vilhelmina

Da li zivot ima ili nema ultimativnu vrednost, jeste svevremensko filozofsko pitanje na koje diskusija o razlicitim odlukama pojedinih zemalja u vezi pandemije, svakako ne daje odgovor. Kao sto je baby rekla, sve zavisi od konteksta. Ti gore dajes primer licnog pristupa nekog pojedinca u dve razlicite situacije, i vec potpuno ispravno uocavas kontradikciju. Jasno je da ce ona biti i veca kad se pitanje prosiri na ogroman broj razlicitih konteksta i nivoa. A to sto cemo u nekom kontekstu zakljuciti da zivot ima ili nema ultimativnu vrednost, jos uvek ne znaci da to vazi generalno, za sve kontekste i situacije. Zato je na to pitanje tako tesko dati jednoznacan odgovor. Nije poslo za rukom svim filozofima kroz istoriju, od Aristotela pa naovamo, pa nece ni nama. Mi ustvari ovde raspravljamo o odnosu pojedinih drzava prema pitanju vrednosti zivota, pa bi za pocetak s tim trebalo da budemo jasni. U tom smislu razumem i tvoje pisanje, ali ni tu stvari nisu tako jednostavne. S ekonomskog stanovista, zatvaranje je stetno. U svakom slucaju na kraci rok, jer sva ekonomska aktivnost staje, pare se ne vrte i gubici se gomilaju. Sasvim tacno. Ali na duzi rok, moglo bi da bude mnogo gore, ako bi se sve veci i veci broj ljudi razboljevao i prosto ispadao iz sistema. Ako ti je npr napukla cev negde u kuci, pa vlaga pocinje da se siri, mozes zakljuciti da ti se u ovom trenutku ne isplati da to popravljas. Ali na duzi rok, potkopace ti temelje, i sta si napravila? Naravno, uvek mozes da se nadas da ce prestati samo od sebe, ali znas da to ne biva. Tako isto i sa svetskom ekonomijom u doba pandemije. Pre nekoliko nedelja smo se ti i ja na nekom od topika dopisivale o svedskom primeru, koji je zaista ilustrativan. U pocetku si smatrala da su ove labave mere dobre za ekonomiju, jer ce se sacuvati vise, bar onih malih biznisa koji nisu vezani za globalna kretanja. Medjutim, i njima su potrebne otvorene granice i veza sa svetom. Proizvodjacima trebaju sirovine iz uvoza i trziste za izvoz, ugostiteljima trebaju turisti, gradjevinarima radna snaga iz drugih zemalja... I sada kad pocinje otvaranje zemalja jednih prema drugima, jedini kriterijum je broj obolelih i umrlih, nacin na koji su pojedine zemlje hendlovale pandemiju. Drugacije ne moze ni da bude, zar ne? I sta sad da rade svedske firme koje su kao inicijalno sacuvale svoje poslovanje jer nije bilo lockdowna kao u drugim zemljama? Sad cemo biti izolovani, niti ce nam neko doci, niti ce nas pustiti da mi prelazimo tudje granice. Kakve ce to posledice imati? Ovo je bio samo ekonomski aspekt/kontekst. Ima i drugih, ali ostavicu ih za kasnije, da ne pretrpavam ovaj post. A i oni ce pokazati isto - da ignorisanje pandemije kao pretnje za ljudske zivote, cak i ako na kraci rok donosi neke benefite, na duzi rok stvara samo stetu.

Ni Svedske, ali to vise i nije vest. Btw, pocinje komesanje na svedskoj politickoj sceni. Neki analiticari vec razmatraju kakve bi posledice mogao da ima eventualni pad vlade u ovoj situaciji. Daleko od toga da neko tako nesto ocekuje, ali prozivke su vec pocele. Niko ne osporava dosadasnju strategiju bez restriktivnih mera, ali se govori o potrebi masovnog testiranja, da bi se sistem koliko-toliko odrzao. Posebno sada, kad se najavljuju otvaranje srednjih skola i univerziteta, kao i pocetak sportskih takmicenja. Broj obolelih i umrlih niko ne pominje, to je tako kako je. Danas je Svedska na drugom mestu u Evropi po oba parametra, odmah nakon 6 puta vece UK, 749 novih slucajeva i 84 preminula. Ali izgleda da nizak nivo testiranja postaje najvaznije politicko pitanje. Za one koji jos uvek zive u zabludi, Svedska po glavi stanovnika testira daleko manje od Srbije. Licno mi je sve teze da poverujem sta nam se ovo dogadja. Posebno cudi cutanje medija, kojima je izgleda sve drugo vaznije od situacije s covidom. Doduse, ne i kada nasi nordijski susedi ispostave racun u vidu zatvorenih granica prema Svedskoj. A ocigledno ce tako i ostati, osim sto ce eventualno Malmö i okolina biti izuzeti, zbog relativno malog broja zarazenih.

Jipiiii, ipak i mi iz Sverige mozemo u Dansku !!!! E al’ sad mi necemo, naljutili smo se .

