vilhelmina

U 14 casova je, kao i svakog dana, na sajtu svedskog javnog servisa objavljen danasnji podatak od 948 novih slucajeva i 17 preminulih. To isto stoji tamo i sada: https://www.svt.se/nyheter/inrikes/senaste-nytt-om-coronaviruset, uz napomenu da je vikend i da zato ima kasnjenja u izvestavanju. Btw, danas je i Nationaldag, ali bez uobicajenog slavlja. Malopre na worldometeru izlazi cifra od 114 novih slucajeva i 17 preminulih. Sto je jos cudnije, konacan, ukupan broj do sada obolelih je isti za oba izvora, tacno 43887. Nista mi nije bilo jasno, pa sam pogledala onaj dijagram po danima na worldometru. Vidim da je ovih danasnjih 948 rasporedjeno na prethodne dane, otprilike njih desetak. Takodjer je nestala ona zastrasujuca cifra od 2241 novoobolelih od srede, kada je izgledalo da je doslo do naglog skoka. I ti slucajevi su ”preslozeni” na prethodne dane, pa sad ispada da se broj novozarazenih vec oko dve nedelje krece izmedju 800 i 900 dnevno, iako smo do pre tri dana izvestavani o nekih 400-450 dnevno, ponekad i do 600, ali nikad vise od toga. Zanimljivo je i da su se svih tih dana brojke na worldometeru slagale s onim objavljenim na konferencijama za stampu, da bi sad bile retroaktivno korigovane. Bez konferencije za stampu i eventualnog objasnjenja, jer je vikend. Ne znam sta se desilo, ali nisam sklona teorijama zavere. Pre bih rekla da ovde vlada prilicna zbrka i da su svi prilicno pogubljeni. Sto me, naravno, brine. Medjutim, na neki nacin je utesno znati da nikakvog misterioznog skoka u poslednjih tri dana nije bilo, nego su podaci kasnili. Manje je utesno saznanje da su realne cifre poslednjih nedelja ipak bile znatno vise od onih o kojim smo obavestavani.

Oko broja obolelih i umrlih nemam sta dodatno da objasnjavam jer za to postoje podaci i krive na worldometeru i drugim sajtovima. Sto se testiranja tice, nizak nivo je deo svedske strategije. Smatralo se da nema nikakvog smisla testirati one koji ne zahtevaju bolnicko lecenje, a kriterijum za bolnicu je bio da osoba ima ozbiljne probleme sa disanjem, znaci gusi se, i da pri tome ima dobre sanse za prezivljavanje. Zbog ovog poslednjeg ljudi iz domova dugo nisu ulazili u statistiku ni kao oboleli, ni kao umrli. Poslednjih nedelja puca bruka oko toga da su odluke o palijativnoj nezi po domovima masovno donosene telefonom, na osnovu informacija od strane personala, bez da ih je lekar ikad sreo. Samo Svedska ne bi bila Svedska kad bi se oko toga dizala prasina. Pragmaticni ljudi, idu dalje. Ipak, da se ne bi nastavljalo s onim sto ocigledno nije bilo dobro, neke promene se donose u hodu, npr 85+ sad bivaju primljeni u bolnicu, zdravstveni radnici se testiraju i kad su bez simptoma, zastitna oprema pocinje da se koristi po domovima, u kucnoj nezi starih uvode se posebni timovi koji rade samo sa covid pozitivnima (ranije su prosto isli od jednih do drugih), nude se privremeni stanovi za samoizolaciju starijih koji zive u tesnom prostoru s vise generacija... Svega toga do sredine maja nije bilo. Otprilike u isto vreme Folkhälsomyndigheten je izdao preporuku da se poveca obim testiranja, ali tu je nastao zastoj jer nije bilo jasno odakle bi to trebalo da se finansira - drzava ili regioni. Neki regioni su izgubili strpljenje i sami krenuli u to, ali opet svaki prema svojim kriterijumima. Odatle i skok poslednja tri dana. Onih 2200 u sredu su bili uglavnom iz Stockholma, a ovih 1000+ u cetvrtak i petak iz Göteborga. U oba slucaja je receno da se radi uglavnom o mladim ljudima. E sad, to sto gotovo niko od njih nije zivotno ugrozen, ne znaci da ih nije trebalo testirati. Nadam se da se s tim slazes. Jer to su ljudi koji rade u zdravstvu i drugde gde srecu mnogo ljudi, krecu se ulicama, idu u restorane, voze se prevozom. I sire zarazu, naravno. Ostaje da se vidi koliko ce ove novine u pristupu doneti rezultata. Cinjenica je da se predugo cekalo, a da je nesto ipak trebalo preduzeti. I sam Tegnell je to onomad priznao. Licno mislim da je masovno testiranje i izolacija pozitivnih skuplja alternativa totalnom lockdownu. Ko to moze i hoce da odradi, mozda mu lockdown ni ne treba. Ili neka kombinacija ta dva, kakogod. Ali ne mozes, kao sto je ovde do sada radjeno, ne preduzimati nista od toga i ocekivati da priroda odradi svoje i dovede do pozitivnog rezultata. Na primeru Svedske je jasno da to ne biva.

