Kosarkaska reprezentacija Srbije

[Asterion]

11 minutes ago, Duh koji lebdi said:

Evo gledam snimak, ovaj uvodni Djordjevicev govor, igraci su bili mnogo fokusiraniji nego protiv Argentine.

 

Stvarno i dalje ne znam sta se tad desilo, kao da su upali u crnu rupu na tom mecu...Ja mislim da su oni tek sad svesni da su mogli jako i do samog kraja...Dal ih je taj pritisak slomio, ali jbg, i sami su ga sebi nametnuli...Da li ih je tako sasekla Vasina licna tragedija...Ja stvarno ne znam...

eidt:

 

Požurijo sam...

 

komentar za bold se glasi:

 

I ja sam više fokusiran kad vozim biciklo nego kad vozim F-16. 

:cikorija:

Edited September 12, 2019 by Asterion

[Son_of_a_gun]

Pa dobro, osvojili smo bar prvenstvo u pljuvanju uvis, tu smo vječiti svjetski šampioni.

[Prijatelj Mitar]

Just now, Asterion said:

I ja sam više fokusiran kad vozim F-16 nego kad vozim biciklo. 

:cikorija:

 

Pih...Sad si me razocarao. Mislio sam da ti je Rafal favorit 🙂

[dekkard]

Mislim da smo mi pre svega podbacili zbog očajne odbrane, pre nego zbog napada,
Škripalo je i u napadu, da se razumemo, često su birana pogrešna rešenja, bežalo se od odgovornosti ali odbrana nikad nije bila ovako tragično loša, strana pomoći nepostojeća.

Upravo to, protiv Španije sam obratio pažnju na jedan njihov napad koji je trajao 10-12 sekundi. Za to vreme su napravili 5 puta višak, odnosno svaki iz petorke je ostao slobodan, bukvalno su birali ko će šutirati i iz koje pozicije. Pritom, u pitanju je pozicioni napad nikakva kontra ili polukontra.

[The Seventh Seal]

[Asterion]

6 minutes ago, Duh koji lebdi said:

 

Pih...Sad si me razocarao. Mislio sam da ti je Rafal favorit 🙂

F-22 je moja ljubav. 

 

 

Edited September 12, 2019 by Asterion

[riviera]

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

Riviera,

 

generalno smo se usaglasili za šut za tri poena, s tim da uopšte nisam pomenuo sreću kao pojam, već činjenicu da neko šibne trojku kad treba, a neko - ne.

 

Danas je Haris odmah na startu opalio u prvi obruč sam kao duh iz ćoška, a obično takve šuteve pogađa i nogom ako treba, dok je Lučić (koji je, kao u Maratoncima kad Lakija pitaju da li je na svadbi pogodio vazduh, do danas mahom pogađao ozonski omotač) ispogađao sve što je stigao. I naravno da nismo mogli da izgubimo kad smo im stavili 15 trojki iz skoro 50 odsto šuta...

 

S druge strane, da li su polufinalisti došli do borbe za medalje zato što, između ostalog, igraju i dobru odbranu? Lakonski bismo rekli da jesu, ali kako onda objasniti da je Francuska, dakle polufinalista, takođe primila 15 trojki od Australije, uz takođe ogroman procenat  uspešnosti Ozija iza linije za tri poena? I to u utakmici koja nije bila revijalna, već je odlučivala ko ide na SAD u 1/4... I koju su izgubili...

 

Jednostavno, igrali su odbranu koju igraju na celom turniru, rizikujući u setovima u kojima uvek rizikuju i ostavljajući prostor na jednom mestu, da bi rivala totalno zatvorili na drugom. Ali su protivnici, dakle Australijanci u predmetnom slučaju, tada pogodili ono što niko drugi nije pogodio protiv Francuza na čitavom turniru (a treba pogledati i u statse da bi se videlo kad su Francuzi poslednji put uopšte primili 15 trojki na velikom takmičenju). 

 

I sad će neko da kaže: koje su kesetine ti Francuzi, Australijanci ih razvalili šutem a ovi nisu ni prstom mrdnuli da ih spreče... Ili za Amerikance... Stvarno, koji bednici, gube 22 razlike u prvoj četvrtini...

 

Ali nije baš tako.

