Arsenije Pesic

Moram nešto da primetim, a ako bude zvučalo kao patkometrija, lepota je u oku posmatrača. Pritom moram i da se ogradim da pišem u svoje ime i na osnovu onog što sam zapazio u bliskom okruženju, računajući i navijače Partizana koji pišu ovde. Pišemo ovde o tome koliko nam je Dule značio i šta nam je sve doneo. Pritom skoro da nisam ni video komentar tipa gazio je Zvezdu više od decenije ili slično. Iako je nesporno da je to njemu bilo izuzetno važno i svakako ih jeste doživljavao kao arhineprijatelja, meni je to nekako sekundarno, tj. dominacija nad Zvezdom mi je bila samo prijatan dodatak u celoj priči, ali nikako ključna ili najbitnija stavka. Sad nešto vrtim film, to mi je važilo i posle Duleta i važi i danas, situacija da smo bolji ili gori od Zvezde mi sama po sebi ne znači skoro ništa, tu je samo trenutna radost zbog pobede ili popizd zbog poraza. Nemam neki poseban razlog što pišem o tome sada, nego ovih dana prvi put posle dužeg perioda vremena razmišljam više o Duletu, o košarci, o Partizanu, o mom odnosu prema Partizanu tokom godina, pa je eto i ovo iskočilo kao zapažanje. Zato mi uvek i mnogo ide na pimpeka kad se na Partizanovoj utakmici ničim izazvano zapevaju pesmice o Zvezdi. A s druge strane odavno sam i prestao da osećam ikakvu bliskost sa navijačima Partizana sa kojima ne delim iste vrednosti, između ostalog i ovo o čemu pišem. Ali zato ovi mali bablovi, dobar deo navijača Partizana koji piše ovde, kao i grobari iz bližeg okruženja, to mi je brate familija. Koju jesam malo zapostavio poslednjih godina, ali ovih dana mi znači što je tu oko mene.

Tokom 17 godina (je-bo-te) na forumu, ova tema mi je često bila terapija. Danas nisam mogao ni da priđem ovde, nisam mogao ni sa kim da pričam ni uživo, prva reakcija i potreba je bila da se zaključam i izolujem od svakog dodira sa spoljnim svetom. Razbilo me ovo u sitne komadiće. Mislio sam da se polako sastavljam malopre kad sam se zajeb'o da kliknem, i jedino što imam da vam poručim je da se terate u kurac, svi. Dok ponovo sakupljam svoje deliće moram i ja da izbacim iz sebe nekoliko crtica. Pamtim sve epohe Partizana počevši od generacije Kiće, Praje i Arsenija Pešića. Svaka od tih epoha i generacija je imala nešto posebno i nezaboravno. Ali nivo emocionalne povezanosti, snaga čitavog spektra osećanja pre, za vreme i posle utakmice, svedočenje kako jedan čovek od trenera koji poprilično iritira svoje navijače dolazi do statusa božanstva, kako navijanje za sportski klub prerasta u religiju, kako se trener, igrači i navijači jednog kluba stapaju u porodicu u najpozitivnijem smislu...sve to je ekskluzivitet samo jednog perioda, čiji je početak i kraj Dule u svom najdužem mandatu u KKP. Ja sam tek danas ukapirao, bar što se mene tiče, sve nakon Duleta je pokušaj čuvanja vatre, pokušaj recikliranja ili pokušaj da se ponovo dosegne taj nivo emocija, ta bajkovitost cele priče ali jbg, više nikad nije bilo isto i verovatno nikad i neće biti. Mnoge stvari će mi nedostajati, i to sam danas skapirao, recimo večeras mi je nedostajalo i to da trener KKP uleti u teren i krene da sipa tople pozdrave sudijama u neprekidnom nizu sve dok ima daha, sa mimikom i ekspresijom koja omogućava da svako slovo razumeš i kada ništa ne čuješ. I sve vreme pišem sebično, o tome šta sam ja izgubio. Jbg Dule, mnogo više si dao Partizanu i svima koji smo u nekom trenutku bili deo te priče nego što si dobio nazad. Hvala ti i načestitaj se nove godine nekom gore koji ti je prerano i nepravedno dosudio drugu tehničku.

