Leaderboard

Posle prespavane noći, zaključak je da ni do finala ne bismo došli, da nije bilo ovog čoveka. Hvala, Aleksa!

Među najjačim utiscima sa SP za mene su osmesi N. Jovića koje je emitovao celo prvenstvo, začinjeno izjavom na kraju. Nekako je time pokazao da leto sa reprezentacijom nije samo žrtva nego i uživanje, kao i da za karijeru nisu bitni samo ugovori, minuti, brojke i slično, nego da izgradnja mora da bude kompletna. Moraš i da uživaš a moraš i da se unaprediš kao čovek. Dalje, iako je već igrao NBA finale ranije ove godine, sad je direktno osetio gorčinu poraza u bitnom meču što će mu značiti više nego mahanje peškirom, pa makar to bilo u NBA finalu. Koliko dvadesetogodišnjaka ima takvo iskustvo? Naravno, u godinama koje slede menjaće se prioriteti, biće umora, povreda, zasićenja, ali dobro seme je zasejano i nadam se da je dobar putokaz dat njegovoj i mlađoj generaciji o igranju u reprezentaciji (tu dodajem i oduševljenje Topića tretmanom tokom onih nekoliko dana provedenih s ekipom, posebno mentorstvom iskusnjare S. Jovića). Pritom, bez obzira na poraz već je ušao u legendu, a kao što je rekao, ima podršku tima i moći će da sa svojim trenerom razmeni iskustva o SP i ispriča se o svemu što je naučio. Druga pričica se odnosi na one koji su razbili scenario po kome se jedni odazivaju u prozorima dok drugi idu na prvenstvo i beru lovorike. Sad vidimo da svako ima šansu da bude deo brutalne mašine i upiše se u istoriju. Naravno, treba dosta toga da se poklopi ali je važno i da imaš i dovoljno kvaliteta da iskoračiš kada je bitno pa makar do tada bio samo igrač rotacije u KKP ili KKCZ. Sve je moguće i ništa nije unapred zacrtano.

Juče posle meča sam mislio da ću bar metar dana da budem skenjan i bez želje da bilo šta gledam, pričam pišem ili čitam o košarci. Ali mi mladi se valjda brzo regenerišemo tako da je već danas mnogo bolje. Odluka da u 3/4 po svaku cenu razigramo Milutinova nas je nažalost ugasila napadački. Ovo je naravno samo zapažanje nakon meča, na poluvremenu sam i ja upravo tako razmišljao - moramo nekako da uvedemo u igru igrača koji bi trebalo da bude naša najveća prednost ovde. A general posle bitke kaže da i nismo morali, naročito ako je bio povređen, jer smo i bez njega dali 47p za poluvreme a i Petrušev je imao vrlo finu epizodu. I eto, za 5-6 minuta takvih pokušaja nismo ništa dobili, ušli u nervozu i nesigurnost, onda i u rezultatski minus i napad kakav poznajemo na ovom SP više se nije vratio. Nikome ništa ne zameram, sve što smo uradili i pokušali bilo je logično i igrački, svako je dao sve što ima. Napisao je Chaos sjajan post pre nekoliko dana na tu temu, košarkaška reprezentacija je nešto sa čime se najlakše identifikujem. Kao da gledam ekipu s kojom igram basket kako oblači dresove i peva himnu. Košarka je nešto toliko naše, toliko moje, to je meni bez konkurencije najlepša stvar koju ova teritorija ima. I potpuno isti osećaj je bio i osmadesetih i devedesetih i uvek. Još kad ta braća iz kraja zaplešu i odigraju vrh basket kao ovi momci, radost i ushićenje je neopisivo i jedinstveno, prosto nemam pojma s čime bih to mogao da uporedim. I još nešto, mi smo uz Ameriku jedini koji su konstantno relevantni u košarci već pedeset godina. Desi nam se da spojimo dva - tri loša takmičenja max i eto nas opet u ili na vrhu. Niko drugi to nema. Tako da, po ko zna koji put, we are back, bitches. Drž'te gaće.