 

 

 

 

 

 

ali ni usa ni fra nisu izgubili samo zbog toga i francuzi su doziveli poraz od samo 2 poena tako da detalj koji je tu presudio moze da se pronadje u 100-nama malih sekvenci tokom utakmice. ne znam da li mozemo da se i sporimo oko necega u tome da li ce neki igrac biti precizan toga dana zavisi i od njegovog raspolozenja, forme ali i protivnika i njegove mogucnosti da mu oteza ucinak ili ako su u pitanju losiji igraci da ga mozda i zakljuca i izbaci iz utakmice.

no poenta je bila da nasi nisu jebeno dizali ruku gaucosima ili su ostajali zaglavljeni po blokovima, bili nadtrcani i to ne samo spolja vec su im  vremesni skola i omaleni kampaco isporucili partiju u reketu kao da su orlovi nasuprot sebe imali prajm stoktona i malouna 😁 pa jbg ako smo igrali zaista protiv nezaustavljivog tima sastavljenog od vrhunskih pojedinaca koga je tog dana jednostavno srao sut i pored nase besprekorne timske i individualne odbrane onda nesto nije bilo u redu sa mojim monitorom i slikom koju je emitovao za vreme tog meca a i utakmice sa furijom. 😝

[Sector]

Dal je realno da je sad i Bogdan krivac? 

 

 

 

 

[Odjosh]

Nisu tu stali „Orlovi“ pa je ubrzo razlika bila i „plus 18“ (23:5), da bi u finišu četvrtine Nemanja Blejica pogodio trojku za nestvarnih 32:7 na semaforu.

 

Iz teksta u Danas-u.

 

😶

[mister-no]

meni je ova pobeda prilicno popravila utisak
 

I meni..

[emoji26]

[Janne240]

4 minutes ago, Kido from Junkovac said:

Nisu tu stali „Orlovi“ pa je ubrzo razlika bila i „plus 18“ (23:5), da bi u finišu četvrtine Nemanja Blejica pogodio trojku za nestvarnih 32:7 na semaforu.

 

Iz teksta u Danas-u.

 

😶

vrućina brte vrućina...kad je ubode, release all.🥶

[Asterion]

4 minutes ago, Kido from Junkovac said:

Nisu tu stali „Orlovi“ pa je ubrzo razlika bila i „plus 18“ (23:5), da bi u finišu četvrtine Nemanja Blejica pogodio trojku za nestvarnih 32:7 na semaforu.

 

 

[mister-no]

Zanimljivo gledište..

[BattleBender]

Losa selekcija, ne losi igraci, ali losa selekcija.

Nismo imali visoke igrace sa brzim nogama izuzev Lucica i Simonovica. Falilo je vise krila. Previse centara, povedeni igraci sa kojima selektor nije znao sta da radi. Generalno dobar kosarkaski tim, ali previse sporih nogu. A noge pobedjuju i igri koja se zove kosarka.
Da mora da polaze za racune sa ovo, mora.
Odazvali su mu se svi, jos je sebi dao luksuz da ne bira jednog od 12 najboljih.

Ranjiva odbrana, mislima u mecu protiv Amera, koje smo i dobili, kao sto sam bio i ubedjen da cemo ih dobiti. Ali se moraju pobediti i ovi "namazani" timovi, koji nije da mogu koliko i mi, ali znaju koliko znaju i mogu,  i znaju sta mi ne mozemo.

Predobra je ova generacija za Djordjevica. Bezobrazno bi bilo da mu skidam glavu, ukoliko vec ne znam ni da predlozim alternativu. Ali je jednostavno fakat da kvalitet naseg selektora ne prati kvalitet nasih igraca... Nece se sve na harizmu i autoritet...

Edited September 12, 2019 by BattleBorn

[Dzistrou]

Ovo prvenstvo vam je Đorđević u ulozi Kreša Ćosića i Bogdan u ulozi Dražena Petrovića i svi ostali u ulogama nemih posmatrača specifične trenerske naivnosti i Draženove virtuoznosti. S tom razlikom da je i Draženu mogao da se dogodi nestanak sa terena (1986 vs SAD), dok je Bogdan manje više odradio svoju smenu od prvog do poslednjeg momenta savršeno. 

 

Jebemliga, dosta podudarnosti.

