Leaderboard

Upravo citam primerak iz biblioteke, II deo, Templar, vec posle nekoliko strana sam imala asocijaciju na film Nebesko kraljevstvo, hronoloski je moguce jer je film snimljen 2005 a Templar objavljen 1999, nigde u recenziji filma ne vidim da se pominje Jan Giju. Odmaram se uz I i II deo, verovatno cu procitati sva 4 dela, lepo je i pametno pisano, imam utisak autenticnosti u rekonstrukciji epohe. Do Jana Gijua sam dosla preko A. Malufa i Pitera Frankopana i njihovih radova na temu krstaskih ratova, posebno interesantna i sveza je Frankopanova teza o motivima I krstaskog pohoda. Preko dece sam dosla do SF, oboje su bili poklonici i to veoma strasni. Na svako pitanje sta zele za rodjendan, trazili su neki naslov iz te sfere tako da i danas imam u kuci pristojnu biblioteku ovog zanra. Tolkin, Herbert, Aberkrombi, King su najvise zastupljeni. Ima dana kada bih citala i telefonski imenik samo da nesto citam pa mi je njihova biblioteka uvek pri ruci. Kad pitam oboje kada ce preseliti i svoje knjige tamo daleko gde sada zive, kazu, "Neka, mama, ima vremena". Tako da sam sad ja cuvar njihovog detinjstva i mladosti olicenog u knjigama koje vole.

Homofobija - 30 dana .

@Pletilja Nebesko kraljevstvo nije ekranizacija ovih knjiga. Ima dva filma i jedna mini serija koji su nastali na osnovu ovog serijala knjiga: Arn: Vitez templar iz 2007. https://m.imdb.com/title/tt0837106/ Arn: Kraljevstvo na kraju puta iz 2008. https://m.imdb.com/title/tt0950739/ Mini serija od 6 epizoda iz 2010. https://m.imdb.com/title/tt1392307/

Ne znam kako da ti kazem... Ispasce da "solim pamet" jer sam vise neglo duplo stariji. Zato necu o politici i ekonomiji, koliko god bile vazne. Nego: misli na sebe sta ti je vazno, a i sta ce ti biti vazno za 5 ili 10 godina. Dalje od toga ne treba da mislis jer ces i ti promeniti kao sto ce se i svet promeniti. Nemoguce je predvideti. Drzi se svojih principa, postuj sebe kao licnost, no ne preteruj - u smislu, nemoj da zrtvujes jednu nogu, bubreg i oko "za principe." Probaj da napredujes: profesionalno, intelektualno, emotivno, ekonomski itd. I svi ovi aspekti nisu uvek kompatibilni, pa pokusaj da samom sebi odredis sta ti je najvaznije. I ne brini sta ce neko reci - drugi ne zive tvoj zivot, ne osecaju tvoju srecu ili tugu. Iz ove perspektive (u 7. deceniji zivota sam), mogu da pouzdano i uvereno kazem, mada je to opet licno i individualno: - samo neki % stvari/dogadjaja je (u retrospektivnoj analizi) stvarno bilo onako kako sam ih tada dozivljavao - samo neki % stvari je ispao onako kako sam namervao i hteo

Pisala sam vec da je u zdravstvenom sistemu S kao u mesalici za beton, iskustvo iz prve ruke. Slicica: sa svezim prelomom kicmenog prshljena ( tada to jos nisam znala ali je vrski bolelo i smanilo mi pokretljivost na 30%) otisla sam u Dom zdravlja, ocigledno je bilo da mi treba pomoc. Sa sve stapom, jedva pokretna, uredno sam se prijavila na shalteru, nije nas bilo mnogo ali su 4 ambulante bile prazne, doktori su bili na kafe pauzi koja se oduzila. Nisam mogla da sedim jer mi je to uvecavalo bol, nisam mogla da stojim jer sam vec bila preumorna od trpljenja a doktora ni na vidiku. Ocajna, usla sam u jednu ambulantu i legla na kauc za pregled pacijenata. Nakon 20 minuta pojavio se doktor i kad me je video onako ispruzenu, skocio je kao ziv oparen. Nije me izbacio, konacno me je neko pitao sta mi je pa sam u roku od 5 minuta dobila uput za dalje lecenje ali sam i za overu tog uputa opet morala u red. O agoniji cekanja na pregled kod ortopeda da ne pisem. Kada sam, posle 3 sata dosla na red, sacekalo me je pitanje "Pa sto niste rekli da ste majka kolege, ne bi toliko cekali". Poenta ove price je da sami lekari i pratece osoblje generisu taj haos koji vlada u nasim bolnicama, ne pisemo pravila mi, pacijenti. Kada sam pitala sina, dok je jos bio u tom sistemu, zasto je to tako, odgovorio mi je da kolege rade za male plate i da smatraju da imaju privilegiju da svoje porodice i prijatelje primaju preko reda. I zato mi ih nije zao, zao mi je svakog dinara koji mi je ikad odbijen od plate za doprinos zdravstvenom osiguranju jer sam adekvatnu uslugu i resenje mog zdravstvenog problema resila tek u privatnoj ordinaciji i to za ozbiljan novac. Tamo nema onog cuvenog "padobranca" sa klasicnim "samo da nesto pitam doktora". P.S. Po prirodi sam mirna, trpeljiva osoba ali svaki ulazak u zdravstveni sistem S. je za mene kao crvena krpa za bika u u kopridi: alo, operite tu stroku u kojoj radite, za to vam ne treba pomoc EU nego voda i sapun! Ako vam je plata mala, idite u majstore pa opravljajte nesto, majstori su gospoda! O shalterusama u bolnici ne smem ni da zucnem jer ce pritisak da mi ode na 300, nafrakane, nakindjurene, nabadaju sa 2 prsta po tastaturi i obavesno nesto zvacu a imaju stav kao da su licno papa rimski, ne mogu ocima da ih gledam.