Napisala sam vise puta, ali hajde opet - po broju potvrdjenih slucajeva na milion stanovnika. Znam da je tesko porediti na osnovu tog parametra jer je on u direktnoj korelaciji s brojem testiranih, a on je u Svedskoj veoma nizak. Ali bolji parametar za sada nemamo. Ipak bolje tako nego na osnovu opsteg utiska, zar ne? Bas sam u direktnom odgovoru tebi u vise navrata objasnjavala ovo gore. Cudi me da ti je promaklo. Skok u poslednjih tri dana je posledica povecanog broja testova. Odluka da se u to krene nije donesena samo tako, nego je bilo vise razloga za to. Ako te interesuje, mogu da objasnim kakva je situacija na tom planu ovde, i do cega je sve nizak nivo testiranja doveo. Ali nema smisla da objasnjavam ako i dalje neces citati, nego ces slobodno tumaciti. Nije ”pao gard” nego je konacno malo otoplilo 😀. Salu na stranu, zaista je i hladno vreme dugo drzalo ljude u kucama. I nizak broj testova igra ulogu, jer su mnogi slucajevi ostali neotkriveni, a i mnogim umrlim je u potvrdu o smrti upisan drugi razlog, iako je u pitanju bio covid. Ali Svedska i pored toga sve vreme ima visok broj obolelih. Zato i upucujem na onu krivulju koja pokazuje trend. Ono zbog cega ne ”strci” na worldmeterovoj listi jeste to sto ima znatno manje stanovnika od zemalja koje su ”zvezde” ove pandemije. No cinjenica je da je svedskih 40 000 isto sto i italijanskih ili britanskih 250 000 . Samo sto pri povrsnom gledanju ne deluju tako sokantno.

Objasnila sam gore na primeru Francuske, ali hajde opet 😀. Do pre nekoliko nedelja Svedska je bila daleko iza svih pomenutih zemalja. Bila je primer zemlje koja dosta dobro prolazi i pored prilicno nonsalatnog odnosa prema pandemiji. Cak se neko vreme verovalo i da smo blizu imunitetu krda, govorilo se o kulturoloskim preduslovima u smislu nedruzenja, toga sto je retko i nepostojece medjugeneracijsko stanovanje, i sta se sve tu nije fantaziralo. Onda je u evropskim zemljama koje su prosle pravu katastrofu, epidemija pocela da jenjava, sto jasno pokazuju krivulje novoobolelih na dnevnom nivou. Daleko je to od gotovog, ali trend je jasan. Za to vreme, u Svedskoj i dalje raste broj obolelih na dnevnom nivou. Dakle, ne odrzava se na nekom nivou kao u UK, nego raste. Poslednjih nedelja ”preticemo” jednu po jednu zemlju, koje su dugo bile ispred nas. Pre nekoliko dana smo pretekli Italiju, danas i UK. Svedska krivulja se jos ne savija, i dalje ide strmo prema gore. Pogledaj na bilo kom sajtu, pa ces videti trend. To je to sto je gore. Sto se preminulih tice, poznato je da se oni iz starackih domova tek od sredine maja testiraju i registruju kao oboleli od covida. Do tada nisu, pa nisu ni ulazili u statistiku.

Ima mnogo do testiranja, to je tacno. Sto vise testiras, vise ces obolelih otkriti. Svedska ima oko 27000 testova na milion stanovnika, a Pensilvanija 40000. Ima i drugih razloga zbog kojih mislim da ne ide jednostavno porediti nase dve zemlje. Ipak, Svedska nema gore rezultate samo od Nemacke i Danske, nego i od Italije i Velike Britanije. Gore brojke imaju samo Spanija, Irska i Belgija, ali njihove brojke padaju, sto se za svedske ne bi moglo reci. Mislim da nisi dobro videla. Broj mrtvih na milion stanovnika jeste tu negde, ali ne i broj obolelih. Posebno nije isti trend, jer u Svedskoj kriva i dalje prilicno strmo raste, sto u France nije slucaj. I tek ce da raste, jer tek sad najavljuju sire testiranje. Do sada je kriterijum bio iskljucivo da su simptomi takvi da apsolutno zahtevaju bolnicko, znaci uglavnom intenzivno lecenje. Ima dosta ljudi, neke i licno znam, koji se vec vise od dva meseca razvlace s temperaturom i kasljem, a jos nisu uspeli da se testiraju. I to netestiranje je deo svedske strategije, ne znam koliko je to poznato van Svedske.

