Nek grmi jako

A i vi skočili na tog divnog čoveka ko dete na trešnju, ne silazite sa njega. Te pljačka, te izbori... Nja-nja-nja-nja, sve neke trivijalnosti... I ko pomene pojam "nadstrešnica", neka sam ode u ćošak i pazi da ne nazebe. Jer to se ionako dešava u nekim drugim zemljama, a nek kod nas. Recimo, ima onaj slučaj u zemlji zvanoj Srećnija, gde su se vesti čitale iz pozlaćenih novina, a istina je bila samo stvar dobrog ugla snimanja, u kojoj je postojao Gvozdengrad. U srcu tog grada stajao je Veliki trezor, zgrada koja je decenijama služila kao kapija sveta. Vlasti su odlučile da Trezor mora da zasija novim sjajem. Dva puta su sekli vrpce, tri puta su se slikali ispred blistavih fasada, uveravajući narod da je zgrada sada jača nego ikada. Iznad samog ulaza, tamo gde su ljudi čekali svoje voljene, stajala je masivna, siva - Senka. Jer, Veliki trezor više nije imao betonski krov. Umesto njega, vlasti su podigle Panoramsko nebo - kolosalnu konstrukciju od teških kristalnih ploča i pozlaćenih greda, koja je obećavala da će putnici uvek videti sunce, čak i kad ga nema. Govorili su da je to prozor u budućnost. Inženjeri su šaputali da su stare potpore slabe za toliki kristal, ali su njihovi glasovi bili pregaženi bukom fanfara na trećem svečanom otvaranju te godine. Ispostavilo se da je kristal bio pretežak, a držači su bili napravljeni od legure hvale i jeftine samoreklame. I dok su deca na klupama jela sladoled gledajući u to večno plavetnilo, jedan šraf, zarđao od nemara, odlučio je da više ne drži teret laži. Panoramsko nebo se nije srušilo kao kamen, ono se rasprslo u hiljade oštrih sečiva koja su pokosila sve pod sobom. Zvaničnici su tvrdili da je nebo palo jer je vazduh bio previše oštar, a dok je narod još uvek vadio krhotine iz kože i tugu iz duše, radnici su u gluvo doba noći prefarbali zidove da se ne vidi gde je konstrukcija bila nasilno zakačena. Od tog dana, gledanje uvis u Srećniji postalo je čin hrabrosti, a građani su počeli da hodaju pognutih glava... Ne iz straha, već od stida od onoga što je ostalo da visi nad njihovim glavama... I zamislite da živimo u takvoj zemlji...

Nisam znao da li je to dozvoljeno pominjati. Inače sam pitomac Stremio i RD akademije otkad su se pojavili, a borbeno sam raspoređen u reonu Kodi. Dobro mi je došlo ovo podsećanje, sad vidim da imam još samo 14 dana na RD.

Nisam mogao da se setim koliko je sezona Blindersa prikazivao RTS, pa sam onda pronašao neke analize kako je do došlo do promene pravila igre, jer je serija prvobitno bila u punom vlasništvu Bi-Bi-Sija, da bi se onda u to ugurao Netfliks sa lovom, koji je zatim uticao na distribuciju sezona standardnim televizijama. A taj proces zapravo već deceniju iz korena menja globalnu medijsku sliku i stvara neku vrstu digitalnog feudalizma, jer dok su nekada nacionalne televizije poput RTS-a, HRT-a ili RAI-ja bile kapije kroz koje je svetska produkcija ulazila u domove, danas striming servisi grade visoke zidove sa bodljikavom žicom oko svog sadržaja. Mlađi to ne znaju i kad pričam svojoj ćerki ona misli da je sprdam, ali nekada je cela zemlja u isto vreme gledala seriju na TV-u i sutradan o njoj pričala na poslu, fakultetu ili u školi. A danas striming servisi fragmentišu publiku pa svako gleda u svom balonu, kad god želi, što slabi kulturnu koheziju koju su nacionalne televizije decenijama održavale. Naravno, tradicionalne televizije gube trku jer ne mogu da pariraju budžetima, pa pošto im nije omogućeno da kupe najpopularnije serije jer ih Netfliks ili Dizni čuvaju za sebe, TV kanali postaju skladišta jeftinijeg sadržaja, bolježivotovskih repriza i vesti, što im obara rejting i prihode od reklama. Takođe, došli smo do tačke gde nam treba 5-6 različitih pretplata da bismo na striming servisima ispratili sve što vredi, a to, logično, vraća pirateriju na velika vrata, pa mi u kući pržimo sve u 16 u narodnoj kuhinji, jer nam ne pada na pamet da plaćamo svim platformama. Čak su počeli da uzimaju prava i za sportske sadržaje, pa sam tako i Letnje i Zimske OI gledao na HBO... Tržište se, međutim, lagano koriguje jer su troškovi produkcije postali kamen o vratu čak i gigantima poput Diznija i HBO, pa sada počinju ponovo da licenciraju svoje serije drugim televizijama kako bi izvukli svež keš. Ali Netfliks je tu i dalje najtvrđi.

