gerijatrija? za nas matore...

[Kronostime]

2 hours ago, Clash said:

 

Ma ovo nesto za matore , ja tek pola veka pregurao.

Udari 18 santima asfalta na prilazu klubu i izravnaj - da ne kukaju ovi penzosi da se na njima stedi.

[Kronostime]

24 minutes ago, mladenvzz said:

...Pletilja,uopće ne smatrm da si,kako si u drugom postu napisala,

kmežava ili njnjava.I ja,kao i ti žiim sam.imam neke druge probleme.Već dugo sam u vezi sa jednom ženom,nešto mlađom,ali svaki živi u svom stanu.Čak i tjedno,dosta vremena provodimo zajdno ali ne živimo zajedno.Upoznao sam ju i sa svojom djecom,kliknuli su na prvu.I ona se svidjela mojoj djeci i moja djeca su se svidjela njoj.Pitaju me moji klinci,"tata a zašto ne živite zajedno"E tu je moj problem.Nakon godina samačkog života,nemam pojma kako bi to izgledalo.Klincima sam na njihovo pitanje odgovorio,da se bojim sebe.Bojim se da bi ta naša lijepa veza nakon deset,dvadest dana zajedničkog života i završila.Godine samačkog života ostavljaju traga,formiraju se neke navike,nisam siguran da sam spreman mijenjati neke navike,ili,da sam spreman na neke kompromise.Sasvim drugačije je bilo onaj početak,nekada davno,prilagođavanje je išlo samo od sebe,kompromisi su se podrazumjevali,kroz kučenje,,brigu o djeci itd.

Mladene, ako deca nemaju nista protiv kao sto rece - sta cekate?

 

 

[Div]

21 minutes ago, Kronostime said:

Mladene, ako deca nemaju nista protiv kao sto rece - sta cekate?

 

 

 

Deca koja imaju svoj život, ne žive zajedno sa Mladenom, treba zadnja da se pitaju. Potpuno podržavam Mladenov pristup, prvo pita sebe, šta želi, šta treba da učini, šta dobija, isplati li se, zatim se pita gospođa, tek onda deca. 

Moguće je i da se pogreši, predomisli, ali čovek sam donosi odluke o svom životu.

Poznajem ljude, i muškarce i žene, koji po izlasku iz jednog braka, šta god da ga je uzrokovalo, ulaze u drugi pa i treći, isto tako znam i da neko više od pola života provede sam, ne bih mogao da, na osnovu uzorka, kažem ko bolje prolazi, svi su u pravu, odlučuju po svom.

 

[mrd]

@Pletilja i@mladenvzz
Moje iskustvo. Pobegli smo od roditelja 11000 milja i naravno da se nismo slagali, međutim, sada su nam obe majke zimski gosti i uvek nam svima treba vreme da se prilagodimo. Kad period prilagođavanja prođe, majke shvate da smo sposobni sami i da ne moraju sve da kontroliš i nastaje izuzetan period slaganja.
Tako da, samo napred. Hoće deca sa roditeljima, ali i priznanje sazrevanja.
Ja moje dečake samo hvatam kad počnu d padaju, da se ne razbiju. :)

Sent from my SM-G998U using Tapatalk

[zoran59]

Eh, ovako.

 

Ne znam je li dobra ili losa vest.

 

Dobro je ovo: vise nikada u zivotu me nece boleti zub. Zaboravicu kako to izgleda.

Lose: nemam zube.

Pre mesec-dva dana sam dao izvaditi sve sta mi je ostalo. Zao mi  je jer su svi zubi (bilo ih je nekoliko) bili zdravi, nigde rupe ili ostecenja.

Imao sam neku bolest zubnog mesa, zdravi zubi su se rasklimali.

 

Par nedelja sam jeo "kremu" - sva hrana je isla kroz food processor, tj. bila samlevena. Onda su mi napravili protezu. Bilo je par problema, zuljala me na par mesta, pa sam isao na "stelovanje." Sada je OK. Naravno, vise nikada necu zagristi jabuku ili otvoriti pivsku flasu zubima, ali mogu da normalno jedem i zvacem.

 

Kad posetim Balkan i @Kronostime i @urosg3 - nece vise biti jagnjadi i prasica, sve cu ih sazvakati.

 

 

@mladenvzz : sve je lijepo sto si napisao. Imali bi o cemu rasgovarati, ako se ikad nadjemo. No ovdje me zanima ono sto si napisao o pusenju.