Niko normalan nece zameriti nikome sto se zarazio i razboleo, posebno ako ga poznaje. Nije stvar u tome, nego u stigmi koja i inace prati zarazne bolesti, a posebno sad kad imamo pandemiju. U osnovi je prirodan strah svakoga od nas da se ne razboli i svest da bolest mozemo dobiti samo od drugog coveka. Uz to ide i isto tako normalno nastojanje drustva da ogranici zarazu, sto znaci potrebu da se izvori zaraze identifikuju i izoluju. Sve to pokrece izvesne mehanizme u nasoj svesti i hteli - ne hteli, podlezemo nekim opstim, zajednickim utiscima. Neki idu cak tako daleko da popiju pricu o zlim gastosima koji donose zarazu iz belog sveta ili bezobraznim starcima koji ne znaju kad je osnovni red da se umre. Ali svi, bez izuzetka, besnimo na one koji ne postuju pravila ponasanja, kaslju nam u lice (ili nam se tako cini, a ranije ne bi ni primetili), guraju se u javnom prevozu, a ocigledno nisu krenuli na posao, Italijane koji bas moraju na kapucino, Kineze koji jedu sismise i putuju po svetu, statijaznam, da ne nabrajam jos primera, a naslusali smo ih se. Tu su dalje price o lekarima herojima, koji za razliku od ovog ranije nabrojanog, imaju neku osnovu, ali ipak je i tu fokus na njima, a ne na obolelima. Oboleli su nekako unapred otpisani, pa kome se posreci da prezivi, super, a kome ne tja, sta se moze. Tek sad ovde kod mene u javnost izlaze price o ljudima koji su preziveli virus samo zahvaljujuci angazovanju bliznjih, jer zdravstvo nije htelo ni da ih pogleda. Isto i o onima koji su umrli po bolnicama u koje su dosli kasno, kad su sanse za izlecenje bile minimalne. Nisam videla da se neko specijalno potresa, boze moj, pandemija je, mora se tako. Javno zdravstvo se u vecini zemalja zatvorilo za sve, da se ne bi raspalo pod pritiskom velikog broja obolelih, i niko tu nije postedjen, bez obzira da li je imao virus ili nesto drugo. Lockdown je bio pokusaj u istom pravcu. Nije to zbog nasih ”baka i deka” ili zbog zastite bilo kojeg pojedinacnog zivota, nego zbog zastite drustva u celini. Mi sad znamo koje su posledice lockdowna, ali ne znamo, a mislim da ni ne zelimo da znamo, sta bi bilo bez njega.

Imala sam neke ambicioznije planove, ali sad cu biti zadovoljna i Ohridom, ako i to bude moguce. I naravno, ne bih se zalila, taman posla 😀. Poenta je u tome u kom smislu su izvestavali o obolelima. Kad se sad osvrnem, jaci mi je utisak da su pominjani kao potencijalna drustvena opasnost, rekoh ranije, kao neki moderni gubavci. Takodjer kao neodgovorni pojedinci, koji su se zarazili jer nisu bili pazljivi, isli su na zurke, putovali, nisu prali ruke, ko zna sta su radili. Nisam primetila neku posebnu empatiju prema tim ljudima, bar ne prema onima od njih koji nisu uradili neko herojsko delo, dakle prema ogromnoj vecini. Sve u svemu, i ovi su bili (i jos uvek su) vazni samo utoliko ukoliko su ugrozavali zdrave. Ne sumnjam da su se zdravstveni radnici borili za njih svim silama, ali u izjavama politicara i u medijima bas i nisu bili predstavljeni u pozitivnom svetlu. Bar ja nisam stekla takav utisak do sada.

Ovo gore zvuci kao da su oboleli od kovida generalno mazeni, pazeni i leceni po najvisim standardima, dok je ostalima uskracivana i najosnovnija zdravstvena nega i zastita. Ne znam da li postoji ijedna zemlja u kojoj se tako nesto desilo. Ono sto vidim oko sebe, a prema svetskim medijima izgleda da je vise-manje svuda isto, ni ovi s covidom nisu bas uvek mogli da dodju do zdravstvenih usluga. Ako ih se i primalo u bolnice i razne sabirne centre, izgleda da je vise bio cilj izolovati ih i spreciti da zaraze druge, nego izleciti svakog pojedinacno. Sve cesce se ovde kod mene cuju horor price o nehumanom tretmanu zarazenih, posebno starijih, ali i onih koji to nisu. Veliko je pitanje, i mislim da cemo jos dugo traziti odgovor na njega, da li je bas moralo ovako. I s lockdownom i bez njega, izgleda da se nijedna zemlja nije proslavila savrsenom organizacijom u ova krizna vremena, a pitanje je i da li je uopste moglo bolje. Cinjenica je da se svet suocio s necim cemu je tesko naci pandan u novijoj istoriji. Jedino u sta sam sasvim sigurna jeste da se nije moglo ignorisati kao da se nista ne dogadja, jer bi posledice bile mnoooogo gore, u svakom pogledu.

