vilhelmina

Tabela jeste ilustrativna, ali je treba i pravilno citati. Kad 30% stanovnika podsaharske Afrike zeli da emigrira onda to nije ista prica kao kad to isto zeli 20% stanovnika EU. Ili isti toliki procenat ljudi iz Evrope izvan EU. Npr Svedsku svake godine napusti oko 50000 ljudi, ali se isto toliko i vrati. Mnogo vise njih ce u nekoj anketi izraziti zelju da se preseli u USA, ali pri tome nece podrazumevati da to bude zauvek, vec obicno na par godina. I ovi sto se vracaju ne rade to zato sto tamo gde su bili nisu uspeli u tom sto su nameravali, vec naprotiv, zato sto im je takav plan bio od pocetka, par godina da se dozivi nesto novo, pa nazad. Moze im se. USA su po mnogo cemu atraktivna zemlja za emigraciju, to nije sporno. Ali je pogresno izvlaciti jednostrane zakljucke kao ono o 400% vise njih koji bi u USA radije nego u Nemacku. Koja je btw 400% manja od USA po broju stanovnika, o povrsini da se i ne prica.

Meni ova prica ne deluje realno jer tesko da bi se naslo petoro ljudi koji se dobro poznaju, imaju poverenja jedni u druge, imaju otprilike iste prihode i zivotne navike, svi su singlovi i relativno mladi i zdravi…. Sve to i jos ponesto bi trebalo da bude ispunjeno da bi ovako nesto funkcionisalo. Ali ako bi se i desilo, razlog sigurno ne bi bio iskljucivo finansijski, nego i socijalni. Ne mora da bude neko intenzivno druzenje, ali zajednicko spremanje i konzumiranje hrane, podela kucnih poslova i sl. Ovako u jednoj recenici zvuci odlicno, ali kao sto rekoh, mnogo toga bi tu trebalo da bude ispunjeno, a u zivotu to retko biva. Posto je tako, pre bih rekla da je ovo necija projekcija o tome kako bi stariji ljudi trebalo da zive, tj da se sklone i jos za zivota oslobode prostor mladjima, nego sto je prica iz realnog zivota. Ali svakako dobra podloga za diskusiju, ako je nekome do toga.

Ovo JESTE index socijalne mobilnosti, jer izlistava i meri one parametre koji su nuzan preduslov da do nje dodje. Socijalna mobilnost se ne desava u vakuumu i ne moze se meriti samo kolicinom zaradjenih para, a taj deo tebi ocito nije jasan. Kada sam dala licni primer, radilo se upravo o tome, dostupnosti obrazovanja na svim nivoima u mom slucaju, kao i mogucnosti dobijanja kredita od drzave u situaciji kad mi ga nijedna banka ne bi dala, jer mi je kreditna vrednost bila nula. Plus sve to isto za moju decu, cije skolovanje nisam morala sama da finansiram, pa sam mogla da se posvetim svom. Rezultat koji danas zivimo merljiv je po svim parametrima, ne samo materijalnom. Naprotiv, moj komsija koji se bavi sumnjivim poslovima je za isto vreme zaradio mnogo vise para, ali u smislu socijalne mobilnosti se nije pomerio, pre bih rekla da je jos dublje potonuo. Sanse njegove dece se mere mesecima koji su mu ostali dok ne zaglavi u zatvor ili ga neko ne ubije. Ni meni, ni njemu, niko nista nije nametao. Sami smo izabrali izmedju onog sto ovo drustvo nudi. Sirina te ponude je najbolja mera socijalne mobilnosti, i to je ono sto ovaj index meri. Ako bi to bio samo prelazak iz kruga siromasnih i relativno siromasnih u krug bogatasa, kao sto ti sugerises, moj komsija bi bio daleko uspesniji od mene jer je sve sto ima zaradio na trzistu. Zvanicno, drzi restoran, prodaje pizzu i kebab, s ima i servis za mobilne telefone. Nezvanicno, do njegovog servisa me doveo moj Apple-ID pre par meseci, kad mi je ukraden telefon, na drugom kraju grada. Njega da pitas, kleo bi se u trziste i sopstvenu sposobnost da se na njemu snadje. Mene verovatno smatra neuspesnom budalom. Ali definitivno, tvrditi da se socijalna mobilnost moze postici bez obrazovanja, garantovane zdravstvene zastite i opste socijalne sigurnosti, znaci da ti jos zivis u XIX veku i da te globalno trziste jos nije zakacilo. U danasnjem svetu odnosi u drustvu su daleko slozeniji i slobodno trziste funkcionise na drugaciji nacin. Ono je i dalje nuzan preduslov za licni i svaki drugi napredak, ali nije jedini i nije dovoljan.