Ne moze obican faul za Franza za ono guranje sa ledja biti ispravno sudjeno nikako. U prenosu je reziser sam dao i drugi ugao odmah iz kog se videlo, ali sudijama nije palo na pamet da sami traze jos neku kameru ds pregledaju sve dostupne uglove. To je uzas, amaterizam i debilizam teski i situacija koja je bila jako znacajna jer se dogadjala pred poluvreme.

Tek počinjem da shvatam razmjere uspjeha ostvarenog na ovom prvenstvu. Ne samo u smislu medalje, nego posebno zato što su Pešić i momci preokrenuli dinamiku reprezentacije iz vrlo negativne u vrlo pozitivnu, a za ekipu koja pobjeđuje i pravi rezultate odjednom svi hoće da igraju. Direktan plasman na OI znači i mnogo bolje uslove za pripreme, u smislu manje potrošnje i mnogo boljeg tempiranja forme, što znači da bismo na OI trebali da odemo utegnuti i da odigramo još jedan dobar turnir, bez obzira na krajnji ishod (jer, kao što vidimo, žrijeb je nerijetko king maker na ovim turnirima) i da onda to prenesemo i na EP 2025,što znači da ovaj uspjeh otvara mogućnost da se napravi jedan dobar trogodišnji ciklus, što je već kontinuitet i osnova za dugoročno prisustvo u vrhu.

Izgubili smo od boljeg protivnika iako je i nekompetentno i neravnopravno suđenje uzelo svog maha, posebno u trećoj četvrtini (doduše, ni na njima nisu svirani neki očigledni faulovi). Mislim da su suze naših igrača posledica ne samo poraza već i toga što je kraj prvenstva i druženja, kao da se završava neka maturska ekskurzija na kojoj si doživeo svakakva iskustva a zamalo i da se omrsiš al nije ti se dalo na kraju. Ja sam potpuno prazan danas, nema više željnog iščekivanja da moj omiljeni tim ponovo igra, protiv USA ili nekih egzotičnih indijanaca, svejedno. Nemci su nam ubili pnr Jovića i Milutinova i tu nam oduzeli i glavu i kičmu. Obojicu su ugušili i nas je samo neko šutersko ludilo moglo da izvuče. Aleksa se potrudio do maksimuma kako jedino i igra, ušle su neke bombe o tablu u prvom poluvremenu međutim bez dva od tri najvažnija igrača teško je išlo. Naravno da je falio Dobrić kao još jedan nepresušan izvor energije. Guduriću je najteže i već polako izrasta u Milenka Tepića ove generacije ali i dalje ima vremena da se sve ovo jednom preokrene, ova generacija je tu da ostane. Kapa dole Kariju i timčini, nije ni taj Pariz tako daleko.

Meni i dalje nije dobro. Za neki dan mozda nadjem snage za neku rekapitulaciju finala, mnogo toga ste rekli, samo cu se osvrnuti na jedno sto mi je bilo dosta karakteristicno a nisam primetio da je neko pomenuo. Mi smo otvorili utakmicu sa Stefanom Jovicem na Vagneru i Dobricem na Sruderu. Iako sklepano resenje mislim da je teoretski odlicna ideja, jer iz onog njihovog osnovnog svica, Vagnera preuzima Nikola Jovic, a Srudera Bogdan, ako do toga dodje. Ne idealno, ali opet dva razlicita tipa cuvara za obojicu, kako ne bi mogli da se naviknu da napadaju kos na jedan nacin. Povreda Kobre i realno kecanje sudija je dovelo do kretanja rezultata u prvom poluvremenu, mada treba reci da su i oni nas vrhunski skautirali i sve glavne kretnje u napadu zaustavili. Treca licna Marinkovica, koji je juce takodje odigrao mozda najbolju partiju na prvenstvu, je prakticno odredilo dalji tok meca. Deda prosto nije bio resenje za ovu utakmicu, on je to znao, mi smo to znali, Nemci su to znali i to su zestoko eksploatisali, ali prosto smo ostali bez resenja. Herojski napad na kraju i Guduric koji je ispao tragicar je samo zaokruzilo pricu. Uveren sam, da smo imali kriterijum kao protiv Kanade i da se Dobric nije povredio, dobili bismo onaj mec. I to verovatno prilicno rutinski. I pored toga sto nismo imali srece, sve sto sam pisao o Nemcima je ispalo tacno. Vagner je specijalan igrac koji omogucuje Sruderu da radi ono sto radi najbolje. Ispao je junak, iako bez Franca Nemci i pored sveg ovog kvaliteta sigurno ne bi bili u ovoj situaciji jer bi svima iskljucivi zadatak bio da zaustave Srudera. Ovako to ne moze da bude gameplan. Sve u svemu, izuzetno sam ponosan na ove momke. Vratili su mi zar kad gledam kosarku, ni na EP gde sam ocekivao mozda i zlato pa se razocarao nisam ovako strastveno gledao, bar 15 godina. I zato mi je mnogo krivo sto nisu osvojili ovo, jer bi to bas bila Pepeljuga prica, mnogi od ovih momaka tesko da ce dobiti drugu priliku, a i mi kao drzava verovatno ko zna kad. Ovo je objektivno uspeh veliki kao svemir, svako od njih treba da bude ponosan na ovo leto i jako mi je drago sto nisam gledao skidanje srebrnih medalja vec su i dosta kasnije kada su davali izjave novinarima nosili svi medalje. Osvojili ste to srebro, niste ga dobili kao porazeni. I to srebro se osvaja, i najlepsa stvar juce je bilo odavanje pocasti Borisi i to sto su nosili medalje na kraju.