I ja pusim vec 50+ godina (poceo mlad), sa predvidljivim posljedicama.

Malo cu filozofirati (= prodavati pamet).

Bio sam nedavno kod psihijatra/psihologa zbog nevezanh problema i taj mi je savjetovao da prestam pusiti. Mlada budala. Objasnio sam mu da bi mi stres uzrokovan prestankom pusenja nanio vise zla nego svi problemi koje inace imam.

 

Moj otac je bio lijecnik, a deda umirao od raka (pisem o drugoj polovici '60-ih). Baka i stari su natjerali dedu da prestane pusiti. Tatu je kasnije to sekiralo - nisu mu produzili zivot (bio je pun metastaza) a usjebali su mu ono malo uzitka sto je imao.

 

Sto se tice tvoje veze s tom damom, ispricavam se sto ulecem ovako sa strane, nepozvan.

No, uzivaj u zivotu koliko mozes, pa i s njom. Nije to isto kao nekad, ali je vrijedno.

Samo, oprez sa "legalnstima" - da se ne bi poslije sekirali tko ce nasijediti sto.

 

Zelim ti maksimalnu srecu! A i mozda se uskoro vidimo...

 

 

 

 

 

 

Edited April 7, 2022 by zoran59

[Sunshine State]

5 hours ago, mladenvzz said:

...Pletilja,uopće ne smatrm da si,kako si u drugom postu napisala,

kmežava ili njnjava.I ja,kao i ti žiim sam.imam neke druge probleme.Već dugo sam u vezi sa jednom ženom,nešto mlađom,ali svaki živi u svom stanu.Čak i tjedno,dosta vremena provodimo zajdno ali ne živimo zajedno.Upoznao sam ju i sa svojom djecom,kliknuli su na prvu.I ona se svidjela mojoj djeci i moja djeca su se svidjela njoj.Pitaju me moji klinci,"tata a zašto ne živite zajedno"E tu je moj problem.Nakon godina samačkog života,nemam pojma kako bi to izgledalo.Klincima sam na njihovo pitanje odgovorio,da se bojim sebe.Bojim se da bi ta naša lijepa veza nakon deset,dvadest dana zajedničkog života i završila.Godine samačkog života ostavljaju traga,formiraju se neke navike,nisam siguran da sam spreman mijenjati neke navike,ili,da sam spreman na neke kompromise.Sasvim drugačije je bilo onaj početak,nekada davno,prilagođavanje je išlo samo od sebe,kompromisi su se podrazumjevali,kroz kučenje,,brigu o djeci itd.

 

Moja prica  nema mnogo veze s tvojom situacijom, ali cu svakako ispricati 🙂

 

Pre desetak godina, ja u vozu u Nemackoj, pored mene neka starija gospodja. Zapodene ona razgovor i posto smo imali par sati da "ubijemo", isprica mi svoju zivotnu pricu - muz i ona bili u braku "citav zivot"; lepo ziveli, muz radio neki trgovacki posao, nikad nije bio kuci....doslo vreme za penziju, odjednom oboje u kuci, zajedno po ceo dan....skontaju da se nikako ne slazu i muz se iseli iz stana, preseli u stan nedaleko od nje i krenu da se druze: zajednicki ruckovi, setnje, putovanja....ali, uvece svako u svoj stan.

Kaze, nikad se nisu razveli, ali ne nameravaju da zive zajedno - ovako funkcionisu savrseno.

 

Starijim ljudima remecenje i menjanje navika i rutine pada vrlo tesko - bar ono sto vidim oko mene po rodbini, komsiluku...

[Pletilja]

11 hours ago, mladenvzz said:

...Pletilja,uopće ne smatrm da si,kako si u drugom postu napisala,

kmežava ili njnjava.I ja,kao i ti žiim sam.imam neke druge probleme.Već dugo sam u vezi sa jednom ženom,nešto mlađom,ali svaki živi u svom stanu.Čak i tjedno,dosta vremena provodimo zajdno ali ne živimo zajedno.Upoznao sam ju i sa svojom djecom,kliknuli su na prvu.I ona se svidjela mojoj djeci i moja djeca su se svidjela njoj.Pitaju me moji klinci,"tata a zašto ne živite zajedno"E tu je moj problem.Nakon godina samačkog života,nemam pojma kako bi to izgledalo.Klincima sam na njihovo pitanje odgovorio,da se bojim sebe.Bojim se da bi ta naša lijepa veza nakon deset,dvadest dana zajedničkog života i završila.Godine samačkog života ostavljaju traga,formiraju se neke navike,nisam siguran da sam spreman mijenjati neke navike,ili,da sam spreman na neke kompromise.Sasvim drugačije je bilo onaj početak,nekada davno,prilagođavanje je išlo samo od sebe,kompromisi su se podrazumjevali,kroz kučenje,,brigu o djeci itd.