Uredjena demokratska drustva su prepuna pravila koja ogranicavaju slobodu pojedinca, i to ne samo onih koji krse neki zakon, nego svih. Demokratska bi mogla biti i bez toga, ali onda ne bi bila uredjena, vec haoticna. I onda bi sankcionisanje samo onih koji zaista krse neke norme i zakone iziskivalo znatno vise resursa i novca. Lakse je ograniciti slobodu svima i zato su danas najnaprednija drustva u stvari drustva kartica, kodova, sifri, pasworda i alarma. Zakljucana drustva gde u pojedine delove javnog prostora pristup imaju samo izabrani. Prost primer - radim u jednoj od stockholmskih opstina, koja pokriva teritoriju od oko 50 hiljada ljudi. Niko od njih ne moze da udje u zgradu opstine, ako istovremeno nije u njoj zaposlen. Ja od glavnog ulaza do moje kancelarije tri puta koristim karticu, a izvan radnog vremena kucam i kod. Besni gradjani mogu do mile volje da nas psuju telefonom, ako ih ne mrzi da cekaju nekih 60 minuta dok dodju na red. U medjuvremenu im svira neka zen muzika, pa se vecina i smiri dok se ne nadje u prilici da s nekim razgovara. Mogla bih ti navesti jos milion takvih primera. Jedan od aktualnih bi bio i lecenje telefonom sada u doba korone, gde ljudi prolaze pakao sami kod kuce, ali ne postoji nijedno mesto gde mogu da odu i dobiju pomoc za one cuvene poreske novce kojima finansiraju ceo taj zabarakadirani javni prostor u koji nemaju fizicki pristup. Kako se sve to uklapa u tvoje poimanje slobode? Meni se cini nikako, ako ces se i dalje drzati tog svog ultimativnog pristupa. Ali mi se isto tako cini da razlika izmedju Srbije i uredjenih demokratija nije u stepenu slobode, vec u pristupu, a mozda i prividu. Vucic voli da stvara privid autoritarne vlasti (i neposredno, licno, ali i posredno preko svojih ljudi od poverenja). Takav pristup vredja dostojanstvo i inteligenciju mnogih, a i meni bi, da tamo zivim. Ali stepen stvarne slobode pojedinca nije bitno veci ni u stvarno demokratskim drustvima, bez obzira da li su u ovoj situaciji imale lockdown ili nisu, i bez obzira da li vecini ljudi ta sloboda prija ili ne prija.

U martu je kriva rasla, a u maju pada. Ne mora se biti ni virolog, ni ekspert u bilo cemu da bi se znalo da to nije isto. Npr ja mogu imati istu sumu novca, recimo nesto sitno tek koliko za cigare, ali nece biti isto ako je to dan nakon sto sam primila platu i celu je propila iste veceri, ili ako sam utanjila dan pred platu, pa mogu da se strpim do sutra, stagod da mi treba. Ili neka slicna analogija, kad naoko iste cifre nemaju isti smisao. I jos sam htela da te pitam na temu slobode, one koju si gore pominjao, zrtvovanju za istu i tako to. Kad vozis auto i crveno na semaforu ti ogranici slobodu kretanja, da li svejedno projuris, usput zgazis par pesaka na prelazu i odas im postu jer su pali za tvoju slobodu? Ili im ipak postedis zivot i umesto toga zrtvujes par minuta tvog vremena i tvoje slobode? Pazi, ne govorim o krivicnoj odgovornosti onog ko gazi pesake na prelazu, nego samo o moralnom aspektu. Inace, volem i ja slobodu, ko je ne bi voleo 😀?

Cini mi se da je neki Ligustrum, ali je pitanje koji. Ima ih divljih i kultivisanih, zimzelenih i listopadnih, svakakvih. Ako proguglas Ligustrum, mogao bi po detaljnijem opisu da pronadjes koji je bas taj.