@bohumilo Nista onda, dogodine Andju za ruku, pa pravo u Davos, da tamo Svetskom Ekonomskom Forumu objasnite da su gomila bezvezica koja nema pojma sta je socijalna mobilnost. I da im ta metodologija nista ne valja, dzabe su pare davali. Salu na stranu, solidna kolicina nadmenosti treba da bi osporavao strucnost ljudi koji stoje iza index-a o kojem je ovde rec, i tvrdio da znas bolje od njih.

Velika povrsina zemlje je prednost kad pricamo o socijalnoj mobilnosti, nije mana, vidi pod EU. Volja biraca i zakoni koji iz toga proisticu su vec nesto drugo, ali to je sto je. Ako gradjani USA ne zele vece poreze i welfare, nece imati ni socijalnu mobilnost kakvu imaju neke druge zemlje. Trziste to ne omogucava samo po sebi i u tome je moja poenta. Nesto sasvim drugo je bilo krajem XIX veka, ali sad je XXI, stvari su se promenile.

Nije lose da svi pogledaju taj index. Na celu liste nisu zemlje s najjacim kapitalizmom vec one s najjacim welfareom. USA je tek na 27-om mestu, s onoliko otvorenim trzistem i porezima koji su san svakog poslodavca na ovom svetu. Pazi kad ni Srbija nije mnogo ispod nje, na 41-om. A prvih pet - pet nordijskih zemalja, neprikosoveno. Sta nam to kaze osim da je resenje u welfare? Welfare je ono sto omogucije socijalnu mobilnost, ne trziste samo po sebi. I sama sam usla u ovu statistiku prosetavsi u poslednjih 18 godina od najnizih pozicija na trzistu rada do sasvim solidne plate, oko 10% vece od svedske medijane svih plata. Sve je ostalo dokumentovano na prethodnom forumu, mislim da jos uvek lebdi negde u cyber svetu. I ne, nisam dosla na genijalnu ideju kako da preko noci zaradim lovu na internetu, niti sam menjala radnu etiku. Samo sam uz pomoc studentskog kredita i uz povremene poslove, zavrsila jos jedan fax. Da ne bude zabune, fax je besplatan, a kredit je za izdrzavanje, stan i hranu. Nije poklon, nego cu ga do svoje 67-me godine otplacivati, oko 10% svoje neto plate. Ipak sam zahvalna na toj mogucnosti, ni trena se nisam pokajala zbog te odluke. Samo trziste je surovo i ne omogucava skoro pa nikakvu mobilnost, i ja tako razumem pisanje Dame Time. Nadam se da vecina ovde razume ono sto Cyber ocito nije razumela, da se na tom trzistu srecu timovi poslodavaca i ljudi koji traze posao. Ne srecu se trazioci posla da se medjusobno nadmecu i odmeravaju snage, niti poslodavci da jedni drugima podmecu noge. Zato tu i nema menjanja dresova i preskakanja u drugi tim, nego timu sa slabijim startnim pozicijama treba podrska u vidu welfare, da bi utakmica bila koliko-toliko ravnopravna. U tome je moja poenta, a index koji si linkovao to vrlo recito pokazuje. Welfare, iza kojeg stoji drzava, jeste regulator trzista, ali ne na nacin da ga ogranicava, vec naprotiv. Ona igracima tima trazioca posla omogucava da predahnu, ostanu zdravi i da unaprede svoje vestine. Tako utakmica dobija na kvalitetu i niko ne gubi. USA sa svojom socijalnom mobilnoscu jedva malo boljom od Srbije, itekako ima sta da nauci od Evrope, posebno od nordijskih zemalja.

