vilhelmina

Uppdate iz Svedske. Od sutra zatvaranje svih srednjih, visih i visokih skola. Za osnovne se jos trazi resenje zbog zaposlenih roditelja, tako da one do daljnjeg rade. Stockholm oznacen kao posebno ugrozen na upravo odrzanoj press konferenciji Svedske vlade. S mog prozora potvrda ove vesti, grad nikad pustiji.

Uh, moguce, ali mi se bas i ne svidja zamisao. Skoro da bih radije u vicicev kucni zatvor, pa makar pomerio starosnu granicu jos malo nize, pa da i ja upadnem. Salim se, naravno, nije dotle doslo 😀. Ali brate, ovde su zabranjeni samo skupovi s vise od 500 ljudi. 499 je u redu 😟. Edit - ali juce na press konferenciji pokazuju one dve krive i kazu da je cilj da se postigne ona razvucenija. Premijer doslovno kaze ”bolje jedan oboleli dnevno u roku od godinu dana, nego 365 njih u istom danu”. I svi klimaju glavom i prave se da su razumeli.

Stvar je upravo obrnuta po pitanju Svedske. Jasno je receno, i ponavlja se svakog dana i u svakoj prilici, da je strategija bez karantina i slicnih mera izabrana upravo zato sto zdravstveni sistem NE moze da izdrzi veliki broj obolelih odjednom. Kakva je tu logika, ja jos ne uspevam da shvatim.

Ma kakvo crno okey, daleko od toga, ali kad ti s vrha drzave, a i direktno preko najblizeg sefa, sve vreme dolaze signali da to nije nista, onda se i ljudi javno ponasaju kao da ih je bas briga. Privatno pokazuju koliko poverenja imaju u drzavu time sto su opustosili prodavnice i apoteke, a posebno time sto su masovno iskoristili povoljnije uslove bolovanja, pa dobra polovina ne dolazi na posao i uredno prima 80 posto plate. Ne treba lekarsko uverenje, samo se javis sefu. Mi ostali, koji bi da igramo posteno, uzalud cekamo da nam se jasno kaze da je okey raditi od kuce, kad nam je vec posao takav da mozemo. Ali jok, takva poruka ne dolazi. Kao moze, ali ako si bar malo bolestan, ne i ako si zdrav. Ustvari, ne dolazi nikakva jasna poruka niotkuda i vec postaje prilicno iritantno. Sad vise ne znamo ni koliko obolelih ima, jer se testiranja vise ne rade dok god nema ozbiljnih simptoma. Testiraju se samo oni koji bivaju primljeni u bolnicu, i bolnicko osoblje koje s njima dodje u kontakt. Znamo samo broj mrtvih i da se u poslednjih 24 sata povecao s dva na sedam.

Slicno i u Stockholmu, sve opustoseno. Prvo su jos prosle nedelje ispraznjene radnje u centru i u ”boljim” delovima grada, a sada i sve ostale.

Oni su bar rekli preko 70. Ovo je 65, alo, u mnogim zemljama ljudi najnormalnije rade do 67. Jedno je preporuciti im da izbegavaju mesta gde ima mnogo ljudi i slicno. Ali zabraniti im da izadju u setnju u park u 7 ujutro ?!?

Cekaj, je li on to zabranio kretanje ljudima starijim od 65. @Pletilja?

