vilhelmina

Ja bih da pitam kad prestaje ta obaveza ljubljenja pasosa? Srpski pasos odavno vise nemam, a i kad sam ga imala, ne secam se da sam ga ljubila. Svedski imam i koristim. Cini mi se da sam ga poljubila jednom, kad sam ga dobila, a mozda ni tada. Kasnije svakako nisam, jer ne vidim razlog, a nije ni higijenski. Gde gresim?

Ja mislim da je medju svim relevantnijim liderima opozicije Djilas samo najrealniji. Uostalom, ne znam nikoga medju njima ko je aktivno ucestvovao u onom sto je prethodilo petom oktobru. Da ima, taj bi znao kako je beskrajno skupa ta kampanja bila, i koliko slozena organizacija sa sve pratecim kampanjama. Npr Izadji i bori se, Zene to mogu, da ne pominjem lokalne medije i Otpor, pamti li jos neko to? I misli li neko da je to nekom slobodnom gradjaninu tek onako palo na pamet, a opozicione stranke i lokalne samouprave s opozicionom vecinom same finansirale? Naravno da nisu. Sada kad takve vrste podrske sa strane nema, valja raditi s onim sto se ima. I ne zanositi se da postoji neka kriticna masa koja ce izaci na ulice i tamo braniti svoj glas. Posebno ne sad kad takvo delovanje moze imati ozbiljnije posledice po pojedinca nego sto je to bilo kod Milosevica. I to opet zato sto nema one podrske koje je tada bilo. Govorim iz licnog ugla jer sam u vreme DOSa bila vrlo aktivna i to u malom gradu na istoku Srbije. Samo sam ja svakog trenutka znala da me javno delovanje stiti i nisam se bojala gubitka posla ili neceg takvog. Danas te zastite nema, da se ne lazemo. Zato se i ne moze ocekivati da se javno eksponira bilo ko kome posao i egzistencija zavise od toga. Svaka cast Cuti i svima u Moramo, ali oni to izgleda ne znaju.

A sto bi se osecao ili sebe dozivljavao drugacije nego kad si imao 35-40 godina? Pa nisi postao drugi covek zato sto si stariji, i dalje si isti Constantin. Ali ono za ponasanje ti bas i ne verujem🤨. Pises na prethodnoj strani da se rado vozas motorom kroz Sicevacku klisuru, a izbegavas grad. Aj ti sad nama lepo prizaj: Kad si bio mladjan lovac ti, jesi li se radije vozikao pustim klisurama ili po gradu, kafici, devojke u letjim haljinama i tako to, a 😜? Edit:slovca

Nemas brige, Andjo, ima nesto jako dobro sa starenjem. To je unutrasnji mir, uravnotezenost, neka vrsta zivotne mudrosti koja se prosto stice onda kad ti vise i ne treba toliko. Otprilike naknadna pamet, ono kad se kaze ”e da sam onda znao/la ono sto sada znam”. Ali bas u tome i jeste caka s prevarantom zivotom - vestina upravljanja njime se stice onda kad si vecinu situacija gde ti je ta vestina trabala, vec prebacio/la preko glave. Zato za unuke gotovo svi imaju vise strpljenja nego sto su imali za svoju decu. Nije to pitanje samo slobodnog vremena, nego i stava, sposobnosti da pravilno postavis prioritete. Licno nemam unuke, ali imam koleginice koje ih imaju. Jure s posla da ih pokupe iz vrtica, odricu se hiljadu zadovoljstava da bi na sve stigle, i nista im nije tesko iako ih muce alergije, lumbaga, artroze kukova, aritmije srca, you name it. I ne samo po pitanju unuka, nego svega sto ti nesto znaci. Ranije mi je trebalo dva dana da se spakujem za put od tri dana. Sad samo pazim da imam pasos, telefon, kljuceve i karticu, sve drugo nije problem ako se zaboravi. Bez svega mogu i nikakva glupost mi nece pokvariti zadovoljstvo. Ili posao. Sta ima veze sto mi je sefica glupa kao tocak? Imam predivne kolege i klijente koji se raduju kada me vide. Prodala se ona haljina sto sam je jucer gledala pa nisam mogla da se odlucim da je kupim? Pa sta, ionako mi ne treba. Ili najslikovitiji primer od svih - neko mi nesto napisao na forumu i sad bi trebalo da mu uzvratim istom merom. Ma nemoj, a ko kaze da moram? I tako, gomila sitnica, a i onih krupnijih stvari koje su me ranije izjedale i mogle danima da me drze ubedacenu, sad me i ne doticu. Slucajno znam tacno kad se promena desila. Secam se da smo sedeli na poslu i vodili neke zenske razgovore, kad mladje koleginice pitaju nas starije koja je godina najvaznija, kad pocinjes da se osecas stvarno starije. Ja sam tada imala 55 i nisam znala odgovor, a jedna sto je bila 5-6 godina starija od mene kaze - 55! Kad nisam skocila da je zadavim! Par meseci kasnije ispadne neka krizna situacija na poslu i ja je resim kao od sale. Prosto nisam mogla sebe da prepoznam, reagovala sam kao sto nikad pre toga ne bih. Onda sam se setila njenih reci i sigurno ih nikad necu zaboraviti. Orijentacije radi, to je bilo pre sest godina 😀. I jos jedna ”sitnica”. Prosle jeseni iskoristim poduzi godisnji odmor da prestanem da farbam kosu. Osisam se na kratko, razbaruseno, frizer je to nazvao mangupska frizura. Ostalo nesto malo tamne blond boje, ali uglavnom moja prirodna, potpuno seda. Po povratku na posao sve koleginice pitale koja je to farba, hoce i one. E nema 😜. Btw, ne znam koliko je ovih magicnih 55 karakteristicno za muski deo ovog gerijatrijskog topica. Momci, mogli bi da se izjasnite, da li ste primetili kad je nastupila ta promena, od kada vam vise nije problem da se deklarisete kao seniori? Cenim da je to kod vas malo kasnije, mozda 60 ili 65? Ali mi zato duze zivimo 😀.