Znam tacno na sta mislis u vezi secondhand kupovine, ono zadovoljstvo kad razgledas, biras i onda naletis na pravi biser. Ali ovde u Stockholmu se to vec promenilo, a izgleda da je u Srbiji ista ta promena u toku. Rekla bih da je razlog hiperprodukcija odece koja je cini vrlo jeftinom, cak i kad je nova. Kad nesto od toga stigne u seconhand normalno je da bude jos jeftinije, to je i svrha. Na kraju, ono sto vlasnika jedne takve prodavnice kosta, nije sama roba koju prodaje, vec lokal u kom to radi, i zaposleni. Ovde jos uvek ima secondhand radnji u kojima odeca visi na vesalicama, svaki komad ima svoju cenu, moze da se proba, a zaposleni trce okolo i vracaju stvari na vesalice. Ali takva mesta su sve redja, a zamenjuju ih radnje na kilo (obicno oko 7 evra po kg za odecu, 4 evra za kucni tekstil). U tim ”bazenima” se kopa i ruje, nista fancy razgledavanje i biranje, ali ako si naletela u pravo vreme (znaci nova isporuka, pre nego sto se probere i ostatak ode na reciklazu ili, u gorem slucaju, u Afriku), onda mozes da iskopas prave vintage bisere, bas ono sto si pominjala. Verujem da je u Srbiji jos uvek jeftina radna snaga koja ce robu sve vreme sortirati i sredjivati, i da su donekle jeftinije i ostale dazbine vlasnika radnje (ili bar ima nacina da se izbegnu). Dok je tako, bice i kupovine na kakvu si navikla i kakvu ocekujes. Ukljucujuci i zadovoljstvo, koje mi je itekako poznato. Kopanje po svakakvom isflekanom i pocepanom djubretu, da bi se naslo nesto dobro, bas i nije zabavno. Obicno tek kad donesem kuci i operem, vidim sta sam ustvari kupila. Neke stvari idu direkt u sortirano djubre, a drugima se tek tada radujem. Drugaciji princip, sa svim manama i prednostima, ali mislim da je to buducnost secondhand trgovine i i Srbiji.

Ovo s radnicima u pelenama, kao i komentari o tome (ne samo na forumu, nego i sire) je primer zasto kapitalizam bez jakog welfare sistema i regulisanih odnosa na trzistu rada, vodi u tiraniju i izrabljivanje, a to dalje u masovno siromastvo, kriminal, degradaciju vrednosti svake vrste. Mozemo da zamislimo jednu utakmicu, neka igraju npr fudbal, gde se igraci jednog tima biraju iz sesira, iz ogromne mase ljudi. Drugi tim su pripremljeni ljudi, ne obavezno profesionalni fudbaleri, ali zdravi ljudi u dobroj kondiciji, koji redovno treniraju i nastupaju. Iz ove gomile amatera mozda se neko i pokaze dobar, da nekoliko golova, odbrani zicer, doda loptu saigracu, otme je protivnickom timu… Ali kao tim nemaju sanse jer su im opsti resursi u startu slabiji. Tako bi izgledalo trziste bez ikakve regulacije. Mozda bi se vremenom neko iz gubitnickog tima uzdigao i presao u pobednicki. Mozda bi se i onaj pobednicki vremenom ulenjio ili posvadjao izmedju sebe. Ali uz onoliko razlicite startne pozicije, rezultat uvek ostaje isti. Posebno ako nema sudije, pa ovi iz jaceg tima mogu nekaznjeno da lome noge ovim slabijima. I ako slabiji nemaju trenera, strucni stab, fizioterapeute, lekare, sta vec tu treba, jer nemaju da ih plate. Ovi jaci sve to imaju, i to prvoklasno. Tako bi izgledalo trziste rada bez sudije, tj nadzora i regulacije drzave i bez welfare sistema, kao zastitne mreze za ove sa slabijim startnim pozicijama. I nemoj da neko kaze da svako, bilo ko moze upornim i vrednim treningom da stigne do boljeg tima. Vecina moze, naravno, ali ne bez welfare koji mu omogucava da ima gde da zivi i sta da jede dok trenira da postane bolji. A welfare kosta i finansira se iz poreza. Nece ga youtube i wikipedija nikada zameniti, a cak i njima je potrebno posvetiti izvesno vreme, za sticanje novih znanja i vestina, kao i za pocinjanje novog zivota, kad se ta znanja i vestine jednom steknu i unaprede. A jesti, spavati i izdrzavati decu, to se mora svakog dana. I sta cemo sad?

