Zivot i standard u SFRJ

[Constantin]

2 hours ago, mladenvzz said:

Zašto,ne mam pojma.Ipak i mi bibličari ne pamtimo baš sve

Useli se neki Nemac, pa krije stvari po kući, pa te natera da zaboraviš neka imena...pa tako 

[ters]

Meni su u sjecanju najvise ostale "Lero" bombone - duguljaste umotane u narandzaste papire (ne pamtim kesicu - mozda su se prodavale na vagu)   i kao prava poslastica karamele sa ljesnikom - svaka zamotana u zuti papir sa nacrtanim ljesnikom... 

[DJORDJE]

Iz nekog ludog razloga ni ja ni brat nismo marili za bombone i cokolade. Secam se da smo kao deca dobijli za rodjendane/praznike, ali je vecina zavrsavala u kanti za smece , ili povadimo lesnike iz cokolade, a bacimo cokoladu. I danas retko mi padne na pamet da pojedem nesto slatko, neko naruci na poslovnoj veceri pa i ja probam, ali da sam imam neku zelju nikada. Cak i sladoled, mozda jednom godisnje pojedem par kugli.

Brat jos gori od mene, jedino sto ne moze da se ostvi slanika, to ga bukvalno ubija.

[vilhelmina]

20 hours ago, mladenvzz said:

...e onako,star sa malo manje od Biblije i moja sječanja su:

-pedesete,opće siromaštvo,kao dijete sječam se onih bonboma 505 sa crtom,tu i tamo naranđi,ali,bio sam sretan klinac jer sam živio u lijepoj obitelji

-šezdesete-rast standarda,gimnazijala i prijateljstva koja su se održala i do danas.Prve ljubavi,prvi poljbci,prva ljetovanja bez roditelja.Na užas roditelja i duga kosa,košulje sa cvijetićima,uske hlaće itd.Prvi pasoši i izlazak iz FNRJn i kultularni šok

-sedamdeste,studij prve velike ljubavi,u drugoj polovici i početak rada,brak,djeca i sasvim drugačiji način razmišljanja,treba se srediti.No meni se pružaju i neke druge mogućnosti ali nemam hrabrosti otići u dijasporu,sve se desilo na jednom seminaru u Dubrovniku.Zapravo,lijepo sam živio,kučio sam se ,onako bez velikih riječi,živio sam iznad prosjeka

-osamdesete-u prvoj polovici ne osječam krizu ali u drugoj polovici razmišljam o odlasku.Imam love,lijepo zarađujem ali samn svestan da budućnost nije lijepa.otišao sam na par mjeseci kod šogora u Kanadu,nisam bio samo turist,radio sam i zarađivao  ali nije bilo hrabrosti,ostati.

Dalje ne vrijedi pisati

Ja sam tu negde savremenik biblije, tako da se secam sezdesetih i sedamdesetih. U mom slucaju su uglavnom bile obelezene cestim selidbama i podstanarstvom, ali i porodicnim putovanjima i kampovanjima s roditeljima i bratom. Uglavnom diljem Jugoslavije, ali ranih sedamdesetih i Bugarska i Grcka. Sopinzi u Trstu se i nisu gledali kao inostranstvo, a nisu se ni brojali. Nekad se islo i samo zbog mortadele i espresa. 
Pocetkom osamdesetih sam bila student sumarstva na razmeni u Svedskoj, tacnije u Vilhelmini. Tu mi je sudbina dodelila zgodnog dasu, samo par godina starijeg od mene, za mentora. Svasta je bilo u ta dva meseca, dasa se bas potrudio da me impresionira, vodio me okolo, bili i u Finskoj i Norveskoj, a bili su i neki meetings u Stockholmu, gde smo se okupljali svi studenti na razmeni tog leta 1983. Nije da mi se nije dopalo, ali dasinu ponudu da studije nastavim u Svedskoj sam ipak odbila. Prosto nisam imala nijedan razlog da to uradim, osim njega samog, ali mi to nije bilo dovoljno. Zivela sam u Splitu, studirala u Zagrebu, zasto bih isla u neku ledaru gde vec u augustu treba zimska jakna, kad je sve oko mene prstalo od zivota i perspektive?