Mozda nije pitanje bas za izborni dan, ali nesto sam se zbunila, pa ako je neko pri volji da mi pojasni. Vidim da pravo glasa na izborima u Srbiji ima nesto preko 6,5 miliona biraca, a jedva 6,9 miliona stanovnika. Razumem da ima dijaspore kojoj je bas stalo da glasa, ali tu se moze raditi o par desetina hiljada, mozda neku stotinu, ali nikako o milionu ili cak vise. Poredjenja radi, Svedska ima 10,5 miliona stanovnika, a samo 7,5 miliona biraca. Uz sva logicna objasnjenja, ovaj raskorak mi je ipak preveliki. Pitam se kako to uopste funkcionise. Ja sam drzavljanin Srbije, ali vec 15 godina nemam nikakve dokumente, jos manje neku adresu tamo. U principu ne mogu da znaju ni jesam li ziva. Kolike su sanse da cu ipak ”glasati”?

@Helena S rigidnim stavom kao sto je tvoj, tesko da iko ima zelju da ti objasnjava zasto je ustvari otisao. Ja prva ne bih imala. Zato i pominju tu platu, lakse im tako jer izgleda da nijedan drugi argument kod tebe ne prolazi, posto si cvrsto resila da ostanes gluva na njih. Istina je da se vecina ljudi pre odluke o emigraciji dobro raspita. Tako osim visine plate saznaju i koliki su troskovi zivota tamo gde zele da odu, koji nivo poznavanja jezika treba da bi se etabliralo u struci i uopste u novoj sredini, sta treba i koliko traje/kosta da se nostrifikuje diploma, kakve su mogucnosti za eventualnog partnera i/ili decu, kakve su mogucnosti nalazenja i/ili kupovine stana… Onaj kome je plata glavni motiv, verovatno ce odustati vec na prvom koraku, jer ce shvatiti da je put do te obecane plate i standarda dug i trnovit. Oni koji do bolje zarade mogu da dodju bez ikakvih peripetija su zanatlije, nekad i nekvalifikovani radnici, ali nikako ljudi s univerzitetskim diplomama. Ali zato ovi prvi ni ne pomisljaju na emigraciju vec rade kao gastarbajteri, par meseci tu, par meseci tamo. Ne vuku sa sobom porodicu i ne izlazu se rizicima i troskovima. Tu moze da bude bitna samo plata. Za iseljenje u pravom smislu reci potrebno je na vagu staviti mnogo vise od neke plate u (uglavnom) dalekoj perspektivi. U tom slucaju ce ova strana s troskovima i odricanjima svakako prevagnuti, i taj nece nigde otici. Naravno, tvoje je pravo da verujes u sta hoces, ali stvari su obicno komplikovanije nego sto se na prvi pogled cini.