Da citiram samu sebe, pa da nastavim. Svedska je sad i zvanicno proglasila strategiju ”bolje po jedan novi slucaj dnevno corone u toku godinu dana, nego 365 u jednom danu”, kao svoj prvi izbor. Nije se govorilo o imunitetu krda ili necem slicnom, vec o nedostatku resursa da se odgovori vecem pritisku na zdravstvo, kao glavnom razlogu za ovaj izbor. Otvoreno je receno da ovdasnje zdravstvo nema kapacitet da izdrzi veci pritisak od sadasnjeg i to je to. Nema uslova za intenzivnu negu velikog broja ljudi, nema respiratora, maski, druge zastitne opreme, dezinfekcionih sredstava... Pricalo se i o eu trzistu i kako se raspalo u paramparcad sad kad niko nema ovih stvari u visku, pozivali se pojedinci koji mogu da pomognu... Sve u svemu, nije ruzicasto. Komentator je upravo sazeo konferenciju za stampu kao ”trenutak istine” za svedsko zdravstvo. I dok on prica, voditeljka programa se davi od kaslja. Kad se malo pribere, saopstava nam da je i treca osoba u swe preminula od coronavirusa. Nastvarno... Da budem iskrena, i dalje mi nije jasno kako ce otvorene skole i dozvoljeni skupovi do 500 ljudi pridoneti sporijem sirenju virusa, ali valjda oni znaju. Odmah posle premijera, konferenciju za stampu odrzao i direktor SASa. Tip najavio privremeno (?) otpustanje 90% zaposlenih. U 70 godina svog postojanja, SAS nikad nije bio ni blizu toga.

Nisam sigurna da je ova svedska strategija rezultat procene samo konkretne situacije s konkretim virusom. Moguce da je pomalo i iznudjena, jer Svedska je na dnu EU liste po broju mesta za intenzivnu negu. Ima ih 5 na 100 hiljada ljudi dok je evropski prosek 11,5 (neko je ranije kacio grafik, ali sad ne mogu da ga nadjem). Ako se dobro secam, samo je Portugal imao manje. Mislim da zbog toga Svedska ne moze da si dopusti da odjednom ima veliki broj ljudi u potrebi za respiratorom, a ne sto su sigurni da je tako generalno bolje. Upravo pocinje vanredna vladinu konferencija za stampu na javnom servisu. Pretvorila sam se u uvo 😀.

Svedska se ocigledno opredelila za varijantu sa socijalnom distancom, nikakve posebne mere osim uobicajenog - otkazivanje vecih skupova, zabrane poseta u bolnicama isl. Skole rade i nema nikakve najave da ce biti zatvorene. I sve bi to bilo fajn da Svedska vec sada nije medju top 10 u svetu po broju obolelih po glavi stanovnika, daleko ispred UK, Nemacke, Holandije... I to bas obolelih, jer se broj zarazenih ne zna obzirom da se testiranja rade samo za vrlo ogranicene, posebno ugrozene grupe. Tako da mi je malo tesko da poverujem u superiornost dobrovoljne i pojedincu prepustene socijalne distance kao glavne i skoro jedine mere zastite od virusa. I izgleda da nisam jedina koja sa skepsom gleda na ovaj cudni eksperiment. Prodavnice su opustosene, nema toalet papira, brasna, kvasca, ovsenih pahuljica, rize, konzerviranog i smrznutog povrca... Licno se nisam bacila u tu vrstu sumanutog sopinga, ali da sam vrlo zabrinuta - jesam.

To je onaj horror scenario kad broj bolesnih predje kapacitete zdravstvenog sistema jedne zemlje. Posle toga se pomoc, u ovom slucaju to znaci lecenje u bolnici na respiratoru, vise ne pruza svima, vec se vrsi trijaza kao kod velikih nesreca i katastrofa. To dalje znaci da se pomoc vise ne ukazuje najbolesnijima i onim koji je najduze cekaju, vec onima koji imaju najvise sanse da prezive. Italija i Spanija su dostigle tu tacku, ostale zemlje jos nisu. Odatle i ovoliki broj umrlih u prvopomenutima. Neka me Eddard ili neki drugi lekar isprave, ali mislim da to tako radi.