U Svedskoj i danas preko hiljadu novih slucajeva, tacnije 1056, i 77 preminulih. U medijima glavna tema ipak nije to, nego kako je svet nepravedan kad pocinje da nas posmatra kao evropske parije. No ni medijima, ni zvanicnim organima nije falilo nadmenosti dok ih je isti taj svet tapsao po ramenu jer eto oni i bez karantina i restriktivnih mera postizu bolje rezultate nego druge evropske zemlje. Ne znam da li ce u Evropi i ostatku sveta biti drugog talasa ili nece, ali svedski primer bi svima mogao da posluzi za nauk. Ko god misli da su mere u pojedinim zemljama bile prestroge ili nepotrebne, neka samo baci pogled ovamo. Ali samo izdaleka, sto je sigurno, sigurno je.

Uppdate iz Svedske. Izgleda da je Folkhälsomyndigheten resio da vise ne obavestava javnost o broju obolelih i umrlih u swe. Prvi put od pocetka epidemije nema podataka na worldometeru, iako smo do sada mogli po njima da navijamo sat. Redovnu konferenciju u 14 sati su ipak odrzali, ali ovaj put su objavili samo ukupan broj obolelih i umrlih da sada. Kao da su se i sami ustravili od jucer objavljene totalne katastrofe - 2241 novooboleli i 74 umrla, cime je Svedska pretekla Italiju po broju zarazenih na milion stanovnika. Danas je, znaci, valjalo uzeti plajvajz i racunati razliku izmedju danasnje i jucerasnje brojke, jer se Tegnell nije usudio da glasno izgovori - od jucer do danas jos 1080 novih slucajeva i jos 20 umrlih. Ako i to ne lazu, jer ja prvi put za ovih 16 godina ne verujem vise nicemu sto cujem na javnom servisu, a sto dolazi od zvanicnih organa. A Svedjani kao Svedjani, vrlo oprezni u izjavama, uglavnom se prave neupuceni i nazainteresovani. Ali istrazivanja javnog mnenja tesko da lazu. Prema njima, poverenje u vladu u odnosu na april, palo je sa 63 na 45 posto.

Onaj drugi itekako to shvati, posebno kad se obrazac cesto ponavlja, ali ne moze da uzvrati jer ne vladaju svi disciplinom perfidnog ”spustanja”. Ili jos cesce, ne zele da se spustaju na taj nivo. Posebno sto ta vestina nije jednako na ceni u svim sredinama, ali je zato vrlo tipicna za ruralne delove Balkana. Veci je problem s perfidnim uvredama taj sto ostali ne shvataju sta onaj koji vredja radi. Ako uvredjeni pokusa da se pozali moderaciji ili forumskoj javnosti, neminovno ispada kme-kme kalimero. Osim toga, to u celofan uvijeno vredjanje inspirise i neke druge da se pridruze, iako se ti isti nikada ne bi pridruzili otvorenom vredjanju. Zbog svega toga se potpuno slazem da moderacija ne bi trebalo da ohrabruje perfidno vredjanje. Ono je u svakom pogledu daleko otrovnije od otvorenog. Danas ima i ime. Zove se cyber bullying.