U svedskom slucaju, regularna prava i slobode nam ogranicava, i restrikcije namece, sam virus, a ne mere u vidu preporuka koje nam namece drzava. Preporuka da se radi od kuce je isto kao i preporuka da se peru ruke, i ja stvarno to ne bih mogla da nazovem restriktivnom merom. Cak i preporuka da se ogranice skupovi na max 50 ljudi je samo preporuka. Nema sankcije za krsenje, pa nema ni restrikcije. U toku je produzeni vikend i brodovi za stockholmski arhipelag i Gotland su ovih dana krcati. Folkhälsomyndigheten izjavljuje da zali zbog toga, ali se nista po tom pitanju ne preduzima. Ima jos takvih primera, da sad ne nabrajam. Dakle, slobode je potpuna, u onoj meri u kojoj to virus dopusta. Ja bih najradije neki sistem za koji znam da daje rezultate i gde bih imala osecaj da oni kojima je posao da vode sve ovo, znaju sta rade. Dok god kao posledicu neprimenjivanja bilo kakvih restrikcija imas ogroman broj obolelih i mrtvih, nesigurnost i strah ti ogranicavaju slobodu i proizvode ekonomske i druge lose posledice potpuno isto kao sto bi i lockdown. Mali biznisi su i ovde ispropadali, iako ih niko nije zatvarao pod pretnjom sankcijama. To sto ljudi ovde nisu ostali bez prihoda u onoj meri kao u USA je samo zato sto i dalje vaze otkazni rokovi od jednog do sest meseci, kako gde, a posle toga nastupaju razni vidovi socijalnog osiguranja. I ovde nastaje novi problem - lockdownom se donekle moze ograniciti sirenje zaraze, pa kasnije sve opet pokrenuti, makar i uz oprez. Ima tu mnogo i psiholoskog efekta, ljudi veruju kad im se kaze da je opasnost sada manja, ako na to ukazuje i manji broj obolelih i umrlih. Ako je taj broj konstantan u duzem periodu, odrzava se gorepomenuti strah i nesigurnost koji daju isti los efekat na ekonomiju, psihicko zdravlje, stagod. I to u duzem periodu, potpuno nekontrolisano i bez izvesnog kraja. Nisam sigurna da bi volela tako da zivis. Posebno sada kad nasi nordijski susedi najavljuju otvaranje granica prema svima, osim prema Svedskoj. Kao da smo neka zemlja gubavaca, koje pristojan svet treba da se kloni. Mnoge zemlje sad pocinju selektivno da otvaraju granice prema zemljama ciju epidemiolosku situaciju procenjuju kao dobru. Mi smo poslednji koje ce pustiti da se slobodno setaju okolo, i to s razlogom. Izem ti takvu slobodu.

Rad od kuce kada je to moguce nije restriktivna mera. To je mogucnost koja postoji i inace, ali se ne koristi u tolikoj meri. Ni sada nije obaveza i ko god zeli, moze da radi na svom radnom mestu, nije zabranjeno. Socijalno distanciranje, ovako kako se ovde primenjuje, se takodjer ne moze nazvati restriktivnom merom. Ovde jesu otkazani skupovi sa vise od 50 ljudi ali i da nisu, tesko da bi skupili toliko neodgovornih na jednom mestu. Javni prevoz radi normalno, prodavnice isto, a sto je manje ljudi u njima, to je zbog straha od zaraze, a ne sto je neko zabranio ljudima da se voze i da kupuju. Maske se ovde ne nose, nema ni preporuke, a kamoli obaveze. Ne verujem ni da ima da se kupe, nisam proveravala. Sta je tu restriktivno? Osim sto sam virus cini da se ljudi paze i koriste mogucnosti koje imaju na raspolaganju, kao sto je rad od kuce i mogucnost da se bude na bolovanju s 80% plate, i to od prvog dana, a ne tek od drugog, sto je slucaj u normalnim okolnostima. Jedino sto bi se moglo nazvati nekakvom merom su zabrane poseta u bolnicama i starackim domovima. Ali to je tako kod svake epidemije gripa. Znaci, ovde nema mera, a ipak ima svih ekonomskih i drugih problema koje si pominjala (samoubistva i ostalo) kao i drugde. Plus daleko veci broj obolelih i umrlih od samog virusa. Ipak je lockdown zakon u ovoj situaciji, ali to ne znaci da mora da bude onako kretenski sproveden kao u Srbiji, niti da se razvlaci u nedogled kao kod tebe. Danska i Norveska bi mogle da se pokazu kao dobri primeri, lockdown u pravo vreme i na pravi nacin, a zatim postepeno otvaranje. Ali nikako ovako kao u Svedskoj, bez ikakvih restriktivnih mera, samo uz preporuke i dobre savete. Sasvim sam sigurna da ni ovde ne bi ponovo isto uradili, kad bi moglo da se vrati vreme i krene ispocetka. Ali ne moze i sad nema nazad.

Pa to, ranije si navodila Svedsku kao pozitivan primer jer nije imala i nema restriktivnih mera, tj lockdowna, a sad navodis Dansku koja JESTE imala totalni lockdown i tek sad postepeno pocinje da ga ukida. Vrlo razlicite strategije, s jos razlicitijim krajnjim rezultatima, pa ne mogu obe biti pozitivni primeri.

Ako se dobro secam, u pocetku topica si govorila da mere uopste nisu bile potrebne, i navodila si Svedsku kao pozitivan primer. Ovo je ipak nesto drugo, konstatovati da su restriktivne mere ipak neophodne, a najveca mudrost primeniti ih na pravi nacin, znaci uvesti ih i ukinuti u najboljem mogucem trenutku, i naci pravu meru, ne preterivati ni u restriktivnosti, ali ni u nonsalanciji. Da li je Danskoj to uspelo bolje nego drugima jos je rano reci, ali sve ukazuje da bi moglo biti tako. Ali nakon dva meseca prilicno ozbiljnog lockdowna, koji je dao vidljive rezultate. Posto pratim nordijske susede na worldometeru od samog pocetka, mogu da kazem da je Svedska prilicno zaostajala za Norveskom i Danskom negde pocetkom marta, da bi ih do sada visestruko prestigla, posebno po broju mrtvih. Sta drugo zakljuciti nego da ovdasnji eksperiment nije uspeo, mada si bila medju onima koji su ga hvalili. I nisi bila jedina, naravno, ali neke stvari se ipak bolje vide iz neposredne blizine. Koliko dugo vec traje lockdown kod tebe? Cini mi se da ste vi krenuli kasnije nego veci deo Evrope. Ili se varam?