Nisam siguran da je dovoljno potencirano koliko je Novak ustvari fenomenalno odigrao ovaj meč. Kakve razmene sa Medom je izdržao (iako je Meda osvojio više 9+ razmena) i nisu mu se "slomili" udarci tokom meča. Obično se nerviram i sve vreme komentarišem "zašto tako Novače". Ovaj put sam to rekao samo par puta za drop šotove. Ostatak sam bio u fazonu "ne može bolje od ovoga da se igra, ako izgubi, izgubi, šta da se radi". Pre nego što napišem par rečenica, treba naglasiti da je Medvedev takođe odigrao odličan meč, klasičan iritantan Medvedev na njemu idealnoj podlozzi i terrenu, uz par štuckanja koja su i omogućila pobedu Novaku... ali zar to nije uvek tako? Voleji... Savršenstvo... Mislim da niko nije u stanju ovako da odigra gomilu voleja u nizu, ne znam da li je promašio par (ili ijedan, ne sećam se)... a bilo je "nemogućih" situacija da se odigraju. Imam utisak kao da mu je sudbina (ne verujem u nju) namestila da odigra sve vojele savršeno, ono kad ti se baš sve namesti... Nikada više neće odigrati ovoliko savršenih voleja u jednom meču... BH... Fercerao na maksimumu... Treba imati u vidu da je sa druge strane isto fenomenalan bh... BH paralela, udarac koji mu je doneo toliko toga u karijeri, naročito protiv Fedala, je bio sjajan, a to se ne dešava toliko često kao ranije. FH... Isto je funkcionisao sjajno... Očigledno je Novak mnogo pojačao snagu udaraca u odnosu na par godina, ja sam umisli da je to omogućeno i time što je nabio mišićnu masu, a kao posledica želje da se skrate poeni u daljoj karijeri. FH mu je, uz servis postao glavno oružje... Servis... Zakazao najviše, ali na to smo se navikli počev sa Vimbldonom. Samo 54% prvog servisa. Komentarisali smo pre meča da je servis ključan za pobedu, ali se ispostavilo da Novak može i bez njega... ponekada. Ipak, mislim da Meda najveću grešku napravio sa stojanjem daleko na drugi servis tako da je Novak mogao opušteno da lupa druge servise (tu je i moja najveća zamerka danas za Novaka, zašto toliko duplih grešaka kada je samo trebao da ubaci lopticu u teren). Sve u svemu, skoro pa savršen meč za Novaka, u svakom pogledu, i taktički i realizacijom... Mislim da ovo mnogo znači i za dužinu Novakove karijere, saznanje da može toliko dobro da odigra... mislim, ko je lud da misli o penziji posle ovakih partija protiv Alkaraza i Medvedeva, bez obzira što je zaseo na teniski Mont Everest...