Sto se tice svedskog drzavnog epidemiologa Tegnella, nije mu prvi put da prizna gresku. Uradio je to prvi put pocetkom marta, pa u aprilu, maju... i svaki put nastavio po starom. A i zasto bi nesto menjao, kad ovde niko nema zamerke na njegov rad. Dr Alban, muzicar i stomatolog, odlicno je predstavnio ovdasnju atmosferu povodom svega sto nam se dogadja: Lyrics ( moj slobodan prevod): Refren: Hello Sweden, slusaj Tegnella, on je stabilan, jasan i racionalan. Ostale strofe, redom: Deset odraslih Svedjana bilo je u autobusu; jedan nije drzao distancu, ostalo ih devet; Devet veselih momaka je izaslo u provod, jedan ode u kafic, ostalo ih osam; Osam odraslih Svedjana islo je na intervju, jedan se nakasljao u mikrofon, ostalo ih sedam; Sedam dobrih prijatelja po navici se rukovalo, jedna ruka previse, ostalo ih sest; Sest 70-godisnjaka zivelo je u jednom domu, jedan ode u apoteku, ostalo ih pet; Pet veselih Svedjana sedelo je i slavilo, jedan je bio bolestan bez simptoma, ostalo ih cetiri; Cetiri odrasla Svedjana izasla su na veceru, kuvar nije oprao ruke, ostalo ih tri; Tri cool devojke nisu htele da razumeju, pritisle su sve dugmice u liftu, ostalo ih dve; Dva odrasla Svedjanina samo su zelela da odu kuci, jedan uhvatio let iz Spanije, ostao je jedan; Kao jedan odrasli Svedjanin, slusacemo sve preporuke, zajedno cemo prebroditi ovu opasnost. Eto, da ne brinete. U Svedskoj nema nikakvih problema, mirno i stabilno kao i uvek 😀 Edit: A evo i najnovijih podataka. 2241 novoobolelih, 74 mrtva. Ako nije neka greska, onda je stvarno otislo u honduras. Edit2: Nije greska, polovina danasnjih novoobolelih su zdravstveni radnici i zaposleni u okviru brige o starima, koji su ovih dana testirani, iako vecina nije imala simptome. Znaci, katastrofa 😟

Ja ne bih rekla da je commandante onim ”vi” oznacio bas svakog pripadnaka bele rase u USA. Na osnovu konteksta u kom je to napisano, pre bih rekla da je mislio na nosioce izvesnog mindseta, koji ni tebi nije stran.

Nijedan pojedinac ne moze da diskriminise nekog vekovima. Znaci li to da diskriminacije AA u USA nema? Ili bar da je ogranicena na prosecan ljudski vek? Nije ti neka logika.

Ima li neko ovde da su ga napadale vrane 🤪? Mene malopre jedna jurila dobrih 100 metara. Ja trcim sa sve prepunim kolicima iz prodavnice, a ona mi se zalece s ledja, klepne me nekako krilima, produzi, napravi krug, pa opet. I tako jedno 7-8 puta, sve dok me nije isterala iz sumarka. Srecom pa je bilo nizbrdo i nikog da vidi taj blam, jer je bilo rano ujutro. Ali prilicno traumaticno iskustvo. Mislim da cu neko vreme obilaziti to mesto u velikom luku 😀.

Da li zivot ima ili nema ultimativnu vrednost, jeste svevremensko filozofsko pitanje na koje diskusija o razlicitim odlukama pojedinih zemalja u vezi pandemije, svakako ne daje odgovor. Kao sto je baby rekla, sve zavisi od konteksta. Ti gore dajes primer licnog pristupa nekog pojedinca u dve razlicite situacije, i vec potpuno ispravno uocavas kontradikciju. Jasno je da ce ona biti i veca kad se pitanje prosiri na ogroman broj razlicitih konteksta i nivoa. A to sto cemo u nekom kontekstu zakljuciti da zivot ima ili nema ultimativnu vrednost, jos uvek ne znaci da to vazi generalno, za sve kontekste i situacije. Zato je na to pitanje tako tesko dati jednoznacan odgovor. Nije poslo za rukom svim filozofima kroz istoriju, od Aristotela pa naovamo, pa nece ni nama. Mi ustvari ovde raspravljamo o odnosu pojedinih drzava prema pitanju vrednosti zivota, pa bi za pocetak s tim trebalo da budemo jasni. U tom smislu razumem i tvoje pisanje, ali ni tu stvari nisu tako jednostavne. S ekonomskog stanovista, zatvaranje je stetno. U svakom slucaju na kraci rok, jer sva ekonomska aktivnost staje, pare se ne vrte i gubici se gomilaju. Sasvim tacno. Ali na duzi rok, moglo bi da bude mnogo gore, ako bi se sve veci i veci broj ljudi razboljevao i prosto ispadao iz sistema. Ako ti je npr napukla cev negde u kuci, pa vlaga pocinje da se siri, mozes zakljuciti da ti se u ovom trenutku ne isplati da to popravljas. Ali na duzi rok, potkopace ti temelje, i sta si napravila? Naravno, uvek mozes da se nadas da ce prestati samo od sebe, ali znas da to ne biva. Tako isto i sa svetskom ekonomijom u doba pandemije. Pre nekoliko nedelja smo se ti i ja na nekom od topika dopisivale o svedskom primeru, koji je zaista ilustrativan. U pocetku si smatrala da su ove labave mere dobre za ekonomiju, jer ce se sacuvati vise, bar onih malih biznisa koji nisu vezani za globalna kretanja. Medjutim, i njima su potrebne otvorene granice i veza sa svetom. Proizvodjacima trebaju sirovine iz uvoza i trziste za izvoz, ugostiteljima trebaju turisti, gradjevinarima radna snaga iz drugih zemalja... I sada kad pocinje otvaranje zemalja jednih prema drugima, jedini kriterijum je broj obolelih i umrlih, nacin na koji su pojedine zemlje hendlovale pandemiju. Drugacije ne moze ni da bude, zar ne? I sta sad da rade svedske firme koje su kao inicijalno sacuvale svoje poslovanje jer nije bilo lockdowna kao u drugim zemljama? Sad cemo biti izolovani, niti ce nam neko doci, niti ce nas pustiti da mi prelazimo tudje granice. Kakve ce to posledice imati? Ovo je bio samo ekonomski aspekt/kontekst. Ima i drugih, ali ostavicu ih za kasnije, da ne pretrpavam ovaj post. A i oni ce pokazati isto - da ignorisanje pandemije kao pretnje za ljudske zivote, cak i ako na kraci rok donosi neke benefite, na duzi rok stvara samo stetu.