Ovo je tacno, ali u Svedskoj je ta svakodnevna samoizolazija zastita samo za one boljedrzece, zdravije stare osobe. Manji broj onih slabijih i bolesnijih je u domovima i za njih nema opasnosti jer su i oni sada izolovani, nema poseta. Problem je ona vecina koja je ovisna o pomoci u kuci, tzv hemtjänst. Njima svakodnevno kroz kucu prodje po nekoliko zaposlenih u tom hemtjänst-u i ako samo jedan nosi virus, gotovo je s njima. Zato nam se ovih dana desava da zovu i otkazuju pomoc o kojoj su potpuno ovisni. Mi ih za sada uredno registrujemo, ali nemamo nikakvo resenje za njih. U delu grada u kojem ja radim imamo oko 1000 klijenata, oko 20 je do sada otkazalo pomoc u kuci, iz straha da im ne donesu virus.

U Svedskoj je objasnjenje slicno onom u Holandiji. Da bi zdravstveni radnici (uglavnom zene) mogli da se posvete svom poslu, deca moraju da budu u skolama. Kad bi se skole i vrtici zatvorili, ogroman broj zena bi morao da ostane kod kuce, jer ovde nisu uobicajeni alternativni nacini brige o deci tipa baka-servis. Rad od kuce se uglavnom ohrabruje u velikim firmama kao sto je npr eriksson, ali ne i u javnom sektoru, cak i kad je to moguce. S druge strane, pojednostavljena su bolovanja za sve koje osete i najmanje simptome prehlade. Nisu potrebne potvrde od lekara, dovoljno se javiti da ne dolazis na posao. Osim sto se gleda da sto vise zaposlenih bude stalno na raspolaganju zdravstvu, primecujem da se i ostali resursi cuvaju za jos teza vremena od ovih sada. Npr nema vise testiranja vec se dijagnoze postavljaju telefonom i ljudima preporucuje da ostanu kod kuce. Naravno, pod uslovom da simptomi nisu vrlo ozbiljni. Ne znam, ne svidja mi se nacin na koji ovdasnji organi vlasti pristupaju svemu i ne osecam posebno poverenje. Ali opet, ne bi bilo prvi put u istoriji da Svedjani ispadnu pametniji od svih ostalih, pa mi ostaje ta nada.

@Vjekoslav Bilo bi fino da si procitao/citirao ceo moj post na koji se osvrces, a on glasi ovako: Znaci, izbacio si kljucni deo. Ja naime nisam govorila o logistici koju treba da obezbedi skola/opstina/drzava, vec o onoj koju treba da obezbedi porodica. Od devetogodisnjaka (i onih nesto starijih i nesto mladjih) se ne ocekuje da ostaju sami kod kuce i obrazuju se online, dok su roditelji na poslu. U mojoj zemlji ne nedostaje tehnicke osnove za obrazovanje na daljinu, ali u vreme kad imamo vec preko 800 obolelih od corone, jucer je jasno saopsteno da nema nista od zatvaranja skola. Ni razlog nisu krili - to bi povuklo na iznudjena bolovanja ogroman broj majki, dakle zena koje btw cine preko 80% svih zdravstvenih radnika. Prosto ne bi imale nikakvog izbora, a posledice su ti valjda jasne. A radi se samo o necem za sta se svi toplo nadamo da ce proci. Na duzi rok, obrazovanje dece van tradicionalnih skola, vratilo bi zene s trzista rada u porodicu i u sopstvena cetiri zida, u vreme kad su naproduktivnije. S jedne strane tehnicki napredak, kraj tradicionalnih institucija kao sto je skola, a s druge - ogroman civilizacijski korak unazad. Ne bih volela to da dozivim.

