vilhelmina

Cak i da ne postoje nikakve restriktivne mere usmerene da celokupno stanovnistvo, bolnice bi morale da ogranice svoju delatnost iskljucivo na hitne i neodlozne slucajeve u svakoj situaciji kad imas pandemiju zarazne bolesti. To sto je sada teze sprovesti ranije planirane zahvate, nema nikakve veze sa zatvaranjem restorana i slicnim merama. Vise se radi o zastiti onih koji moraju u bolnicu (bilo da je u pitanju covid ili nesto drugo), kao i o zastiti personala. A sve zato sto se svaka zaraza lakse siri u bolnici nego u nekoj drugoj sredini (valjda ne mora da se objasnjava zasto, pismeni smo ljudi). Znaci, moze se diskutovati o tome da li je neophodno zatvarati radnje i ograniciti ljudima kretanje, pa time ugroziti ekonomiju. Ili je bolje pustiti stvari da idu kako idu, pa onda imati ovaj razvoj situacije kao u Svedskoj. Ali ne moze se diskutovati o ogranicenjima koje sve bolnice u svetu uvek uvode kad im na vrata zakuca epidemija zarazne bolesti, makar i lokalna. To su razlicite stvari.

Koliko ja uspevam da upratim svetske medije, niko ne pokusava da kaze da je virus pobedjen, cak i ako se smanjuje broj zrtava. Rekla bih da su sve one vise ili manje restriktivne mere dale tim drustvima vremena da se prestroje u hodu i nadju nacina da se zivot s virusom nastavi, a da to nema onolikih posledica na sve ostalo, kao sto bi bilo da se s merama nastavilo u nedogled. Stvarno nisam primetila da se neko zanosi mislju da je bilo sta gotovo i da se sad vracamo u normalu, jos manje da neko slavi i udara u talambase kako je pobedio virus. Nisam nasla ni neku potvrdu price da je virusu oslabila snaga, samo tu i tamo neka nagadjanja da bi to moglo da se desi u buducnosti. Ali naravno, radi se o zemljama koje se susrecu s vrlo opasnim virusom, ne o Nestorovicevoj cudnoj zemlji kojoj je, gle srece, zapala njegova najsmesnija varijanta. Ali ima i ona da se najsladje smeje onaj ko se poslednji smeje, a jos ne znamo ko ce to biti. Nestorovica mi bas ne hvata oko kao kandidata za to mesto, mada bih stvarno volela da je u pravu, zbog svih meni dragih ljudi koji zive u Srbiji, ukljucujuci i ovde prisutne forumase.

Citam ovo sto se dogadja @marejosip - ovoj porodici, pa citam vase komentare, pa onda citam svedske medije... i vise ne znam sta da mislim. U Karolinskoj su za potrebe jedne studije testirali velik broj zaposlenih, od kojih su se mnogi pokazali pozitivnim na virus. U clanku koji sam citala ne kazu tacno koliko, ali nije ni vazno. Poenta je da su svi pozitivni bili bez simptoma i da im je saopsteno da mirno mogu da nastave da rade. Samo oni sa simptomima treba da ostanu kod kuce, a i to samo dok ih imaju i dva dana posle toga, a zatim nazad na posao. Tacno je da Svedska ima jako mnogo obolelih i preminulih, ali uz ovakva pravila za zdravstvene radnike (a ista vaze i za sve druge) trebalo bi da niko nije pretekao, ili bar da mrtvih bude 10 ili 20 puta vise. A ipak nije. S druge strane, tamo gde su restrikcije bile (ili su jos uvek) mnogo rigoroznije, opet ima prilican broj mrtvih. Meni tu nema nikakve, ali bas nikakve logike.

Svedska pretekla Holandiju po broju obolelih i preminulih na milion stanovnika .

Ako je nesto dobro sa ovim neuvodjenjem mera u Svedskoj, to je da sada ne mora nista da se ukida. Preporuke su i dalje na snazi, znaci rad od kuce, izbegavanje kontakata koliko je moguce, drzanje distance, obaveza prodavnica i drugih radnji da to i omoguce musterijama, izbegavanje javnog prevoza i uopste putovanja... Malopre naleteh i na pravni akt, neku vrstu uredbe, kojom je regulisano sprecavanje sirenja zaraze covidom19, a na kojoj se i osnivaju pomenute preporuke svedskog Zavoda za javno zdravlje. I malko se zbunih, ustvari malo vise. Uredba je stupila na snagu 1.aprila, a predvidjeno je da vazi do 31.decembra! Znaci, do kraja godine ovako, a posle cemo da vidimo.