Nemci su počeli ozbiljno da udaraju sa blokbasterima, jer su uz Vavilon imali i onu seriju, neki lajt horor u SF formatu, kojoj ne mogu sad da se setim imena a prilično je namuđena. Neki često nemačkoj produkciji pridodaju i nedavne filmske ogromne uspehe, ali Anatomija pada i Zona interesa nisu nemački filmovi, iako glume Nemci i jezik je i nemački u njima, ali svakako je potencijal vidljiv... I, naravno, Sandra Hiler koja je zaštitno lice evropske kinematografije... I kad ste pomenuli poslednju sezonu Vavilona, setio sam se da su mi neke brutalne serije na čekanju jer ne mogu da čekam iz sezone u sezonu, već udarim bindž kad sve bude završeno. Zato sam svojevremeno i Blinderse ostavio na čekanju, a i Vavilon, što se onda odužilo jer uvek ima nešto da se čita i gleda, a čovek je uvek u vrednosnom deficitu sa pročitanim knjigama i odgledanim filmovima i serijama.

Znanje je ionako krhko, pa mi je više zbog miraza, jer umesto da sam pre 30 godina oženio neku sa placom u Ritopeku i audi kockicom, dobio sam u profesorkinom mirazu dela Klajna i Šipke... I ipak - promašaj, odnosno greda za letvicu, a audi bi brm-brm tisućama godina od vikendice u Ritopeku do grada i nazad... A kad smo već kod Blindersa, često se pominje da su od njih i od Vavilon Berlina mnogi kraduckali svašta nešto. A i Vavilon Berlin mi je ostao zakucan negde na pola, pa ću morati i tu da finiširam.

To za lestvicu i letvicu je primer za ono kad se život poigrava s našim navikama bez obzira na okolnosti, pa iako sam oženio profesorku srpskog jezika i lektorku, što bi trebalo da znači da sam dobio u miraz lakše rešavanje jezičkih i gramatičkih nedoumica, i iako znam da je pravilno letvica, ne mogu da se ratosiljam navike da tu izvesno omanem. Voleo bih da mogu da to nazovem metonimijom i da se sakrijem iza toga, ali ne mogu jer nije metonimija... Pa ću morati da živim sa tim gaženjem aut linije jer se navike teško čupaju iz korena. A film mi blinka na Netfliksu, u onoj sekciji - odgledaj me, some... I biće i to.