Pisma su ipak nastavila da putuju, kasnije i mejlovi. Na obe strane se vencavalo i razvodilo, radjala se i rasla deca, i tako se 2004 nastavi ono sto se zapocelo 1983. A posto podgrejana supa retko kada vredi, tako i taj zajednicki zivot ostade samo na pokusaju. Ali i mi ostadosmo u Svedskoj. Ovih dana ce biti tacno 18 godina od tada.

Naravno da nekad mislim sta bi bilo kad bi bilo da sam jos osamdesetih prihvatila ponudu i ostala u Svedskoj. Ali daleko od toga da se kajem sto tada nisam i sto kasnije jesam. Sve je bilo kako je trebalo da bude, a i sada je. Poenta ovog posta je da sam imala priliku da odem znatno ranije. I nije mi nedostajalo hrabrosti, nego nisam imala zelju i nisam videla nijedan razlog da to uradim. Da sam mogla da vidim u buducnost, sigurno bih drugacije odlucila, ali nisam mogla.

Edited June 18, 2022 by vilhelmina

[shonke]

Ako sam dobro sracunao, ti si u 40im godinama života odlučila da odeš da živiš u (prilično drugačijoj) drugoj državi? Svaka čast.
Kad sam zagazio u te godine, nekako sam "shvatio" da ću ostati tu gde jesam.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

[Angelia]

Dodajem nedavno (pre dve nedelje) iskustvo.

 

Ja sam uvek mrzela te Negro bombone. Moji roditelji su presli u nepusace pre vise godina. Od tada, te bonbone su u kuci. Klinac nije dolazio par godina, I sad dodje I primeti "odzacar" bonbone. Posto je naravno, millennial Amer, umro je od smeha da vidi bonbone koje se zovu Negro, slikao da posalje prijateljima.

 

Morala sam da mu objasnjavam istorijat.

[Constantin]

Meni su u sjecanju najvise ostale "Lero" bombone - duguljaste umotane u narandzaste papire (ne pamtim kesicu - mozda su se prodavale na vagu)   i kao prava poslastica karamele sa ljesnikom - svaka zamotana u zuti papir sa nacrtanim ljesnikom... 

Kako beše reklama ? Da li su bili Dubrovački trubaduri,ali nešto beše "svako ima svoga Lera..."...dobro si me podsetio, svidjale su mi se...

Iz nekog ludog razloga ni ja ni brat nismo marili za bombone i cokolade. Secam se da smo kao deca dobijli za rodjendane/praznike, ali je vecina zavrsavala u kanti za smece , ili povadimo lesnike iz cokolade, a bacimo cokoladu. I danas retko mi padne na pamet da pojedem nesto slatko, neko naruci na poslovnoj veceri pa i ja probam, ali da sam imam neku zelju nikada. Cak i sladoled, mozda jednom godisnje pojedem par kugli.

Brat jos gori od mene, jedino sto ne moze da se ostvi slanika, to ga bukvalno ubija.

Kakvi baksuzi....[emoji1]

 

 

[vilhelmina]

1 hour ago, shonke said:

Ako sam dobro sracunao, ti si u 40im godinama života odlučila da odeš da živiš u (prilično drugačijoj) drugoj državi? Svaka čast.
Kad sam zagazio u te godine, nekako sam "shvatio" da ću ostati tu gde jesam.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 

Tako je, bila sam vec u cetrdesetim, tacnije 43 kad smo otisli. Jasno mi je bilo da je to sad (tad) ili nikad. I iako to ”sad” iz vise razloga nije bas odgovaralo (nikad nije pravo vreme🙂), ono ”nikad” mi je delovalo toliko zastrasujuce, da izbor (ako je uopste bio neki izbor) i nije bio toliko tezak.