Ni Svedske, ali to vise i nije vest. Btw, pocinje komesanje na svedskoj politickoj sceni. Neki analiticari vec razmatraju kakve bi posledice mogao da ima eventualni pad vlade u ovoj situaciji. Daleko od toga da neko tako nesto ocekuje, ali prozivke su vec pocele. Niko ne osporava dosadasnju strategiju bez restriktivnih mera, ali se govori o potrebi masovnog testiranja, da bi se sistem koliko-toliko odrzao. Posebno sada, kad se najavljuju otvaranje srednjih skola i univerziteta, kao i pocetak sportskih takmicenja. Broj obolelih i umrlih niko ne pominje, to je tako kako je. Danas je Svedska na drugom mestu u Evropi po oba parametra, odmah nakon 6 puta vece UK, 749 novih slucajeva i 84 preminula. Ali izgleda da nizak nivo testiranja postaje najvaznije politicko pitanje. Za one koji jos uvek zive u zabludi, Svedska po glavi stanovnika testira daleko manje od Srbije. Licno mi je sve teze da poverujem sta nam se ovo dogadja. Posebno cudi cutanje medija, kojima je izgleda sve drugo vaznije od situacije s covidom. Doduse, ne i kada nasi nordijski susedi ispostave racun u vidu zatvorenih granica prema Svedskoj. A ocigledno ce tako i ostati, osim sto ce eventualno Malmö i okolina biti izuzeti, zbog relativno malog broja zarazenih.

Jipiiii, ipak i mi iz Sverige mozemo u Dansku !!!! E al’ sad mi necemo, naljutili smo se .

Niko normalan nece zameriti nikome sto se zarazio i razboleo, posebno ako ga poznaje. Nije stvar u tome, nego u stigmi koja i inace prati zarazne bolesti, a posebno sad kad imamo pandemiju. U osnovi je prirodan strah svakoga od nas da se ne razboli i svest da bolest mozemo dobiti samo od drugog coveka. Uz to ide i isto tako normalno nastojanje drustva da ogranici zarazu, sto znaci potrebu da se izvori zaraze identifikuju i izoluju. Sve to pokrece izvesne mehanizme u nasoj svesti i hteli - ne hteli, podlezemo nekim opstim, zajednickim utiscima. Neki idu cak tako daleko da popiju pricu o zlim gastosima koji donose zarazu iz belog sveta ili bezobraznim starcima koji ne znaju kad je osnovni red da se umre. Ali svi, bez izuzetka, besnimo na one koji ne postuju pravila ponasanja, kaslju nam u lice (ili nam se tako cini, a ranije ne bi ni primetili), guraju se u javnom prevozu, a ocigledno nisu krenuli na posao, Italijane koji bas moraju na kapucino, Kineze koji jedu sismise i putuju po svetu, statijaznam, da ne nabrajam jos primera, a naslusali smo ih se. Tu su dalje price o lekarima herojima, koji za razliku od ovog ranije nabrojanog, imaju neku osnovu, ali ipak je i tu fokus na njima, a ne na obolelima. Oboleli su nekako unapred otpisani, pa kome se posreci da prezivi, super, a kome ne tja, sta se moze. Tek sad ovde kod mene u javnost izlaze price o ljudima koji su preziveli virus samo zahvaljujuci angazovanju bliznjih, jer zdravstvo nije htelo ni da ih pogleda. Isto i o onima koji su umrli po bolnicama u koje su dosli kasno, kad su sanse za izlecenje bile minimalne. Nisam videla da se neko specijalno potresa, boze moj, pandemija je, mora se tako. Javno zdravstvo se u vecini zemalja zatvorilo za sve, da se ne bi raspalo pod pritiskom velikog broja obolelih, i niko tu nije postedjen, bez obzira da li je imao virus ili nesto drugo. Lockdown je bio pokusaj u istom pravcu. Nije to zbog nasih ”baka i deka” ili zbog zastite bilo kojeg pojedinacnog zivota, nego zbog zastite drustva u celini. Mi sad znamo koje su posledice lockdowna, ali ne znamo, a mislim da ni ne zelimo da znamo, sta bi bilo bez njega.