Kod mene je 667 na znatno manji broj stanovnika. Inace, danas smo na poslu dobili direktivu da nosimo kuci laptopove. Kazu za slucaj da neko oseti simptome prehlade, pa da moze da se samoizoluje i nastavi da radi od kuce. Meni se ipak cini da je za slucaj da se objavi da od sledeceg jutra ne dolazimo na radno mesto vec da svi radimo od kuce. Ima jos sitnih promena, uputstava za ponasanje itd, ali nista radikalno. Nordijski komsije, Danska i Norveska, zatvaraju skole i javne ustanove. Kod nas jos ne. Kazu zato sto je korist od toga mala, a steta bi mogla da bude velika, u tom smislu da bi i roditelji zaposleni u zdravstvu (citaj: zene!) onda morali da odsustvuju, i eto belaja. Sve u svemu, nije dobro, i ne izgleda da ce uskoro biti bolje 😟

U regionu Stockholm, u kojem je preko polovine od do sada potvrdjenih 500 slucajeva korone u Svedskoj, od jucer su obustavljena testiranja na virus za sve koji ne pripadaju izrazito ugrozenim grupama (stari i hronicno bolesni). Ostali nece nikada biti registrovani i necemo imati pojma koliko ih je, gde se krecu i sta rade. ’Ladno su saopstili da za njih nema opasnosti jer je najverovatnije da ce se oporaviti. Super, ali sta je sa sirenjem zaraze?!? Ovo stvarno nisam ocekivala od ove zemlje.

To mogu da budu i putnici u tranzitu, koji su imali vezane letove preko Milana, a da pri tome nisu napustali aerodrom. Pretpostavljam da ima dosta takvih, ranije rasprodatih letova, i pitanje je ko bi snosio troskove ako bi se svi oni otkazali. Karantin moze da vazi za okolne gradove, ciji stanovnici u tom slucaju ne mogu da stignu do aerodroma, a da se ovi letovi nastave. Bar dok same kompanije ne otkazu letove, ako sve potraje, jer im se ne isplati da lete s polupraznim avionima. SAS je vec pre nekoliko dana doneo takvu odluku i otkazao sve letove za severnu italiju do 16.marta. Sada ce je svakako produziti, bar dok karantin traje. Veci problem imaju manje kompanije, posebno loukosteri, jer njima otkazivanje letova znaci sigurnu propast, a i ko ne bi iskoristio ovu zlatnu priliku kad veliki otkazuju letove, pa putnicima ostaju samo oni.

U Svedskoj nema nikakvih vaucera, ali ima slobode izbora. Vazi za skole, ali i za zdravstvo, brigu o starima i neke druge oblasti. Okruzi kad je u pitanju zdravstvo, a opstine kad je u pitanju sve ostalo, sklapaju ugovore s onim "izvodjacima radova" koji ispunjavaju uslove. Oni im placaju "po glavi" djaka, pacijenta, korisnika usluge... onoliko koliko "narucilac radova" (opstina ili okrug) smatraju da treba. Isto toliko placaju i sopstvene "izvodjace radova", dakle javne zdravstvene ustanove, skole, vrtice, ustanove u okviru birge o starima itd. Svi oni imaju mogucnost da ponude dodatne usluge i da ih naplate. Medjutim, malo ko je spreman da plati vise, jer ljudi smatraju da su sve te usluge platili iz poreza, tako da to uglavnom ne prolazi. Dakle, i privatne i javne ustanove funkcionisu u istom sistemu i posluju pod istim uslovima. Generalno bi se moglo reci da su privatne medju najboljima i medju najgorima, iz raznih razloga. Javni sektor pruza vise sigurnosti i izvesnosti, pa mnogi biraju tu varijantu i pored vrlo sarolike ponude. Ne bi se moglo reci da je bilo koji od ova dva sektora superioran u odnosu na onog drugog. Vise je stvar ukusa.

