave u radno vreme. Ja sam pocetkom ove godine poceo da treniram, za sada mi ide odlicno, nisam nesto puno skinuo kila, ali zategnutiji sam, raspolozeniji i dosta energicniji, ali hvataju me povremeno ove zaostale "bubice" i bes. Fizicka aktivnost je, bez ikakve dileme, jak lek protiv depresije, melanholije, apatije i bilo kog metabolickog, hormonalnog ili psihosomatskog poremecaja. Kad "prostruji krva" sve je lepse i lakse. Mozda je mom trenutnom stanju doprinelo i to sto nisam isao na odmor, cuvam te dane da budem uz suprugu kada joj budem najpotrebniji. Mozda je ipak trebalo da uzmem neki dan. Sta znam...ali opet otici na godisnji a ne otputovati negde, realno je bezvezno gubljenje vremena. Eto, ako sad ja mogu tebi da udelim savet, radi na tome da se nateras da si aktivan, vidjaj se svake nedelje sa nekim prijateljem bar na pola sata, usput, na nekoj kafi. To je to.

Pisao sam vec o ovome ovde pre mozda par godina, ali POI je jedina serija koju sam gledao sa tako ostrim zaokretom u paradigmi. To sto ti gledas u prvoj sezoni, i neka cetvrta - peta sezona su dve potpuno razlicite price. Kroz celu seriju kvalitet samo raste, sto je stvarno retkost, cak je i kraj odradjen odlicno. Razvoj likova je isto fantastican, samo sto je jos uvek prerano u seriji za tako nesto, ne mozes da ocekujes ne znam kakav razvoj u 10. epizodi od ukupno 100. Jedna od retkih serija koje sam seo da pogledam i drugi put, iako je prilicno dugacka.

Procitaj malo ovde, mozda nesto prepoznas + sto kaze Pletilja, a i ja iz iskustva mogu da potvrdim => fizicka aktivnost izuzetno pomaze.

Meni je lek bilo (i ostalo) pesecenje. Radila sam u sektoru prodaje lekova, 2 telefona i fax na radnom stolu, 17 saradnika na terenu plus ceo najvisi menadzment, redovni mesecni, kvartalni i godisnji izvestaji....dogodilo mi se da se 2 sata nakon dolaska sa posla, na zvonjavu fiksnog telefona javljam poslovnom frazom sa sve imenom firme na pocetku. I tako godinama dok jednog poslepodneva vise nisam imala snage ni da izadjem iz kancelarije, fabrike....ipak, krenula sam kuci peske jer je fabricki prevoz odavno otisao a ja nisam vozac...nogu pred nogu, presla sam 4.7 km i vec na polovini te putanje snaga je pocela da mi se vraca, stigla sam u stan savrseno odmorna, bistre glave, potpuno sabrana. Naravno da je moje pesacenje do posla ili sa posla, kako kad, naislo na uzasavanje motorizovanih kolega i najteze mi je bilo da im objasnim da mi ne treba prevoz, da hodam zdravlja radi. Ne mora da bude pesecenje, kretanje je lek za mnoge boljke naseg vremena. Mozda odlazak na plivanje nakon posla, uvek sam to zelela ali bazena nije bilo u mom gradu.

Robert Heris - Arhangelsk Još jedan u nizu romana ovog pisca istorijske fikcije/trilera. U pomenutom ostvarenju, pisac obrađuje tajne iz perioda Staljinove vladavine i misteriju oko nestale beležnice pomenutog diktatora, koja bi mogla otkriti mnoge mračne tajne tog vremena. Do iste pokušavaju doći i Zapad, ali i pojedine interesne grupe ruske duboke države, svako iz svog interesa, naravno. Roman je nešto sporijeg tempa, sa dosta iznenađujućih otkrića i munjevitim raspletom na kraju koji me je pomalo ostavio zbunjenog. Sve u svemu, prelazna ocena, iako Heris to ume i bolje.

❤️

Potpuno sam zaboravio da prijavim ovaj tiket od prethodnog vikenda. Ovde nije obračunat bonus od 30%..dobitak je nešto malo više od 130k.

Za neki rođendan sam dobila lutku Alfa obučenu kao Al Kapone, na mašni je pisalo Don Alfonso još ga negde imam. Edit: evo ima i na netu

Sinoć sam probao ovu Tamjaniku iz vinarije Budimir i malo je reći da sam se oduševio. Ima jako zanimljiv ukus tropskog voća, zove i na početku je jako blago penušavo ali to traje samo sa prvom čašom. Sa čime sam se posebno oduševio je cena kada sam je našao na Enoteci. Flaša košta 1170 dinara.

Probao sam ovo vinu u restoranu naše vino i mogu da dam sve pohvale. Jako pitko i letnje vino iz vinarije Karić, okolina Šapca. Mešavina Vugave, Tamjanike i Malvazije sa notama zove i voća. Inače Naše Vino je baš jak restoran. Imaju samo domaća vina i drži ga jedan Gruzijac, glavni somelijer je Rus i oni baš cene naša vina. A cene su kao i u vinoteci, mislim da ova Adria košta 1600 dinara.

lepo je ovo brat @Mairosu pripremio, sacekao godinu dana pa realizovao