Imala sam neke ambicioznije planove, ali sad cu biti zadovoljna i Ohridom, ako i to bude moguce. I naravno, ne bih se zalila, taman posla 😀. Poenta je u tome u kom smislu su izvestavali o obolelima. Kad se sad osvrnem, jaci mi je utisak da su pominjani kao potencijalna drustvena opasnost, rekoh ranije, kao neki moderni gubavci. Takodjer kao neodgovorni pojedinci, koji su se zarazili jer nisu bili pazljivi, isli su na zurke, putovali, nisu prali ruke, ko zna sta su radili. Nisam primetila neku posebnu empatiju prema tim ljudima, bar ne prema onima od njih koji nisu uradili neko herojsko delo, dakle prema ogromnoj vecini. Sve u svemu, i ovi su bili (i jos uvek su) vazni samo utoliko ukoliko su ugrozavali zdrave. Ne sumnjam da su se zdravstveni radnici borili za njih svim silama, ali u izjavama politicara i u medijima bas i nisu bili predstavljeni u pozitivnom svetlu. Bar ja nisam stekla takav utisak do sada.

Ovo gore zvuci kao da su oboleli od kovida generalno mazeni, pazeni i leceni po najvisim standardima, dok je ostalima uskracivana i najosnovnija zdravstvena nega i zastita. Ne znam da li postoji ijedna zemlja u kojoj se tako nesto desilo. Ono sto vidim oko sebe, a prema svetskim medijima izgleda da je vise-manje svuda isto, ni ovi s covidom nisu bas uvek mogli da dodju do zdravstvenih usluga. Ako ih se i primalo u bolnice i razne sabirne centre, izgleda da je vise bio cilj izolovati ih i spreciti da zaraze druge, nego izleciti svakog pojedinacno. Sve cesce se ovde kod mene cuju horor price o nehumanom tretmanu zarazenih, posebno starijih, ali i onih koji to nisu. Veliko je pitanje, i mislim da cemo jos dugo traziti odgovor na njega, da li je bas moralo ovako. I s lockdownom i bez njega, izgleda da se nijedna zemlja nije proslavila savrsenom organizacijom u ova krizna vremena, a pitanje je i da li je uopste moglo bolje. Cinjenica je da se svet suocio s necim cemu je tesko naci pandan u novijoj istoriji. Jedino u sta sam sasvim sigurna jeste da se nije moglo ignorisati kao da se nista ne dogadja, jer bi posledice bile mnoooogo gore, u svakom pogledu.

Uredjena demokratska drustva su prepuna pravila koja ogranicavaju slobodu pojedinca, i to ne samo onih koji krse neki zakon, nego svih. Demokratska bi mogla biti i bez toga, ali onda ne bi bila uredjena, vec haoticna. I onda bi sankcionisanje samo onih koji zaista krse neke norme i zakone iziskivalo znatno vise resursa i novca. Lakse je ograniciti slobodu svima i zato su danas najnaprednija drustva u stvari drustva kartica, kodova, sifri, pasworda i alarma. Zakljucana drustva gde u pojedine delove javnog prostora pristup imaju samo izabrani. Prost primer - radim u jednoj od stockholmskih opstina, koja pokriva teritoriju od oko 50 hiljada ljudi. Niko od njih ne moze da udje u zgradu opstine, ako istovremeno nije u njoj zaposlen. Ja od glavnog ulaza do moje kancelarije tri puta koristim karticu, a izvan radnog vremena kucam i kod. Besni gradjani mogu do mile volje da nas psuju telefonom, ako ih ne mrzi da cekaju nekih 60 minuta dok dodju na red. U medjuvremenu im svira neka zen muzika, pa se vecina i smiri dok se ne nadje u prilici da s nekim razgovara. Mogla bih ti navesti jos milion takvih primera. Jedan od aktualnih bi bio i lecenje telefonom sada u doba korone, gde ljudi prolaze pakao sami kod kuce, ali ne postoji nijedno mesto gde mogu da odu i dobiju pomoc za one cuvene poreske novce kojima finansiraju ceo taj zabarakadirani javni prostor u koji nemaju fizicki pristup. Kako se sve to uklapa u tvoje poimanje slobode? Meni se cini nikako, ako ces se i dalje drzati tog svog ultimativnog pristupa. Ali mi se isto tako cini da razlika izmedju Srbije i uredjenih demokratija nije u stepenu slobode, vec u pristupu, a mozda i prividu. Vucic voli da stvara privid autoritarne vlasti (i neposredno, licno, ali i posredno preko svojih ljudi od poverenja). Takav pristup vredja dostojanstvo i inteligenciju mnogih, a i meni bi, da tamo zivim. Ali stepen stvarne slobode pojedinca nije bitno veci ni u stvarno demokratskim drustvima, bez obzira da li su u ovoj situaciji imale lockdown ili nisu, i bez obzira da li vecini ljudi ta sloboda prija ili ne prija.