Vrlo moguce da racunaju na neke EU fondove, pa sto vise mrtvih, ispada da je zemlja jace pogodjena i u vecoj potrebi za solidarnom pomoci. Mislim, naravno da ne mogu znati tacno. To je samo jedan od mogucih razloga da se brojke stimuju. U ovom ili onom pravcu, zavisi od potrebe. Ali ne sumnjam da se takve stvari rade.

Dok sam radila po ovdasnjim bolnicama (komada dva, ali vazi i za sve ostale) kratki rukavi su bili obavezni. Za zimigrozljive su postojali neki papirnati ogrtaci za jednokratnu upotrebu i nista drugo nije bilo dozvoljeno. Ruke su nas ucili da se peru otprilike do pola podlaktice, mada je preporuka bila i do lakta. Nismo smeli da imamo prstenje (s izuzetkom tanke burme), a posebno ne narukvice ili rucne satove. Od tada mi se dize kosa na glavi kad vidim medicinske sestre u Srbiji s manikiranim kandzama od vise centimetara i gomilom nakita po rukama. Mislim, kako to peru? Znaci predstoji nam ribanje ruku do lakta i malo preko njega. U pocetku deluje cudno, pa se posle naviknes 😀.

Da, samo je pitanje kakvo ce biti brojno stanje tog krda 😀.

A sta ja da kazem? Svedsku razvukli do kraja oktobra ☹️.

Nema potrebe da mi objasnjavas da federalni i nizi upravni organi u USA imaju razlicite ingerencije. Niti meni, niti ikom ko je zavrsio bar osnovnu skolu i nije malouman. Ono sto si ti napisala bilo je da su ”kod vas”, sta god da si pod tim podrazumevala, zdravstveni radnici lockdown-om bili onemoguceni da dolaze na posao. Lockdown je jos uvek na snazi u mnogim evropskim zemljama i prilicno sam sigurna da je resenje za zdravstvene radnike nadjeno, i pored zatvorenih skola. Isto to i za policiju, vatrogasce, djubretare, radnike na osnovnom odrzavanju infrastrukture (struja, voda, internet...) i citav niz zanimanja vaznih za funkcionisanje drustva. Privreda je stala, ali nisam cula da je u ijednoj lockdownovanoj zemlji bilo ozbiljnih komunalnih problema ili da su ”zdravstveni radnici dobijali otkaze i smanjenje plate” (tvoje reci). Ako je to ”kod tebe” bio slucaj, onda ti imas problem druge vrste tu gde zivis.

Poranila ja jutros u sumu, jer su za popodne najavili pljusak, pa da mi ne propadne dan. Jagode naravno nisam nasla, rano je, ali naleteh na ove lale i narcise, izmesane i razbacane na nicijoj zemlji. Pretpostavljam da je neko imao viska lukovica, mozda komunalci, pa ih zakopao ovde, da se ne bace: Nesto kasnije naletim na stazu pored koje sam milion puta prosla, ali nisam je istrazila (ovde ima toliko takvih mesta da mi nece biti dovoljan ovaj zivot da ih sve obidjem). Evo gde me je dovela: Radi se o masovnoj grobnici iz bronzanog doba, kada je uobicajen nacin sahranjivanja bio kremacija i sahranjivanje dela kostiju u zajednicku grobnicu. Kaze da je nepoznato sta su radili s ostalim posmrtnim ostacima. Stigoh i do vode, ali se nisam spustala do nje, jer je jos blato. Ostaje za sledeci put, kasnije u maju. Ali dok je jos ovako rano prolece, da zabelezimo ono sto me svake godine iznova fascinira ovde u Skandinaviji. To je ova drecavo zelena boja tek probudjene vegetacije, i jos neverovatnija plava boja neba. Slikano obicnim ajfonom, vrlo verno onako kako je i u prirodi. Nigde drugde nisam videla tako jake boje. Plus sto na istoj slici imamo nesto vec olistalo, nesto tek procvetalo i jednog ”mudrog starca” koji jos okleva, nece da se zatrcava. Ali olistace i on, koliko za par dana: U medjuvremenu poceo i obecani pljusak. Ko bi rekao posle onakvog vremena pre samo par sati.

