Pletilja

....i milina od pesme besmrtnog pesnika: "Kad mi dođe da idem, mnogo moram da idem. Nije važno kuda ću. Nije važno dokle ću. Došlo mi je da idem i ja idem kao lud - unutra u mene. Vetar mi je gudalo. Ja sam violina. Vetar svira na meni u „E“ žicu kad plačem, u „E“ žicu kad pevam, u „E“ žicu kad sanjam, jer ja nemam drugu žicu osim „E“ - unutra u mene. Za travu se tabanima hvatam da me vetar nikud ne oduva. Al kad dođe da idem, strašno moram da idem. Nije važno kuda ću. Nije važno zašto ću. Krv se sva u žeravicu pretvori. Nebo dlanom poravnava puteve. Široko me kiše zaobilaze. Obuva mi sunce žute cipele. Kad mi tako strašno mnogo dođe samo idem, idem kao lud - unutra u mene". Miroslav Mika Antic Na isto mi izadje, da l cu "unutar mene" ili izvan sebe ako je to "izvan" ptica, drvo, kisha....od onog "unutra", odmaram se, lecim koracima....ne mogu vise da trcim ali mogu da letim...

Danas, posle bas zahtevnog treninga sa tegicima od 500 gr, dok smo pijuckale kapucino i suncale se, g dja Zlata (77) je ispricala bezobrazan vic i ja sam se kikotala prvi put posle 3 godine. Posle sam prepesecila 9,5 km, nahranila labudove na grdskom jezeru i uzivala u zalasku sunca. Milina od zivota.

Elif Shafak: Drugi naslov knjizevnice koja mi je zarobila srce. Uvodne recenice su brutalne, odlozila sam knjigu i progutala knedlu velicine bejzbol loptice. Pobogu! Verovala sam Shafakovoj, prvi njen roman koji sam procitala, Istambulsko kopile, ukazao je na autora koji zna sta radi, pise dobro, pise o vaznim temama na tako naizgled lak i jednostavan nacin, verova sam joj i nakon nekoliko dana, vratila sam se ovom cudnom naslovu. Ukratko, ako ste se ikada osetili kao marginalna, skrajnuta, neprihvacena osoba, kao drustveni bogalj, ova knjiga je lek. Za one druge, roman je opomena, nauk da je svaciji zivot vredan postovanja. Bez obzira na ruznocu sveta u kojem junaci knjige zive, roman je lisen patetike, naprotiv, na trenutke je zabavan, ohrabrujuci, lekovit. Meni je knjiga dosla u ruke u pravom trenutku i znacila mi je. Srecom, Eli Shafak neumorno pise i ja ostajem u drustvu njenih junaka, sa njima mi je dobro. Zaboravila sam kako se pravi spojler, na YOUTUBU imate intervju bas povodom promocije ove knjige i videcete kako je Elif slatka, pametna i hrabra.

Ako nije lose za sam proces, pisite nam iskustva i koliko je koncept efikasan. Otvorila sam lapptop prv i put nakon 48 h...nisam ispratila neke idiotske izjave svetskih drzavnika* sto je iznenadilo moju cerku koja ocekuje da pricamo na te teme. Sorry, ne bavim se ludacima vec neko vreme i nista mi ne fali. Naprotiv, bolje spavam, citam dobre knjige, vezbam sa mojim vrnjakinjama 2 puta nedljeno sa mladom fizioterapeutkinjom blistavog osmeha, i nisam vise najstarija, imamo u grupi g dju Zlatu, 77 godina. Ukratko, bavim se sobom a ne sudbinom covecanstva. Kad me pozovu oni u cije namere ne sumnjam, bicu u dobroj formi da dam svoj doprinos a dotle, ne dam da mi budale, pokvarenjaci i manipulatori uniste zivot. Jesam ona kap vode kojom pocinje i najveci okean i tu bistrinu cuvacu kako znam i umem. Ja tako.... * Hana Arendt: "Kada politicari lazu, cilj nije da im se poveruje u laz vec da niko ni u sta vise ne veruje". A to se radi na drustvenom mrezama. Data baze koristim sve u 16 kad god mi nesto treba ali da neku budalu ubedjujem da nije u pravu nije moj problem vec njihov.