I meni je cudno da neko uopste spominje takvu mogucnost. U Svedskoj su svi veci koncerti i festivali za 2020 otkazani. Cak i kad bi se situacija s pandemijom naprasno promenila, vise ne bi stigli da se organizuju, tako da nema sanse. I Pride je otkazan. Umesto toga ce biti neka digitalna verzija Global Pride krajem jula. Sto se putovanja tice, preporuka svedskog ministarstva spoljnih poslova se ne putuje u inostranstvo ako nije skroz neophodno, za sada vazi do 15.jula. Verovatno ce biti produzena i posle toga, ocekuje se najmanje do kraja leta. To znaci da oni koji ipak putuju, rade to na sopstveni rizik jer uobicajena osiguranja ne moraju da vaze, a ne moze se racunati ni na bezuslovnu pomoc konzularnih predstavnistava, u slucaju da se negde zaglavi. Pa ko voli...

Da, naravno, kakvih 3%, to nema nigde, jasno da je 0,3. Ali redosled u Evropi je taj koji je. Porazavajuci, posebno po broju umrlih, gde je gore nego u npr Francuskoj. Kriva je vec duze vreme ravna, niti raste, niti pokazuje znake opadanja. Sto se tice dnevnih brojki, ovde su neradni dani svetinja. Oni koji tih dana rade, nisu stalno zaposleni i nemaju ovlascenja da prijavljuju podatke visim instancama, dok god neki sef ne dodje u ponedeljak da sve proveri i odobri. Odatle skokovi i padovi, pa je bolje gledati prosek za nedelju dana ili tako nesto.

Prvo da razjasnimo o kakvom testu se ovde uopste radi, pa tek onda mozemo na tvoje pitanje. Dakle, radi se o testu na antitela. I to nam govori da je vrlo mali procenat Svedjana razvio antitela, a time i kakav-takav imunitet, IAKO je oko 3% ukupnog stanovnistva potvrdjeno zarazeno i obolelo, a od tog broja vise od 10% je umrlo. To Svedsku stavlja na osmo mesto u Evropi po broju obolelih na milion stanovnika, a na sesto po broju umrlih. I to sigurno nije nesto cemu treba aplaudirati, ili se na to ugledati. Po svemu sudeci, konacni skor ce biti i gori, jer se u vecini zemalja stanje kako- tako smiruje, a u Svedskoj ne.

Neshvatljivo je da taj Anders Tegnell i dalje tupi da je sve to super, sirenje zaraze obuzdano, broj obolelih se smanjuje, virus slabi... Cak i Tom Btitton, matematicar koji je svojevremeno prorekao preko 30% zarazenih u swe (za Stockholm i vise, ne secam se sad koliko) do sredine maja, sad kaze da je razocaran i priznaje da je grdno pogresio. A ovaj Tegnell i dalje pun optimizma i poziva se bas na Brittona, kaze ovo je potvrda da je bio u pravu 🙃. Da sve bude jos ludje, to izjavljuje u danu s jednim od najvecih brojeva novozarazenih ever! Gledam ga i slusam svakodnevno, i sve mi je teze da poverujem sta prica. Danas cemo doduse biti uskraceni za dnevnu dozu njegovog entuzijazma jer je praznik, ali sutra nastavljamo. Inace, uocila sam gresku u citiranom clanku N1. Nije istrazivanje radjeno na osnovu 1,1 miliona testova, vec na 1100. U swe je od pocetka pandemije ukupno testirano oko 200 hiljada osoba, jedva nesto malo vise nego u Srbiji, koja pri tome ima znacajno manji broj stanovnika. A evo i svezih brojki s worldometera. Opet 649 novih slucajeva, i ”samo” 40 mrtvih. Ali ne treba zaboraviti da je praznik, kada nema izvestavanja iz starackih domova. Znaci, ovi su samo iz bolnica.