U regionu Stockholm ovog vikenda zavrsava jednonedeljni zimski raspust. Zove se jos i ”sportski raspust” jer je namenjen skijanju, a da bi se izbegle guzve u zimskim centrima i u saobracaju, pada u razlicito vreme za razlicite regione. Tako ce danas i sutra na Arlandu sleteti 11 aviona, sto redovnih, sto charter, iz Severne Italije, ali se ne planiraju nikakve posebne mere kontrole jer kazu da je to neefikasno i samo stvara lazni osecaj sigurnosti. Isto vazi i za maske, niko ih ne pominje i nemam pojma da li ima da se kupe. Umesto toga se ljudi koji imaju simptome bolesti pozivaju da se jave na uobicajeni broj telefona za medicinske savete i da ne idu u zdravstvene ustanove na svoju ruku. I to je otprilike sve. Nema panike, ni bombardovanja informacijama. Zna se da su u stockholmskom regionu potvrdjena tri slucaja, i to zena koja je nedavno doputovala iz Irana i dvoje clanova njene porodice koje je zarazila ovde. Ukupno je u Svedskoj 11 slucajeva do sada. Tema je prisutna u medijima i svakodnevnim razgovorima, ali daleko od top 10. Sve u svemu, cini mi se da je stepen panike u pojedinim zemljama obrnuto proporcionalan poverenju ljudi u drzavu i njen zdravstveni sistem.

Naravno da se o svemu moze diskutovati, ali ovde je polazna osnova bila u najmanju ruku cudna. Naime, nije bilo reci o koriscenju interneta u obrazovnim ustanovama nego o ukidanju tih ustanova i prepustanju njihove uloge i funkcije pojedincima na volju. Ja mislim da je opste i obavezno skolovanje civilizacijska tekovina, i to iz vise razloga, koje ne mislim sada da nabrajam. Pomenucu samo dva - to sto je obrazovanje ovako kako je danas koncipirano u razvijenim zemljama jedino koje u ovom trenutku moze da obezbedi koliko toliko jednake zivotne sanse svima. Drugi je taj sto je upravo takvo, sveobuhvatno i od drustva organizovano skolstvo, omogucilo zenama da u najproduktivnijem delu svog zivota izadju na trziste rada i ostvare svoje potencijale daleko vise nego sto bi mogle da nema onog sto se zove "drustvena briga o deci", a sto ukljucuje i skolovanje na nizim nivoima. Ako ti pada na pamet neki nacin da se ove dve stvari koje sam pomenula nekako drugacije rese, a da se pri tome izbegne "represivni drzavni aparat", samo reci. Rado cu o tome diskutovati. Cak i ako govorimo o visokom obrazovanju, ne vidim kako bi se totalno individualizovano obrazovanje, znaci internet pre svega, uklopilo u trziste rada koje se osniva na komunikaciji, kontaktima i timskom radu. Cemu svi oni teambuildnizi i kickoffovi, cemu sva prica oko EQ vs IQ, ako mozemo da se obrazujemo i kasnije zavrsavamo poslove tako sto ce svako da se zatvori u svoju sobu/kancelariju i zaroni u svoj ekran? Meni licno bi to vise odgovaralo, takav mi personaliti, ali sam svesna da tako danas ne ide. Zato sam onomad kad sam birala studije u zrelom dobu, namerno i svesno izabrala klasicno, tradicionalno studiranje, iako je postojala mogucnost da do iste diplome dodjem "na daljinu", brze, lakse i jeftinije. Ako nekog zanima, mogu i detaljnije da objasnim zasto.

Ja bih da potvrdim da su nam dobre navike i rutine veoma vazne u zivotu. Kad imas stabilan okvir u vidu spavanja, hrane, drugih malih stvari, lakse se pokrenuti i na nesto izvan tog okvira, pa i na ”velika dela” koja zahtevaju energiju, koncentraciju, nekad i promenu samog sebe. Ako od ranog jutra, nedovoljno naspavan, pre kafe i dorucka, pocnes da smisljas sta veliko i znacajno danas da uradis, kako da preokrenes svet i razbijes sopstvenu ucmalost, sva je prilika da neces uraditi nista. Dakle, prvo dorucak, natenane i u miru sa samim sobom, pa posle sve ostalo 😀.