U martu je kriva rasla, a u maju pada. Ne mora se biti ni virolog, ni ekspert u bilo cemu da bi se znalo da to nije isto. Npr ja mogu imati istu sumu novca, recimo nesto sitno tek koliko za cigare, ali nece biti isto ako je to dan nakon sto sam primila platu i celu je propila iste veceri, ili ako sam utanjila dan pred platu, pa mogu da se strpim do sutra, stagod da mi treba. Ili neka slicna analogija, kad naoko iste cifre nemaju isti smisao. I jos sam htela da te pitam na temu slobode, one koju si gore pominjao, zrtvovanju za istu i tako to. Kad vozis auto i crveno na semaforu ti ogranici slobodu kretanja, da li svejedno projuris, usput zgazis par pesaka na prelazu i odas im postu jer su pali za tvoju slobodu? Ili im ipak postedis zivot i umesto toga zrtvujes par minuta tvog vremena i tvoje slobode? Pazi, ne govorim o krivicnoj odgovornosti onog ko gazi pesake na prelazu, nego samo o moralnom aspektu. Inace, volem i ja slobodu, ko je ne bi voleo 😀?

Cini mi se da je neki Ligustrum, ali je pitanje koji. Ima ih divljih i kultivisanih, zimzelenih i listopadnih, svakakvih. Ako proguglas Ligustrum, mogao bi po detaljnijem opisu da pronadjes koji je bas taj.

U svedskom slucaju, regularna prava i slobode nam ogranicava, i restrikcije namece, sam virus, a ne mere u vidu preporuka koje nam namece drzava. Preporuka da se radi od kuce je isto kao i preporuka da se peru ruke, i ja stvarno to ne bih mogla da nazovem restriktivnom merom. Cak i preporuka da se ogranice skupovi na max 50 ljudi je samo preporuka. Nema sankcije za krsenje, pa nema ni restrikcije. U toku je produzeni vikend i brodovi za stockholmski arhipelag i Gotland su ovih dana krcati. Folkhälsomyndigheten izjavljuje da zali zbog toga, ali se nista po tom pitanju ne preduzima. Ima jos takvih primera, da sad ne nabrajam. Dakle, slobode je potpuna, u onoj meri u kojoj to virus dopusta. Ja bih najradije neki sistem za koji znam da daje rezultate i gde bih imala osecaj da oni kojima je posao da vode sve ovo, znaju sta rade. Dok god kao posledicu neprimenjivanja bilo kakvih restrikcija imas ogroman broj obolelih i mrtvih, nesigurnost i strah ti ogranicavaju slobodu i proizvode ekonomske i druge lose posledice potpuno isto kao sto bi i lockdown. Mali biznisi su i ovde ispropadali, iako ih niko nije zatvarao pod pretnjom sankcijama. To sto ljudi ovde nisu ostali bez prihoda u onoj meri kao u USA je samo zato sto i dalje vaze otkazni rokovi od jednog do sest meseci, kako gde, a posle toga nastupaju razni vidovi socijalnog osiguranja. I ovde nastaje novi problem - lockdownom se donekle moze ograniciti sirenje zaraze, pa kasnije sve opet pokrenuti, makar i uz oprez. Ima tu mnogo i psiholoskog efekta, ljudi veruju kad im se kaze da je opasnost sada manja, ako na to ukazuje i manji broj obolelih i umrlih. Ako je taj broj konstantan u duzem periodu, odrzava se gorepomenuti strah i nesigurnost koji daju isti los efekat na ekonomiju, psihicko zdravlje, stagod. I to u duzem periodu, potpuno nekontrolisano i bez izvesnog kraja. Nisam sigurna da bi volela tako da zivis. Posebno sada kad nasi nordijski susedi najavljuju otvaranje granica prema svima, osim prema Svedskoj. Kao da smo neka zemlja gubavaca, koje pristojan svet treba da se kloni. Mnoge zemlje sad pocinju selektivno da otvaraju granice prema zemljama ciju epidemiolosku situaciju procenjuju kao dobru. Mi smo poslednji koje ce pustiti da se slobodno setaju okolo, i to s razlogom. Izem ti takvu slobodu.