[Sunshine State]

3 hours ago, ters said:

karamele sa ljesnikom - svaka zamotana u zuti papir sa nacrtanim ljesnikom... 

 

Ove su i dan-danas takve 😄

Ne menja ih Pionir, kad ih ljudi znaju takve vec decenijama!

 

Ja se secam, pocetkom 70-ih, prodavala se pojedinacna rebra cokolade upakovana u neki beli papir. I medenjaci - jedan medenjak u celofanu.

[Milenko Puzigaca]

17 hours ago, Dragan said:

Klikeri

Moje prve zaradjene pare krajem sezdesetih (one od "kec kume" ne racunam). 🙂

Nekada svaki zlata vredan. Danas mogu da ih kupim hiljadu, ali dzaba. 😞

 

Mi smo u kraju imali jednog koji kad nema skroz oguljen kliker, trlja neoštećen kliker o kamen, da ne bude kao nov, pa onda igra   A više smo voleli da igramo ovo sa trouglom, nego sa rupom. Pa smo izmišljali pravila sa većim trouglovima, gde stavljamo po nekoliko klikera, da bude veći "ćar"  

[Constantin]

Mi smo u kraju imali jednog koji kad nema skroz oguljen kliker, trlja neoštećen kliker o kamen, da ne bude kao nov, pa onda igra [emoji38]_2:  A više smo voleli da igramo ovo sa trouglom, nego sa rupom. Pa smo izmišljali pravila sa većim trouglovima, gde stavljamo po nekoliko klikera, da bude veći "ćar"  [emoji38]_2:

Mi smo to zvali "keke"...znači bilo je na rupu ili na keke....

 

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

 

 

 

[Constantin]

Iz "našeg doba", a znate li ko je ovo? Posebno pitam Cyberku i Vili ?

 

Fotka je iz današnjih dana, sedamdesetih svakako nije izgledala ovako...

 

 

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

 

 

 

 

[Marko]

Morao sam, iz čiste radoznalosti, da pitam Gugla ko je. Iako nisam SFRJ generacija, cenim da je skoro pa nemoguće pogoditi, ako se uzme u obzir ne samo ogromna vremenska distanca u pamćenju kao takva, već i tolika razlika u njenom životnom dobu. Jedino ako se baš prati/viđa taj neki celeb kroz godine, pa ne može da ti promakne, odnosno redovno se posećuje rubrika ''Gde su i šta rade'', osim tako nekako, stvarno mi ne pada na pamet kako bi neko na suvo pogodio o kome se radi ovde. Ono što mi se često dešava je da, kad nekog sretnem posle dužeg vremena, ne prepoznam ga/nju na ulici, nego oni mene, ili redovno isto, ako znam neku decu od ranije, ne viđam ih tokom srednjih tinejdžerskih godina, pa ih sretnem onda posle 18-te npr, ne mogu da ih poznam...  Da se vratim na temu, ima nekih koji i kao stari ljudi, imaju crte lica iz mladosti, pomoću kojih se nepogrešivo zna onako na prvu o kome se radi, ali to je retko

Edited June 19, 2022 by Marko

[DJORDJE]

Brizit Bardo?

[Constantin]

....


Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Cyber]

7 hours ago, Avda Zekić said:

....


Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока
 

 

Junakinja mog detinjstva! Koja faca! Sizela sam za njom, totalna fascinacija i identifikacija. Nosila sam Pippi frizuru dok nisam krenula u skolu. Onda sam otkrila Hajdi kad sam dobila prvu pravu knjigu (240 strana, Izdavacko preduzece Mladost, Biblioteka veverica).