U Skandinaviji ih se mozes i nagledati i najesti, ali tek u julu i augustu, ne pre toga. Ne treba cak ni potezati daleko u sumu. Ima ih u parkovima po gradu, svuda, u kolicinama koje ljudi i ne stignu da oberu, tako da uz svakodnevnu setnju uvek mogu da racunam na saku sumskih jagoda. Ovde se zovu smultron i preslatke su.

10% nekadasnjih musterija ili 0% u periodu od npr 6 nedelja ne cini bitnu razliku. Onaj s 10% ce mozda zaraditi za deo fiksnih troskova, ali ne za sve, i jednako ce propasti kao i onaj ko nije bio u prilici ni da pokusa. Ali mozda frizer i nije najbolji primer jer mu osim prostora trebaju samo makaze. Restoran mora da nabavlja sveze namirnice, koje ce se pokvariti ako se ne upotrebe. Zato su mnogi ovde zatvorili takve delatnosti iako nisu morali, jer nije bilo lockdowna. Vazi i za male biznise kojima su i bez lockdowna prekinuti kanali dostave repromaterijala i prodaja robe. To, izmedju ostalih, vazi i za sve male podizvodjace velikog Volva, koji ovih dana najavljuje otpustanje 1300 sluzbenika (znaci inzinjera, ekonomista i sl); radnici su otkaze dobili vec u martu. Ukupan broj otpustenih je vec sada veci nego 2008, a jos nije gotovo. Brojcanih podataka o svemu tome imam koliko hoces, ali da ne zatrpavam sad i ovde. Ono sto pokusavam da ti objasnim jeste da ekonomsku krizu ovih razmera nije napravio lockdown od nekoliko nedelja, nego pandemija nepoznatog virusa kojoj se ne vidi kraj. Wow, ako USA kao drzava nije mogla da obezbedi uslove da joj zdravstveni radnici, policajci, vatrogasci, komunalci i slicni rade u vreme ovakve krize, onda ona stvarno treba da se zamisli nad sopstvenom organizacijom i da se zapita cemu uopste sluzi (osim da bi Trump bio predsednik).

Cudi me ta tvoja logika. Prvo, nije receno da su ugostiteljske ili slicne radnje imale 25% prometa. Verujem da je znatno manje. A i da jesu, da li je to dovoljno da isplate troskove, od kojih mnoge ne bi imali da su bili zatvoreni? Sto se tice skola da, ovde su radile, ali malo koja je imala vise od 20% djaka. A grejale se kao da su pune, kuhinje radile, cistile se... I opet ce morati da nadoknadjuju, sto znaci da ce morati da se angazuju dodatni nastavnici, jer postojeci su svoje plate zaradili, makar i sa petinom djaka. Vrtici su isto radili, ali su u panici zvali roditelje cim neko dete kihne ili je jednostavno neveselo, tako da moje koleginice koje imaju decu tog uzrasta, prakticno uopste nisu radile. Cini mi se da ti ne razumes kako taj non-lockdown ovde izgleda, vec imas neku svoju sliku i na osnovu nje donosis zakljucke. Ja to ipak gledam sopstvenim ocima, pa dopusti da imam bolji uvid. Skole i vrtici su ostali otvoreni da bi zaposleni u zdravstvu i ostalim drustveno vaznim” delatnostima mogli da rade. Privreda je stala, bas kao i u onim zemljama gde je (bio) lockdown.

Nije to, nego je tema u startu nesrecno postavljena, jer je pandemija stavljena u kontekst jedne ratne situacije, pa je zbrka bila neizbezna. Jeste kriza i jedno i drugo, ali nije isto rat i mir. Nije utoliko sto ratove izaziva covek i sto u njima postoje mocni ljudi koji mogu da stave van snage sve od ustava do medjunarodnih pravnih akata, moralne norme da ne pominjem. Tu oni postaju gospodari svega i mogu da uvedu pravila kakva im se cefnu. Drugacije je kad je u pitanju prirodna katastrofa (pandemija, cunami, zemljotres, sta god). Tu se uvek prvo spasavaju zivoti, pa tek onda govori o slobodama, ekonomiji, demokratiji... Svakog ko bi u takvoj situaciji krenuo da kalkulise da li se isplati bas sve pokusati spasiti, i koliki deo da eventualno pustimo da se udavi ili ugusi pod rusevinama, ostatak sveta bi, najblaze receno, cudno gledao.