Rad od kuce kada je to moguce nije restriktivna mera. To je mogucnost koja postoji i inace, ali se ne koristi u tolikoj meri. Ni sada nije obaveza i ko god zeli, moze da radi na svom radnom mestu, nije zabranjeno. Socijalno distanciranje, ovako kako se ovde primenjuje, se takodjer ne moze nazvati restriktivnom merom. Ovde jesu otkazani skupovi sa vise od 50 ljudi ali i da nisu, tesko da bi skupili toliko neodgovornih na jednom mestu. Javni prevoz radi normalno, prodavnice isto, a sto je manje ljudi u njima, to je zbog straha od zaraze, a ne sto je neko zabranio ljudima da se voze i da kupuju. Maske se ovde ne nose, nema ni preporuke, a kamoli obaveze. Ne verujem ni da ima da se kupe, nisam proveravala. Sta je tu restriktivno? Osim sto sam virus cini da se ljudi paze i koriste mogucnosti koje imaju na raspolaganju, kao sto je rad od kuce i mogucnost da se bude na bolovanju s 80% plate, i to od prvog dana, a ne tek od drugog, sto je slucaj u normalnim okolnostima. Jedino sto bi se moglo nazvati nekakvom merom su zabrane poseta u bolnicama i starackim domovima. Ali to je tako kod svake epidemije gripa. Znaci, ovde nema mera, a ipak ima svih ekonomskih i drugih problema koje si pominjala (samoubistva i ostalo) kao i drugde. Plus daleko veci broj obolelih i umrlih od samog virusa. Ipak je lockdown zakon u ovoj situaciji, ali to ne znaci da mora da bude onako kretenski sproveden kao u Srbiji, niti da se razvlaci u nedogled kao kod tebe. Danska i Norveska bi mogle da se pokazu kao dobri primeri, lockdown u pravo vreme i na pravi nacin, a zatim postepeno otvaranje. Ali nikako ovako kao u Svedskoj, bez ikakvih restriktivnih mera, samo uz preporuke i dobre savete. Sasvim sam sigurna da ni ovde ne bi ponovo isto uradili, kad bi moglo da se vrati vreme i krene ispocetka. Ali ne moze i sad nema nazad.

Pa to, ranije si navodila Svedsku kao pozitivan primer jer nije imala i nema restriktivnih mera, tj lockdowna, a sad navodis Dansku koja JESTE imala totalni lockdown i tek sad postepeno pocinje da ga ukida. Vrlo razlicite strategije, s jos razlicitijim krajnjim rezultatima, pa ne mogu obe biti pozitivni primeri.

Ako se dobro secam, u pocetku topica si govorila da mere uopste nisu bile potrebne, i navodila si Svedsku kao pozitivan primer. Ovo je ipak nesto drugo, konstatovati da su restriktivne mere ipak neophodne, a najveca mudrost primeniti ih na pravi nacin, znaci uvesti ih i ukinuti u najboljem mogucem trenutku, i naci pravu meru, ne preterivati ni u restriktivnosti, ali ni u nonsalanciji. Da li je Danskoj to uspelo bolje nego drugima jos je rano reci, ali sve ukazuje da bi moglo biti tako. Ali nakon dva meseca prilicno ozbiljnog lockdowna, koji je dao vidljive rezultate. Posto pratim nordijske susede na worldometeru od samog pocetka, mogu da kazem da je Svedska prilicno zaostajala za Norveskom i Danskom negde pocetkom marta, da bi ih do sada visestruko prestigla, posebno po broju mrtvih. Sta drugo zakljuciti nego da ovdasnji eksperiment nije uspeo, mada si bila medju onima koji su ga hvalili. I nisi bila jedina, naravno, ali neke stvari se ipak bolje vide iz neposredne blizine. Koliko dugo vec traje lockdown kod tebe? Cini mi se da ste vi krenuli kasnije nego veci deo Evrope. Ili se varam?