All over the world

[Maharaja]

Pao Air India avion pri poletanju, a na putu za London. Izgleda svi mrtvi a ima mrtvih i među onima gde je avion pao 😞 

 

Tata grupa odmah izašla sa thoughts and prayers, i daćemo nešto novca porodicama nastradalih 🤬

 

[Dzoni_m]

I to Dreamliner. Prvi udes za taj tip aviona. 14 godina se vec koristi model. Video snimak poslednjih nekoliko sekundi leta indicira da motori nisu radili. Dual engine failure na samom poletanju, preliminarno. Nikakve sanse nisu imali. Srusili su se na hotel/smestaj gde stanuju lekari-studenti obliznje univerzitetske bolnice. Uzas

[Nicklord]

Inače samo upozorenje, nemojte da tražite slike i snimke po društvenim mrežama i napravite istu grešku kao ja jutros. Samo gledajte šta je BBC okačio ili koje god "normalne" vesti. Indijci nisu ništa obezbedili na vreme, bukvalno su ljudi išli okoli po mestu nesreće i snimali mesto gde je pao avion i moglo je baš svašta da se vidi

[Darko]

3 hours ago, Helena said:

Maligni tranpizam i MAGAizam se prelivaju...

 

@Darko jel ovo neki poznat ili šta?

 

Izvini, ne razumem pitanje - na koga misliš? Inače Sudanske bande imaju reputaciju. 

2 hours ago, Maharaja said:

Pao Air India avion pri poletanju, a na putu za London. Izgleda svi mrtvi a ima mrtvih i među onima gde je avion pao 😞 

Ima bar jedan preživeli putnik, što je neverovatno kada se pogleda snimak ekplozije.

[ras kass]

Dreamliner je kontroverzan model. Boingovi zaposleni su svedocili da avion nije prosao sve sigurnosne procene, da postoje rizici i da je Boing lazirao neka testiranja da bi avion usao u masovnu proizvodnju.

 

Nakon 737 max ovo ce biti drugi model koji ce se mozda povlaciti iz upotrebe.

[Stiletto]

Jedan čovek je preživeo, niko nema pojma kako. 

 

https://www.bbc.com/news/articles/ce3v6drp96zo

[DJ_Vasa]

42 minutes ago, ras kass said:

Dreamliner je kontroverzan model. Boingovi zaposleni su svedocili da avion nije prosao sve sigurnosne procene, da postoje rizici i da je Boing lazirao neka testiranja da bi avion usao u masovnu proizvodnju.

 

Nakon 737 max ovo ce biti drugi model koji ce se mozda povlaciti iz upotrebe.

 

Izgleda da u poslednje vreme vole da fušerišu, a to im ne valja. Iako ih je dobro sredio, Airbus ima da ih iz'ede do kraja, a pomoći će tu i Embraer.

 

Šteta... Nekada su umeli da prave izdržljive mrcine, a sada su spali na našminkane kante.

[MeanMachine]

On 6/12/2025 at 11:29 PM, DJ_Vasa said:

 

Izgleda da u poslednje vreme vole da fušerišu, a to im ne valja. Iako ih je dobro sredio, Airbus ima da ih iz'ede do kraja, a pomoći će tu i Embraer.

 

Šteta... Nekada su umeli da prave izdržljive mrcine, a sada su spali na našminkane kante.

 

Ozbiljan pad kvaliteta je krenuo od spajanja sa Daglasom. Ameri umeju da kazu da nije Boeing kupio posrnuli Daglas, vec da je Daglas kupio Boeing, Boeingovim novcem.

 

Ako se dobro secam Daglasov menadzment je presao u Boeing kada su se spojili.

[Malkolm Brogdon]

Kakav god da je Boeing shitshow, za sada nista ne ukazuje da oni imaju bilo kakvu odgovornost ovde.

 

Avion u pitanju je star 15tak godina, pre bih se kladio na lose odrzavanje nego na neku manu u dizajnu, ali videcemo.