Mnogo mi je drago zbog vas,  iz  perspektive 8 decenije i ja tako SADA vidim jedan dobar zivot.....imati nekog.....

Oduvek me smatraju za jaku zenu, sto da ne kazem, i uspesnu, sacuvala sam porodicu, ostvarila porodicni plan, imam krov na glavom, svoju penziju, macku....prilicno dobar skor za zenu na Balkanu u ovim vremenima.

Kroz sve to, kao da sam izgubila perspektivu o sebi, kao da sam se izgubila, nestala u vremenu koje dolazi, nigde me nije bilo.

A milion malih, svakodnevnih tricarija od kojih se sastoji moj dan sada, u ovom stanju potecijalne diskus hernije - ne mogu da obavim ili to cinim uz veliku muku.

Mogu da platim tuju pomoc ali ne znam gde da je nadjem. 

I ako je nadjem, da li je ok da toj osobi kazem da ocisti mackin posip, baci djubre, ode da mi kupi novu trenerku jer danas pocinjem sa nekakvim vezbama na rehabilitaciji, tu trenerku kupujem vec pola godine i nikako da je kupim jer mi se nista po radnjama ne dopada?

Narucila sam jednu preko neta, stiglo nesto budiboksnama pa sam je pokonila devojci koja nam odrzava stepeniste, njoj se dopala.

Eto, ovaj incident pokazuje da sam jedna teska osoba, uvrnuta po mnogim pitanima.

Nedavno, jedan komsija je diskretno pokusavao da se pozove na kafu, fin covek, jako dugo ga znam i znam dosta o njegovom zivotu, retka muska zverka za danasnje prilike, nije da nisam razmisljala.....pa sam se uplasila i lepo ga odbila, da ga ne uvredim.

 Zato sto je to bilo "hoce maca na mala vrata", da je lepo rekao "treba mi neko da sa njim razgovaram, da odem u dugu shetnju, da kuvamp zajedno, citamo knjige i sta se vec sve radi u duetu", verovatno da bih prihvatila, ovako.....da padnem na zvaku da mu trebaju neke informacije za istrazivanje kojim se bavi...? A koje moze da nadje u bublioteci, internetu...?

Kao da je iz mene izbrisana sve suptilnost zene, tako vam je to kad morate da nosite pantlone a ne suknju celog zivota.

Uzgred, u ovom stanju ni pomenute pantlone ne oblacim kao covek vec - lezeci na krevetu, manje boli....

 

 

 

 

[Constantin]

 

 

 

 

A milion malih, svakodnevnih tricarija od kojih se sastoji moj dan sada, u ovom stanju potecijalne diskus hernije - ne mogu da obavim ili to cinim uz veliku muku.

 

 

 

Šta da ti kažem? Kažeš "potencijalna diskus hernia", a evo da ti kažem, lično sam vlasnik Polidiscopatie...izmedju ostalih zajebancija, da prostite. Ali nedam se, ili ipak da budem odredjeniji i čak neodgovoran...baš me briga. Još uvek vikendom uzjašem "mašinu" i Bogami par stotina kilometara prokrstarim, uglavnom prema bugarskoj granici. Napravljen je celom dužinom auto-put Niš-Bugarska granica, pa mi je tako slobodan strari put kroz prelepu Sićevačku klisuru..kičmi je posao da zeza i boli, a meni da to zaobidjem...Bilo je dana kad me "stegne"... e to je druga priča. Bar nedelju dana do deset, injekcije, nego sreća je imam šurnjajicu koja radi u NKC, doduše na ginekologiji, ali završava posao i dolazi kući i bocka me, jer tih desetak dana, ustajanje je isključeno, a odlazak do toaleta samo uz pomoć, supruge. Znači u to vreme sam kao džak nečega...nepokretan i neupotrebljiv.