Murray je dobijao veliku trojku u najboljim godinama, Medvedev nije u stanju uopce ugroziti Djokovica od 36, a da ne pricamo kako se kolosalno raspao protiv polumrtvog Rafe na AO 2022. iako je imao 2:0 i break prednosti u 3. setu. Ne bi dobio ni Noleta 2021. da se ovaj nije isforsrao na OI i onda se jos psihicki raspao prije samog pocetka meca. Murray iz tog perioda je osjetno iznad svih Medvedeva, Zvereza i slicnih nextgen levata minus Alcaraz.

Meni je ovo prvenstvo bilo potpuno genijalno i podsetilo me koliko malo znam o košarci, kao pojedinac, a i koliko malo mi svi autsajderi, ma koliko pratili i pržili se, malo vidimo. Vidimo suštinski neki vrh ledenog brega, dok je nekih 70% Nevidljivo dešavanje. Pešić je napravio ekipu koja je po mom idiotskom rezonu trebalo da ispadne u grupi. Nisam ni gledao prva dva meča, a onda me slaba igra protiv Italije dodatno učvrstila u uverenju da je ekipa treš, da je selektor senilan i da je tim koji ima Aleksu Avramovića i Ristića i Kobru i Dedu najviše za neku solidnu sredinu Eurokupa. Jako sam pogrešio, naravno, predstave protiv Litvanije i Kanade su pokazale toliko uigranu i disciplinovanu mašinu koja melje i ne zastaje 40 minuta, što mislim da zaista dugo nisam video na ovom nivou. Protiv Nemačke je jednostavno danas bilo nemoguće, a mi verovatno nećemo ni saznati koji je bio fazon sa Bogdanom, sa Milutinovim, sa svima zajedno kada se ima u vidu da je Boriša ostao bez fucking bubrega, što je sigurno strašan šok za sve igrače, pogotovo mlađe. I svako će reagovati drugačije u različitim trenucima. Ja apsolutno ne mogu da se ljutim kada Nikola Jović krene na ulaz na trojicu Nemaca kao Franc Vagner i promaši ili kada Petrušev pokušava da gura kao Milutinov a ima možda 50% njegove snage. Ne mogu da se nerviram ni zbog Gudurinih izgubljenih lopti i nečkanja. Po meni je ovo i apsolutno i relativno ogroman uspeh - a sad naravno da će čovek da poludi i da postavlja pitanja. Šta bi bilo da je Aleksa uboo još jednu sa osam metara, da je Bogdan dao bar 10 poena u drugom, da je suđenje bilo makar malo normalnije... To sve ne menja činjenicu da je po meni Pešić izvukao mnogo više od ekipe nego što bih ja ikada pomislio da je maksimum, razgazio mlade igrače, postavio jedan obrazac igre, odbrane, napada... Ja sam oduševljen iskreno. A Nemci su ozbiljna ekipa, da se ne lažemo, dovoljno brza, tvrda, visoka, šuterska, kompletna. Šteta, a opet... Ne znam. Super.

Mi jesmo ove godine igrali dosta bolje i to sa znatno limitiranijim sastavom nego prošle godine. To šta bi bilo kad bi bilo treba ostaviti po strani, taj "argument" uvek i za sve može da se primeni. Činjenica je da smo ovde četvrtfinale i polufinale odigrali majstorski. Nas su Italijani na EP nadigrali, ovde baš i nisu, preteglo je na njihovu stranu zbog te očigledne blokade koju imamo kad igramo protiv njih, ušli su nam u glavu i na Pešiću je da to reši ako se ikad skorije ponovo sastanemo. Nemci su kvalitativno iznad ovog našeg sastava a očito smo imali i dosta problema sa bolešću, povredama i sl. Prvi sam kenjao po Pešiću jer je zaista izgledalo da nas vodi pravo u ambis međutim začepio nam je usta svima i to ne samo zbog pobeda već zbog košarke koju smo prikazali. Što se tih incidenata tiče evo ti novi svetski prvaci Nemci, ekipa koja je imala problema u međuljudskim odnosima čiji je akter uglavnom bio glavni igrač Schroder. Ništa nije crno belo, finese odlučuju.