@DameTime Pomenula si dve stvari za koje ”ne razumem kako da ih razumem” 😁, i volela bih da mi pojasnis. Mogla bi da ispadne zanimljiva prica i za druge. Prva je ovo oko secondhand prodavnica, sta si htela da kazes time da im je prvobitna namena bila nesto drugo, a ne da prodaju nosenu odecu poznatih brendova? Drugo je pominjanje H&M medju tim istim brendovima. Ovde u Svedskoj se niko nece hvaliti time sto je tamo nesto kupio, iako mnogi kupuju, naravno. Ali to malo zvuci kao da se hvalis da si neki komad odece kupio u Lidlu, tj nije bas za pohvalu. U Srbiji sam stekla utisak da je H&M bas na dobrom glasu, u punom smislu reci brend.

Plus Ryanair, Easyjet, Lufthansa i British Airways. Za sada.

O mrtvima sve najbolje, ali ja vise nisam sigurna da panonski mornar nije prevario ceo region, pa i sire. Svojim nastupima, kao sto je onaj u posleratnom Sarajevu, cesto mi je nabijao losu savest, terao me na razmisljanje koliko sam sama mogla da uradim, a nisam, da se osecam krivom i losom… Kao vidi kako on, siroka dusa, a ja se tu zamajavam glupostima i slicno. I neka nas je prodrmao, ne zalim se, ko je hteo imao je sta da nauci, ogledalo da se pogleda. Ali brate, ako je za sve to vreme uz njega onakvog stasalo i ovo sto, pored pesama, ostaje iza njega… Onda ne mogu da se ne zapitam koliko je bio iskren? Porodica jeste bila deo njegovog imidza, ljubomorno cuvano blago na kojem je tesko bilo ne zavideti. I sad gledamo onog magarca u drustvu patrijarha, o zenskom delu porodice i da ne govorim. I pitam se ”dal’ je sve bilo samo fol, dal’ je sve samo jeftin trik”, a ovo otreznjenje nakon sto je cirkus zauvek otisao iz naseg malog grada?

Cene letova u Evropi trenutno nisu, a verovatno nece ni biti problem. To sto neke kompanije trenutno pokusavaju da visim cenama odbiju deo putnika je ustvari gasenje vatre benzinom ili bar pokusaj da se problem gurne pod tepih. Problem svih kompanija je sto zaposljavaju pilote, a to je vrlo solidarna sorta koju ne mozes bas pokupiti s ulice. Trenutno strajkuju na sve strane, tako da ni skupo placena karta ne garantuje da ce covek stici na odrediste. Ni malo naivan problem i pitanje je gde ce zavrsiti.

Imali smo na prethodnom forumu raspravu na temu individualizam vs kolektivizam, pa cu sada da ponovim sta sam tamo pisala. Ova dva termina oznacavaju pristup citavom nizu drustvenih pitanja, ukljucujuci i ekonomska. U tom smislu individualizam se vezuje za slobodna, a kolektivizam za drustva u kojima se zajednicki ciljevi pretpostavljaju licnim, individualnim. U tom smislu se kolektivizam vezuje za pojmove kao sto su nacionalizam, fasizam, komunizam, u krajnjem slucaju i socijalizam, ali ne za demokratiju ili bilo koji drugi oblik slobodnog izrazavanja volje pojedinca. U razvijenim evropskim zemljama, slozices se, to ipak nije slucaj. Njima nije u redu pripisivati negativnu konotaciju koju izraz kolektivizam obavezno nosi. Njihov pristup uredjenju drustva definitivno nije kolektivisticki, sto po definiciji znaci da se interesi kolektiva pretpostavljaju licnim. Bas naprotiv, welfare sistemi koje su ove zemlje razvile imaju za cilj da omoguce pojedincu da se odrzi i opstane u situacijama prolaznog karaktera koje bi inace mogle da imaju trajne posledice na njegov zivot, npr bolest, smrt clana porodice, nezaposlenost, uvecanje porodice rodjenjem deteta, bilo sta sto moze da te zatrefi, na dobro i na zlo. Razni vidovi socijalnog osiguranja su tu da pomognu pojedincu da prevazidje takve situacije, a da pri tome ostane neovisan o kolektivima kao sto su porodica, crkva, sindikat, neka lokalna ili slicna zajednica koja po definiciji ima svoju agendu, a ona se pojedincu obavezno namece kad se nadje u stanju potrebe. Uz razvijen welfare on moze da zadrzi svoju neovisnost i individualnost, i pored teskoca. U tome je svrha svakog welfare sistema. To je izraz solidarnosti medju pojedincima, a to nije isto sto kolektivizam, naprotiv. Drugim recima, drzava ti ovde ne uredjuje zivot, vec ti omogucava da nastavis da ga sam uredjujes i u onim prolaznim okolnostima koje bi te inace u tome onemogucile.