 

[Kronostime]

@zoran59 Za vrucu mladu prasetinu sa raznja zubi ne trebaju - to se topi u ustima.

Ako zatreba - nadje se blender ocas posla, ali mislim da nece trebati.

[zoran59]

6 hours ago, Constantin said:

..............................

kroz prelepu Sićevačku klisuru...

.............................

 

Ajme, Koco, kud me podseti!

Bio sam tamo samo jednom, u prolece 1977. Znam jer je bilo pred maturu, a te godine sam maturirao i vozio svoj novi MZ 250. Odveli me neki tvoji Nislije, motoristi.

Bila je tamo jedna mala brana i elektrana. Ovi momci su bili ponosni, a ja sam ih zajebavao: kao, jebes elektranu koja jedva puni akumulator, dok mi u Krskom pravimo nuklearku.

Postoji li to jos uvek?

 

Pre nego otegnem papke, hteo bih da opet posetim i pogledam.

 

 

[Constantin]

37 minutes ago, zoran59 said:

 

Ajme, Koco, kud me podseti!

Bio sam tamo samo jednom, u prolece 1977. Znam jer je bilo pred maturu, a te godine sam maturirao i vozio svoj novi MZ 250. Odveli me neki tvoji Nislije, motoristi.

Bila je tamo jedna mala brana i elektrana. Ovi momci su bili ponosni, a ja sam ih zajebavao: kao, jebes elektranu koja jedva puni akumulator, dok mi u Krskom pravimo nuklearku.

Postoji li to jos uvek?

 

Pre nego otegnem papke, hteo bih da opet posetim i pogledam.

 

 

Da, postoji...to jedna od tri najstarijih hidroelektrana u Evropi....skoro su dolazile Švabe, pošto je to njihova tehnologija, jer su naši bili namerni da nešto repariraju. Dobili su odgovor "Ništa ne pipajte"....sve to fercera kao i prvog dana.....

Medju tim Nišlijama, možda sam bio i ja ?  Sećaš li se nekog imena, ili motora koji su vozili ?

[zoran59]

2 hours ago, Constantin said:

............................

Medju tim Nišlijama, možda sam bio i ja ?  Sećaš li se nekog imena, ili motora koji su vozili ?

 

Ne secam se imena...

Tih '70-ih sam se intenzivno druzio po raznim "bratstvo-jedinstvenim" manifestacijama. Djacka i studentska druzenja, pa omladinske radne akcije i svasta. A znali smo se po raznim nadimcima, ime i prezime nisu bili bitni. Mene zu zvali "Malajac" - izvedenica i vic na racun prezimena koje je skroz drugacije.

Tako sam negde naleteo na jako dobrog momka, Nisliju, i taj me pozvao u posetu.

U 4. godini gimnazije, povodom 18. rodjendana, kupim novi MZ 250 TS/1. I za prvu voznju van grada, gde cu - odem u Nis.

 

Motori su bili uglavnom iz istocnog bloka (Jawa, CZ, MZ itd.). Secam se da je bio i jedan sasvim nov Tomos 90. Majko mila, malo veci od mopeda a skup - kostao je skoro kao Jawa 350! Ostao sam nekoliko dana, spavao malo kod jednog, malo kod drugog. Najverovatnije sam se udebljao par kila, stocni fond je nastradao. A trezan sam bio samo ujutru i prepodne.

 

Prelepo druzenje i secanje. I pre nego skroz propadnem (fizicki - mentalno sam vec davno propao, ako sam uopste ikada bio normalan) hocu da opet napravim jednu "Tour of Yugoslavia" voznju, kao nekada. Na dva tocka. Posto sam penzioner, ovaj put na par meseci, bez zurbe.

Samo, jebiga, trebacu pasos za prelazak tih silnih novih granica koje onda nisam primecivao.

 

I u Nisu i okolici cu se garant opet ugojiti.

 

edit: jebiga, za posetu tvom kraju su obavezne rezervne pantalone - za par brojeva vece nego inace...