Pitam se da li ti je nesto cudno na linkovima koje postujes, ukljucujuci i one moje? Meni jeste to sto svi oni pricaju o siromasnim nemackim penzionerima s mesecnim prihodima ispod 1000 evra, a onda ih na slikama vidis kako zive u turbomodernim renoviranim ogromnim kucama s kaminima i sredjenim okucnicama. Kao sto ranije rekoh, ne zive ti ljudi od tih penzija jer one nisu dovoljne ni za grejanje i odrzavanje tih kuca. U Bugarskoj je prosecna plata nesto ispod 700 evra, taman koliko su i te nemacke penzije, pa se ipak ne zivi tako raskosno. Ovi ljudi imaju i druge izvore prihoda, mozda ustedjevine, fondove, akcije, ko zna sta. Sve su, samo nisu siromasni. Druga stvar koja mi je tu blesava je sto svi kazu da im je problem cirilica. Cuj, naucili bugarski, snalaze se, ne daj boze da ih neko prevari, samo cirilica problem 😀. Pusti ti to, izvestan broj je probao, ali sumnjam da se neko usrecio i da ce mnogi slediti njihov primer. Ima i reportaza o jednom paru koji kaze da ih je ceo projekat kostao kao sv Petra kajgana jer su kucu pretvorili u zatvor, s alarmima i kamerama na sve strane. Jer Amigo dragi, naivni stranci iz zapadnjacke srednje klase su svuda u istocnoj Evropi, ukljucujuci za ovu priliku i Balkan, tako laka meta. Da nece lokalni policajac da se polomi i trazi ko im je provalio u kucu i pokrao ih? Ma da, bas hoce. I da zavrsimo s trollom i vratimo se lecenju. Da, vazi im osiguranje u celoj EU, pa i u Bugarskoj. Ali na kom jeziku ce se objasnjavati s lekarima i sestrama, kako ce biti sigurni da su informacije tacno prenesene? Iznad svega, zar mislis da bugarsko zdravstvo moze da pruzi istu uslugu kao nemacko? Zasto im je onda smrtnost od svih mogucih bolesti medju najvecima u EU i zasto bi neko izabrao takav sistem samo zato sto je paradajz na pijaci jeftiniji nego u njegovoj zemlji? I ne, ni trenutka mi nije palo na pamet da starost provodim u Makedoniji, nisam poludela. Taj stan je sada zamenjen za Spaniju, ali ni tamo nemam nameru da se ikad preselim, samo da provodim vreme dok me zdravlje sluzi, a trudicu se da to bude sto duze. Ali kad dodje prava starost i bolesti koje je najcesce prate, necu valjda da se lecim u zemlji gde malo ko govori engleski, i da se oslanjam na sopstveni spanski? Pa nije to isto kao naruciti paelju u restoranu! I tako rade svi Britanci i Skandinavci u Spaniji, Nemci u Bugarskoj i slicni. Tamo si kad vise ne moras svakodnevno na posao, imas vremena i hoces da ga provodis negde gde ti je prijatno, ali ne napustas ono na sta si stekao pravo i sto ce ti kad-tad zatrebati ako dozivis iole dublju starost. Tako da u onoj meri u kojoj svi ti ljudi pri odlasku u penziju sele u toplije i jeftinije zemlje, u toj istoj meri ide i selidba u suprotnom pravcu kad zatreba zdravstvo i briga o starima. Ko dozivi. Kako god, sve zemlje koje su pozeljne destinacije za penzionisanje su to samo privremeno, dok su ljudi zdravi. Oni ce za to vreme trositi pare na kupovinu nekretnina, po prodavnicama i restoranima. Ali zdravstvo i ostali koji u tom vide priliku za zaradu, mogu na to da zaborave. Uostalom, neretko ovde u swe srecem ljude s Balkana i drugih zemalja koji su se nakon penzionisanja kao vratili u zemlje porekla, a u 80-tim i kasnije dosli nazad u Svedsku. Sta mislis zasto?