Malo o Nemcima, novim šampionima. Apsolutno zasluženo - bez poraza a na putu su pali USA, Srbija, Australija, Slovenija, Letonija. Jasno je bilo da imaju najbolju generaciju u istoriji ali su imali odličan balans, stali su iza svog vođe Šrudera svi do jednog, uz sve njegove mane i tako maksimizirali svoje potencijale. Franz Wagner je možda sa pravom mogao da traži da on bude šef i glavni igrač ali pokazao je respekt za starijeg kolegu i pratio ga kao svog kapitena, nešto slično kako je Peđa svojevremeno stao iza Bodiroge. Sličnu stvar je uradio Herbert, progutao svoj ego i na kraju bio nagrađen jer Šruder je takav igrač, može da te pokopa ali ako je u elementu teško ko može da ga brani u njegovoj nitro brzini. Veliki boost za nemačku košarku koja svakako ima ogroman potencijal. Imali su ekipu u kojoj se tačno zna ko šta radi i nisu od toga odstupali. Primetan je i kod njih bio strah od uspeha, ali sad kad su osvojili zlato bojim se da će biti baš zajebani na narednim takmičenjima. Takođe, Šruder mislim da nikad nije propuštao reprezentaciju kad god je mogao da igra a njegov NBA status se baš dosta menjao kroz karijeru i legit je mogao da "radi na sebi tokom leta".

Rece sada u izjavi za ES, da mu je Tara davala snagu tokom drugog seta kada je bio u fizickoj krizi, kaze nekako se uvek namestilo da bas kada mu to treba ona gleda u njega. Par puta mu je pokazala i stisnutu pesnicu, a tokom pauza su se smejali jedno drugom. Zato je prvo nju zagrlio kada se zavrsio mec ❤️.

Znam to još od petka je bilo aktuelno, ali ovo mi sad pade na pamet. Evo nalećeh sad i slikovno

Nikada se neće desiti da veći broj aktivnih top tenisera bude toliko otrovan alkoholom kao te noći kada Novak bude objavio da ide u penziju i završava trku koju je ubedljivo dobio još pre pet godina...:)

Guduric dosao, nije kukao na povredu na umor, na svadbe i krstenja koje propusta, nije otisao kuci jer mu se ne svidja uloga koju je dobio, dogurao do finala igrajuci na poziciji koji je ne ume, otvorio se na minus tri za otvoren sut, promasio da bi sad doziveo da ga pljuju isto oni koji bi ga dizali u zvezde da je pogodio. Da li je gresio, jeste, ali koji igrac nije danas? Njima/njemu je najteze, glavu gore i idemo u Pariz.

Alal vera za izjavu

Endi ima bolji smisao za humor od Federera, znači mora da je bolji teniser overall nego što Mek misli

Promocija tenisa kao igre, vise slemova u jakoj eri, pravljenje Nadala i Djokovica koji ce ga naslediti, Lejver Kup, najveci talenat ikad, elegancija, smisao za humor i shotmaking. Hoces jos? 😄

Što se tiče narednih takmičenja, sve iz ove ekipe vidim kao reprezentativce osim Ristića (nedostatak kvaliteta), Simanića (užas ovo što mu se desilo, da se zbrine i nagradi kako treba ali svakako da kvalitet za 12 nema) i Davidovca (dolaze mlađi pa iako Dedica krpi koliko može, učinak mu je na kraju dosta tanak). Jović verovatno poslednji ples u Parizu, svi ostali će biti tu i dalje tako da core itekako imamo.

Kakav core za dalje Stefan Jovic sa 34 godine i zdravstvenim stanjem? Ovo mu je verovatno poslednje takmicenje.

Izbace ga sa US Opena zbog drama queen, onda mu ne daju da ucestvuje, i onda on dodje na prvi sledeci i osvoji ga. E zato je najbolji svih vremena, a ne zbog brojki.