@Div Ni ja nisam sigurna da je prodaja velikih javnih preduzeca dobra opcija. Pre svega zato sto posle nema nazad. Ko garantuje da se isti korumpirani politicari koji danas muzu ta preduzeca nece ugraditi u prodaju i nastaviti da ih muzu, ali sad na potpuno legalan nacin? U Svedskoj je najveci proizvodjac elektricne energije i daljinskog grejanja Vattenfall, preduzeca 100 posto u vlasnistvu drzave. Eno ga drma trzistem veceg dela EU, niko im nista ne moze. Nesto sasvim drugo je prodaja manjih cerki-firmi, koje su ranije bile u sastavu Vattenfalla, ali one tako i dalje ostaju vezane za majku-firmu, ovisse o njoj, dakle drzava ni tu ne gubi kontrolu nad njima. Takav nacin poslovanja sigurno jeste odlicna podloga za korupciju, i malo-malo pukne neka bruka. Ali pred ovu neveselu zimu 22/23 bas volim sto su osnovni resursi u vlasnistvu drzave, ne bih volela da je drugacije. Sto rekao onaj Velja, neka ih, neka kraduckaju na sitno, ali da ipak ima neko da ih i u tome nadzire. U Srbiji danas, tesko da ce to dovesti do prosperiteta, ali jednom prodato je prodato, nema vise popravljanja.

Ovo nije bas tacno. U Evropi koju ja poznajem ljudi su itekako svesni da je drzava servis koji placaju kroz porez. Zato i ispostavljaju zahteve, traze da za svoje pare dobiju to sto smatraju da im pripada. Ne kazem da je svaki pojedinac i u svakoj prilici u pravu, ali generalno postoji svest da su usluge koje dobijaju platili. Pri tome ovde u swe ne znam nijednu politicku opciju koja se zalaze za nize poreze, a da pri tome zagovara nizi nivo usluga. Takvi samo tvrde da bi oni to isto obezbedili s manje para, efikasnijim upravljanjem. Neki im veruju, drugi ne, i to je jedino o cemu se vodi javna politicka debata, posebno sad pred izbore.

Taj pristanak je uslovljen izrucivanjem izvesnog broja ljudi (prvobitno se govorilo 33, jucer Erdogan tvrdi 73, ali nebitno) od strane Finske i posebno Svedske Turskoj. To su ljudi koje Erdogan oznacava kao teroriste i pristalice Kurdske radnicke partije, ali mnogi od njih nemaju veze s tim vec su nezavisni novinari, aktivisti iz oblasti ljudskih prava i drugi Erdoganovi politicki protivnici, cije izrucenje on vec duze vreme trazi. Znaci, i Nato i Erdogan u ovom trenutku mogu da proglase diplomatsku pobedu, ali nista jos nije gotovo. Verovatno nece nikad ni biti, ali koga briga.

Valja dodati i podsecanje na to kako se prave bebe, i da to nikako ne ide bez tate (ono o pcelici i cvetu). Medjutim, tate kod Bohumila niti imaju obavezu hranjenja nevinih beba, niti mogu biti saucesnici u njihovom ubistvu. Zanimljiva teorija.