 

Edited April 8, 2022 by zoran59

[Constantin]

E pa, ja sam tih godina bio osnovac....prvi motor mi je bio Pony Expres...izvukao sam ga na Hoby gume....još sam bio osnovac...5-6 razred. Krao sam ga od ćaleta, dobijao grdnju (od ćaleta nikad batine, ali je keva mlatila za oboje)...i gotovo, navukao sam se....posle toga sam kupio MZ 250 TS.....pa sam jedno vreme se mlatio sa starim motorima, imao sam Vespu Pijadjo 150 ccm 1955. BMW 1957, NSU 250 1963. pa sam sve to batalio i kupio ozbiljan motor Kawa 1000 FI....kad je gospodža ostala trudna, batalio, prodao, rekoh možda budem imao neko muško dete, pa da se ne primi da mu ne razmišljam. Kad ono...četvorica.  zaigrasmo se s gospodju........dobro je to što samo najstariji ima afinitete prema dvotočkašima i taman sam se oladio od svega, a on kupi Yamahu 600 XJ......mojoj sreći nije bilo kraja kad je rekao da će je prodati. Prodade je...i kupi Yamahu 1200 ccm... i sad šta ću, nije on mali, ima 31-32 g.......i ponekad možeš a me vidiš, kažem, kako starim putem šibam kroz klisuru prema bugarskoj granici, Divljani...uglavnom van grada, po gradu je voziti "ruski rulet"...sve go kreten do kretena...

[zoran59]

1 hour ago, Constantin said:

....................   NSU 250 1963. ..................

 

Uf! Taj NSU, je li bio original nemacki ili "domaci" - po licenci ih je pravio Pretis u Bosni... Kad su se moji roditelji vencali (prerano, mladi, ali ja sam bio na putu...), ziveli su u podstanarskoj  sobi. Para za citav stan nije bilo. I, sta ce, prvi kredit u zivotu - moj cale kupi Pretisov NSU Maxi.

 

Nego, da se vratim na temu: gerijatrija.

Imam dva BMW-a. R100 RS iz '78. i R1150 RS iz 2001. Sve nesto mislim da prodam ovaj "noviji." Tezak je, brate, a moje noge su sve slabije. Svet je poludeo - mislim, jebes motocikle od 250+ kila.

Kupicu nesto lakse, najverovatnje jednocilindras. Kubikaza nije bitna, ali da bude ispod 200 kila, cim blize 150. Danas i 250-ice idu kao hiljadarke iz moje mladosti, a trke ionako vise ne vozim.

Naci ce se valjda neka klasika...

[Constantin]

Ma beži....sad kad se penjem na motor, lagano prebacujem nogu, ni u ludilu brzo i odsečno...ima tu da kvrcnem i ostanem, ne bi mogli da me odnesu kući...

Ja se razmišljam da uzmem n ee kog Burgmana 400 ccm..nego me nerviraju mali točkovi, a znam da poteram...

[Milenko Puzigaca]

10 hours ago, Pletilja said:

Uzgred, u ovom stanju ni pomenute pantlone ne oblacim kao covek vec - lezeci na krevetu, manje boli...

Pa dobro, to znaci da ide na bolje, ako ne morate da ih bacite na pod, stanete u njih, pa ih navlacite štapom, kao sto sam vec napisao 

[Kronostime]

27 minutes ago, zoran59 said:

 

.......

Nego, da se vratim na temu: gerijatrija.

Imam dva BMW-a. R100 RS iz '78. i R1150 RS iz 2001. Sve nesto mislim da prodam ovaj "noviji." Tezak je, brate, a moje noge su sve slabije. Svet je poludeo - mislim, jebes motocikle od 250+ kila.

Kupicu nesto lakse, najverovatnje jednocilindras. Kubikaza nije bitna, ali da bude ispod 200 kila, cim blize 150. Danas i 250-ice idu kao hiljadarke iz moje mladosti, a trke ionako vise ne vozim.

Naci ce se valjda neka klasika...

 

23 minutes ago, Constantin said:

Ma beži....sad kad se penjem na motor, lagano prebacujem nogu, ni u ludilu brzo i odsečno...ima tu da kvrcnem i ostanem, ne bi mogli da me odnesu kući...

Ja se razmišljam da uzmem n ee kog Burgmana 400 ccm..nego me nerviraju mali točkovi, a znam da poteram...

 

 

[Constantin]

 

 

Ma yeste...i noge ću obrijam..[emoji3061]

[Kronostime]

13 minutes ago, Constantin said:

Ma yeste...i noge ću obrijam..

Ne  bole te noge k`d zajahujes.