I ja sam na trenutak razmisljala da se elegantno udaljim dok jos imam vremena, ali znatizelja je bila jaca od mene. Situacija je bila sledeca: Videla sam ga kako izdaleka doplivava, izlazi iz vode i krece da se gega pravo prema meni. Stvar je bila u tome da je neki minut pre toga jedna devojka hranila ptice, pa se tu stvorila prilicna guzva i dreka. Bilo je svega cega i inace ima oko Albysjön, znaci kanadskih gusaka, dve vrste galebova, divljih pataka, kormorana, cavki, vrabaca.... Mislim da je labud izdaleka video guzvu, pa pomislio da sam ja ta koja ima hranu i da sam nesto sacuvala za njega. Kad je video da imam samo kafu, okrenuo se, odgegao do vode i otplivao dalje. Da sam nesto jela, ne sumnjam da bih morala da podelim s njim, ili bi mi oteo. Na tom mestu cesto setam, a i drugi. Leti moze i da se kupa. Ptica ima mnogo i navikle su na ljude. Uz to ih mnogi hrane. Na prvoj slici se u daljini jedva vidi, ali jedna guska cuva bas malecke mladunce na samoj plazi, ispod drveta. Ljudi prolaze, ali niko ne prilazi blizu. A kad bi i pokusao, tata gusan bi sigurno intervenisao. I to je jos jedna dobra stvar sa Stockholmom - sve je veliko i razvuceno, ima mesta za sve. Dusu dalo za izbegavanje korona zaraze, dok god se ne muvas po soping centrima i ne moras u javni prevoz.

Afterwork u doba korone (ono kad radis od kuce, pa da skroz ne poludis: A dosao i kolega:

Taj post je na onom "obicnom" topicu o pandemiji, ali cini mi se sasvim primerenim da se rasprava nastavi ovde. Uostalom,. topic i jeste postavljen kao mesto za raspravu o moralnim aspektima pandemije, ukljucujuci i odnos pojedinca i autoriteta bilo koje vrste. Generalno primecujem da oboleli od covida postaju neka vrsta modernih gubavaca, kao svojevremeno (a ponegde jos uvek) HIV pozitivni ljudi. Negde u podsvesti svih nas cuci ono da meni ne moze da se desi jer se ja pazim i odgovaran sam, a ovi sto su se zarazili su sami krivi (bar dok ne dokazu da nisu), plus sto predstavljaju drustvenu opasnost jer mogu da zaraze i druge. A tu je i drugi nivo price, onaj o odgovornosti drzave. Tacno je da joj je duznost da zastiti zdravi deo stanovnistva, pa i da spasava ekonomiju u interesu svih, ali izgleda da obaveza u odnosu na obolele dolazi tek posle toga, ako je uopste ima. Ono sto vidim kod sebe u Svedskoj, a ti potvrdjujes i za Belgiju (slutim da su tu negde i ostale EU zemlje) jeste da se oboleli glatko otpisuju ako su stariji, a vrlo nonsalantno tretiraju ako su mladji. Istovremeno su to vrlo bogate zemlje, s visokim porezima, a ispada da ne mogu da ponude ni najosnovniju zdravstvenu negu svojim gradjanima. Pitam se do koje mere se moze traziti licna odgovornost od nekoga ko je ozbiljno bolestan, ima visoku temperaturu i jedva se s dusom sastavlja. Jer ovde je o tome rec, a ne da li drzava treba da obezbedi penzije, socijalu, besplatno skolovanje, stagod. I nije da nema resursa, nego se njima raspolaze na meni krajnje cudan nacin. Kao cuvaju se za neke buduce situacije, za koje ne znamo ni da li ce doci, a uskracuju se onima kojima su u ovom trenutku neophodni. Ako gledam usko, licno, u tome i lezi moj trenutno najveci strah, da cu se razboleti i biti prepustena sama sebi. Pri tome imam i traumaticno iskustvo iz 2000 godine u Srbiji, onda kad je bio onaj opaki grip, od kojih se po Srbiji mnogo umiralo. Doduse, nisam to tada znala, pa mi nije bilo mrsko kad sam dobila temperaturu, taman da malo odmorim od posla. Zato sam i otisla kod lekara, zbog bolovanja, i dobila neke kineske antibiotike. Dakle, da li zbog njih, ili zbog samog gripa, tri dana sam se rastajala sa zivotom. Temperaturu sam prestala da merim kod 40,7 i sve vreme sam drzala upaljen televizor da bi me drzao budnom. I vrata sam drzala otkljucana, ne znam tacno zasto, ali tako mi delovalo sigurnije. To je bilo pre mobilnih, a nisam imala ni fiksni u tom stanu. Svoje roditelje i decu sam jos u pocetku poslala od kuce i rekla im da se ne pojavljuju dok im se ne javim, a posle mi bilo zao. Posle tri takva dana, temperatura pocela da pada, a televizor zauvek crko. Moj spasitelj, a ni spomenik mu nisam podigla . Ali tog straha da cu umreti onako sama i potpuno bez veze, stvarno ne bih volela da to opet dozivim. A kako stvari stoje, ako ne izbegnem da se zarazim, ostaje mi da berem kozu na siljak, jer hitna ovde ne dolazi dok god mozes da dises. Samo nisu objasnili kako da neko ko ne moze da dise, a zivi sam, pozove pomoc. Edit: Zaboravih da dodam da bih skoro radije u bolnicu u kojoj se pljuvacka cedi sa stropa nego kuci sama, ako vec ne moze da se izbegne, nego mora da bude .