Ajd da i ja nesto izjavim za dnevnik: Tokom 2025 presla sam 560 km, tako kaze moja aplikacija. Koju aktiviram kad izdjem iz kuce i deaktiviram kad se vratim sa mojih mini maratona. Pod uslovoim da mi telefon ne ostane kod kuce na punjacu ili zaturen negde jer, ne izlecem iz stana po planu i programu vec u trenutku kad zidovi pocnu da me gushe i da se obrusavaju na moju sirotu glavu. Bila sam ubedjena da je to potreba mog organizma, zdrava potreba koja mi je ostala od prethodnog zivota kada sam bila aktivna i po 20 h na dan. Hat, medjutim, sto bi rekla braca Madjari, danas, u emisiji "360 stepeni"kod Shovljaskog, reditelj Srdjan Golubov izjavi da je "Kretanje najvisi oblik slobode", ko ga poznaje, zna u kom kontekstu je to receno, on je i profesor na FDU. Kaze, ima neceg mitskog u hodanju. I tako, ne hodam ja sto hocu nego sto moram, hodam da bih se osetila slobodnom. U neslobodnoj zemlji, medju porobljenim ljudima koji nisu svesni da su roblje, neki jer su lenji da misle, neki jer su pokvareni do srzi pa im pokvarenost ne smeta a neki su jednostavno glupi. Statistike pokazuju da nam se prosecni IQ rapidno smanjuje, planetrno. Sta je sledece? Pa to, da krenem peske za Mongoliju.

Imam samo jedno pitanje: zasto je dete od 4 godine radi operacije 3 krajnika uvodjeno u totalnu anesteziju? Moj sin je rodjen Juna 1978, Marta 1980 pedijatar je predlozio operaciju 3 krajnika. Objasnio nam je da ce maleni dobiti dozu gasa "smejalice" i da ce u tim uslovima operacija biti brzo obavljena. I zaista, dete mi je relativno brzo vraceno iz operacione sale, kenkavo, uznemireno ali zivo. Ostala sam sa njim na decijem odeljenju lokalne bolnice nekoliko sati, nismo prenocili u bolnici. Sutradan, 24 h nakon intervencije dete nije imalo nikakvih posledica, vratilo se normalno disanje i 3 krajnik mu se nije vratio mada je i to bila mogucnost s obzirom na mladost pacijenta. Kada i zasto je promenjen protokol ove jednostavne intevencije i zasto se deca u toj dobi izlazu riziku totalne anestexije? Pitam zabog Eme koje vise nema.

Kraj trece epizode Viteza....pravi RR Martin, twist u poslednjoj sekundi. Neko je gore napisao da je kao kad sretnes dragog prijatelja posle mnogo godina. Nemam zamerki, uzivam... Kucu zmaja, nisam mogla da gledam dalje od prve epizode, svelo se na cedjenje suve drenovine, tako nekako...

Nedavno, ima tome nepuna 2 meseca, odlucila sam da se povucem sa drusttvenih mreza jer sam dozivela potpunu mentalnu iscrpljenost. Privatno, izgubila sam 2 drage osobe, njihov odlazak, koliko god da je bio i ocekivan s obzirom na nase pozne godine, ostavio je prazninu koju sam , u kontekstu mog angazovanja u politickim dogadjajima u Srbiji, popunila besom nemocnog, neslobodnog bica, osecajem da sam, verovatno prvi put u zivotu, u poziciji zrtve, izgubljena u bespucima stvarnosti, pesnik bi rekao "Mene sve rane moga roda bole". Osecala sam se izranavljeno, porazeno, nesto slicno nekakvoj cudnoj drustvenj smrti bica. Svi parametri mentalne higijene su me upucivali na zakljucak da se menjam na ruzan nacin, umesto da negujem vrline, prepustila sam se svojim manam, nekad sa takvim sladostrascem da sam bila (onaj zreliji, odraslijii deo mene) zapanjena. Mrzeti je nekako slatko, daje osecaj moci. A to je varka jer sam, zapravo, gubila moc nad sobom. Pa sam odlucila da se sklonim, da ne sirim to zlo i da se, prvo, obracunam sama sa sobom. Vratila sam se praksi Thai Chi Chuana, dodala sam lagane vezbe dva puta nedeljno po pola sata sa fizioterpeutom koji je brinuo da tokom vezbanja ne povredim vec rasklimatanu kicmu, hodala sam satima sa rancem na ledjima po okolini grada, odamarala se na meni dragim mestima u prirodi. Kod kuce sam se vratila praksi da uvek imam u pozadini instrumentalnu muziku koju volim. Vratila sam u kuci zapostavljeni red na svakom milimetru prostora, oslobodila sam se nekoriscenih stvari tako sto sam ih poklanjala i eto, mislim da sam danas malo jaca, malo jasnija sama sebi. U redu je sto ja sama ne mogu nista da promenim koliko god da sam ubedjena da sam na pravoj strani, u redu je sve dok vladam sobom, dok negujem u sebi mir, stalozenost, bez emotivnih excesa. Mozda ja, kao jedinka, necu dobiti bitku dobra i zla koja se kao nocna mora nadvija nad vrstom kojoj pripadam, bitku koja nam je nametnuta. Ali verujem da mogu da pobedim u bitkama koje ja biram, to je u mojoj nadleznosti i zato biram da pobedim zlo u sebi, za pocetak. Damas se osecam kao kap vode sa kojom pocinje i najvece more i nalazim u tom osecaju svoju moc: sve dok sam ja sama jasna, bistra, doprinosim jasnoci i bistrini onog opsteg a gde ce to opste, globalno, da zavrsi, to je vec u nadleznosti neceg sto je vece od mene.

