Leaderboard

Prolazim pored Schrodera ovde u molu, derem se Aleksaaaa, ništa mu nije jasno. Biće.

78. u Manili pokojni ćale stavio kasetofon pored TV-a i snimio komentar Nikite ili Vladanka (nisam siguran ko je bio) zadnje minute, proglašenje i himnu. Ja balavac gledam oca kako plače, ništa mi nije jasno. Godinama smo u kući puštali tu kasetu prijateljima. Mislim da je i dan danas imam negde, znam da je nisam presnimio. Nasledna je ta bolest. Plakao sam i juče ali plakala je i moja ćerka. Nadam se da će nas i unuka u nedelju gledati kako cmizdrimo. Unuk Bogdan je još mali, ali ima vremena da sazna po kome je dobio ime.

Е образа ми мислио сам да ће ме проћи ова трема кад оформим фамилију, али јок, окле. Наследник Богдан је, слава Богу ту, приоритети су се промијенили, деси се редовно да се и пропусти утакмица, али мене од синоћ држи осјећај пецкања у стомаку к'о кад сам драгу први пут видио. Патетисање стоп! Да побједимо сјутра! Толико ❤️

^nikada mi se nisu dopadale te akcije; okupljanje nakon tekme, ako je potrebno, tako se to onomad radilo, kad se zavrsi biznis. opet, ja ne mogu ni sa drustvom da gledam, samo askeza i molitva.

Čekaj, Davidovac može da ponudi nešto u finalu SP, a kod nas ne može..

Najjaci momenat, sa ove Zvezdaske strane, posebno u smislu drugarstva, za mene, definitivno zagrljaj Gudure i Dobrica, na kraju danasnje utakmice. Nekada davno, prvo na tribini zajedno, pa u klubu, i sada, covece u finaluuuu Svetskog prvenstvaaaa ❤️

To mi je prvo prvenstvo koje sam ispratio i kojeg se dobro sećam. Baš neka lepa sećanja imam za taj period. Ćale, keva, sestra, pokojni stričevi, rođaci, puna kuća ljudi i sve se gleda preko televizora kutijaša. Stariji cepaju pivo i domaću šljivu uz meze, mi klinci svaki poen zalivamo sokom od jabuke pretvarajući se da je nešto jače. Na poluvremenu keva nareže kulena i načinje se šunka od prošle zime. Gurabije i vanilice da se zasladimo, kako drugačije. I svi su tu, niko ne gleda telefon jer ih tada nije ni bilo, nego ljudi pričaju jedni sa drugima. Kada ljudi kažu to je samo basket, reprezentacija, meni je to mnogo više. Porodica, nostalgija i toplina oko srca.

Milutinov je dobio koronu nekoliko dana pred prvenstvo i uglavnom nije ni bio sa ekipom, odigrao je samo poslednju utakmicu u grupi i protiv Italije (tu bolje i za njega i za reprezentaciju da nije), nije ga Pešić svojevoljno skrajnuo.

Ima nas 50+, pratimo i ložimo se i više nego 1988. 1991. 1995........etc....Sportski pubertet, ne prolazi za života.

Ja sam bio dovoljno mator da mogu sam da odlucim da gledam Indijanapolis, mada je otac intervenisao kod majke 😄 Palo je i meni na pamet danas koliko sam ja zapravo bio srecan kao klinac gledajuci sve ono od 95. do 2002.