Na osnovu cega ovo tvrdis, po vec ko zna koji put? Meni zvuci prilicno pausalno, vise na nivou tvog dubokog uverenja, nego neke ozbiljnije analize. Ja sam gore navela podatke o broju bankrota koje je jucer objavila ovdasnja privredna komora. Zavod za zaposljavanje je u martu 2020 imao dvostruko vise novoprijavljenih nazaposlenih u odnosu na mart 2019, a nezaposlenost je vec pre toga bila iznad EU proseka, oko 7%. Podaci za april jos nisu izasli, a bice toga i sledecih meseci, kako ljudima budu isticali otkazni rokovi (1-3 meseca, retko duze). Ne postoji nijedna oblast ekonomije koja nije ozbiljno pogodjena, bez obzira sto nije bilo zatvaranja. Koja korist npr frizerima sto su kao radili, kad su musterije mogli na prste da broje? A troskove su pravili, plate isplacivali, a i porez ce da plate. I da ne bilo da govorim samo o frizerima i kaficima, pogledaj opet onaj gore grafik - proizvodnja je na drugom mestu, odmah posle ugostiteljskih usluga. Stvarno bih volela da mi odgovoris na osnovu cega tvrdis da je svedska ekonomija pretrpela manju stetu od zemalja koje su imale lockdown i posledicno, manji broj mrtvih od covida? Ovde pre svega mislim na skandinavske zemlje, koje se po svemu mogu porediti sa Svedskom, jer poredjenje s npr Srbijom iz mnogo razloga ne bi bilo primereno.

I u swe su otkazane sve ranije planirane medicinske intervencije, tako da i ovde dosta bolnickih odeljenja zvrji prazno. Isto to i s domovima zdravlja. Znatno teze se dolazi do bilo kakvog lekara. Kazu da je razlog taj sto je dosta osoblja bolesno ( ne obavezno svi od covida), pa se preostali stite da se i oni ne razbole. Izmedju ostalog i tako sto ne srecu pacijente bez preke potrebe. Hitne sluzbe rade i tu nema nikakvih promena. Cak kazu i da su manje opterecene nego inace, jer ljudi izbegavaju da dolaze, dok god mogu.

Nebitno za drugi talas. Moja poenta je da ekonomija u Svedskoj nije spasena, i pored toga sto nikakve restriktivne mere nisu uvodjene. Nista nije zatvarano, samo je ljudima preporuceno da izbegavaju mesta gde je guzva. Desilo se to da je dovoljan broj ljudi ispratio preporuke, tako da je ekonomija nastradala bas kao i tamo gde je bilo lockdowna. S druge strane, dovoljan broj je iskoristio slobodu kretanja i to sto je sve otvoreno, da prosiri zarazu vise nego sto je to bilo neophodno. Svedska je imala dobre uslove da zarazu zadrzi u znatno uzim okvirima, onako kako su to uradili nasi nordijski susedi. Oni se nisu kockali s ljudskim zivotima, a tesko da ce imati ekonomsku stetu vecu od Svedske. Kad tad ce Tegnell morati da prizna da ovaj zadatak nije dobro obavio.

Na slici dole je procentualno povecanje broja preduzeca koja su ovde kod mene objavila bankrot u prve tri nedelje aprila, u odnosu na isti period 2019. Podaci se odnose samo na Stockholm, u ostatku zemlje je katastrofa nesto manjeg obima, ali nije dobro ni tamo. Ako nekog zanima prevod onog sto pise ispod, prvi, najveci stup se odnosi na hotelsko restoransku bransu, sledeci je proizvodnja, zatim trgovina na malo, finansijske i slicne usluge, gradjevina i transport. Svedski eksperiment bez restriktivnih mera ocigledno nije uspeo. Ogroman broj preminulih za ovoliku zemlju, ekonomija nije spasena, a imuniteta krda ni na vidiku. Sto se same ekonomije tice, strah i osecaj opste nesigurnosti su odradili ono sto mere nisu. Za nauk svima ako i kad dodje drugi talas pandemije.