[Pletilja]

3.5 h cekanja i 10 min kod skolske moje cerke, spec za rehab.....nista od struje, lasera, parafina, samo jos injekcija  mnooogo toga protiv bolova, kaze, u akutnoj ste fazi, da primite prvo injekcije pa se vidimo za 7 dana da l vam treba reshab. Procvilim da mi je njen kolega juce napisao jedno HITNO na izvestaju po pitanju rehabilitcija, ona predje preko toga kao da nista nisam rekla.....i tako, sad ce da me bockaju kod kuce, to sam sredila uz mnogo lutanja po hodnicima bolnice i otvaranja pogresnih vrata. Steta sto nisam slikala jezivu guzvu ispred ortopedske ambulante....

Sve u svemu, ovo cekanje pred ordinacijama i  shalterima ubija.

Utisak dana: prolece: kao da 7 godina nisam izlazila iz kuce,  nisam mogla da se nagledam proleca....

Pupojci kestena, imamo drvorede u gradu i parku, tako su nezni, svileni......

Uzgred, moram nekoga da navatam da mi zameni knjige u biblioteci, ako ostanem bez novog shtiva za vikend, ne garantujem za svoje postupke. 

 

[Koca Popovic]

6 hours ago, Pletilja said:

3.5 h cekanja i 10 min kod skolske moje cerke, spec za rehab.....nista od struje, lasera, parafina, samo jos injekcija  mnooogo toga protiv bolova, kaze, u akutnoj ste fazi, da primite prvo injekcije pa se vidimo za 7 dana da l vam treba reshab. Procvilim da mi je njen kolega juce napisao jedno HITNO na izvestaju po pitanju rehabilitcija, ona predje preko toga kao da nista nisam rekla.....i tako, sad ce da me bockaju kod kuce, to sam sredila uz mnogo lutanja po hodnicima bolnice i otvaranja pogresnih vrata. Steta sto nisam slikala jezivu guzvu ispred ortopedske ambulante....

Sve u svemu, ovo cekanje pred ordinacijama i  shalterima ubija.

Utisak dana: prolece: kao da 7 godina nisam izlazila iz kuce,  nisam mogla da se nagledam proleca....

Pupojci kestena, imamo drvorede u gradu i parku, tako su nezni, svileni......

Uzgred, moram nekoga da navatam da mi zameni knjige u biblioteci, ako ostanem bez novog shtiva za vikend, ne garantujem za svoje postupke. 

 

Bas lijepo sa proljecem. Kod mene pada snijeg ko blesav.Uzivaj.

[Koca Popovic]

April u mom kraju je cudo .Moze biti mnogo snijega a moze biti i proljece. Za ovih mojih skromnih 20 i nesto godina ,u aprilu imam neka cudna zapazanja. Prije 10-tak godina je bilo 24 aprila 24 step.celz.  temperatura. Juce sam radio vrlo rano. Datum je bio 7 april, teperatura je bila minus 7 stepeni cel. Smrzo sam se ko nesretnik. Vi u Srbiji treba da uzivate u ljepoti vremena. Moram priznati , dok sam zivio u Srbiji nisam znao da cijenim vrijeme. Na zalost. Tebi i svima praporucujem da uzivate u lijepom vremenu, bez obzira sto ga imate poneki put mozda i viska.Draga Pletiljo glavu gore.

[Angelia]

Momci I devojke, a tako mislim na vas, budite nezni prema nasim osetljivim dusicama koje se neminovno priblizavaju vasim godinama 😅

Nemojte bas da nas plasite.

Pozitivan stav je bitan 😉

[vilhelmina]

4 hours ago, Angelia said:

Momci I devojke, a tako mislim na vas, budite nezni prema nasim osetljivim dusicama koje se neminovno priblizavaju vasim godinama 😅

Nemojte bas da nas plasite.

Pozitivan stav je bitan 😉

 

Nemas brige, Andjo, ima nesto jako dobro sa starenjem. To je unutrasnji mir, uravnotezenost, neka vrsta zivotne mudrosti koja se prosto stice onda kad ti vise i ne treba toliko. Otprilike naknadna pamet, ono kad se kaze ”e da sam onda znao/la ono sto sada znam”. Ali bas u tome i jeste caka s prevarantom zivotom - vestina upravljanja njime se stice onda kad si vecinu situacija gde ti je ta vestina trabala, vec prebacio/la preko glave.