Pre svega, čestitke Kariju i našim momcima ne samo na sjajnoj košarci nego na sjajnom reprezentovanju kako naše države tako i naše gigantske košarkaške tradicije. Nisam sklon patetici ali sad ću morati u te vode - srce bije u grudima ponosno kao kad sam se svojevremeno zaljubljivao u ovaj sport preko naše reprezentacije. Ja sam 100 puta rekao da je košarkaška reprezentacija za mene najveća, a svakako jedna od retkih stvari u ovoj državi koje izazivaju ponos. Ovih 12 momaka reprezentuju ne samo sebe nego i sve nas svih godina i svih nivoa veštine koji smo ikada bacili loptu ka košu i na taj način se ubacili u jednu magičnu dimenziju najlepšeg sporta. Oni ne samo da su, mimo svih realnih očekivanja, u prilici da se bore za zlato na svetskom prvenstvu već i da uspostave novi poredak gde će se Srbija ponovo kotirati kao svetska košarkaška velesila, nešto što su nam Španci oduzeli i ljubomorno držali za sebe manje više 20 godina. Naravno, košarka se menja i danas je igraju mnogi koji je ranije nisu igrali ali mi brate jesmo košarkaška institucija i sada i sa pokrićem to ponovo možemo reći. Izuzetna utakmica protiv Kanade, bolja nego protiv Litvanije jer je Kanada prilično jači rival od Litvanije. Igrali smo svoju igru, predvođeni sa balansiranim osloncima spolja i iznutra u liku Bogdana i Milutinova. Mnogim timovima fali taj balans, pa i Kanadi između ostalih. O epizodnim ulogama za košarkaške oskare limitiranih ali borbenih, fokusiranih i izvanredno vođenih drugopozivaca sa klupe će se s pravom guslati još neko vreme. Otpisani, okrnjeni, limitirani ali gladni. Pa na sve to i ova situacija sa Borišom da doda na holivudskom scenariju. U finalu nas čeka brutalna ekipa koja će hteti tron i uspostavljanje statusa nove sile za sebe. Nemci su ekipa koja je, kao što sam čuo negde, pravljena kao klub. Imaju sve profile igrača, opaku startnu petorku izrazite visine i čvrstine, najbržeg i najeksplozivnijeg non-USA plejmejkera, ogromno krilo all-NBA potencijala, umetnike, tabadžije i evroligašku klupu. To je do sada neporažena ekipa koja je naslagala sve redom, pa i Amerikance koji nisu nipošto u nekom levom sastavu i to na pucački meč sa mnogo poena i poseda. Međutim, mi za razliku od Amerikanaca znamo ove Nemce, znamo šta mogu, koje su im dobre i loše strane i tretiraćemo ih kako treba, kao rivala za svako poštovanje ali rivala kojeg želimo da pobedimo na putu do večnosti. Čisto sumnjam da će Andi Obst nas da uneredi jer mi znamo tog igrača. Tako da...bez obzira što su Nemci dobili Amere protiv nas će morati još bolje od toga a ako tako bude i osvoje zlato siguran sam da će ovi Nemci još dugo biti contender na svim takmičenjima. Međutim, pitamo se i mi i ja sam siguran da će naši opet uspeti da naprave taj balans glave i srca i da iscede još malo magije sa dna kace. Nadam se, šampionske kace ali i ako ne bude tako, način na koji su igrali do sada je bio šampionski.

Ovi Ameri nece proci pored Redzi Milera, Pirsa ili Valasa, a kamoli igrati na tom nivou. O IQ i razlici u fokusu da ne pricam, juce Nemac promasuje dva puta a Amer udara tablu i priznaju se poeni, u pauzama pricaju sa Melom, a za Obsta verovatno nisu ni culi a kamoli skautirali. Ne da nisu jaci nego su slabiji za klasu nego tada, doduse i mi smo bili beton.

Braca Jovic > braca Jokic

Razmišljam o Bogdanovoj izjavi na pitanje koga želi u finalu. Znači, na korak su od zlata na SP, više puta je bio u timu koji je stao na tom poslednjem koraku, a on ne razmišlja o tome kako bi bilo lakše da se uđe u večnost nego želi da se izmeri sa u tom trenutku nominalno najboljima i sigurno najzvučnijima. Još gleda Aleksu i dodaje "da može jednom da igra protiv Amera" ili nešto slično, da ne tražim sad. Čoveče, kakav takmičar. Važnije mu je da i on i tim vide gde su u odnosu na najbolje nego da se promuva do zlata iako ga želi više nego svi mi zajedno. Sve ti dobro išlo u životu, kapitenu.