Boze, kakva diskusija, osnovna i srednja skola na internetu 🤪! Nismo samo culi kako izgleda prakticna strana toga. Ko obezbedjuje logistiku da bi to uopste funkcionisalo? Pretpostavljam majka, koja moze da zaboravi na posao i karijeru dok joj se deca obrazuju iz spavace sobe. Sto se vrsnjackog nasilja tice, ko ista o tome zna, zna i da je ono postalo ovako sveprisutno i rasireno upravo s pojavom interneta. Tu pocinje, u uslovima potpuno izvan kontrole odraaslih, pa se tek onda preliva u real life.

Ovo je link za moj prvi post na ovoj temi. Ne budi ti naredjeno, ali procitaj ga ponovo, pa ces videti da nigde nisam pravila pretpostavke o tome da deca u USA nakon 21 zavise od roditelja, vec sam pisala o tome da Svedjani ne mogu da zamisle da izdrzavaju decu nakon tog uzrasta. I to nije slucajno, nego po zakonu obaveza izdrzavanja prestaje kad omladinac napuni 21 ako se skoluje, a ako ne, onda vec kad napuni 18. Dakle, nisam spekulisala kako je u USA, vec sam pisala o zemlji koju poznajem jer u njoj zivim. Ono sto je ipak opstepoznato o USA jeste da je jedna od ozbiljnijih obaveza roditelja da stednjom u vreme odrastanja deteta obezbede novac za njegovo kasnije skolovanje. Nisam sigurna da bas svi obave taj zadatak na najbolji moguci nacin i zato mislim da je time ogranicena mogucnost mladih da se osamostale. Znam i da USA pruza druge mogucnosti, u vidu kredita, stipendija itd, ali i dalje mislim da je besplatno skolovanje osnova slobode izbora mladih ljudi. Ako treba, mogu to i detaljnije da obrazlozim. Pretpostavljam da se za tih 4000 dolara moze dobiti neki prosecan standard, onakav kakav je ovde kod mene. S tim da to u swe kosta znatno vise (ali ne pojedinca, vec opstinu, pojedinac placa naknadu zavisno od visine sopstvenih prihoda!), ali i to je logicno, zbog manjih troskova poslovanja. Prema podacima s neta, to je ipak vise od prosecne plate u USA, pa nisam sigurna koliko ljudi to moze da si priusti, bar tamo negde posle 80 ili 85, zavisno od zdravlja. Pretpostavljam da nije nedostizno za ljude koji ceo radni vek provedu uz tu prosecnu platu, ali sigurno jeste za one koji rade za manje ili su kasnije dosli u USA, npr proveli pola zivota i radnog veka negde drugde.