 

 

[harmonajzer]

Da, ima podudarnosti, samo što je Dražen čekao da stasaju Divac, Rađa i Kukoč, a Bogdan...ne bih se usudio prognozirati koga i šta ima da čeka. A ni nekog novog Dude nema na vidiku. 🙂

[Nek grmi jako]

Stvarno nema potrebe da se u diskusiju ubacuju pojmovi i fenomeni koje niko nije ni pomenuo, poput "sreća" ili "usralo ih"...

 

Profesionalni košarkaši, pa još i reprezentativci svojih zemalja, obučeni su u dovoljnoj meri da mogu da pogode koš iza linje za tri poena, naročito u eri u kojoj je i Boban Marjanović u Siksersima šutirao trojke, zbog čega je bespredmetno pomišljati na sreću kada neko od njih postigne trojku. Pa tako vidimo da je, iz turnira u turnir, sve više nacionalnih timova u kojima maltene svi zatežu trojke, i to ne iznuđeno, već kao deo osmišljenog plana.

 

Nije, dakle, Argentice "usralo", jer nisu dali odlučujući koš sa tri četvrtine terena, niti su pogađali iza glave od tablu, već su igrači, koji su inače tu gde jesu jer umeju i da šutiraju, uspeli da na turniru budu najprecizniji upravo onda kad im je najviše trebalo - u prvoj utakmici eliminacija, to jest u četvrtfinalu. 

 

Što se samih odbrana tiče, one su na ovom turniru za korak iza napada jer je sam turnir činjenično - napadački. Odnosno, mnogo je manje utakmice na 130 i 140 poena, nego onih koje su otišle na 160, 170, 180 ili čak na bezmalo 200. Što jeste ništa drugo do refleksija aktuelne vrhunske košarke na globalnom nivou, koja je, svi parametri to pokazuju, više napadačka nego li defanzivna.

 

U takvoj košarci mi smo, što se tiče respektabilnih rivala, uspeli da Italijanima i Amerikancima stavimo 90 plus, pa i Argenticima skoro 90 (tačnije 87), ali smo zakazali kada je pobeda bila imperativ, i to u utakmici koja, pokazaće broj poena, uopšte nije imala defanzivni karakter ni sa jedne strane (97-87), već je predstavljala klasični šutaut.

 

Argentinci su, na našu žalost, pogodili više, a mi manje... Procenat šuteva za tri poena podigli su za skoro 15 odsto u odnosu na prethodne utakmice (kada su takođe uzimali i čiste i manje čiste šuteve), kao i broj pogođenih trojki, dok smo mi dotadašnji dobar procenat survali u provaliju, odnosno na manje od 29 odsto. Oni su podigli i procenat ubačenih šuteva za dva poena na više od 60 odsto, mi smo naš obalili na 50...

 

Pri tome, nije baš ni da smo i ranije ostvarivali defanzivnu kliniku u sličnim situacijama. Upravo je suprotno, kao kod urbanih mitova i legendi, jer smo, primera radi, u četvrtfinalu protiv Španije 2010. primili od Španaca 90 plus, u utakmici koja je takođe bila šutaut, ali tada niko nije pominjao lošu odbranu... Kao i u polufinalu protiv Turaka, koji su nam stavili 80 plus.

 

Čak smo imali šutaut, sa odbranama u drugom planu, i na prošlom SP, kada smo u polufinalu od Francuza primili 85 poena... Ali smo dali 90, pa je, normalno, bila tišinčina kada je reč o odbrani.

 

Što znači da je super kada se protivnik obori na kolena u šutautu, a kad se izgubi - kuku, gde nam je odbrana??!?

 

Na istom mestu gde je bila i protiv Francuza 2014, ili protiv Španaca 2010. godine. Samo, tada smo pobeđivali, pa je se niko nije setio. 

 

 

 

 

 

 

   

Edited September 12, 2019 by Nek grmi jako

[Zvezdinho]

 

[deez nuts.]

1 hour ago, mmajstor said:

Kad god 1 igrac odigra ovako dominantno turnir to se vrlo cesto odrazi na slabiji timski rezultat. 

 

Da, Peti Mils skroz unakazi Australiju.

[Prijatelj Mitar]

Ocel' biti doceka u Predsednistvu? Ima i tamo balkon sa kog moze da se mase.

[mmajstor]

12 minutes ago, Sprivel said:

 

Da, Peti Mils skroz unakazi Australiju.

 

Nije sam. 