Pa da pocnemo 🙂 Probacu da se fokusiram prvenstveno na nemacki napad i kako bismo eventualno mogli da ih zaustavimo. Odbrambeno, oni nisu izuzetna ekipa i necemo imati neke posebne zadatke da resavamo poput onih protiv Litvanaca i pogotovo Kanadjana, ali daleko od toga da su losi i da ne mogu da pobede i u utakmici na manji broj poseda, mada ce sigurno traziti veci i igrati brzo. Preuzimaju slicno nama bez pardona, imaju gabarita, imaju dovoljno dubine da daju faulove i sacuvaju glavne igrace, tu ce nasi glavni napadaci morati da napadaju svaki put kada ostanu u naznaci mismeca, znaci nista epohalno sto ne vidjamo na svakoj utakmici. Nemci u pozicionom napadu (nazovimo ga tako, posto oni i to resavaju bukvalno za 10 sekundi, ceo mec trce i igraju neku polutranziciju) imaju izuzetno jednostavnu osnovnu postavku sa starterima: 1) Sruder, 2) Obst, 3) Franc Vagner, 4) Tajs/Timan, 5) Vojtman/Mo Vagner Kretnja pocinje tako sto Sruder najcesce nadriblava desno. Bek (najcesce Obst) ide oko blokova i trudi se ostvari poziciju za sut. Zavrsava u cosku ili na 45 stepeni. Franc ide sa krila ka vrhu kapice, odnosno Sruderu. E sad, tu dolazimo do zajebanog dela, zato sto je Franc specijalan igrac i on ima mnogo opcija na raspolaganju. U ovoj rotaciji Franc postaje sekundarni ball handler i on zbog svoje visine i pregleda igre ima bukvalno sve opcije na raspolaganju. Sut, pas za Obsta, pas visokima koji rade inverziju pa se Tajs cesto spusta i zavrsava ili ledjima ili licem. Kada je Vojtman u igri on najcesce pravi niske blokove (a pravi ih jako dobro) i tako obezbedjuje da katovi budu uspesni. Ono sto je zastrasujuce ovde je da Nemci ovo odrade za nekih pet sekundi. Izuzetno je tesko ovo sve pohvatati i bar jedan igrac je konstantno sam, a dvojica u mismecu. Ovo bi bio odlican motion offense generalno i bez Franca bi ga bilo tesko braniti, ali sa njim je gotovo nemoguce, jer donosi taj ekstra kvalitet kao sekundarni plej, plus zbog svoje visine je hodajuci mismec. Ovo je otprilike varijanta sa kojom su Amerima dali tipa 60 poena, ako ne i vise. Posle inicijalnog svica i bloka kojim Obst dolazi na 45 stepeni postoji i inverzija gde se umesto izvlacenja na koje su se Ameri prilagodjavali Tajs/Timan samo prodju, ne jedan, dva igraca ispadne i onda radis sta hoces - Tajs napada licem, Vagner napada licem, ako skupe pas nazad Obstu ili Sruderu jer su najcesce obojica sami. Useravanje bukvalno. Tranzicija im je ultra jednostavna. Sruder ide punim trkom kroz sredinu, dok Obst i Vagner idu na 45 stepeni. Sruder se zalece i kad skupe na njemu pas nazad, a tu postoji i treca opcija jer Tajs ide direktno iza Srudera i sutira trojku sa kapice ako dobije povratni pas. Timan kada je u igri pokusava backdoor protrcavanje, ali to je bas retko, Vojtman to ne radi, glavne opcije su Sruder do kraja ako ga ne zatvore ili pas nazad na 45 stepeni. To je bas osnovna stvar, ali zbog brzine kojom se to radi takodje jako zajebano braniti. Ono sto je jako bitno za Nemacku je da Sruder moze da sa pola terena sutne loptu nogom na kos i niko nece smeti nista da mu kaze. Ovo ih je za malo kostalo ispadanja protiv Letonije, ali da to nije tako, ne bi Nemci imali ovaj flow koji imaju, jer moras da obratis paznju na Srudera i apsolutno sve sto radi, iz toga sve pocinje. Franc je vise silent killer, ali ima sve u arsenalu, sut za tri, napada kao bek licem, kao krilni centar ledjima, bukvalno sve. Ostali igraci Nemacke zive od paznje koju njih dvojica dobijaju i takodje imaju apsolutnu slobodu da sutiraju iz svih pozicija. Obst se proslavio protiv SAD, ali to su mogli da budu i Timan i Tajs i maltene bilo ko drugi. U nokaut fazi im se polako skracivala rotacija, Holac, Kramer, Gifaj, pa i Lo, dobijaju sve manje vremena. Bonga im je jos jedan luksuz, napadacki poprilicno ogranicen, ali dobar defanzivni specijalac. Ono sto je dobro za nas je sto on verovatno nema neku ulogu u finalu, jer ne verujem da moze da cuva Bogdana, a mi nemamo profil krila koji bi isao na njega takodje. Kada je Lo na parketu igra se vise klasican pik gde u zavisnosti da li se ide ispod bloka ili ne sam zavrsava napade, postoji uvek i pop opcija, ali uglavnom gube flow kada je on na terenu na ovom prvenstvu. Tu nam je verovatno sansa gde bi ga Aleksa bas izmaltretirao i tu vidim jednu od retkih prednosti - ako bismo uspeli da im poremetimo tu rotaciju i skratimo je, glavni igraci ce morati da igraju vise nego sto su to radili do sada na prvenstvu, pa bi onda hipoteticki kao protiv Kanade mogli da ih uvedemo u problem sa licnima i tako pobedimo. E sad, Karijeva zagonetka broj jedan - kako ovo braniti? Nadam se da ima odgovor, posto je najbolje sto ja imam - Jovic, Bogdan, Deda, Jovic, Petrusev. Znaci visoka postava sa kojom mozda ni minut nismo igrali ovde, gde bi na Nikolina mlada i Dedina iskusna pleca palo da probaju da ogranice flow kada Vagner ima loptu. Iskreno mislim da to moze mnogo lose da se zavrsi, ali ne vidim kako bi klasicna postava sa Dobricem bila ista bolja. Mozda Izlapeli ima neku minijaturicu jos u rukavu i iskreno se nadam. Ostatak je jasan, skratiti im vreme nekako da ne mogu sve sto treba da urade na 10 sekundi do kraja napada (gde su Ameri zestoko fejlovali), otezati ovo kruzenje lopte u glavnom napadu, izolovati Srudera na 45 stepeni i pustiti ga da igra ISO basket, pali sa 8 metara, zabija se u reket, pa ako nas usere jebi ga. To su uradili Letonci u principu, samo Letonci na 2-3-4 imaju pogodnije igrace za taj zadatak, koji mogu da ispariraju brzinom, a takodje i snagom. Mi ako napravimo postavu da imamo visinsku prednost spori smo, ako igramo sa niskom postavom usrace nas Tajs i Vagner, tako da nisam pametan. U nasem napadu bice ekstremno vazno da svako uzima dobre suteve i pogadja kada je sam. Nemci ne igraju epsku odbranu, ali ako ne uspemo da ih usporimo i budemo morali da igramo na visok broj poseda, ovo je kljucno. Znaci Vanja, Dobric, Deda, Petrusev, svi moraju da budu na izuzetno visokom nivou, bar kao protiv Kanade, ako ne i visem. Nisam optimista po prvi put na turniru, ali nadam se da po prvi put i gresim. Sta god da se desi sutra, napravili smo neverovatan uspeh. Sa srecom momci, za Borisu, za Srbiju, za Karija i njegovu vecnost!