@Amigo Bila sam znatizeljna pa sam potrazila tu reportazu o nemackim penzionerima u Bugarskoj - evo je . Radi se o usamljenom slucaju, pri tome vrlo specificnom. Zena o kojoj je rec nema vise od 60 godina. Kaze da je u penziji vec 14 godina, sto malo lici na onog gore nadobudnog mladog lekara koji je za deset meseci stekao grdno iskustvo i prijatelje u Nemackoj, plus stigao da se vrati u Srbiju. Zena iz reportaze kaze dalje da je u Berlinu drzala 4 frizerska salona i da danas ima penziju od 500 evra. Kaze i da je s pokojnim muzem zivela i na Kipru, ali je on zeleo da kupi staru kucu i renovira je po svom ukusu. U reportazi se ne kaze, ali ja ne bih iskljucila da je on mozda i bio poreklom iz tog dela Evrope. Kuca iz reportaze je omanji dvorac. Samo odrzavanje, da ne pominjem grejanje tako neceg, i u Bugarskoj mora da kosta bar tih 500 evra kolika je njena penzija. Ali ona ocigledno raspolaze i drugim resursima, i nije duzna da bilo kome polaze racune o tome. Ne bi bilo ni pametno jer zivi sama, a kuca je izgleda na osami. Raspisah se i odoh u troll, ali mi je beskrajno interesantno kako mediji mogu pojedine izdvojene slucajeve da predstave kao nesto sasvim drugo, a onda konzumenti tih medija izvlace zakljucke koji se njima uklapaju u neku pozeljnu opstu sliku, a koja veze nema sa stvarnoscu. Tako perspektivni lekar za koga se svet otima sopstvenom voljom i izborom zavrsi u pirotskoj bolnici, a siromasna nemacka penzionerka u dvorcu u Bugarskoj. Edit: Cini mi se da link ne radi, ali nema veze, nije ni jedini takav. Ali poenta je da takvih pokusaja ima, ali definitivno ne nekih masovnih migracija nemackih penzionera u Bugarsku i slicne zemlje. Nece ih ni biti jer neke reportaze govore i o problemu bezbednosti na takvim destinacijama, a to je poslednje s cim jedan penzioner zeli da se susretne. Da ne pricamo sta se desi ako se na takvom mestu razboli.

Penzioneri iz zapadne Evrope koji zive u Bugarskoj (Spaniji, Portugalu, Grckoj…) nisu oni s malim penzijama i ne zive u iznajmljenim stanovima. To su uglavnom ljudi srednje klase koji su isplatili svoje nekretnine u zemljama porekla i stigli da kupe jos neku u pomenutim zemljama. Razlozi preseljenja jesu jeftiniji svakodnevni zivot, ali u smislu jeftinije hrane u restoranima i zabave, ne osnovnih namirnica ili nedajboze lecenja. Ipak, glavni razlog je klima i jeftine nekretnine. I sve to vazi samo za mladje i zdravije penzionere. Onog trena kada im zatreba iole zahtevniji medicinski tretman ili celodnevna nega, eto njih nazad u zemlje u kojima su zaradili prava na to. Privatna osiguranja koja tamo placaju dok su relativno zdravi su samo za sitne redovne preglede, produzavanje recepata i akutne situacije. Za sve drugo se vracaju u svoje zemlje i ne oslanjaju se na bugarsko, spansko ili neko drugo zdravstvo, nebitno da li je privatno ili drzavno. Isto to i kad budu znatno stariji pa im treba svakodnevna nega i pomoc u kuci. U svim zapadnoevropskim zemljama je to na ovaj ili onaj nacin subvencionirano, ali samo dok zivis u svojoj zemlji. Ti izgleda imas pogresnu predstavu o zivotu u EU. Ljudi koriste prednosti u smislu kupovine nekretnina u zemljama s boljom klimom, ali to rade oni koji za to imaju manevarski prostor, znaci ne oni s najnizim primanjima, i oni koji su relativno zdravi i bez potrebe za lecenjem i negom. Tako da nema sanse da ce zdravstvo ili sluzbe i pojedinci koji bi se bavili negom starih u jeftinijim EU zemljama, imati neke koristi od veoma starih i po tom pitanju zahtevnih ljudi iz bogatijih EU zemalja. To tako nije, i verovatno nikada nece biti.