Dobro, idemo redom, na radost verne publike. Nisam ni mislila da je to tvoja originalna definicija, i nisam smatrala da je neophodno da to naglasim. Tvoja je u onoj meri u kojoj je ocigledno prihvatas, a ja sam te podsetila da postoje i druge. Ni moja definicija nije moja originalna, nego sam je prihvatila ziveci u sredini u kojoj zivim i u kojoj se dobro osecam. Ni na koji nacin nisam zavisna od drzave, jos manje mi se uplice u zivot. Cak i onda kad mi zatreba njena podrska, a to ce se svakako desiti ako pozivim koliko sam planirala, znaci bar 90 godina, ni onda se necu osecati zavisnom od nje, jer cu znati da sam sve to unapred i posteno platila. Bas kao i da sam placala bilo kojem privatnom osiguranju, ali uz vecu sigurnost da cu dobiti ono sto mi treba i onda kad mi treba. Ja sam shvatila da se ti zalazes, da ti odgovara i da podrzavas sistem u US. Ako ima neki koji ti je blizi, mogla bi da napises, pa da vise ne gresim. Takodjer bi mogla da kazes koje sam ja to pretpostavke napravila u tom postu, a koje su te navele da mi odgovoris onim posprdnim tonom. Moj ton svakako nije bio takav. Sto se tice "tavorenja u uboznici", pomenuto je u kontekstu veoma visokih troskova boravka u starackom domu koji ispunjava uslove za negu starih i bolesnih ljudi visoke starosti. U Svedskoj je ekonomska cena takvog smestaja oko 250 evra dnevno, znaci 7500 evra mesecno, sto je otprilike dve ovdasnje prosecne bruto plate. Pominjanje uboznice nije imalo nikakve veze s relativno mladim i zdravim penzionerima, to je potpuno jasno iz mog prvog posta na ovoj temi, gde sam je i pomenula. Oni i ovde normalno uzivaju svoje penzije, bar dok ih zdravlje sluzi. Ja uopste nisam govorila o socijalnoj drzavi, ne znam ni sta bi to trebalo da znaci, vec o pravima na osnovu socijalnog osiguranja gradjana. Ona u Svedskoj realno postoje u prilicnom obimu, osnose se na sve i svi ih u odredjenim periodima zivota koriste. Zbog toga i placaju visoke poreze, opet svojim slobodnim izborom. Ovde se to vidi kao garancija da se neces naci u nevolji kad se desi da privremeno ili trajno ne mozes da radis. Penzije tu ne spadaju, njih svako treba da zaradi za sebe, da ne bude zabune.

U redu je, nema potrebe da mi objasnjavas, razumemo se. Razumela sam ja i Andjino poimanje individualizma, i to mi je okey. Pobogu, to sam i napisala, eno na prethodnoj strani. Pise ovako: "Ako smem da primetim, tvoja definicija individualnosti se bitno razlikuje od onog kako se u Svedskoj definise isti pojam". Na to dobijem odgovor u kojem me pita da li bih ja nju primila u svoj stan i izdrzavala je, hranila joj sestoro dece.... WTF?!? I onda ti dodjes da mi objasnis ovo boldovano, dakle isto ono s cim sam i zapocela. Priznaj da je malo sasav ovakav razgovor . E sad, mozda ja gresim kad kontam da Andja ipak nije neki redneck s americkog juga koji ne moze sam da napravi tu distinkciju imedju razlicitih definicija individualizma, nego ja moram da pazim da me pogresno ne shvati. Ono do cega sam htela da dodjem da diskusija (opet) nije otisla u pogresnom pravcu, bilo je da je i moj pristup jednako individualisticki kao i njen, pa ako hoces i vise, cak i sebican, iako u osnovi drugaciji od njenog. Isto bih mogla reci i za ogromnu vecinu mojih sugradjana. Svi mi ovde placamo visoke poreze i ne postoji nijedna politicka opcija koja se zalaze za njihovo drasticno smanjivanje ili ukidanje nekih od prava koje sam gore nabrajala. To je zato sto niko ne zeli da ovisi o svojim najblizima, ni dok su mladi i zapocinju studije, ni kad zasnivaju porodice i podizu decu, ni ako se razbole, a ponajmanje u starosti kad svasta nesto moze da im zatreba. Meni licno takva vrsta individualizma savrseno odgovara jer mi je omogucila da imam zivot kakav sada imam, a znam da to u zemlji kao sto je USA ne bih mogla, bar ne s onim resursima kojima sam raspolagala kad sam otisla iz Srbije, pre nekih 16 godina. Pri tome nikad nisam bila na klasicnoj socijali, da se razumemo. I sto je jos vaznije, kombinacija onog sto sam zaradila i univerzalnih prava koje kao gradjanka ove zemlje imam, cini i da mogu mirno da pogledam u buducnost, sta god da mi ona donese. Bez jednog od ta dva elementa iz ove gore kombinacije, to ne bih mogla, i morala bih da se oslonim na sopstvenu decu, a to je poslednje sto bih samoj sebi pozelela, jer tada od mog individualizma ne bi ostalo ni i.