Ima istine ali nije to potpuna istina. Stvar je složenija od stepena obrazovanja ili starosnih granica, ima tu još dosta faktora. Nego to traži malo dužu elaboraciju, pa ćemo nekom drugom prilikom.

Analiza izbora u Boru. Kao i svuda, drastična razlika selo - grad. https://istmedia.rs/evo-kako-su-borani-glasali-rezultati-po-birackim-mestima/ U Boru je još karakteristično i to da ima dosta Roma i da su uglavnom skoncentrisani u jednom delu grada. To je ovih prvih 4-5 biračkih mesta. I za njih taktika potkupi-zapreti funkcioniše besprekorno.

Ovde je hronološki dato uglavnom sve bitno što se dešavalo danas, a biće verovatno i neki live kad počnu da stižu rezultati. https://istmedia.rs/uzivo-lokalni-izbori-u-boru/

Bahaćenje, fleksovanje i kurčenje od ranog jutra. Šetaju gradom u grupama, vozikaju se džipovima, kvadovima i motorima, maltretiraju i plaše ljude okolo. Business as usual.

Velegrad bato, naravno da ima puno lista. Dakle, jedna lista sns, jedna lista studenti i jedna manjinska, to je jasno. Od ostale 4, jedna je NADA, dakle dss i ekipa i dve manje-više nebitne grupe građana. I na kraju još jedna gg, oko Irene Živković, poslanice u skupštini Srbije koja je istupila iz ssp-a. Obećano joj je od strane vlasti da če bude usvojen zakon roditelj-staratelj (inače je i sama majka deteta sa posebnim potrebama), na kraju su je naravno izradili, ona istupila iz stranke a ovi nisu usvojili zakon. Dakle nominalno 5 opozicionih lista, siguran put u uspeh.

Matori ludak napravio brejk 153 , najveći brejk ikada. Imao free ball dok su još sve crvene bile na stolu, tako da je jurio maksimalni brejk od 155, ali pred kraj frejma je zalepio crnu na donju mantinelu pa je morao dva puta da igra roze kuglu. Još jedan od razloga zašto ga obožavam, uvek pojuri maksimalni brejk kad vidi priliku. Zato je i najpravednije da on drži ovaj rekord.

Užas. Znajući kako neki moji bliski rođaci, koji žive nedaleko od tebe, imaju muke sa nalaženjem i zadržavanjem bilo kakvog posla, mogu da pretpostavim koliko ti je situacija zajebana. Ja sam za sada prošao bolje od tebe, jer jbg ni posle 'intervencije' nisam popustio, naprotiv postao još gori i videćemo kako će da se završi. I šta znam, ja sam prilično miran i lagan po tom pitanju, nije mi prvi put i, što se kaže, spreman na sve eventualnosti. Nego nebitan sam ja ovde, druga stvar me žulja: slučaj kao tvoj je tipičan primer hiljada i hiljada pojedinačnih slučajeva, gde po pravilu ljudi na kraju ostanu prepušteni sami sebi. Svi ostali nekako nastave sa životom, naiđe im sledeća koska za glodanje, a pojedinac kojeg su dohvatili pipci hobotnice ostane sam sa svojim problemima. Da ne nabrajam gomile slučajeva ljudi koji su bili i najviše eksponirani i opšte poznati i davana im podrška sa svih strane i slavljeni na protestima i po medijima, pa sve to u jednom trenutku pokriju ruzmarin snjegovi i šaš i opet ostaneš sam da te pacovi polako izgrickaju. I sad sam ja sa jedne strane ljut na ovu našu opciju što smo previše mekani, bez volje, snage i muda da krenemo u neku akciju koja bi za svakog od nas značila ozbiljnije pomeranje iz zone komfora. Tu pre svega mislim na akcije tipa generalni štrajk i opšta građanska neposlušnost. S druge strane pitam se, sve i da izvedemo tako nešto, ko zna gde bi nas to odvelo. Jer posle protesta u Iranu ja se bojim da mi živimo u svetu u kojem više nema načina da se skine totalitarni režim. Jer ako svet nije mrdnuo na desetine hiljada pobijenih na ulicama iranskih gradova, to znači da su svi ostali lokalni šerifi po svetu dobili zeleno svetlo da mogu da divljaju po svojima bez ograničenja i da samo trebaju da vode računa da nešto drugo ozbiljno ne zajebu. Ne znam, naravno da borba ne sme da stane, nema drugog izbora, samo se ponekad zapitam...koga ono beše nerviraju tri tačke, ne mogu sad da se setim? Što se tiče situacije u Boru, istraživanje koje je sns radio pre početka kampanje, to je ono interno, bez štelovanja, uglavnom prilično realno, kaže 51% sns. Što je loše, jer nakon nekoliko meseci pritisaka, ucena i pretnji, te kamiona bele tehnike i krađe na samim izborima, ne verujem da će biti ispod 55%. S druge strane, Bor je znao da bude čudan i nepredvidiv na izborima, to mi je otprilike najveća nada.