Appreciation post za kapitena 💙 Volela bih da napišem par redaka o svima sada kada je prvenstvo završeno, ali moram da krenem od ovog čoveka. Već skoro deceniju Bogdan je simbol košarkaške reprezentacije. Kada pomislimo na nju, verovatno će nam prve pasti na pamet one suze nakon Slovenije. Mnogo velikih utakmica je Bogdan odigrao za reprezentaciju, uvek je bio tu, spreman i, bez obzira na to kakva mu je bila klupska sezona, za nacionalni tim je uvek išao extra mile. S godinama sam došla u situaciju da mu bezuslovno verujem i jednostavno znam da ćemo se boriti za medalju na turniru ako je on tu. Stariji među vama su gledali uživo Bodirogu, Saleta, PSD, Rebraču, Divca, Stojakovića i mnoge druge legende, ali za nas koji smo mlađi te legende su Teo i Bogdan. Često sam se šalila da su njih dvojica Sale Nacionale i Saša Danilović mojih tinejdžerskih godina. Sada je ostao samo on dok se Teo, mnogi bismo rekli prerano i ne na najlepši mogući način, oprostio od reprezentativnog dresa. Predosećala sam da će Bogdanović dobiti kapitensku traku, sazreo je za to i bilo je vreme da se nađe u ulozi. Na kraju krajeva, za to su ga spremali Krle, Teo, Mačvan,... Bilo je potrebno vreme da se privikne na novo breme koje će morati da iznese na prvenstvu, ali nikada nije bilo sumnje da će dati svojih 100%. Način na koji je naša reprezentacija izgledala i ponašala se na ovom prvenstvu je zasluga kako ostalih igrača i selektora, tako i kapitena. Vujošević je to bolje formulisao - lider postavlja primer ostalima i kako se on ponaša, tako će i onaj 12. na klupi. Postavivši se prema drugovima u reprezentaciji kao upravo to - drug, neko ko je potpuno podređen timu, postao je prvi među jednakima. Njihovo poverenje na terenu verujem da je već zaslužio. Da smo osvojili zlato, ovaj citat bi sigurno bio istorijski, ali ni ovako nije loš. Jer govori pre svega o njegovoj kompetitivnosti. -What's your goal? -To qualify to Olympics and win gold medal... a medal. Izgovarajući ovo u trenutku kada mnogi nisu verovali da njegovi saigrači i on mogu do medalje, ukazao je na to da oni sanjaju neke mnogo veće snove. Koji su se ipak okončali osvajanjem srebrnog odličja a iza Bogdana je još jedno, četvrto po redu, izgubljeno finale. Ja verujem da će to zlato jednom doći jer želim da verujem kako negde tamo postoji sportska pravda (iako je verovatnije da ne postoji). Možda to bude baš naredne godine u Parizu, možda na sledećem EP ili SP... Što bi rekao Aleksa, pustite nas da sanjamo i idemo dalje. Ali verujem da to njega i saigrače čeka u nekoj budućnosti, jer, nomen est omen. Za kraj, za javnost imam da izjavim kako meni ona Saletova i Danilovićeva izjava, da bi samo on mogao da igra s njima, posle ovog SP totalno ima smisla. Ne zato što je najbolji (svakako da ima boljih od njega), već zbog toga što u sebi nosi nešto od te stare dobre jugoslovenske škole košarke. Toliko.

Borisa

Zvati ga. Apsolutno, svaki put, dok ima sta da ponudi. A ima. Dao je veliki doprinos ulasku u finale i mozda b3z njegovih rola isto ne bismo ni videli. Uzasna utakmica, ali u nju nikako nije stalo sve sto je Marko u repki.

Blocking foul kao kuća. Nema challenge trenutno za to u fiba košarci, samo EL.