 

Ono sto sam mislio moze se videti u statistici nasih 2014-2016. Devet igraca od 7-10 poena a jedan se istakne sa 18-20. U narednoj utakmici neko drugi, a u sledecoj treci. Rotacija od 10 igraca u visokom ritmu gde intenzitet u odbrani ne pada. To je najteze skautirati a svi su razigrani. Mi smo tako igrali do proslog EP gde smo suzili napadacki repertoar uglavnom na Bogdana i nesto na Bobija. Sa 10 igraca u visokom ritmu smo igrali i na EP u Istanbulu 2001 ako se neko seca... i to je kosarka koja najvise prija mom senzibilitetu. 

 

Kad imas samo jednog tesko je ocekivati da ce taj jedan na celom turniru do finala i u finalu imati svoj dan, a u slucaju da ga zatvore, ostali igraci nisu razigrani jer su napadacke akcije uglavnom isle na tog jednog koji je sipao i resavao utakmice. 

Edited September 12, 2019 by mmajstor

[Barkley#34]

2 hours ago, Død said:

Napisao sam iznad da Bogdan za tih 20 minuta ima veoma veliku potrosnju, tako da ne mozes da gledas njegovo vreme provedeno na tereno kroz ciste brojke, vec i kroz ono sto radi dok je tu. Btw, vec je odmaran na pripremama jednom zbog umora.

E sad, ovo nije direktno zamerka njemu zbog minutaze, vec zbog opet sastava rostera. Bogdanova potrosnja je direktno uzrokovana time sto apsolutno se cela spoljna linija nada da ce on da uzme loptu i pogodi svaki sut dok oni gluvare i samo predaju loptu prvom do sebe. Tako da je fakat da je Bogdan morao da presedi minimum jednu utakmicu, sto zbog sebe, sto zbog ostatka rostera da cisto skontaju da nema uvek Bogdana da im poradja poene.

Cela spoljna linija je imala 20 minuta na svakoj utakmici da igra bez njega - sat košarke. Razlika je i tada rasla. Pritom, nije bilo nikakvog porađanja poena, mi smo na tim utakmicama bukvalno radili šta smo hteli.

 

Tvoje mišljenje je da je Bogdana umorilo tri puta po dvadeset minuta protiv protivnika koji nisu mogli lasom da ga uhvate, a protiv kojih se zezao u odbrani. Meni je to van pameti, imajući u vidu njegovu pripremljenost, instinkt i želju za loptom i igrom, kao i zahteve njegovih svakodnevnog treninga (redovnog i dodatnog), kojih je bio lišen tih dana kada su se igrali mečevi. Da li je Satoranski umoran? Igra 34 minuta u proseku, vuče po imenima slabiji tim i sve se vrti oko njega. 

 

@Nek grmi jako mislim da si malo otišao u krajnost davanjem toliko značaja šutu za tri, iako imaš poentu u određenoj meri. Bez obzira na vanzemaljski procenat Argentine u 1/2 mi smo bili skoro pa u egalu. U 2/2 su šutirali trojke 3/12, dakle bednih 25%, ali su strpali 43 poena, od toga 29 u poslednjih manje od osam i po minuta. Dakle. nije šut za tri bio presudan za prelamanje meča. Imali smo periode sramotne odbrane, kao i neverovatnu neusklađenost da smo glupo završavali napade baš u periodima kada smo vezivali nekoliko dobrih odbrana.

 

Isto tako mi smo nakon neverovatne 1/4 danas (šut za tri 8/9) do kraja meča šutirali 7/22 - 31,8%. Ameri su tokom meča uhvatili priključak i ne može se reći da je šut za tri u nastavku odlučio relativno egal utakmicu. Kad je rezultat u 3/4 npr. u dva-tri poena razlike, krajnji rezultat će odlučiti procenat šuta do kraja meča a ne ono što je bilo do tada. Druga stvar je kada neko na taj način stvori razliku koju kasnije održava. U ove dve utakmice to nije bio slučaj.

[MilošVB]

Potcenjuje se ova pobeda protiv Amera.Velika nesrazmera u kritikama u porazima i pohvala u današnjoj pobedi na primer.

Edited September 12, 2019 by MilošVB

[riviera]

43 minutes ago, Nek grmi jako said:

Stvarno nema potrebe da se u diskusiju ubacuju pojmovi i fenomeni koje niko nije ni pomenuo, poput "sreća" ili "usralo ih"...