[MeanMachine]

1 hour ago, Malkolm Brogdon said:

Kakav god da je Boeing shitshow, za sada nista ne ukazuje da oni imaju bilo kakvu odgovornost ovde.

 

Avion u pitanju je star 15tak godina, pre bih se kladio na lose odrzavanje nego na neku manu u dizajnu, ali videcemo.

 

Najverovatnije jer dreamlineru je ovo prvi pad. Do sad bi se desilo nekoliko da imaju neku gresku.

Edited June 14 by MeanMachine

[Dzoni_m]

Prvi gubitak aviona i zivota putnika. Dreamliner je imao probleme sa baterijom (litijum jonske) i ozicenjem. Medjutim to je priblem vise u odrzavanju, a i posto je relativno nov sistem (tada kada je implementiran). Prosle godine je bio jos jedan incident: nagli gubitak visine, 50 ljudi povredjeno usled tumbanja, od toga 12 sa tezim povredama. Razlog se jos uvek istrazuje.

Ali generano, avion nema nekih problema. Cak je i ovaj sa GE motorima koji zaista nemaju nikakvih problema za razliku od Dreamliner-a koji imaju RR motore, oni imaju probleme (motori). Znaci sam avion i ono sto je do Boinga je ok. Motori su vec problem proizvodjaca motora i aviokompanije koja bira koji ce motor.

 

Bas sve cudno deluje. Greska pilota…..morali bi da budu bas bas kauboji i da zanemare toliko stvari i namerno nesto urade da naprave ovako nesto……Skolovanje pilota danas ne dozvoljava takve ispade i to se sankcionise odmah, ti ne dodju do aviona ovog tipa a pogotovu ne da ostanu tu godinama. Sve lici na dupli otkaz motora ali svi se pitaju kako oba u istom momentu.

[Dragan]

Zelena uzorna zemlja, stabilna demokratija, opušten život: Oh, kako je lep Urugvaj

Mala zemlja, sa svojom progresivnom politikom, smatra se modelom. Šta Urugvajci zapravo rade kako treba?

Tri susreta u potrazi za odgovorima.

 

Spoiler

Vremena su teška, kao što Rejmond De Smedt dobro zna. Američki san je razbijen. Obećana zemlja je zahvaćena okrutnim ratom. Demokratije postaju diktature, prosperitetne zemlje postaju propale države, a mnogi ljudi samo žele da odu. Ali ne i De Smedt; on želi da ostane u Urugvaju: „Jedinstvena zemlja“, kaže on.

Rano je jutro u Roči, istočnom Urugvaju. Napolju, oblaci vise nad valovitim brdima De Smedtove farme. „El Alamo“ je naziv estancije, 6.000 hektara šuma i livada, uključujući glavnu kuću, izgrađenu 1860. godine, napravljenu od tamnog drveta i sa škripavim podovima.

Vatra pucketa u kaminu, a De Smedt sedi odmah pored nje. Ima 86 godina, rođen je u Belgiji, ali je živeo i radio skoro svuda u svetu: u Južnoj Americi i Singapuru, u Kini i SAD, u Indoneziji i u Rusiji. Pre dve decenije, međutim, odlučio se za Urugvaj. „Uradio bih to ponovo“, kaže on.

 

De Smedt nije jedini koji hvali Urugvaj. Uprkos svojim neospornim problemima, kao što su veliki broj učenika koji napuštaju školu, kriminal i nizak rast stanovništva, zemlja takođe radi neke stvari veoma dobro.

U Svetskom izveštaju o sreći, na primer, Urugvaj se nalazi ispred Francuske i Brazila. Urugvaj ima najveći prihod po glavi stanovnika u Južnoj Americi i najnižu stopu siromaštva. Ekonomija raste, emisija ugljen-dioksida opada, a populisti i desničarski ekstremisti su do sada igrali sporednu ulogu u politici i društvu.

Britanski časopis „The Economist“ nazvao je Urugvaj „pričom o uspehu Latinske Amerike“, a „New York Times“ je pisao o „tihom čudu demokratije“. Zato je krajnje vreme da se zapitamo šta Urugvaj radi bolje od drugih. Možda svet još uvek može nešto da nauči?