Što se tiče izjave Pešića,iz njegove perspektive kao selektora sve što priča o razvoju košarke kod nas je ok ... Ali treba malo pogledati i drugu stranu medalje,pošto je očigledno reč o ABA/Srpska liga pitanju ... Prvi problem je prohodnost naših timova u EL/EC takmičenja tj. mogu se nekako CZV i Partizan dokopati licenci koji bi ih učinili sigurnim učesnicima nezavsno od ABA ... Drugi problem je, kako oživeti ostale klubove koji bi popunili ligu ... ovo što sada imamo izvan ABA je neki poluamaterski nivo,dakle treba prvo novca,zatim organizacije,infrastrukture,gomile drugih stvari da bi to na duži rok šljakalo ... Ta domaća liga bi u startu bila osetno nekvalitetnija od ABA ... Dva džina,jedno Miškovo export-import preduzeće bez ambicija i gomila patuljaka ... Treće,kako sprečiti da se takva liga pretvori u košarkašku verziju onoga što imamo u fudbalu ? A znajući ko nam sedi u upravama klubova i savezu gotovo je sigurno da će tako biti ... Sve je to oko oživljavanja regionalnih centara u teoriji ok ali bojim se da bi se u praksi poznavajući nas pretvorillo u cirkus i katastrofu ,ostali bi smo i bez vracpca u ruci i bez goluba na grani ...

Pa ja tu vidim dve varijante: verovatnija je da je Bogdan zaista bio bolestan ili svakako nesposoban za utakmicu, ali je odigrao kako je odigrao, imao snage za jedno poluvreme. Ovo mi se i uklapa nekako u ta predoboljenska stanja, da može da se izgura sat vremena, a onda kreće bolest da lomi. Druga varijanta, manje verovatna, je da je hteo da "pokrije" Bogdana za slabu igru, a da je ovaj pritom bio zdrav. Ovo mi nije ni malo verovatno, prosto jer Bogdan nije takav tip igrača, nema problem da pripali i 20x ako misli da je to ono što je potrebno. Slično je i za Milutinova, nije imao snagu koju je imao protiv Litvanije pre svega, ali i Kanade i to se videlo i u prenosu. E sad, reći da igrači igraju povređeni i bolesni, ne verujem da je bogznakakva blasfemija. Ritam je takav da bi svakoj reprezentaciji odgovaralo da vodi 20 igrača, ovo nije više košarka iz vremena Cibone kada Dražen i Čutura i Knego ne izlaze 40 min iz igre... Igraju i ostali povređeni i bolesni i kilavi i nezalečeni i to verujem da nije nikakva tajna. Ono što jeste realno, a sad ne bih da zvuči rasistički, je to da igranje utakmica na Filipinima ili u Indoneziji definitivno povlači mnogo problema kojih ne bude kada se igra u Evropi ili Severnoj Americi, od ishrane, do klime i imuniteta igrača, do lekarskog osoblja za nedajbože itd. Na kraju, dosta je i na igračima - nisam 100% siguran da naši igrači u proseku vode računa o svojim telima onako kako to rade igrači drugih zemalja. Osim NBA igrača (Bogdana) i izrazito mladih momaka, imam utisak da tek novije generacije počinju da obraćaju pažnju na svakodnevne treninge i tokom odmora, istezanja, ishranu, sve one sitne stvari koje su već odavno provaljene i koje omogućavaju jednom Ljulju i Rudiju da igraju za Španiju, koje omogućavaju Lebronu, KDju i Stefu da igraju 2023 kao u najboljim danima, a koje čine da je većina naših igrača čim pređe 32. godinu već spremna za penziju.

Honorable mention za Đerea, koji je pokazao više od većine Novakovih protivnika do finala

Ko da nije dosta što urla na njih sad još sklekovi

Moram da se još jednom osvrnem na Koko Gof. Devojka je izdominirala pripremne turnire, osvojila 500 i 1000 i proglašena je pred turnir za najvećeg favorita na najvećem turniru na domaćem terenu, uz nimalo naivan žreb. Idealan scenario za raspad i poraz u prvoj nedelji. A ona je uspela da stigne do kraja preko svih prepreka, i to u dosta slučajeva bez svoje najbolje igre. Nije dakle jedan od slučajeva pojavi se niotkuda, prolazi ispod radara i kao autsajder u formi života iznenadi protivnice, a posle je nema nigde. Verujem da će dugo biti u vrhu, samo da je povrede zaobiđu