 

Profesionalni košarkaši, pa još i reprezentativci svojih zemalja, obučeni su u dovoljnoj meri da mogu da pogode koš iza linje za tri poena, naročito u eri u kojoj je i Boban Marjanović u Siksersima šutirao trojke, zbog čega je bespredmetno pomišljati na sreću kada neko od njih postigne trojku. Pa tako vidimo da je, iz turnira u turnir, sve više nacionalnih timova u kojima maltene svi zatežu trojke, i to ne iznuđeno, već kao deo osmišljenog plana.

 

Nije, dakle, Argentice "usralo", jer nisu dali odlučujući koš sa tri četvrtine terena, niti su pogađali iza glave od tablu, već su igrači, koji su inače tu gde jesu jer umeju i da šutiraju, uspeli da na turniru budu najprecizniji upravo onda kad im je najviše trebalo - u prvoj utakmici eliminacija, to jest u četvrtfinalu. 

 

Što se samih odbrana tiče, one su na ovom turniru za korak iza napada jer je sam turnir činjenično - napadački. Odnosno, mnogo je manje utakmice na 130 i 140 poena, nego onih koje su otišle na 160, 170, 180 ili čak na bezmalo 200. Što jeste ništa drugo do refleksija aktuelne vrhunske košarke na globalnom nivou, koja je, svi parametri to pokazuju, više napadačka nego li defanzivna.

 

U takvoj košarci mi smo, što se tiče respektabilnih rivala, uspeli da Italijanima i Amerikancima stavimo 90 plus, pa i Argenticima skoro 90 (tačnije 87), ali smo zakazali kada je pobeda bila imperativ, i to u utakmici koja, pokazaće broj poena, uopšte nije imala defanzivni karakter ni sa jedne strane (97-87), već je predstavljala klasični šutaut.

 

Argentinci su, na našu žalost, pogodili više, a mi manje... Procenat šuteva za tri poena podigli su za skoro 15 odsto u odnosu na prethodne utakmice (kada su takođe uzimali i čiste i manje čiste šuteve), kao i broj pogođenih trojki, dok smo mi dotadašnji dobar procenat survali u provaliju, odnosno na manje od 29 odsto. Oni su podigli i procenat ubačenih šuteva za dva poena na više od 60 odsto, mi smo naš obalili na 50...

 

Pri tome, nije baš ni da smo i ranije ostvarivali defanzivnu kliniku u sličnim situacijama. Upravo je suprotno, kao kod urbanih mitova i legendi, jer smo, primera radi, u četvrtfinalu protiv Španije 2010. primili od Španaca 90 plus, u utakmici koja je takođe bila šutaut, ali tada niko nije pominjao lošu odbranu... Kao i u polufinalu protiv Turaka, koji su nam stavili 80 plus.

 

Čak smo imali šutaut, sa odbranama u drugom planu, i na prošlom SP, kada smo u polufinalu od Francuza primili 85 poena... Ali smo dali 90, pa je, normalno, bila tišinčina kada je reč o odbrani.

 

Što znači da je super kada se protivnik obori na kolena u šutautu, a kad se izgubi - kuku, gde nam je odbrana??!?

 

Na istom mestu gde je bila i protiv Francuza 2014, ili protiv Španaca 2010. godine. Samo, tada smo pobeđivali, pa je se niko nije setio. 

 

 

 

 

 

 

   

posmatras previse ovu situaciju jednostrano i preterano simplifikovano gledajuci je samo kroz brojke i sto je najgore uzimajuci u obzir samo jedan aspekt igre i to ti pise neko ko uzima dosta statistiku u obzir (naprednu i nazadnu 😀).

 

pokusacu jos jednom i tu zavrsavam na ovu temu sa moje strane.

 

argentinski sastav i njihovi igraci nisu neko sa kim bi srbija smela da bude u ozbiljnom rezultatskom deficitu u toku vaznog dela meca, napucavajuci se u ocekivanju ko ce da ima vrucu ruku taj dan (sto se nije ni na tom mecu desilo iako mozda neko tako vidi situaciju) po cistom parametru kvaliteta kojim nas sastav raspolaze a koji manjka argentinskom sto ce se nadqm se i potvrditi protiv selekcije trikolora sutra.

