Čudna utakmica. Sve vreme sam imao utisak da je OKC znatno bolja i agresivnija ekipa, pri tome ih je itekako služio šut za 3, dobili su partiju karijere J Duba, standardan učinak SGA i sjajne role sa klupe Wigginsa i Wallacea, opet su generisali 20+ izgubljenih lopti protivnika, imali Haliburtona na bednom učinku, bez nekog x faktora kod Pacersa osim sjajnog ali limitiranog McConnella, pa opet je trebalo samoubistvo Pacersa u vidu neverovatnih brainfartova Nembharda da bi se na kraju prelomilo + neki user šutevi (Dort o tablu i slično).   Navijam naravno da ovo ode u sedmu, ali moraće Hali da odigra barem kao all star + da se role playeri pojave na domaćem parketu. Tuner mora igrati više od ovih bednih 25 minuta, ne znam šta Carlisle fantazira sa Bradleyem i sličnim olupinama. 

OK. Đe je snimak, pošto ga nema?😆   Meščini da bi ovo moglo da bude naprednjačko maslo. Važno je da nema povrijeđenih, a staklo će se lako zamijeniti. Vučićevim glasom: Imamo mi pare.

Reakcije nema - nije nadlezan ;) Isto kao i na ono trabunjanje od pre par meseci. Dug je put da bi se donelo tako nesto, mora da prodje niz instanci, ne ide bas tako kako je Perica zamislio... Scenario da mimo Vlade, Univerziteta, Skonusa, javne rasprave stave nesto da Skupstina usvaja je van pameti (ok, da on je u pitanju, al opet), narocito jer se situacija na Univerzitetima smiruje... Radna grupa Vlade je raspustena, to je fakat i dobra stvar.   Ako mene pitas, igraju 'bad cop, good cop' - pored neuroticnih izjava nenadleznog ispod zita prolazi prica da uredbu 5/35 nece da ukinu vec Mazut ide s pricom 'sta vam to smeta, ako radite sve je super', kao i da sredstva za zaostale zarade i materijalne troskove i dalje nisu uplacene fakutletima...   Na kraju, neki clanovi Pobunjenog univerziteta imaju drugu interpretaciju - da su ih rektor i pojedini dekani prodali ili da su sve vreme bili prikriveni caci. Opet, ako mene pitas, postoje na UB SNS dekani koji su mirovali, ali ovakvo razmisljanje i teorija zavere su mi radikalni i ne vode nicem dobrom...

Često ovde pohvalno pišemo o našim severoistočnim komšijama. Rešili su se svog diktarora. Prestigli su nas u skoro svemu. Ušli u EU. Imaju sudski sistem koji zapravo funkcioniše protiv korumpiranih političara. Njihova zastava ponekad se vijori na protestima kod nas, jer su nam na neki način uzor kako se to radi.   Skoro je Rumunija počela jače da se suočava sa delovima svoje prošlosti, konkretno sa Holokaustom i ulogom Rumunije u njemu. To je postao obavezni deo nastavnog programa. Šta mislite, kakva je bila reakcija većinskog javnog mnjenja? Javljanje jake potrebe da se zaštite Rumuni i rumunstvo, a posledično je to bio jedan od razloga skorašnjeg velikog porasta podrške desničarskim i krajnje desničarskim partijama.   Od tih događaja je prošlo preko 80 godina, jedva da je ostao neko živ ko to pamti, i opet je to suočavanje sa prošlošću toliko teško. Potrebno je mnogo vremena, mnogo rada, mnogo povoljnih i srećnih okolnosti (to je nešto što su recimo Nemci imali u značajnoj meri, pa zato danas i možemo da nađemo neki primer uspešne denacifikacije). Kao što je već napisano u par postova, preveliki je to teret da bi se sada natovario ovim mladim ljudima. Ako uspeju (i uspemo) u ovome, ta tema neće pobeći, to će ih svakako sačekati, biće teže i duže će trajati nego što bismo svi voleli, jer drugačije praktično nije moguće. I neke stvari ne mogu preko reda.

Ovo je sustina.   Umesto da se profilisemo sve do nekih tananih razlika i izlazimo u 10 opozicionih kolona od kojih 8 nece proci cenzus, potrebno je naci zajednicki imenitelj a to je da smo svi protiv hulje (za zdravu drzavu, u kojoj rade instirucije i ne vlada medijski mrak) - i intelektualci i oni manje obrazovani, i oni koji su nacionalisti ili desnicari i oni koji nisu, i oni koji veruju u razne bogove i oni koji su ateisti, i oni koji su za Zvezdu i oni koji su za Partizan.    Izazov je sto je hulja razbucao opoziciju do te mere da tamo tesko da moze svako sa svima ostalima, cak ni u ovako nekom referendumskom pitanju.    I zato je uloga studenata kljucna, oni su ti koji okupljaju. I medju njima i "ovakivh" i "onakvih" ali su vise slozni nego opozicija i to je recept za konacnu pobedu. A kad se pobedi, kad se ovaj nakaradni sistem urusi, razbije masinerija, kad se vrate institucije, ukine medijski mrak, onda cemo opet (moci) da se delimo po tim nekim finijim razlikama. A i ne moramo. Ako se dozovemo pameti.    Ko god iz opozicije to ne shvata ili je glup ili radi za hulju. Svakako, treba da bude marginalizovan.