 

Jedno od najčešćih objašnjenja za uspeh zemlje je njena veličina i gustina naseljenosti. Površina Urugvaja je dobrih četiri puta veća od Švajcarske, ali je njeno stanovništvo dva i po puta manje. U Urugvaju živi 3,5 miliona ljudi, zajedno sa oko 12 miliona goveda.

Pet hiljada njih pripada Rejmondu De Smedtu, koji je nekada radio u naftnoj industriji. „Hajde, pokazaću ti“, kaže on, stavljajući šešir i ulazeći u auto, sa zaposlenim za volanom napred, a De Smedtom na zadnjem sedištu. Pikap se ljulja po zemljanim putevima, kroz blato i rupe. „Ono što ovu zemlju čini posebnom su ljudi“, kaže De Smedt. Velika prednost Urugvaja je njegov mentalitet: raditi stvari „a la Urugvaj“ znači ne žuriti, fokusirati se na dugoročni uspeh, a ne na brzu dobit.

Samo pogledajte stočarstvo: na početku 20. veka, ono je nakratko učinilo Urugvaj jednom od najbogatijih zemalja na svetu, a čak i danas je to i dalje unosan posao. Međutim, mnogo veći profit bi verovatno mogao biti ostvaren upotrebom hormona, na primer, ili profilaktičkom primenom antibiotika.

Međutim, obe su zabranjene u Urugvaju. „Većina stoke ovde provodi veći deo svog života jedući travu, a ne koncentrovanu hranu, i drži se na pašnjaku, a ne u tovilnici“, objašnjava De Smedt. „Ovo je loše za brzo dobijanje na težini, a samim tim i za posao, ali je dobro za dobrobit životinja i kvalitet mesa.“

 

Sporost Urugvajaca je samo pola priče

Vozeći se južno od De Smedtove estancije El Alamo, prolazite pored malih sela, jednospratnih kuća i ulica sa drvoredom. Komšije sede na kamp stolicama na trotoaru, ćaskaju, piju čaj od matea.

Sami Urugvajci se dugo šale na račun svoje navodne sporosti. Vole da kažu, na primer, da bi njihova zemlja bila najbolje mesto za bekstvo ako bi došao kraj sveta: U Urugvaju bi čak i apokalipsa stigla sa 20 godina zakašnjenja.

Naučnik Nestor Da Kosta je, naravno, takođe upoznat sa takvim šalama. Smešno, nema sumnje, kaže u svojoj kući u Montevideu, ali to je samo pola istine. Godine 2013, na primer, Urugvaj je postao prva zemlja na svetu koja je legalizovala rekreativnu upotrebu kanabisa. A samo godinu dana ranije, legalizovan je abortus, postavši druga zemlja u Latinskoj Americi koja je to učinila. Lista se nastavlja: 1913: Razvod na zahtev žene; 1877: Uvođenje obaveznog obrazovanja.

 

Stroga odvojenost crkve od države u Urugvaju doprinosi poverenju

„Urugvaj je veoma progresivan u mnogim oblastima“, kaže Da Kosta, a to je, zauzvrat, direktno povezano sa još jednom osobenošću zemlje: strogim odvojenjem crkve od države. Zvanično, u Urugvaju nema čak ni Božića ni Uskrsa, već samo „Porodični dan“ i „Nedelja turizma“. „Verovatno smo najsekularnija zemlja na svetu“, kaže Da Kosta, sociolog religije.

Latinska Amerika se smatra „katoličkim kontinentom“ sa preko pola milijarde vernika, od kojih je više od 100 miliona samo u Brazilu. Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ljudi u Urugvaju kršteno ili čak pripada bilo kojoj vrsti crkve. „Vera je ovde privatna stvar“, objašnjava 64-godišnji Da Kosta.