Nista, potpuna misterija 😀. Region Skåne, kojem je Malmö centralno mesto (uz Lund, koji je povezan s njim) ima oko milion i po stanovnika od svedskih ukupno 10 miliona. Za sada imaju ispod 1000 registrovanih slucajeva od ukupno preko 30000. Nemam podatak o preminulima, ali ni on ne moze biti nesto visok. Edit: Stockholmski okrug, na jedva nesto vise stanovnika od Skåne, ima 10 puta vise obolelih.

Andjo, mislim da sama unosis zabunu pisuci o stvarima koje se odnose samo na pojedine drzave ili gradove u USA, a predstavljajuci ih, i cak potkrepljujuci linkovima, kao da se odnose na celu USA, a ponekad i na ceo svet. Svaka moderna drzava ima slozenu organizaciju i funkcionise na vise nivoa, cak i ako nisu federacije. U Svedskoj je skolstvo iskljucivo opstinska stvar, a zdravstvo okruzna. Ipak, za potrebe forumske diskusije, ne ispravljam one koji govore o drzavnom skolstvu i zdravstvu u swe, a i sama koristim te termine. Iako ovih dana govorimo u Svedskoj strategiji u borbi protiv pandemije, regionale razlike itekako postoje. Postoji drzavni Folkhälsomyndigheten koji daje generalne preporuke, ali ih nize organizacione celine primenjuju na nacin prilagodjen svojim potrebama. Malmö, koji je iz nekog veoma cudnog razloga, sve vreme prilicno postedjen ove pandemije, funkcionise skoro pa normalno. U Stockholmu, koji je ekstremno pogodjen, stvari su potpuno drugacije. U Stockolmu je inspekcija zatvarala neke restorane jer nisu postovali preporuke o distanci, u Malmö restorani prepuni i nikom nista. U Karolinskoj u sthlm je opsadno stanje, u bolnicama u Malmö i Lundu su uglavnom ostali na zabranama poseta lezecim pacijentima, dok sve drugo funkcionise normalno. Da ne govorim o delovima zemlje koji su u razlicitim oblastima suspendovali saradnju s drugim delovima, da bi sprecili sirenje virusa, posebno iz Stockholma. I wwww je dosta pisala o razlicitim merama u pojedinim delovima Nemacke. Mislim da je do samih forumasa da naglase na sta se odnosi to o cemu pisu, ako nalaze za potrebno. Ako ne, onda ne treba optuzivati druge za nerazumevanje i nekakvu opstu neukost. Naravno da svi znamo da se USA sastoji od drzava koje imaju visok stepen samostalnosti, ne moras to toliko cesto potezati. Ali bi bilo dobro da naglasis da se neke od pojava o kojima pises odnose na tvoje uze okruzenje, a ne na celu USA, pa nece biti ni potrebe za fusnotama i naknadnim objasnjenjima.

@Baby Moguce da je tako i ovde, jer su mesta za stajanje u redovima takodjer obelezena, tako da bi red teoretski mogao da se protegne kroz celu prodavnicu. I onda dok stojis i zevas okolo, punis korpu nepotrebnim stvarima koje ti dodju pod ruku. Ja govorim iz sopstvenog ugla, a taj je da sam pred prodavnicom minut pred otvaranje, u niskom startu, i ulecem prva 😀. Ako mi je nesto ipak neophodno, a zaboravila sam da kupim prilikom nedeljne nabavke, onda odem u jedan malo dalji supermarket gde imaju one brze kase, gde sam skeniras sta si kupio, platis karticom i izlazis pomocu barkoda na racunu. Tu nikad nije red, iako su odvojili kase tako da samo svaka druga radi.

Ja nisam primetila nikakva poskupljenja ovde kod mene, sto me bas cudi, i ocekujem da ce doci nekad kasnije. Ali licno trosim daleko manje para za hranu, jer bolje planiram, da bih izbegla nepotrebno ulazenje u prodavnicu. Odlazim jednom nedeljno u vecu kupovinu, i gledam da sto pre protrcim kroz prodavnicu i izadjem napolje. Kupujem samo ono s prethodno napravljenog spiska i uopste ne gledam okolo. Znam da je to i inace najbolji nacin da se ustedi, ali u normalnim okolnostima radim sve obrnuto - utrcavam u prodavnicu na putu kuci s posla, skoro svakog dana, onako mrtva gladna i jos gladnijih ociju, bez plana, i samo trpam u korpu. Pola tih stvari se kasnije pokaze nepotrebno. Sada toga nema i gledacu da ovu dobru naviku zadrzim i kad sve ovo prodje. Najpogubnije za novcanik je ici u prodavnicu gladan, a sada to ne moram i eto ustede 😀.