Posto se Bohumilo u svakoj drugoj situaciji zalaze za trziste i njegove zakone, ja sad pokusavam da ovu pricu o nevinim bebama uklopim u to. I ne ide mi bas, jer mi nije jasan polozaj trudne zene, koja je u vecini slucajeva vec majka drugoj deci, na tom i takvom trzistu. Jedinu sansu za takve vidim na trzistu na kom se snabdevaju neradjajuci sponzori, koji ce onda tu zenu i nevinu joj decu izdrzavati, ukoliko u tome vide ekonomski interes. Ako ne, nazad na trziste, kao i svaka roba. Ne volim ovu vrstu karikiranja na forumu, ali Bohumilovo pisanje je samo po sebi karikatura (doduse, nimalo smesna), pa nema nacina da mu se drugacije odgovori.

Ne mogu reci da politicke dogadjaje u Splitu pratim na dnevnom nivou, ali u poslednje vreme, i zahvaljujici N1 youtube kanalu, sam malo vise upucena nego ranije. Opsti mi je utisak da je Split trajno zatrovan Kerumom. To dalje znaci i duboko podeljen, jer kad onako dugo imas takvog coveka na vlasti, onda mozes biti ili snazno za, ili duboko protiv. Tu prosto nema sredine, pa makar se nesto u ideoloskom smislu zvalo centrom. Bez obzira koliko dugo je formalno bio na vlasti u Splitu, Kerum je siva eminencija onog sto je tom gradu oduvek stajalo kao mac nad glavom, preteci svakom napretku i razvoju, da sad ne idem u detalje. Zato ga je i tesko smeniti, a jos teze izboriti se do kraja s onim sto on predstavlja. Radujem se svakom pokusaju pojedinaca i grupa da to urade, pa i ovom rezultatu lokalnih izbora. Ali kao sto kazes, i Puljku nedostaje svasta nesto, pa ce biti utoliko teze odrzati ovaj tesko dostignuti nivo kakve takve normalnosti. Projekti koje pominjes se rade timski, i pitanje je koliko opstrukcije je tu bilo i bice, naravno od strane onih koji su se na razne pozicije instalirali u ranijim periodima. To je uvek tako kad imas izrazenu polarizaciju, a nje Splitu nikad nije nedostajalo.

Ja sam nedavno citala zanimljiv clanak na ovu temu. Potrudila sam se da ga pronadjem, evo ga, ali ne mrzi da ga prevodim, pa to uradi sam, ako zelis. Poenta je da autor (inace profesor emeritus sa Karolinske) povlaci paralelu sa Starim Zavetom, gde se kaze da je Bog stvorio prvog coveka tako sto mu je udahnuo dusu. Adam je, znaci, i pre toga imao telo, ali nije bio covek. Dalje autor, na osnovu svog dokazanog poznavanja materije, diskutuje o tome kada plod u materici postaje covek, ljudsko bice. I dolazi do zakljucka da to nikako ne moze biti pre nego sto su mozak i nervni sistem dovoljno razvijeni da se moze govoriti o svesti o sopstvenom ja, pa makar to bilo i na sasvim bazalnom nivou, u smislu reagovanja na spoljne uticaje koje nije refleksno, vec se moze nazvati svesnim. Recimo reakcija na bol, iznenadni zvuk, stagod. To biva u 24-oj nedelji zivota i pre toga ne moze biti govora o ljudskom bicu. To se otprilike poklapa i s onim kad prerano rodjeno dete ima makar i minimalne sanse da prezivi u spoljnom svetu, ali poenta nije u tome, vec u onoj zrelosti mozga i nervnog sistema koja odgovara ”udahnjivanju duse” Adamu od strane Boga. Tada plod postaje osoba i to ne prestaje da bude cak i ako i kada ga neke okolnosti dovedu u situaciju da ne moze da prezivi bez aparata. Meni je ovo objasnjenje nekako leglo bolje od svih koje sam do sada cula.

@bohumilo Ti kao da govoris o bezgresnim zacecima. Nigde u tvojoj prici oceva tih beba, u koje ocigledno brojis i pre par sati oplodjene jajne celije. Da li bi zabrana abortusa za koju se ovako svesrdno zalazes ukljucivala i obavezu oca da u sledecih dvadesetak godina izdvaja izvestan procenat svoje zarade za izdrzavanje tog deteta i sve ostalo sto uz to ide (nasledjivanje i sl)? Ili ti ocevi i dalje imaju pravo na privatnost, a odgovornost lezi samo na zenama? Pitanje je retoricko. Bio si i do sada dovoljno jasan.