Ako Swedavia ne laze, a nikad nije, s Arlande je jutros odleteo avion za Alicante, a planirano je jos petnaestak letova za danas. Prvo Adis Abeba, pa Frankfurt, Amsterdam, Minsk...

Ja sasila sebi i svojima, ali oni nece da ih nose. Kazu blam, niko normalan to ovde ne nosi. Ja samo kad ulazim u metro ili prodavnicu, posle skidam.

Sve ti je ovo nabrojano za cistu peticu, naravno uz naknadnu pamet i kad je najgori talas vec protutnjao vecinom zemalja. Ali pitanje je kada je trebalo sve te mere uvesti i koliko bi one imale efekta da su uvedene samo u jednoj zemlji. Npr ovo s letovima, kako bi to funkcionisalo u trenutku kad u Italiji vec besni epidemija, a u nekoj drugoj zemlji jos nema nijednog slucaja? Ili kada je trebalo zatvoriti barove? Posle prvog obolelog, pre prvog umrlog? Ili pre nego sto je kriva pocela vrtoglavo da raste? Kako bi onda objasnila bilo kome zasto barove, a ne restorane? Ali da ne idem u detalje, glavno je pitanje ko je pre svega ovoga bio dovoljno vidovit da predvidi kako ce sve ici, i pri tome imao dovoljno vremena da dobro promisli, angazuje strucnjake iz razlicitih oblasti, osmisli dobar plan, pronadje resurse za njegovo sprovodjenje? To sve nije bilo moguce u pocetku pandemije virusa o kojem niko ni danas nista ne zna. Nije bilo moguce ni dok je broj obolelih i umrlih krenuo da raste geometrijskom progresijom jer je tada trebalo gasiti pozar. Sada vec moze o tome da se razmislja, i to se u vecem delu sveta i radi, jer je svima jasno da se s lockdownom ne moze doveka. Ali ja zaista ne krivim nijednu svetsku vladu sto nije sve lepo unapred isplanirala, pa uradila bas ovako kako ti predlazes, skoro pa savrseno. Nije se tu moglo nista planirati unapred nego se planiralo u hodu i radilo ono sto je je u datom trenutku bilo najprimerenije. Neki su u tome bili vise uspesni, neki manje, ali niko nije uspeo da spreci ili preskoci onu fazu naglog rasta krive i da to vreme posveti planiranju buducnosti. Sad vec moze da se razmislja drugacije (i mora), ali i dalje ostaje od najvece vaznosti drzati situaciju pod kontrolom, pre svega ne dozvoliti da broj obolelih predje onaj koji postojeci zdravstveni sistem u nekoj zemlji moze da hendluje. Pustiti ljude da umiru iako bi uz odgovarajuce lecenje imali dobre sanse da prezive, prosto ne ide. I to iz vise razloga. Cak i da zanemarimo onaj o ultimativnoj vrednosti zivota (o kojoj se i ne moramo sloziti), otvorice nam se drugo, teze pitanje. A ono glasi : koga leciti, a koga prepustiti sudbini? Ko je taj ko ce o tome odlucivati, i na osnovu kojih kriterijuma? Ko ce odrediti cenu mog i tvog zivota i na osnovu toga odluciti ciji je skuplji i time vredniji spasavanja? Meni je to i glavni problem ako pricamo da li zivot ima ili nema ultimativnu vrednost. Ako nema, vazi li to za svaki ljudski zivot, ili samo za neke?