 

Pipi je toliko bila popularna da je ta uloga onemogucila razvoj glumacke karijere Inger Nilsson koja je igrala Pipi u TV-seriji i filmovima. Svi su je toliko poistovecivali sa ulogom da joj maltene niko nije nudio neku drugu ulogu. Ta uloga joj je komplikovala i privatan zivot. Ona je ostala vecna Pipi. Tek jedno 30-ak godina kasnije se pojavila u javnosti i ispricala koliko ju je ta uloga i prateca Pipi histerrija indisponirala u zivotu. U Svedskoj sam nabavila sva tri Pipi filma, a TV-serija iz ´69 (13 epizoda) se nalazi u TV-arhivu i desi se da ponekad pogledam neku epizodu kad mi dodje. Takodje, obisla sam sva Pipi mesta u Svedskoj. Nema meni poznatog deteta sa kojim nisam podelila neko Pipi iskustvo. I danas je deca vole. I ona kao lik i citava prica oko nje je vecna. Pipi je bezgranicna. Nju treba da odgledaju i odrasli. Ona je antiteza inferiornom, uskogrudom palanackom pogledu na svet. Zivela Pipi! ❤️

 

Pipi (skraceno od Pippilotta) Dugacarapa (Långstrump)

Njeno puno ime je Pippilotta Vikualia Rullgardina Krusmynta Efrainsdotter Långstrump 

Edited June 19, 2022 by Cyber

[Milenko Puzigaca]

I na drugi nacin se pamti. Npr ne samo sto je bila inspiracija za lik Lisbet Salander, nego i na vratima stana od Lisbet pise V. Kulla (Vila Vilekula, kuća od Pipi). A kad joj Blomkvist posalje u bolnicu onaj mini kompjuter, postavi joj lozinku pippi  Imam i ja prvi film, i jedan crtani.

Edited June 19, 2022 by Milenko Puzigaca

[Dragan]

1 hour ago, Cyber said:

 

Junakinja mog detinjstva! Koja faca! Sizela sam za njom, totalna fascinacija i identifikacija. Nosila sam Pippi frizuru dok nisam krenula u skolu. Onda sam otkrila Hajdi kad sam dobila prvu pravu knjigu (240 strana, Izdavacko preduzece Mladost, Biblioteka veverica).

 

Pipi je toliko bila popularna da je ta uloga onemogucila razvoj glumacke karijere Inger Nilsson koja je igrala Pipi u TV-seriji i filmovima. Svi su je toliko poistovecivali sa ulogom da joj maltene niko nije nudio neku drugu ulogu. Ta uloga joj je komplikovala i privatan zivot. Ona je ostala vecna Pipi. Tek jedno 30-ak godina kasnije se pojavila u javnosti i ispricala koliko ju je ta uloga i prateca Pipi histerrija indisponirala u zivotu. U Svedskoj sam nabavila sva tri Pipi filma, a TV-serija iz ´69 (13 epizoda) se nalazi u TV-arhivu i desi se da ponekad pogledam neku epizodu kad mi dodje. Takodje, obisla sam sva Pipi mesta u Svedskoj. Nema meni poznatog deteta sa kojim nisam podelila neko Pipi iskustvo. I danas je deca vole. I ona kao lik i citava prica oko nje je vecna. Pipi je bezgranicna. Nju treba da odgledaju i odrasli. Ona je antiteza inferiornom, uskogrudom palanackom pogledu na svet. Zivela Pipi! ❤️

 

Pipi (skraceno od Pippilotta) Dugacarapa (Långstrump)

Njeno puno ime je Pippilotta Vikualia Rullgardina Krusmynta Efrainsdotter Långstrump 

Ne znam kada sam je "otkrio", ali definitivno jedan od moji omiljenih likova ( PS - iako sam ja bio vise kao Tommy 🙂 )

Slucajno sam skoro otkrio jednu novu, modernu verziju (nove teme kao na pr. uticaj medija i influencera) - preporucujem.