Ja mislim da s tim nekadasnjim emisijama draz i jeste u tome sto su poticala decu na pitanja, a odgovore su mogli da daju samo odrasli. To je proces ucenja i gradjenja veze izmedju dece i odraslih. Danasnji sadrzaji u medijima su strogo podeljeni na one namenjene deci i one za odrasle. Ovi za odrasle po mnogo cemu nisu za decu, a sto se tice decjih, roditelji tesko da mogu da razumeju sta je tu smesno ili zabavno. A i da pitaju decu tesko da bi dobili odgovor, jer ni oni ne znaju. Sve je to vec gotov, sazvakan sadrzaj, za koji su marketinski strucnjaci sracunali da pogadja tamo gde treba. Nema tu mesta, a ni potrebe za pitanjima i odgovorima. Ili tacnije, ima mesta samo za jedno pitanje - cemu to uopste sluzi?

Mladene, kad smo mali u porodici formiramo svoje kulturoloske obrasce, pa nam to oblikuje i kasnija secanja. Vrlo je moguce da je tako kako opisujes bilo u mnogim porodicama. U mojoj nije jer su mi roditelji bili prilicno odsutni, a mene i brata je cuvala nepismena baka. Njoj Mendo i Slavica svakako nisu znacili nista pa gledanje tog programa nikad nije preraslo u porodicnu tradiciju, kao kod tebe i u tvojoj okolini, nego smo brat i ja to gledali dok nam je bilo zanimljivo, a posle vise nismo. Verovatno nam je u nekom trenutku postalo zanimljivije da blejimo s drugom decom ispred zgrade nego da gledamo Mendu i Slavicu. Ali potpuno se slazem da su ti programi bili zabavni i nadasve poucni, nesto sto danas sve manje pije vodu kod mladjih generacija. Pri tome mislim na ovaj post gosn Puzigace sa susednog topica.

Eh da, sad si me podsetio na jos nesto iz mog ranog detinjstva. Moja mama je imala koleginicu koja je jako licila na Slavicu Filu. I ona se zvala Slavica, Foskio, i bila je supruga tadasnjeg direktora Uljanika, ovog iz teksta: https://www.glasistre.hr/pula/-pulsko-brodogradiliste-od-1965-do-1976-kulminacija-je-bio-strajk-u-rujnu-1967-radilo-se-efektivno-cetiri-sata-jesu-li-sefovi-uljanika-baceni-u-more-ili-nisu-575069. Teta Slavica je cesto dolazila kod nas, mislim da nije imala svoje dece i da je mene i brata zato tako volela. Secam je se kako se penje stepenicama (ziveli smo na petom spratu, nista lift) i nosi romobil mom bratu. Sta sam ja sve dobila od nje, vise se i ne secam, ali nikad nije dolazila praznih ruku. Posebno zimi, kad bi nam donosila mandarine s Briona, koje je njen muz dobijao licno od Tita, s njegove plantaze. Secam se i jednog dogadjaja koji se tada prepricavao kod nas u kuci, a koji me se svakako domino, cim sam ga zapamtila. Idu moja mama i teta Slavica uvece s posla kuci, i nabasaju na manijaka, egzibicionistu, koji ponosno pokazuje cime raspolaze. Moja mama, provincijalka iz Srbije, se oduzela od straha, a teta Slavica izuje cipele, digne dreku i pojuri za tipom koji je u medjuvremenu poceo da bezi. Legenda kaze da je cak uspela da ga odalami stiklom po glavi. Eto, neka ovo bude mali omaz mojoj dobroj teta Slavici. Nadam se da posle vise od pola veka nije problem sto joj otkrivam licne podatke. Ostala mi je u secanju kao prava dama, inteligentna i cvrstog stava, uzor koji je sigurno ostavio traga na mene, ono sto sam kasnije postala i sto sam danas.

Ja ga se secam! Mene je bas uhvatilo u uzrastu kojem je taj program i bio namenjen. Doduse, secanje je malo maglovito jer je to bio program namenjen bas maloj deci, negde predskolski uzrast, pa kako bi ko krenuo u skolu, tako je vec bio ”veliki” za to. Vise se secam mog osecaja, nekakve topline kojom je sve to zracilo, ali niceg konkretnog.