Upravo sam se našao na jednom ovakvom spisku, koje gradonačelnik šalje direktorima/vlasnicima firmi, da se neposlušni disciplinuju. Valjda je sva groteska današnje Srbije stala u jednu tabelicu. Ali jebeš to, nego da mi vidimo da li studenti imaju program, šta student xy misli o EU i da li ne volem nekog sa njihove liste.

Kakav praznik sporta i lepotu košarke kao takve nam je sinoć prezentovao Real Madrid. Ovo je više umetnost nego sport, igra bez pravljenja faulova, a čak i kad im se neopravdano svira neki faul, samo blago podignu ruke i vrte glavom u neverici. Divan klub koji je prerastao ovo takmičenje i nadam se da će se što pre naći u NBA Europe ili bilo gde drugde gde će da odjebu u tri lepe pičke materine da ih više nikada ne gledam protiv svog kluba.

Kod Brauna nije problem umor, nego loš ballhandling. Kada se zatrči iz blokova pa krene na ulaz još i nekako, iz finte šuta vrlo često pravi korake u polasku, a kada treba da prevede loptu ili napravi neki dribling i kreaciju kao primarni ballhandler, ozbiljan problem je svaki put kad mu se napadne dribling. A ako neko ima problem sa Savinom sinoćnom partijom, to jedino može da bude neko pljuvanje iz navike. Da sve identično odigra neki Nan, komentari bi bili isključivo u stilu majstor, klasa, elitni bek itd.

Opet se više priča o manje bitnim stvarima. Zaista je manje bitno da li su pitanja mogla da budu bolje sročena, mnogo bitnije je da se 14.08.2025. u Valjevu, i mnogi slični događaji, ne zaborave. I zato, bez obzira da li je već ranije postavljano, ide Presedan. Upozorenje o sadržaju nije bez razloga postavljeno. Spremiti želudac. Pa ajde posle gledanja da porazgovaramo o opcijama i listama. I o zastavama EU na protestima. U zamlji koja je ovoga trenutka mnogo bliža Iranu nego Evropi.

Kao što reče Barkli, primedbu sam imao na nekoliko njegovih odluka u finišu utakmice, čak sam napomenuo da po prvi put imam primedbu na njegovo vođenje utakmice. Tako da se ja uglavnom slažem sa ovim što si napisao, jedino ne znam u čemu se ti ne slažeš sa mnom 🙂

Po prvi put imam ozbiljnije zamerke na Penjarojino vođenje utakmice. Dilan predugo na klupi, vratio se hladan i bez učinka. Pred onaj naš napad na četrdesetak sekundi do kraja je morao da traži tajm aut, jer ih je imao a dva tri napada pre toga smo već bili loši. Bila je idealna prilika da ih smiri, nacrta nešto, odigra možda i 2 za 1, ako ništa makar im da priliku da dođu do daha. I na kraju izbor petorke koja će da brani poslednji napad. Ali generalno smo ostavili dobar utisak. Dobra utakmica, borba i nesrećan poraz. Podseća na KKP, mora da se prizna.