Od 1917. godine, odvajanje crkve od države je utvrđeno ustavom. Krstovi su zabranjeni u učionicama, a verska nastava je ukinuta. Umesto toga, kaže Da Kosta, deca su podsticana da obožavaju nacionalne heroje, poput Hosea Artigasa, generala i političara koji se smatra „ocem nezavisnosti“. Da Kosta je takođe bio obavezan da peva himnu u njegovu čast u školi.

 

Predsednik koji je stigao u Folksvagenovoj Bubi umesto u limuzini

Cilj u to vreme bio je stvaranje „religión civil“, građanske religije, verovanjem ne u Boga na nebu, već u državu i njene institucije, kaže Da Kosta. Dok se drugde u Južnoj Americi Katolička crkva brinula o dobrobiti ljudi, u Urugvaju je javni sektor rano preuzeo kontrolu, sa državnim školama, bolnicama, pa čak i sahranama.

Da li ljudi u Urugvaju zaista imaju više poverenja u državu? „Apsolutno“, kaže Da Kosta. Postoji i veliko poverenje u političare. Najpoznatiji od njih: Hose „Pepe“ Muhika, levičarski gerilac 1970-ih, šef države od 2010. do 2015. godine, koji je preminuo u maju ove godine. Muhika je donirao veći deo svoje predsedničke plate. A umesto limuzine, više je voleo da vozi trošnu plavu Folksvagen Bubu. Čak se dešavalo da on, šef države, pokupi autostopere: Pa, gde da idemo?

Tokom urugvajske vojne diktature od 1973. do 1985. godine, Muhika je proveo više od decenije u zatvoru. Kao predsednik, ipak se izjasnio protiv izvođenja huntinih kriminalaca pred lice pravde. Muhika je rekao da pravda uvek „ima smrad osvete“. Mnogo je važnije dopreti do protivnika. „Ova spremnost da se postigne konsenzus je veoma tipična za nas“, kaže Da Kosta.

 

Pionir energetske tranzicije Urugvaja

A Ramon Mendez Galain ide još dalje: On veruje da je volja za ujedinjenjem još jedna tajna uspeha njegove zemlje. Mendez Galain nas dočekuje na vratima svoje kuće u Montevideu, sede brade i u staroj majici. Uvodi nas u malu sobu, pola dnevnu, pola kancelariju. Mendez Galain se sruši na kauč. Ima 64 godine, fizičar je koji je prvi deo svog profesionalnog života proveo istražujući Veliki prasak i poreklo našeg univerzuma.

Danas ga manje zanima prošlost nego sadašnjost i budućnost: Mendez Galain se smatra pionirom energetske tranzicije Urugvaja. Za samo deceniju i po, zemlja je uspela da skoro u potpunosti pretvori proizvodnju električne energije u obnovljive izvore – hidroenergiju, vetar, solarnu energiju i biomasu. „Prošle godine je to bilo 99,1 odsto“, kaže on.

Pre nego što je energetska tranzicija mogla da se sprovede u delo, bio je potreban konsenzus svih stranaka. Formirana je komisija, sastavljena od članova vlade, kao i političara iz opozicije. „Uporedili smo mnoge brojke i tražili najbolje rešenje za Urugvaj“, kaže Ramon Mendez Galain – i na kraju su se svi složili da će obnovljivi izvori energije biti rešenje. Pet milijardi američkih dolara investicija je potom ušlo u zemlju kroz projekte energetske tranzicije, a stvoreno je 50.000 radnih mesta.

Zelena zemlja-izložba, stabilna demokratija, opušten način života: čini se da se uspesi Urugvaja polako šire. U Urugvaju su srećni prvenstveno oni koji traže miran život.

Rejmondu De Smedtu to više ne treba govoriti. Na njegovoj farmi, vatra u kaminu je izgorela, ali ugalj u roštilju sada sija napolju na terasi. Na stolu: veliki tanjir domaćeg mesa. De Smedt ponavlja da ne može da zamisli lepše mesto za život od Urugvaja. Zatim se oprašta. Odmah je posle 13 časova: vreme je za sijestu.