 

Zato za unuke gotovo svi imaju vise strpljenja nego sto su imali za svoju decu. Nije to pitanje samo slobodnog vremena, nego i stava, sposobnosti da pravilno postavis prioritete. Licno nemam unuke, ali imam koleginice koje ih imaju. Jure s posla da ih pokupe iz vrtica, odricu se hiljadu zadovoljstava da bi na sve stigle, i nista im nije tesko iako ih muce alergije, lumbaga, artroze kukova, aritmije srca, you name it. I ne samo po pitanju unuka, nego svega sto ti nesto znaci. Ranije mi je trebalo dva dana da se spakujem za put od tri dana. Sad samo pazim da imam pasos, telefon, kljuceve i karticu, sve drugo nije problem ako se zaboravi. Bez svega mogu i nikakva glupost mi nece pokvariti zadovoljstvo. Ili posao. Sta ima veze sto mi je sefica glupa kao tocak? Imam predivne kolege i klijente koji se raduju kada me vide. Prodala se ona haljina sto sam je jucer gledala pa nisam mogla da se odlucim da je kupim? Pa sta, ionako mi ne treba. Ili najslikovitiji primer od svih - neko mi nesto napisao na forumu i sad bi trebalo da mu uzvratim istom merom. Ma nemoj, a ko kaze da moram?

 

I tako, gomila sitnica, a i onih krupnijih stvari koje su me ranije izjedale i mogle danima da me drze ubedacenu, sad me i ne doticu. Slucajno znam tacno kad se promena desila. Secam se da smo sedeli na poslu i vodili neke zenske razgovore, kad mladje koleginice pitaju nas starije koja je godina najvaznija, kad pocinjes da se osecas stvarno starije. Ja sam tada imala 55 i nisam znala odgovor, a jedna sto je bila 5-6 godina starija od mene kaze - 55! Kad nisam skocila da je zadavim! Par meseci kasnije ispadne neka krizna situacija na poslu i ja je resim kao od sale. Prosto nisam mogla sebe da prepoznam, reagovala sam kao sto nikad pre toga ne bih. Onda sam se setila njenih reci i sigurno ih nikad necu zaboraviti. Orijentacije radi, to je bilo pre sest godina 😀.

 

I jos jedna ”sitnica”. Prosle jeseni iskoristim poduzi godisnji odmor da prestanem da farbam kosu. Osisam se na kratko, razbaruseno, frizer je to nazvao mangupska frizura. Ostalo nesto malo tamne blond boje, ali uglavnom moja prirodna, potpuno seda. Po povratku na posao sve koleginice pitale koja je to farba, hoce i one. E nema 😜.

 

Btw, ne znam koliko je ovih magicnih 55 karakteristicno za muski deo ovog gerijatrijskog topica. Momci, mogli bi da se izjasnite, da li ste primetili kad je nastupila ta promena, od kada vam vise nije problem da se deklarisete kao seniori? Cenim da je to kod vas malo kasnije, mozda 60 ili 65?

Ali mi zato duze zivimo 😀.

[Div]

8 minutes ago, vilhelmina said:

Btw, ne znam koliko je ovih magicnih 55 karakteristicno za muski deo ovog gerijatrijskog topica. Momci, mogli bi da se izjasnite, da li ste primetili kad je nastupila ta promena, od kada vam vise nije problem da se deklarisete kao seniori? Cenim da je to kod vas malo kasnije, mozda 60 ili 65?

Ali mi zato duze zivimo 😀.

 

Ih, nama treba 40 godina da izađemo iz detinjstva tako da ne stignemo da ostarimo. 

A, ozbiljno, nisam nikad osetio neku naglu promenu, jednostavno starost se ušunjala, jesu se menjali prioriteti, opet je to išlo nekako neprimetno, znam da, recimo, kad sam u nekom momentu shvatio da sad(tad) imam mogućnost da putujem kao što sam maštao ali više nemam želju, počela je više da mi prija rutina nego izazovi, uzbuđenja. Ne verujem da je moje iskustvo nešto tipično za muški rod, pre bih rekao da sam po nekim stvarima izuzetak. 

Da mi je neko pričao pre 10-20 godina ka je kupio nov auto i prešao za 2 godine 12000 kilometara rekao bih mu da je lud, možda bih i bio u pravu, ali, eto, to je sada moj slučaj. Kad se bude prodavao pisaće u oglasu, vozio ga čiča, jednom mesečno do vikendice.