Gledao sam prvu sezonu i početak druge Peaky Blindersa odmah kad su izašle, i onda sam stao iz teško dokučivih razloga, ali sam protekle nedelje završio tu seriju i da me neko pita - a što ti je trebalo toliko dugo da se nakaneš, majke mi moje mile ne bih znao šta da mu odgovorim. Pa ako ima nekoga ko iz bilo kojih razloga još to nije odgledao, moj skroman savet je da to obavezno oposli jer je reč o možda i vizuelno najupečatljivijoj seriji ovog veka, a verovatno i najstilizovanijoj. Od kostima, preko fotografije do paleta boja, sa eklektičnim prelazom iz mračnih tonove industrijskog Birmingema u jarke plamenove visokih peći i luksuzne enterijere u zlatnim tonovima, svaki kadar izgleda kao slika koju bih mirno duše mogao da stavim na zid u dnevnoj sobi. Svaka sezona je dodatno podizala lestvicu, koristeći neko ludo osvetljenje i nekakve lude filtere, da bi smo dobili karavađovski chiaroscuro i nekakvu renesansku prizmu u kompoziciji kadra... Pa ako sama priča možda i blago oscilira tamo-vamo, jer je nemoguće držati je u piku non stop toliko dugo, vizuelni utisak održava uvek toplotu jer toliko dominantno deluje na oko i um, kao istovremeno prljava industrijska drama i visokostilizovani modni editorijal, I na kraju dolazimo do muzike, koja je sigurno najhrabriji potez autora serije jer savršeno sljubljuje nešto što je do tada bilo nespojivo - alternativu sa ranim dekadama prošloga veka... A to je stvorilo neku šizi pank atmosferu smeštenu pedesetak godina pre nastanka panka, što seriju izdvaja od klasičnih istorijskih drama. Britanci su, vođeni autorskim pečatom Bi-Bi-Sijevih dramaturga, scenarista, reditelja i glumaca, 60-ih i 70-ih godina prošlog veka činili razne minirevoilucije u TV sadržaju, što me je napravilo doživotnim konzumentom tih opijata, ali ovakvoj revoluciji serijskog sadržaja u modernom, blokbaster pakovanju koje je redefinisalo televiziju, nije lako naći takmaca.

Super, taman za nas koji čekamo da prođe poslednja epizoda prve sezone, pa da izbindžujemo, a na ovoj temi smo kao kad smo igrali školice, pazeći da ne zagazimo u polje u kome je eventualni spojler. Ovako, sve je rečeno u umerenoj dozi i dovoljno da se zaintrigiramo i odgledamo sezonu.

https://www.imdb.com/title/tt0061395/ Jedan Krležin junak veli da je čovek uvek u zaostatku kada je reč o nepročitanim vrhunskim knjigama, što može da se odnosi i na neodgledane vrhunske filmove, pa i kao objašnjenje kako mi je ovaj film decenijama izmicao leteći ispod radara. Posmatrajući ga kao nekakav video-manifest neosimbolizma i neiscrpni poligon za razna učitavanja, čak sam i promenio odnos prema samom Bunjuelu, koga sam u mladosti teretio da je često poput pevača koji previše ispevava neku pesmu, jer je sa Lepoticom dana pogodio sve prave mere i sve prave uglove posmatranja. Vizuelno perfektan kao pejzaž snova i stvarnosti, a psihološki do zla boga intrigantan sa razigranom kritikom društva kroz prizmu seksualnosti... I lakoća s kojom nas Katrin Denev uvodi u frojdovski lavirint. Iz koga nema izlaza dokle god razmišljamo o njenom liku... U mom slučaju, verovatno do kraja života.

Sinoć je HRT prikazao film No se aceptan devoluciones. Gledao sam ga pre više od 10 godina, čim se pojavio. Razneo me je.

Ide lajv parada Iglsa u Filadelfiji, građani im bace po koje pivo sa trotoara, nije kao u našim gradovima kada studenti dobiju prasetinu, gulaš i slatkiše.

Gledam sad draft klasu, najveći pobednici su, pored Iglsa, sinoć bili taklovi i gardovi koji izlaze na draft, kao i oni koji će biti FA u nadolazećim sezonama. Jer ako najboleg kvoterbeka l najboljeg trenera lige ojade četvorica defanzivnih linijaša, bez ijednog jedinog blica, tako da im upropaste napad do neprepoznatljivosti, onda odgovor mora da bude u opakoj OL. Bez toga, kada se sretnu sa čudovištima koje ima Fila u defanzivnom frontu, džaba kreče čak i Mahoms i Endi Rid.

Gledam Reksa Rajana, kaže: Čifsi došli na SB sa mentalitetom - mi imamo Mahomsa, a Iglsi sa majndsetom - baš nas briga, zdrobićemo ga. Zaista, KC ima boljeg trenera i kvoterbeka, ali sinoć - ne. Kad smo bili klinci i trenirali fudbal, kad otkineš nekog govorilo se: nisu prešli pola terena... Sinoć su Čifsi prešli pola terena prvi put polovinom treće četvrtine. Nikad nisam video da u SB neko ima više sekova nego protivnik prvih dauna nakon dve četvrtine. Mahoms u prvom poluvremenu Qbr od čitavih 1, na skali od 0 do 100.

E tako.

Sad pun gas.