 

Роцца мења свет - trailer

 

Роцца мења свет

 

 

Edited June 19, 2022 by Dragan

[Cyber]

Uvek se rastopim i oraspolozim sa Pippi. 

 

 

Spoiler

Text:

 

Evo Pipi Dugacarape
tjolahopp tjolahej tjolahoppsansa!
Evo Pipi Dugacarape
da, evo me dolazim.

Jeste li videli mog majmuna,
mog malog slatkog finog majmuna?
Da li ste videli gospodina Nilssona?
Da, on se tako zove!
 

Jeste li videli moju vilu
moja vilu Villekulla vilu,
zelim, zelim da znate
zasto je vila tako nazvana.

 

Jer tu zivi Pipi Dugacarapa
tjolahopp tjolahej tjolahoppsansa!
Jer tu zivi Pipi Dugacarapa.
Da, tu zapista zivim.

 

Nije lose,
imam konja, majmuna i vilu
kovceg pun novca,
to je dobro imati.

 

Hajdemo, svi prijatelji
svako koga znam
sad cemo da zivimo zivot
tjolahej tjolahoppsansa!

 

Villa Villekulla 

 

Pipi pravi kolace.

 

 

Edited June 19, 2022 by Cyber

[Helena]

Ja sam godište '68. i ne znam šta ste se uhvatili tih bombona i čokolada, svega je bilo i bilo je kvalitetno-dobro, ambalaža nije 

Bilo je i kvalitetne garderobe, slovenačke ponajpre, i obuće..

Obožavala sam pop metiljavu hrvatsku pop muziku-fosile sa Đurđicom (kad sam prvi put čula E moj Saša ko da me je neko hipnotisao), voljela sam sarajevsku scenu i taj nju vejv, otkrila sam koko liker sa malo soka od kajsije i nosila sam vranglerice domaće plitke VRLO 

 I tako...mladost...

 

Edited June 19, 2022 by Helena

[Helena]

I ima još jedna smešna priča kojoj sam  bila tako ljuta 

 Tamo negde '75. valjda je krenuo program i boji i natpis PROGRAM U BOJI je znao da stoji i po 15 minuta, a ja nisam mogla da dočekan da konačno gledam program u boji...i kad kod je krenuo, bio je crno beli i tad sam mrzela RTB iz dna duše jer su lagali STALNO...

Nije bilo važno što smo imali crno beli TV 

[mladenvzz]

...imam,nazovimo to tako,u arhivi sve vezano uz Pipi,nešto sam i osuvremenio pripremajući se za unuke.

Unaprijed molim mladog gospona Avda na razumjevanju jer ono što ću napisati je samo nekoliko godina poslije AVNOJ-a.Naime,stari me odveo u kino,gledali smo film za koji možda većina vas nije niti čula,nije bio čak niti previše poznat,ali ja sam nakon fima bio neutješan.Još godinama poslije toga moj stari je o tome pričao kako sam plakao .Film se zvao-Ne okreći se sine

[mladenvzz]

...e da Helena,ja se sječam kad je na ekranu pisalo "prekid programa zbog kvara na releju Čelavac"i tako jedno pola sata ili više.I dan danas nemam pojma gdje je taj Čelavac

[Helena]

...a ja sam plakala na Doktora Mladena 

 

A terali su nas da gledamo i Seljačku bunu, što naravno niko živ nije razumio i mislili smo da pričaju slovenački, ali nas je bunio Pavle Vujsić, i pitali smo se odkud Pajo čutura tu

Kasnije sam čitala knjigu nekoliko puta, jer nikako nisam uspevala da pohvatani dijalekt...

[Milenko Puzigaca]

Ovi mlađi možda nisu čuli za film, ali ovde na temi verovatno nema ko nije čuo, naročito zato sto su ga jedno vreme pustali na  TV za svaki drzavni praznik, to, i Saša 

Edited June 19, 2022 by Milenko Puzigaca