To se u sadasnjem trenutku ovde ne moze saznati. Nista sto bi na bilo koji nacin moglo da uputi na bilo cije licne podatke se ne saopstava i ne objavljuje. Tek mnogo kasnije, kad se svi registrovani slucajevi deindividualizuju (valjda moze tako da se kaze, a verujem da znas na sta mislim) bice dostupni pre svega nauci, a delom i javnosti. Svedjani su veoma uredni statisticari, nista od tih podataka nece biti izgubljeno, ali za sada je nedostupno javnosti. Izuzeci su jedino slucajevi u kojima najbliza rodbina pristane da govori za medije, pa se tu i tamo pojavi neka pojedinacna prica. Prosle nedelje se govorilo o ranije potpuno zdravom momku, 22 godine i time najmladja zrtva covida u swe, cije telo nakon tri nedelje na respiratoru vise nije izdrzalo. Ali to je svakako bilo uz pristanak porodice, nikako drugacije. Sto se tice domova za stare, zna se da je covid usao otprilike u trecinu, i to je za sada sve. Koliko je pokosio, za sada se ne zna. Zna da je velik broj preminulih bio sumnjiv na covid, ali nikada testiran, pa je pitanje da li ce se ikada saznati tacan broj. Tegnell je najavio da ce postojecem ukupno broju preminulih kasnije biti prikljucen znacajan broj ranije preminulih po domovima, ali to je vise zvucalo kao "da unapred znate da su ti ljudi ranije umrli, znaci ne skacite ako su nekih dana brojke nenormalno visoke". I nisu samo domovi, jer je ovde mnogo cesca alternativa njima briga o starima u sopstvenom domu. I tu je situacija losa, jer ti ljudi svakodnevno srecu velik broj onih koji ih posecuju i neguju. Neki su privremeno otkazali pomoc, ali mnogi nemaju izbora. Da znas da je bas malecna. Ko se ne odazove u vojsku, ide neko vreme u zatvor (bar dok ne postoji preki sud), a ko resi da ne ide na posao, popije otkaz. I to bez preporuka za eventualno novi. Naravno, be my guest ! Jeste da zivim u zemlji slobode, ali necu ni ja nigde ovog trodnevnog vikenda (pogodi zasto), tako da je vremena za forumasenje na pretek.

Mislim da tu postoji jedan zanimljiv paradoks. Da ovde postoje jasne zabrane umesto ovih preporuka, verujem da bi ih etnicki Svedjani do kraja postovali, bez gundjanja i preispitivanja. Imigranti bi, po mom misljenju, hvatali krivine gde god stignu i gledali da eskiviraju na ovaj ili onaj nacin. Medjutim, sad je situacija potpuno obrnuta, verovala ili ne. Ako ces negde videti ljude-nindze s maskama, maramama, bilo cim preko usta i nosa, to ces u imigrantskim krajevima. Takodjer i zaobilazenje prolaznika koji dolaze u susret u velikom luku, izbegavanje susreta, drzanje distance gde god je moguce. Uz izuzetke, naravno, ali govorimo o pravilu. U centru grada gde obitavaju i krecu se etnicki Svedjani, imas prepune kafice i restorane, teretane, trzne centre. Doduse, nesto je manje ljudi na ulicama, ali to je zato sto mnogi rade od kuce. Cim zavrse, razmile se po teretanama i kaficima, i tamo najnormalnije druze. Kad bi neko prosao s maskom, a da nije Azijat, bio bi to vrlo cudan prizor. Posebno je bio zanimljiv jedan tv prilog jednog (valjda jedinog) suncanog i toplog dana ovog proleca. Sedi velika grupa devojaka u parku i novinar ih pita jesu li cule za socijalnu distancu. One kazu naravno da jesu, sele su vise od dva metra od sledece grupe koja se isto kao i one, izlezava na travi. Pita novinar a zasto se nisu medjusobno udaljile, a one kazu zato sto imaju poverenja jedna u drugu. Moja koleginica Svedjanka, zena otprilike mojih godina, kaze pa da, one imaju poverenja i u momke, pa fasuju hlamidiju . E sad, sta nam to sve kaze? Meni da etnicki Svedjani imaju potpuno poverenje u drzavu i sve sto od nje dolazi, dok god je jasno i nije podlozno tumacenju. U ovoj situaciji s preporukama, svako ih tumaci na svoj nacin, ali svako i veruje da je u potpunosti ispostovao ono sto je drzava preporucila (hint: devojke u praku!). Imigranti, opet, pouceni iskustvom iz svojih zemalja, ne veruju drzavi i zato se u ovoj situaciji vise paze nego domaci ljudi. Doduse, teze im je da te sopstvene mere i sprovedu jer zive na manjem prostoru, rade poslove koji ne mogu da se rade od kuce i vise su upuceni na javni prevoz. Ali da nesto drzava ogranici kretanje, bilo bi krsenja na sve strane, jer joj opet ne bi verovali u dobru nameru. Mislili bi da je nesto usmereno samo protiv njih, diskriminacija i to. Razlicita iskustva, sta ces. Ali zanimljiva pitanja to o slobodi, poverenju u drzavu, vrednostima i tako to. Ova pandemija nam mnogo toga novog otkriva, a i navodi na razmisljanje o egzistencijalnim pitanjima.