 

ne mislim da su oni los tim ali ne spadaju u repke sa top talentom i sam vrh svetskih selekcija a manjak kvaliteta su nadoknadili velikom borbenoscu (pogledati otvaranje meca kad su nas jednostavno od nemoci faulirali) i koristeci ogromne rupe koja im je otvarala nasa porozna ako se uopste i moze nazvati odbrana sa dvojicom teskih centara i sporim bekovima i krilima. dalje nije bitan samo krajni rezultat vec kada ih igraci postizu da li u aktivnom delu utakmice ili u garbage time-u kada je utalmica vec odlucena. gaucosi su taj mec u najvecem delu trajanja potpune neocekivano s obzirom na kvalitet igraca  u najvecem delu meca drzali pod kontrolom zahvaljuci pogresnoj koncepciji nase igre i poprilicno losoj mentalnoj pripremi nasih igraca sto su i sami priznali da im je bilo tesko da igraju pod bremenom favorita a na terenu smo i videli da smo klasicni frontrunner-i. kad smo u vodjstvu ili kad su takmicarski utakmice manje vaznosti igramo opusteno a pod pritiskom vaznih utakmica pogubljeno i preplaseno.

[Wingwalker]

3 hours ago, BattleBorn said:

Losa selekcija, ne losi igraci, ali losa selekcija.

Nismo imali visok igraca sa brzim nogama izuzev Lucica i Simonovica. Falilo je vise krila. Previse centara, povedeni igraci sa kojima selektor nije znao sta da radi.
Da mora da polaze za racune sa ovo, mora.
Odazvali su mu se svi, jos je sebi dao luksuz da ne bira jednog od 12 najboljih.

Ranjiva odbrana, mislima u mecu protiv Amera, koje smo i dobili, kao sto smo bili ubedjeni. Ali se moraju pobediti i ovi "namazani" timovi, koji nije da mogu koliko i mi, ali znaju koliko znaju i mogu  i znaju sta mi ne mozemo.

Predobra je ova generacija za Djordjevica. Bezobrazno bi bilo da mu skidam glavu, ukoliko vec ne znam ni da predlozim alternativu. Ali je jednostavno fakat da kvalitet naseg selektora ne prati kvalitet nasih igraca... Nece se sve na harizmu i autoritet...

 

sve na mestu...samo da dodam:

i dalje ne mogu da izbacim iz glave, da nakon španije gde smo najbrutalnije ošinuti ''reality bites'' momentom ali i dobili šansu za otrežnjenje,

mi ulazimo u presudni meč sa argentinom sa apsolutno pogrešnim pristupom i stavom u vezi Vasine situacije jer je očigledno pao dogovor da iskuliramo neku egzaltiranost na terenu...Bjelica daje bitnu trojku iz koraka i ide nazad naduven i podbuo, niko ga ne pozdravlja... zadnju trojku za priljučak kada je dao sa osam metara niko nije ustao sa naše klupe...Gudura se jedini na celom meču obradovao nakon trojke ali samo na kratko kada je video da klupa ne divlja...a argentinci gore ko benzinom poliveni za svaki poen i to jednostavno nije mogla biti fer borba.

 

Vasina situacija je neizbežan segment života i tužna okolnost. Na okolnost ne možeš izvršiti nikakav uticaj posebno u ovom slučaju.

Naravno da su mu svi pružili maksimalnu podršku, ali kada je već doneo takvu herojsku odluku da ostane i pomogne saigračima i reprezentaciji...

pa nije ostao da svi zajedno tugujemo na terenu već da se odradi posao za koji su se najozbiljnije spremali dve godine.

Čemu ta malodušnost, izgubljeni pogledi i totalno odsustvo takmičarskog žara kada su se i po tabloidima već pojavile parole: ''igrajte za Vasu'' i slični nevešti pokušaji da iz toga izvuku neki dodatni benefit.

Pa trening se ne može odraditi kvalitetno sa takvim stavom a ne da se dobije napaljena argentina u eliminacionom duelu.

I da je sve ovo ipak bilo spontano, igračima je bio dovoljan jedan pogled ka selektoru u bilo kom trenutku pa da nestane i to malo energije donete na parket.

Koliko god ovo zvučalo hevi... Sale se prvi sa tom situacijom nije izborio na nivou top profesionalca.

 

Kao epilog: gledam Vasilija dok daje izjavu nakon amera...zadihan ali nasmejan i srce da ti izleti koliko mu ovo znači.

 

Edited September 13, 2019 by Wingwalker