Koliko ja razumem ovu pricu, a ponesto se moze zakljuciti i na osnovu prilozenih slika, za ovog se ni ne moze reci da se vratio jer nigde nije ni bio. Kakvo je to silno iskustvo mogao da stekne za nekoliko meseci u nekom malom gradicu, plus u oblasti psihijatrije, a prilicno sam sigurna, bez dobrog poznavanja jezika? Deset meseci je jedva malo vise od obicnog turistickog boravka. Znaci, nista vredno pomena, a kamoli ovakvog clanka i sherovanja istog. Ja tu vidim jednog obicnog momka, malo opterecenog sopstvenim imidzom kao mnogi drugi u Srbiji, koji je malo probao da se snadje u Nemackoj, a onda prihvatio posao u Pirotu, jer je zakljucio da je za njega tako bolje. Ne bih rekla da se i tamo i ovamo neko otimao bas za njega, zasto bi?

I ja dugo ne zivim u Srbiji, pa ipak znam da se sada i tamo placaju skolarine. I to na nivou otprilike kao u EU, dakle simbolicno, ako ih uopste ima. Knjige i stanovanje su oduvek finansirali roditelji, tako da ta fama o besplatnom skolovanju ne stoji. Nikada i nije, a kamoli sad. O tome kako izgleda posao nakon zavrsenih studija, da se i ne prica. Ima mnogo skolovanih ljudi koji rade na trakama po fabrikama, a nadje se medju njima i mladih lekara, onih koji ni mesto za volontiranje ne mogu da nadju. A za iole bolju specijalizaciju, zna se - veze i uclanjenje u sns. I onda im ti zameras sto napustaju zemlju. Stvarno nije u redu.

Ovo dobro zvuci, ali zivote najcesce ne spasava empatija nego pristup skupoj opremi, procedurama, metodama lecenja i slicno. U Srbiji je pristup svemu tome mnogima ogranicen, pa moras stici do neke Grujicicke ili Nestorovica koji jedini to mogu da ti omoguce. Neki obican lekar moze samo da napise uput za njih, ali to ne znaci da ce covek tamo i stici. Pomenuto dvoje, a nisu jedini takvi u Srbiji, mogu ono sto drugi lekari ne mogu, ma koliko znanja i empatije imali. Zato se svi o takve otimaju i kuju ih u zvezde, ali je pitanje kako su dosli u tu poziciju, odakle njima moc koju drugi lekari nemaju. Meni je slika te Danice Grujicic i njenog odnosa prema pacijentima ono kad žene naziva ženicama. To nije empatija nego patroniziranje i krajnja nadmenost. Ja sam bog koji odlucuje o tvom zivotu, a ti si - ženica. Ili coveculjak. Fuj!

Ma jok, pesak je, blato. Gde god sednes, na klupu pored mora ili u parku, ne mozes posle da otreses prasinu. Stolove u bastama restorana brisu sve vreme, a neki su i zatvorili. Automobile, prozore i ostalo sto ne mora ce valjda kasnije, kad prestane. Ovo je trenutni izvestaj o kvalitetu vazduha (farlig = opasno): Prvi dan kad sam dosla niko nije nosio masku napolje, jer nije vise obavezno. Sad svi, i to dobrovoljno 😀.

Kad smo vec kod oluja, evo i mog doprinosa. Dodjem u Torrevieju na cetiri dana i dozivim nesto za sta mnogi koji ovde zive dugo kazu da nikad nisu videli, bar ne toliko izrazeno. Iako je ovaj deo Spanije negde svrstan u tri najzdravija mesta na svetu, povremeno se dogadja da vetar donese pesak iz Sahare, sto najbolje znaju vlasnici automobila (vidi dole). Ovaj put ga je izgleda strasno mnogo. Vetar nije jaci od 11 m/s i trebalo bi da je severoistocni, tako da mi nije najjasnije kako, ali na tv ide upozorenje da se ne izlazi bez potrebe i da se zatvori ventilacija, ako je moguce. Na drugim topicima sam vec kacila jucerasnje slike, sve kao kroz zuti filter, a ovde evo nastavka. Prva slika - jucer popodne Druga slika - nocas (obrati paznju na boju neba) Treca slika - danas prepodne, a tako je i dalje, sivkasto-zelenkasto- braonkasta izmaglica: Medju automobilima - epidemija boginja (gornji je uslikan jucer pa je slika zuckasta, drugi danas):

Danas oko tri popodne, sumrak u sred bela dana u Torrevieji, Spanija. Vazduh prepun peska iz Sahare, a za sutra se najavljuje jos gore. Zivele maske!