Ako nekog zanima kako situacija u Svedskoj izgleda "na terenu", znaci van konteksta svetskih statistika, pravih i fake news, evo ovako. Jucer je na javnom servisu isao prilog o jednoj devojci koja se razbolela pre otprilike devet nedelja. Pocelo je s visokom temperaturom, i tu su je prvo oko dve nedelje zavlacili telefonom (jedini nacin da stupis u kontakt s nekom zdravstvenom ustanovom i inace, a posebno sad) i govorili joj da pije dosta tecnosti, ne ide na posao i ostali bla-bla. Posto nije prestajalo, dobila je priliku da posle dve nedelje sretne svog lekara u domu zdravlja i tu opisuje kako joj je merio saturaciju, da je trebalo pri tome da hoda, ali da se drzala za lekara i zidove, jer nije znala gde je. Opet je poslata kuci, ali sada je bar lekar redovno zvao i pitao kako je. Nije bila ni bolje i gore ni sledecih nedelja, ali sve je ostajalo na razgovorima i savetima. Doduse, temperatura joj vise nije bila 40 nego 38, i pri tome je nestajala na nekoliko dana, pa se ponovo vracala. U medjuvremenu, dobila je tremor ruku i kognitivne probleme u formi smanjene koncentracije, pamcenja, povremene dezorijentacije itd. Lekar je tada narucio neke probe (elektronski, u njenom zurnalu, koji je dostupan svim zdravstvenim ustanovama) i onda krece potraga za mestom na kojem ce da joj izvade krv, jer to ipak ne moze online. Zvala telefonom, negde pokusala i licno da ode, i nigde nije primljena. Odbijena je cak i u satoru postavljenom ispred Karolinske, bas u te svrhe. Dakle, ima uredan uput od lekara i nigde je ne primaju, jer je sumnjiva na covid. I to je to, zadnje dve nedelje pokusava da negde da krv na testiranje da bi lekar mogao uopste da vidi sta joj je. Na covid nikad nije testirana, vec joj je lekar negde u petoj nedelji bolesti saopstio da verovatno ima to, jer nema sta drugo da bude. Od mojih 15 kolega na poslu, tri prolaze istu pricu. Dve su bile na bolovanju negde krajem marta i pocetkom aprila, po 3-4 nedelje, a onda su pocele da rade od kuce. Sad smo svakodnevno na skype sastancima, pa imam direktan uvid. Ista stvar kao ova devojka gore. Temperatura koja dolazi i prolazi, cudne senzacije u telu koje isto budu pa prodju, stalni telefonski kontakti s lekarom, ali bez poseta i testova. Nijednoj od njih nikad nije receno da imaju covid, vec im se telefonom prati stanje i daju saveti. Otprilike na svake dve nedelje dobiju zakazan termin kod lekara, ali opet samo razgovor i opsti pregled. U medjuvremenu rade iskljucivo online dok mi ostali imamo shemu tako da je svakog dana po dvoje u kancelariji, ostali rade od kuce. Imamo i trecu koleginicu koja je na bolovanju sada cetvrtu nedelju, jos ne znamo kako ce ici s njom. Ne znam ni da li se ijedna od cetiri pomenute u ovom postu broji u obolele od covida, jer nijedna nije testirana. Ni same ne mogu da kazu da li im je bolest potvrdjena, jer im je receno da je verovatno to, ali ne i da je sigurno. Sto se nasih klijenata tice, a to su stari ljudi, odliv je ogroman. Tek u poslednjih nedelju-dve se pojavljuju po bolnicama, pre toga su samo umirali, sami i izolovani, kod kuce i po domovima. Za ove po bolnicama znam da su testirani, za ostale da nisu. Ustvari se vise testiraju zdravi ljudi, oni koji dolaze u kontakt s rizicnim grupama, dakle pre svega zdravstveni radnici i osoblje po starackim domovima u kojima je zabelezen veci broj umrlih. Oni koji imaju izrazene simptome, kao moje koleginice, stanovnici domova i mnogi drugi, se ne testiraju, nego se dijagnoza postavlja nakon par nedelja simptoma koji ne prolaze sami od sebe. Ako u nekom trenutku postane kriticno, smestaju se u bolnicu i tek tada testiraju. Stari cesto i ne stignu do tu, vec umru gde su se zatekli. Ne znam da li svi oni ulaze u statistiku obolelih i umrlih, ili samo testirani. Ustvari niko ne zna i nema pravila, izgleda da je sve od slucaja do slucaja. Takodjer ne znam da li je bolji ovaj totalni nedostatak informacija, ili njihova prevelika kolicina, kao sto je u nekim drugim zemljama. Ali znam da ovo kod nas rezultira opstim stanjem nesigurnosti i brige, koje traje vec toliko dugo da je tesko ostati normalan. Privid da je sve u redu, slobodno kretanje uz izvestan oprez, privreda koja kobajagi radi i sve ostalo, polako se gubi i ostaje samo strah. Ne samo da ces se razboleti, nego i da neces dobiti adekvatnu, ili bar bilo kakvu negu, i da ces se umesto toga "leciti" telefonom. Koga nije mrzelo da cita, mozda sad ima jasniju sliku kako izgleda doba korone u Svedskoj. Hvala na paznji.