Dodji na malo duze, pa ces videti da je nemacka efikasnost samo mit. Birokratija je strahotna (gora od nase, ako je to moguce), zdravstvo u vecim gradovima na granici beskorisnog a nacionalizam jaca li jaca. Klima dosta neprijatna (zima gde mesecima ne vidis sunce bas mentalno ubija). Da, daleko je uredjenija zemlja nego Srbija, socijalna prava su dobra (mada se i to pogorsava vremenom), osecas se zasticenije, sigurnije. Ali u isto vreme ako nisi nemac imas drasticno losiju pocetnu poziciju za stosta u zivotu, nije retka diskriminacija cak i u kosmopolitskim gradovima kao sto je Berlin (a u manjim mestima da ne pricam). Sve u svemu, ja ne vidim sebe u penziji ovde, jos koju godinu (da stignu i gipsani lavovi za gajbu u zavicaju :D) i odoh ja u toplije krajeve (ne znam jos gde, ali Italija, Hrvatska i Srbija su kandidati, gde ove prve dve imaju more 😄)

Mora se priznati da krvavo zaradjuju svoj dinar

WOOOOOOOW Prognoza za nastavak - sledece godine sva cetiri GSa plus zlatnu medalju, onda opusteno jod dva GS a u narednih par godina da se zaokruzi na 30 i penzija. Potpuno realno

Hello who is this? Misses Court, it is I, Novak Djokovic. Nice to finally meet you.

Ja cestitam svima koji su navijali i koji su mogli da se raduju iskreno zavidim. Racunam da postanemo prvaci sveta u fudbalu sutra ne bi me taklo, a kamoli ovakve stvari.

Da je Guduric pogodio onu otvorenu trojku iz desnog coska za izjednacenje ili napad posle, and one i smanjenje rezultata na minus jedan, moglo je svasta da bude . Nemci su bili malo bolji od nas, a imali su i sudjenje koje je islo u njihovu korist. Petrusev je odigrao jednu odlicnu utakmicu u oba pravca, steta sto nije igrao vise na utakmici umesto indisponiranog Milutinova ili u tandemu sa njim. On i Avramovic su bili fantasticni.

❤️

Gresis... ovaj... silno gresis Federer je GOAT (jer nije sve u GS-ovima) sve dok Alkaraz, ili neko drugi, ne prestigne Novaka po broju GS (jer oni su jedino merilo)

A igrao je finale na svakom DRUGOM, to je još bolesnije

Zanimljivo da je osvojila bukvalno jedina ekipa koja je stigla kompletna na prvenstvo i ima dugogodisnji kontinuitet. Podstrek za ostale reprezentacije.

I sto je pomenuo i klubove Morali bi klubovi a i mi navijaci da spustimo loptu

Bravo momcima, cestitke na odlicnom drugom mjestu i osvojenom srebru. Borili su se kao lavovi, i neki od njih i pregorili u toj velikoj zelji. Srce mi je ponosno na njihov trud, fantastican uspjeh, hemiju i stil kosarke koju su pruzali citavo prvenstvo. Totalna kosarka, bravo! Sto se tice finala, bas nas je poremetila povreda Dobrica, citavu koncepciju u odbrani, rotaciji igraca, cak i postavkom napada. Njemci su igrali sa bas visokom postavom, i zao mi sto se nismo adaptirali najbolje na njihovu igru. Oni su u jednom trenutku imali Srudera kao jedinog ball handler-a, i kad smo postavili malo visociji presing, napravili su 8sec TO. Da smo nastavili sa visokim presingom, i pokusali tako da ubrzamo igru, poremetimo njihov pozicioni napad, imalo bi mi smisla igrati sa standardnom/ili niskom postavom. Zao mi kao plan B, sto nismo probali i mi sa visokom postavom npr. Davidovac, Petrusev i Milutinov, gdje bi iskontrolisali reket, a uz to imali takodje dvojicu potentnih sutera koji bi prosirili reket za Milutinova. Ovako su nam skroz unistili unutrasnju igru. Sve to na stranu, opet je jedna trojka rijesavala utakmicu, nas suter promasi iz coska, njihov centar pogodi i to je to. Sve u svemu, i vise nego sto sam ocekivao, ali ostaje mala zal, da osim Avrama (i malo Petruseva) nismo imali igraca koji je pokazao zube i pobjednicki mentaitet.