Mali trollic, da odrzimo topic dok ne krene novi talas kovida. Danas u Torrevieji, Espana, malo ko napolju bez maske. Ustvari super sto ih jos uvek imamo u izobilju, jer uopste nije bezbedno disati bez njih. Samo sto nije virus nego pescana oluja: Pitam se je li ostalo nesto peska u Sahari ili je sav stigao ovde. Btw, slike su autenticne, nije filter. Ovako zuto svetlo je bilo preko celog dana.

U Spaniji sve brojke izgleda i dalje u padu, ali s maskama u zatvorenom i dalje nema zezanja. Na otvorenom nisu obavezne, ali ih mnogi nose, posebno stariji. Usla sam jucer na kratko i u V.Britaniju, menjala let u Liverpoolu, i maske nisu trebale nigde osim za sam ulazak u avion. U Stockholmu jednog tipa nisu pustili na taj let jer nije imao popunjen onaj ”passengers locator” obrazac, a posle ga u Liverpoolu nisu ni trazili. U Spaniji ga traze, nema ulaska bez toga.

Stvarno ne bih da gresim dusu, pa neka me neko ispravi ako ima drugacije informacije. Ali koliko ja pamtim, nedostatak vakcina u africkim i drugim siromasnim zemljama je samo kratko vreme izgledao kao najveci problem. Ubrzo se pokazalo da je mnogo veci problem losa organizacija i nesposobnost tamosnjih vlasti da sprovedu vakcinaciju, motivisu ljude i ostalo sto treba. Nismo mi u bogatijem delu sveta u vecem procentu vakcinisani zato sto smo mogli da kupimo vise vakcina, vec iz sasvim drugih razloga. I da smo se odrekli toga iz solidarnosti sa siromasnima ne bi na toj tamo strani bilo nista bolje, nazalost.

Istine radi, mere zastite su obuhvatale samo starije od 75, pa i to vise u teoriji nego u praksi. Vazila je preporuka da se ne ide u posete ugrozenim grupama, a u starackim domovima su posete bile i zabranjene. Tako oni kojima treba pomoc u svakodnevnom zivotu nisu mogli da srecu svoje bliznje, ali su zato bili i svakodnevnom kontaktu s vecim brojem ljudi iz sluzbi za pomoc starima. Ti su se smenjivali kao na traci jer su stalno zaposleni mogli da boluju koliko hoce, a umesto njih su uskakali oni povremeno zaposleni, koje niko nije pitao da li su vakcinisani i imaju li simptome. Ali eto, izvukosmo se nekako. Licno mislim da je glavnu ulogu tu odigralo onih cuvenih 45 kvadrata stambenog prostora po glavi stanovnika Svedske, kao i dosta dobar javni prevoz bez velikih guzvi, cak i u normalna vremena. A naravno, i opsta nesklonost svedjana da se intimiziraju sa svim i svakim, visok stepen digitalizacije svih usluga, ogromne prodavnice u kojima mozes da se kreces omanjim automobilom, retka naseljenost osim u par velikih gradova i jos kojesta drugog. Verujem da je Folkhälsomyndigheten sve to uzimao u obzir kad je donosio onako liberalne mere, mada naravno nikad nisu rekli nesto tako. Sumnjam da bi u drugim okolnostima to dalo isti rezultat. Pre sam sklona da verujem da bi bila katastrofa.

Angie, ja sam govorila o moci da se upravlja svetom, da se donose odluke o ratu i miru, o zivotu i smrti, da se naredjuju pokreti trupa, da se podizu avioni i ispaljuju projektili, da se rusi, razara i ubija, da se preti i ucenjuje, da se ima pristup crvenom dugmetu. Nisam govorila o angazovanju na humanitarnom planu. I sama kazes da su ukrajinci pokrenuli akciju da majke dolaze po svoje sinove. Pa super, ali ja bih vise volela da su ukrajinke i ruskinje pokrenule zajednicku akciju da se svi muskarci koji ucestvuju u ratu vrate svojim kucama, gde god im bile. Ne sumnjam da bi se one u roku od pola sata dogovorile, kad bi postojala i najmanja sansa da to sprovedu u delo, da ih neko poslusa. Ali ratove u danasnjem svetu pokrecu i vode muskarci. Nebitno da li su beli i sredovecni, ali svakako nisu zene. Zato one ne mogu ni da ih okoncaju, koliko god se angazovale u onim oblastima koje su im uopste dostupne i u kojima mogu nesto da urade. U tim okvirima i ja kao zena mogu da pisem na ovom i slicnim topicima, sa sve rizikom da to pisanje bude proglaseno za emotivno, pa i histericno bacakanje po podu. Ne bi mi bio prvi put. Ali na temu da li je jedan grad bolje rusiti s istoka ili sa zapada, i da li ga treba odmah sravniti sa zemljom ili ga polako mrcvariti, o tome stvarno nemam sta da kazem. Zato i ne pisem ovde.