Jedino sto mi se dopalo u Bugoniji su oni maksi dzemperi Andomedijanaca, bicu razocarana ako Oskar za kostim ne ode u ruke kostimografa, cool dizajn i moguci novi must have trend. Jos neko vreme cu, pre odlaska na spavanje, proveravati da mi se Ema Stoun nije teleportovala ispod kreveta, onaj zeleni pogled ledi krv u zilama. Ocekivala sam nesto bolje od Pluribusa, jos jednog ceda/serije 2025 koji se bavi vanzemaljcima a koji me je razocarao, takodje. P.S Ako zelite nesto bolje od Yorgosa:

Povlacenje sa drustvenih mreza mi je donelo potrebno smirenje, oslobodilo jako veliki deo dana za teme na koje sam zaboravila proteklih godinu dana. Citala sam i tako, potpuno izmestena iz vlastitog zivota, posvecena do srzi svakodnevnoj politici, politika danju, citanje nocu, iskljucivo SF klasici, rezultat, potpuna iscrpljenost. Ne ulecem u biblioteku sa spiskom naslova, redosledom citanja bekrajnih ciklusa SF autora. Ulazim bez ikakve ideje, mirna, pustam da me knjige odaberu, tako je najbolje. I tako, pronasla me je Elif Shafak, Istambulsko kopile, 2007 Originalan naslov je Istambulski bastard, cini mi se da je bolje da je takav naslov ostao i u prevodu, kopile je ruzna, teska rec pa sam imala potrebu da je sklonim od tudjih ociju, donela sam je kuci. Poglavlja se zovu Cimet, Ruzina vodica, Vanila, Peceni lesnici, Suve smokve, Voda....Kalijum cijanid... Genocid koji je pocinjen 1915 nad Jermenima u Turskoj, sudbine prezivelih, odnos Turaka prema toj istorijskoj cinjenici, zene i njihove sudbine na obe strane danas, u savremenoj Turskoj, jermenskoh dijaspori u USA....porodicne tajne i tragedije, jedno zensko pleme u Istambulu i Pasa Peti, macak, jedino musko u tom plemenu. Bez patetike, tecno, sharmantno, Shafakova gradi zenske likove koje ne mozete a da prigrlite koliko god da su tragicni, groteskni, smusheni, iz svakog izbija neka iskonska snaga i mudrost da se prezivi u muskom svetu. Poslednja rec, ipak, pripada zeni. I ne, ovo nije prica sa feministickim stavom, ovo je prica o tome koliko smo u stanju da povredjujemo jedni druge i da granice ne smeju da se predju, nas svih radi. Da se Zemlja zaklela Raju da se sve tajne doznaju i da presuda ne dolazi uvek sa Neba, kao kisa, nesto je i do nas. Elif Shafak je bila zabranjivana u Turskoj, zamalo osudjena zbog knjiga koje je pisala i objavljivala i takva, savrseno se uklapa u svet koji je stvarala za nas, citaoce. Meni je knjiga prijala, preporucujem je.