Uh, uh, valjda ova prva recenica ne znaci da je svaki kriticar svedskog modela automatski apologeta Vuciceve Srbije? Hajde da kazemo da nisi to mislio, pa da se na to vise ne obaziremo . I ja sam 1999 zivela u Srbiji. Nisam mobilisana i oterana u sumu, ali nisam bila ni slobodna da idem gde hocu i radim sta hocu. Nisam npr mogla da ostanem kod kuce sa svojom decom, nego sam morala na posao, bila radna obaveza. Bila su i neka smesna nocna dezurstva u firmi, ali to sam izbegla zahvaljujuci tome sto sam imala decu mladju od 10 godina. Uglavnom, za nas nemobilisane nije bilo mnogo zabrana i/ili naredjenja, ali nas je u svemu ogranicavao strah. Dakle, ni mi nismo bili slobodni. Na isti taj nacin se i sada osecam neslobodno, 20 godina kasnije i 3000 km dalje. Opet me strah ogranicava u kojecemu. Npr cerka mi se preselila u novi stan pre vise od mesec dana, a ja jos nisam otisla da vidim kako se smestila. Nebitna sitnica, naravno, ali momenat neslobode je prisutan. Da je dobila dete, iako nije, bila bi ista stvar. Sigurno ne bih potrcala da vidim svoje prvo unuce (zbog straha da njega ne zarazim, ili samu sebe, nebitno), i morala bih da se zadovoljim messangerom, isto kao i po pitanju cerkinog novog stana. Gde sve nisam otisla i sta sve nisam uradila poslednjih mesec i po - dva, nepotrebno je da nabrajam. U osnovi jeste strah, pa me mozes nazvati i kukavicom, ali mozes i odgovornom osobom. Izaberi sam. A sad nesto sasvim drugo, malo druge perspektive, pa da vidim sta ces mi na to reci . Cuo si, verujem, za onog svedskog glavnog drzavnog epidemiologa Andersa Tegnella, koji je i glavni kreator svedske strategije. Tu i tamo prica o imunitetu krda, kao samo sto nismo, fali nam jos par procenata. Kad broj mrtvih predje 100 dnevno naprasno zacuti, cak tvrdi da nikad tako nesto nije pominjao, a cim ih je manje, on nastavi o tome kako je bas super sto smo se mnogi vec razboleli (mada to ne znamo), a i ostali ce, pa ce nam posle svima biti mirna glava. U takvim trenucima osecam da me kao individuu ignorise, u smislu da mu je svejedno da li cu preziveti bolest, bar dok mu se uklapam u projektovani broj umrlih. S druge strane, postajem mu bitna kad me potice da se ponasam kao da se nista ne dogadja, kad mi ogranicava mogucnost da se sama zastitim od zaraze i kad me bukvalno tera da izadjem na ulicu i sto pre se zarazim, da bi on sto pre mogao da se pohvali postignutim imunitetom krda. Sto rekao Rudan, opasno kockanje ljudskim zivotima. U ovom slucaju i mojim. Pa te zato sad pitam, kolika je tu moja sloboda? Da li bih ja mozda mogla da se osecam i kao Tegnellov vojnik, koji je poslat na ulicu da obavi vazan zadatak sopstvenog razboljevanja i tako pridonese opstem imunitetu krda, Tegnellovom uzvisenom cilju, a da pri tome nije bitno hocu li preziveti ili necu. Naravno, slobodna sam da se zabarakadiram u stan, ne idem ni na posao ni u prodavnicu ni u setnju, ali toliko slobode si i ti imao da ne odes na Kopaonik. Zasto nisi (ja znam odogovor, ali cekam da cujem sta ces mi ti reci )?