Nije problem sto nema zena na ovom topicu, nego sto ih nema nigde gde se odlucuje o ratu. Tu i tamo neka potparolka, ali nijedna koja se za bilo sta pita.

Ne znam da li si primetila, ali citirala si post iz 2020, a odgovaras mi kao da je jucer napisan. Jeste da je na istoj strani kao tvoj odgovor, ali ovaj topic je dugo spavao 😀.

Strani radnici u Emiratima zive kao oni Vijetnamci u Zrenjaninu. Ljudi dolaze preko firmi za zaposljavanje i vec u startu su zaduzeni, tako da ne mogu da raskinu ugovor dok ne otplate dug. On je reda velicine sestomesecne do godisnje plate, obicno rasporedjeno na vise godina, da bi imali od cega da zive i da bi im ostalo nesto da posalju kuci. Za to vreme su im oduzeti pasosi tako da niti mogu slobodno da se krecu, niti da promene posao. O drzavljanstvu i privilegijama koje to nosi nema govora ni za Arape iz okolnih zemalja, mada su oni slobodni ljudi. U istom statusu su i ostali stranci, oni koji ne dolaze iz Afrike i Azije, ali oni su manjina u odnosu na ove u poluropskom polozaju. U Quataru je jos gore, tamo se racuna da dnevno umire jedan do dva radnika od vrucine i iscrpljenosti. Mozda ova prica i ne bi bila relevantna za topic da je Amigo nije zapoceo slikama onih nebodera. Ali ona pokazuje da je zagadjenje okoline samo vrh ledenog brega u svemu ovome sto se vec dogadja u Srbiji dolaskom neevropskih investitora. Rio Tinto, iako nominalno dolazi sa zapada, radi iskljucivo u siromasnim delovima planete i radi po istom principu kao poslodavci u zalivskim zemljama. Ne radi se tu samo o eksploataciji radne snage iz puke gramzivosti, da bi se vise zaradilo, vec i o tome da su ti radnici insajderi u mnogo cemu sto javnost ne bi trebalo da sazna, pa ih se na ovaj nacin drzi u strahu i nekakvoj prinudnoj lojalnosti. Ne treba se zavaravati da bi bilo koji od trenutno planiranih rudnika u Srbiji radio na drugaciji nacin. Cak i ako bi se radilo o domacim radnicima, neko sindikalno organizovanje, kontakt s medijima i slicno ne bi doslo u obzir. Netransparentnost o poslovanju, koja je vec sada onoliko izrazena, tek tada bi dobila monstruozne razmere. To bi Srbiju jos vise udaljilo od zapada, kojem se kao stremi. Kome to treba?

Tacno, ali to u Emiratima vazi samo za drzavljane, a njih je oko 10% od ukupnog broja stanovnika, tako da i nisu neki trosak. Znaci, od oko 10 miliona stanovnika, oni namiruju ovim sto pominjes oko milion. Ostali placaju.

Ima elitnih skola i bolnica, ali to znanje i zdravstvena zastita ne dopiru daleko. Report: Qatar ranks in bottom 10 of education index, but shows potential Sta reci, Quatar gori od Botswane. SA i UAE nesto bolji, ali jos uvek gori od tradicionalno sramotno lose Srbije na PISA testu. Zakljucak: Eto ti broj jedan po GDP per capita. I to je samo u oblasti obrazovanja. O javnom zdravlju da se i ne prica kad se polovini stanovnistva trazi pismena dozvola za izlazak iz kuce i posetu lekaru, a o cenama da ne pricamo. Ako se vlasniku ljudskog bica zenskog pola ne isplati lecenje, nece ga ni biti. Znas li ti uopste o kakvom je divljastvu tu rec? I to je samo prica o tome kako ekonomski razvoj zasnovan na prodaji resursa utice na opsti razvoj. Do zagadjenja okoline tu nismo ni stigli jer kako rece kolega gore, eksploatacija nafte u pustinji je nista prema eksploataciji litijuma na plodnom i vodom bogatom poljoprivrednom zemljistu.