Pozdrav ljudi, citam vas vec par godina a pokusavam da se registrujem vec godinu dana sigurno, tek mi je danas stigao verifikacioni kod. Koliko sam se nervirao kad posle neke bitne utakmice zatvore forum za goste, pogotovo sto ostatak foruma moze da se cita, jako frustrirajuce. Citao sam i druge forumove ali sam primetio da mi osakacuju IQ, dok ovde itekako ima ljudi koji su kosarkaski pismeni i pravo je zadovoljstvo citati takve upise. Prosla sezona KKP mi je verovatno najdraza u zivotu a nadam se da ce ova biti jos bolja. Ziveo Partizan i da nam je Zeljko sto duze na klupi.

Moja gospoja je mrtva ladna rekla da bi mijenjala sve Novakove titule za pobjedu sutra. Dobro birajte s kim se ženite gospodo, ja sam sebi odabrao. [emoji41]

❤️

Svako ko ubuduće nazove Hulka Mlohatinov, ban od 30 dana. @Beonegro, u tebe gledam [emoji16]. I posipam se pepelom.

U kakvoj god da je formi Nedović, i mene često iznervira, sezona mu je bila loša, ali jedan od njih dvojice je Zvezdino dete i vratio se posle 10 godina u svoj voljeni klub u kome je odrastao, a drugi je otišao za Željkovim parama i učestvovao u pogrdnom pevanju prema Zvezdi prošle sezone. Pa da je 83 puta bolji igrac (a nije, samo je u boljoj formi), nikad ih ne bi menjao. Postoji nešto što se zove rispekt prema Zvezdinoj deci…

Ne znam da li sam skoro videla ovakav fokus na loptu. Nestvaran je Avram!