O tome sam pisala, niko iz mog okruzenja ga ne poznaje, nije ga citao, slabo je zastupljen i kod nasih izdavaca, samo je kod Carobne knjige kompletan. Murkok je dobio prestizne nagrade u vreme kada je objavljivao sagu o Erliku ali je, ocigledno, pao u zaborav kod citalaca na racun bulumente novih autora u cijim delima nema ni blizu toliko izmastanih svetova bliskih najnovijim otkricima u sferi kvantne fizike, nauke. Volel bih da jos neko sa teme obrati paznju na Murkoka, potrebno mi je i drugo misljenje, mozda moj dozivljaj sage o Erliku nije objektivan.

https://nova.rs/kultura/laslo-krasnohorkai-ovencan-nobelovom-nagradom/ Prvo sam naisla na prevod sa madjarskog jezika govora ovogodisnjeg laureata Nobelove nagrade za knjizevnost i to sto sam procitala vise je licilo na nekakvo bulaznjenje. Srecom, nasla sam i ovaj tekst kojem nemam sta da zamerim.

Poziv koji se ne odbija mi je stigao pocetkom ovog meseca, promocija nove izdavacke kuce i njihovog naslova registrovanog pod 001. Jos uvek klimava na nogama nakon ozbiljnog bronhitisa, namontirala sam se najbolje sto sam mogla i otisla, jedva disuci, na drugi kraj grada posvadjana sama sa sobom, "sta mi je ovo trebalo, ovo moze i da me ubije". Zavrsicu ovaj lament zakljuckom da mi je bas ovo trebalo, ovaj susret sa grupom mladih entuzijasta, osnivaca nove izdavacke kuce, vratili su mi veru u to da zivot ne ide unazad vec da, bez obzira na okolnosti, buducnost pripada mladima i hrabrima. Evo o kome i o cemu je rec: Karmela, izdavacki kolektiv, osnivaci su mladih ljudi, koji, ako sam ih dobro razumela, zele da demokratizuju sferu izdavacke delatnosti, unutrasnja organizacija im se zasniva na plenumskim principima (pali vam se lampica?), meni su delovali kao andjeli tipa Sv Djordje a azdaha kojoj su namerili da smrse konce je Nekultura licno. Mladi su, lepo vaspitani, deluju neoptereceno predrasudama nas bivshih (65+) i ako mene pitate, svet pripada njima. U ediciji Srce sveta, knjiga 001 objavljen je, dvojeznicno, srpsko/ruski naslov Moje otkrivanje Amerike, Vladimira Majakovskog. Po recima profesorke Panaotovic, prevoditelke, radi se o pseudoputopisu jednog od najvecih ruskih pesnika, anfanteribla ruske kniizevnosti koji je, gle cuda, posetio Ameriku 1925 godine. Zasto pseudoputopis, zato sto je u njemu toliko toga precutano iz licnog dozivljaja samog pesnika da tek predgovor prevoditeljke otkriva svu dramu slovenskog genija koji ce, koju godinu kasnije, izvrsiti samoubistvo u 37 godini zivota. U eri u kojoj dodela Nobelove nagrade za knjizevnost pokazuje svu blaziranost naseg kvaziintelektualnog doba, ova kjniga vraca veru kako u pisanu rec, tako i u znacaj koji izdavacka delatnost moze da ima u kreiranju ne samo novih uvida u istoriju knjizevnosti vec i u kreiranju novog sveta. Moj naklon dragi mladi ljudi iz Karmele, sa nestrpljenjem ocekujem vas naslov 002. P.S. Mene je susret sa Karmelom izlecio od melanholije i bronhitisa a vi kako hocete... https://tekstura.blog/2025/10/25/novom-svetu-svetionik/?fbclid=IwY2xjawOny8RleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEesRSxs_zG8CmALC-Q39iDOsEl0CJCd1tFm4tFAGcUjDHlzQPaCwoBwncqvOY_aem_FRDeoPelMsVBJ0PT7s4DLw

Laguna je objavila novog Aberkrombija, "Djavoli", radujem se novom susretu sa njim, tako majstorski pisane dijaloge i likove retko srecem. Murkok je drugaciji, naracija ne opcinjava kao kod Aberkrombija, likova je manje i u funkciji su price o nesrecnom princu, antijunaku koji mene potseca na mit i Prometeju. Na stranu neverovatna masta pisca, narocito u kontekstu istorijskog vremena u kojem pise sagu, imedju redova je duboko humana potka o borbi dobra i zla kako u liku glavnog junaka, tako i u zajednici ljudi i bica "viseg reda". Mozda mi je Murkok blizi zato sto ja i danas volim bajke, bile su i ostale moje sigurno mesto na koje uvek mogu da odem kada mi zivot postane nepodnosljiv.