Evo probudih se i ja dignute kite. Hvala vam momci.

Ivanoviću odlazi iz Zvezde!!! Igrači pješke doma nakon turnira. Shabazz i Litvanac se ne moraju ni vraćati.

evo meni posalji

Ko bi pre prvenstva rekao da ce danas mozda biti dan koji mnogi cekaju 21 godinu, a neki i ceo zivot. Sta god da se desi ovo prvenstvo ce ostati upamceno. Srecno nam bilo.

E ako ovo nije građenje kulta reprezentacije, onda ne znam šta je 🙂 Samo zamišljam ove momke koji su se jurili sa Aleksom u toj "sauni", a sad ga gledaju kako hapsi NBA zvijezde. Kakav boost volje i samopozdanja.

^ti si na neprijateljskoj teritoriji k'o tihi ili prle

Ne znam da li sam se skoro isplakala kao danas, a da je od sreće i ponosa. Ono što doživljavamo na ovom turniru se može opisati samo jednom rečju - katarza. Toliko lepih slika, DeDa, Vanja, Dobrić i Aleksa zagrljeni, Avram koji ljubi sve kao da je Nova godina, Bogdan sa roditeljima, mali Nikola Jović koji pleni osmehom i pozitivnom energijom,... To su slike koje će ostati za ceo život ne samo njima kao direktnim učesnicima, već i nama. Ono što mi je palo na pamet je da moja generacija nije doživela, u real tajmu, da budemo svetski šampioni. Indijanapolis smo ili gledali preko YT ili bili toliko mali da nismo mogli učestvovati u tom hajpu i slavlju na pravi način. Znam da i na ovom forumu ima još osoba do 30ak godina koje će sada u nedelju imati priliku da dožive da budemo prvaci sveta u košarci, da tome zaista posvedoče. Od same pomisli na to mi se (opet) plače. 💙

Gladiš od jutros? Pa ne moramo baš sve da znamo.

😂

Ja ne znam što bi iko bilo šta menjao kad momci osvajaju zlato a Nole US Open. 🔥❤️

nema veze, ne ljutim se kupićeš meni drugu, neko bolje mesto

Možda sam subjektivan ali nismo imali skoro u ekipnim sportovima ovakvu koheziju kao što ima ova grupa momaka. To se bukvalno vidi u svakom posedu, svakom kadru ka našoj klupi, svakom intervjuu pre i nakon utakmice, slavlju igrača, nakon dobre odbrane ili dobrog napada. Svakako mislim da ih je Borišina povreda još više ujedinila i još više dišu kao jedan. Atmosfera u ekipi je neverovatna i stvarno ih je lepo videti kako se bodre medjusobno i slave zajedno. Svako zna svoju ulogu i odlično je odrađuje. U ekipi ima svega, od elitnog napadača i kapitena Bogdana do elitnih igrača zadatka Alekse i Kobre.

Jedna lepa vest. Gobeljardo ide u Grčku,neki novi prvoligaš u pitanju. Nema više gardista u klubu

@ svi Koji ste vi meni klinci ovde..svima roditelji branili da gledate basket u Indijanopolisu jer..škola.. Ok,ajde,i ova ekipa malo sterijih poput Stileta, uinija, Fritroua.. i naravno Arsenije,ali njega nije fer ni računati..on je kao Treebeard iz Tolkinovog univerzuma..živi kroz sva četiri doba Middle-Eartha ..

Legendarno

😄

Yago je spreman. Čeka ekipu po povratku iz Italije. 😊

Pogledah prenos i na RTS-u. Šarenac i Kuzmanović nivo zonske lige u odnosu na Plavšić-Sedlaček duo. Kao Nikola Tesla vs. radnik elektrodistribucije.

Ajde Kari jos po jednu

Kratka konverzacija sa ženom. Ja: Ženo vodim te sledeće godine u Pariz Žena: Jaoooo koliko sam ti glavu iskukala, konačno idemo u Pariz da vodimo decu u Diznilend Ja:

A dobro, ovaj Sasari je pravljen da osvoji FIBA LŠ.