Majkl Murkok, saga o Erliku, procitala sam 4 naslova, planiram 5 deo a kod Carobne kniige je u pripremi i 6. Sta da kazem, zbrisao mi je iz pamcenja cak i Aberkrombija kojeg sam opsesivno citala celo prolece. Zasto Murkok? Zato sto je njegova masta ogranicena njom samom, posle Tolkinovog opusa, samo je Murkok mogao da me ponese u tako fantazmagorican svet kao sto je svet albino princa, Erlika. Kad sam pogledala godine prvih izdanja, zapanjila sam se jer su to rane sedamdesete, poznajem taj period (ne poznajem cim do pre 2 meseca nisam ni znala za Murkoka) i u tim godinama pisati o multiverzumu, o kosmosu kao Carstvu slucaja, simbiotickom odnosu Erlika i Olujnika....zvuci mi kao prorocanska knjizevnost Zila Verna. Elem, Murkok je pre R.R. Martina pisao o albino dinastiji orodjenj sa zmajevima, mozda se varam jer ovog potonjeg sam davno citala i bolje ga znam kao koscenaristu poznate serije u kojoj smo gledali Deneris Targerijan i njene zmajeve. Volela bih da mi neko objasni zasto je Murkok manje popularan i neuporedivo manje prevodjen i izdavan kod nas od mnogih danas izvikanih autora, zasto ni ja a ni oboje moje dece, a svi citamo kao manijaci i volimo SF zanr, nismo culi pre za ovako dobrog pisca? kako god, prekosutra, u toku Noci knjige, kompletiracu sve sto je kod nas prevedeno od ovog jos zivog autora koji ima zavidan opus a tako ga malo ima kod nas. Zasto? PS "Elrik i Munglam su tada videli da ih predvodi, ne pridruzujuci se njihovom orgijanju, nesto nalik na lesh na zivom kosturu konja, u opremi jarkih boja, s plamenim macem u ruci i zlatnim shlemom na glavi" Olujnik, deo drugi...ako ovo nije slika kralja onih zombija iz Igre Prestola, ne znam sta je. Mozda gresim, da je Martin plagirao Murkoka neko bi to vec objavio...

Svetski dan crnih macaka....pesma samo za njih.... Uvek sam bila protivnik oblacenja pasa i macaka, ruzan pokusaj da ih antropomorfizujemo i od njih pravimo blese negirajuci ono sto one zaista jesu. Ovo je digitalna umetnost sa kojom mogu da se pomirim jer nagovetava magicnost, lepotu ovih divnih bica...bez obzira koje su boje: https://www.facebook.com/watch?v=1187519839941140

https://www.facebook.com/watch?v=817146104033176

Nakon 28 godina na svetskoj mrezi, juce se dogodilo to da CEO DAN nisam otvorila laptop, nisam procitala naslove na portalima i stranicama koje pratim, nemam pojma sta je obelezilo dan.... Hodala sam od jutra do mraka, pokisla od glave do pete, sedela tako mokra na obali jezera i zurila u mirnu vodu. Laz. Osecam da je sve oko mene smisljena i masovno plasirana laz i ja necu u tome da ucestvujem. Zato sto nemam vise vremena. Sto necu da dozvolim da mene, koja sam celog zivota tragala za istinom i platila cenu tog traganja danas obmanjuju oni koji nisu dostojni ni cipele da mi obrisu jer lazu, manipulisu, izvrcu, zatrpavaju, kvare, ubijaju ono sto mi je najvaznije, istinu. Dosta mi je svega. I zato moram da odem od ljudi jer vise ne mogu da ih podnesem. Tisina, to je ono sto mi treba, da cujem kisu koja pada, da se naslonim na drvo, da osetim miris opalog lisca u shumi, gledam pokislu pticu na grani bora kako otresa kisu sa perja....i da cutim, ceo dan. Necu da mislim, hocu da budem i zato hodam do iznemoglosti....

Dobro dosli, dragi Ironside, bas ste nedostajali......

https://www.facebook.com/watch?v=4351959275084253

Definitivno, Krasnoharkai nije pisac po mom ukusu. "Satantango" sam procitala i malo je falilo da od autora zatrazim dnevnicu u eurima za vreme i strpljenje koje mi je bilo potrebno da izadjem na kraj sa pricom koja nema ni pocetak ni kraj. Da sam urednik, ovo delo bih skratila za najmanje 50 strana da bih sacuvala atmosferu i utegla pricu. Sad sam zaglavljena sa "Melanholijom otpora", fabula je cvrsca, likovi odredjeniji ali, brate, recenica je toliko dugacka, sintaksa tako besmislena da je citanje ubistveno dosadno. Iz postovanja za napor pisanja tolikih stranica, citacu je do kraja mada, okolnosti se komplikuju: primerrak knjige iz ovdasnje biblioteke je raksupusan, sve stranice su izvrljane grafitnom olovkom, ima cak i komentara na marginama sto me upucuje na zakljucak da je naslov privukao paznju brojnih citalaca i pre nego sto je autor nagradjen Nobelovom nagradom. E, sad, moju kritiku treba uzeti sa zadrskom, mene je pregazilo vreme, Fosea i sad Krasnoharkaia ja ne razumem osim kao sliku ovog naseg iscasenog vremena koje , takodje, ne uspevam da razumem i opravdam. Zanimljivo, i Fose i Krasnohakai imaju roman sa naslovom "melanholija'.....Krasnoharkai je objavio svoju "Melanholiju otpra" 1989 a Fose svoju "Melanholiju" 1995....ukratko, izgleda da melanholija zaista ubija...citaoca.

Uzela sam iz biblioteke 2 naslova Krasnohorkaija dan nakon sto je dobio Nobela. Zato sto, osim Zilahija, Margaret Sabo i Hamvasija, nista sa tog govornog podrucja nisam citala. Predgovor - obecava, zanimljiva biografija. Procitala 71/303 stranu "Satantango", prvi objavljeni naslov: skoro sam sigurna da sam negde oko 30 stranice procitala najdzu napisanu recenicu u istoriji knjizevnosti. Probijala sam se kroz tekst kao guska u magli, nidje putokaza, gde sam, ko su ti likovi, zasto rade to sto rade......i polako, negde oko 50 strane shvatam, ovaj Krasnohorkai zna sta radi, vise je nego dobar, bar u ovom naslovu i na osnovu do sada procitanog. Ide ivicom noza, boli ga coshak kako je meni dok ga citam, da li cu se udaviti u tom madjarskom blatu, uz lut, cita i on mene, nasla sam se na jednoj stranici i sad ne mogu da ga pustim, zaglibila sam se i sam bog zna gde cemo zavrsiti svi zajedno, pada mi na pamet da sam naslov "Satantango" mirtise na sumpor a ne na paprikas? Da ume da pise, ume. A i ono o jezivo dugackim recenicama je samo tehnicke prirode, ima i kratkih, zavisi da li kisa ubija i dere kozu ili sipi....prosto, dobar je, mozda je ovog puta Nobel otisao u prave ruke?

https://www.facebook.com/watch?v=1591104915595611

Veliki pozdrav i sestrinski zagrljaj za baku. Mi, babe, ne radimo takve stvari iz osecaja duznosti vec iz osecaja za red, da kad odemo, za sobom ne ostavimo nered, ljutog neprijatelja nasih ovozemaljskih dana. Trudimo se, koliko mozemo, da odemo onako kako smo i zivele, uredno, odgovorno, pazljivo prema svima i svacemu. Prozori, danas shvatam da sve cesce i sve duze stojim pred nekim od prozora u stanu i gledam zivot koji promice. Ja vise ne ucestvujem, posmatram. Nije to moj izbor, to je moj status u ovoj zajednici kojoj pripadam. Ja sam bivsa. Otpisana. Nebitna. Nupotrebljiva. Sve sto znam i umem, zamenjuje vestacka inteligencija dostupna na jedan "Klik", od kuvanja do prisivanja dugmeta. To je sudbina nas cija su deca otisla daleko. Nas, starih, u drustvu u kojem je starost presuda, kazna, zivimo predugo. Jos ako ste neka kocoperna baba koja ima svoje misljenje i ne usteze se da to misljenje i pokaze, kuku, eto bruke! Sta cu sa ovim danom? Najradije bih da odem u nepoznatom pravcu, sto dalje od palanke i njenih otrovnih splinova.

Musave, tek sto su se vratile iz shetnje po kisi i 6000 + napravljenih koraka, obozavane, mazene i pazene. Lagane, mekane, odlicno podnose sve terene, ne klize na poledici, brzo se sushe nakon pranja.....bas se volimo evo, vise od godinu dana a one k o nove...