Pogrešno sam protumačio napisano. Miodrag Krivokapić je inače odličan glumac. Meni se čini da nije dovoljno hvaljen. Uzmimo za primjer njegovu ulogu u filmu " U ime naroda". Maestralno je iznio film. Svi su se okomili na njega - načelnik, UDBA, kolege sa posla, njegova žena, itd. Na kraju ga izdaje i onaj koga je branio. To mu je valjda i jedina glavna uloga. Imao je i nekoliko dobrih sporednih uloga, ali utisak je da je morao dobiti više prostora.

osorio

Jedino mi A kategorija nedostaje u dozvoli. Morala je da sačeka... Pre tačno 30 godina doživeo sam težak udes motorom. Jedino zahvaljujući prisebnosti prijatelja koji je bio prisutan ostao sam živ. Tog dana sam ispunio sve uslove da se ubijem zbog svoje gluposti. Neiskusan(bez dozvole), pijan i bez kacige - sveto trojstvo za glupana da se ubije. Udes je ostavio ozbiljne posledice na moje zdravlje Na svu sreću nekako sam godinama potiskivao tu svoju veliku želju za motorima i bio svestan da nisam spreman. Ljubav nije imala razum i smirenost pored sebe... I onda se zaljubim u jednu stariju damu Yamahu oktobra prošle godine. Život mi se okrenuo naglavačke! Više o svemu uskoro na ovim stranicama Jutros.. Napokon

Danas sam bila u bolnici, za 4-5 sati vremena koje sam tamo provela, promatrala, učestvovala kao neko ko je nedovoljno upoznat procesima, ponovo sam se osećala čudno, kao stranac, nesigurna, frustrirana, umorna, u jednom momentu dovela sebe u plač. Daleko, da ne vidi, njoj je bilo dovoljno teško bez moje drame. Naviknuta na drugačiji sistem, čak i sa vrlo niskim očekivanjima, ponovo sam klonula. Jako cenim, čak i mnogo više zdravstvene radnike ovde, saosećam, da mogu da mahnem čarobnim štapićem i pružim sve potrebno da rade to što mi ne možemo….ali toliko toga se pogrešno radi, ne vidim kako može da se promeni na bolje. Čekam strpljivo, pratim red, stojim da bi stariji i bolesniji seli, kažem izvinite, zahvaljujem, držim distancu…ali, uguraju se preko reda neki, hodnicima hodaju kao da su vlasnici prostora, moram se pomeriti ja….jer koje su mi alternative, da se guram, da dreknem na nekoga, da molim, da nadjem vezu…uh, ja koja imam i mogu, a ne mogu da vidim sebe kao takvu…jer želim da je zakazano vreme zakazano vreme sa tolerantnim kašnjenjem, da ima nekoga na šalteru, da me pogleda kada zbunjeno stojim i upita kako vam mogu pomoći, da postoje bolji znaci i obaveštenja, da ima više stolica, da ne moram da kucam na vrata da neko izadje da ga molim, već da taj ili ta povremeno izadje i moli i pita pacijente kako može pomoći, da je zatvorena rupa na zidu pored vrata, da ima toalet papira u wc-u…. -podrška za sve zdravstvene radnike i njihove pacijente, da svima njima bude bolje…

@DameTime

Odgledali, ćera i ja, ovo što je izašlo od četvrte sezone Stranger things i utisak je da je ovo najbolja sezona do sada. Serija kida koliko je dobra. Ja sam oduševljen. Jedva čekam 1. jul i preostale dve epizode.

Pa da..negde se slazem..i meni je taj nacin visestruko sporan. Meni bi ovakav scenario bio daleko logicniji,realniji i na kraju - ubedljiviji. @CheshireCat

"Tata kupi mi auto...brm brm...autooooo" - Lance Stroll

Ima i u Svedskoj 😄 => Klick!

Interesantan tekst o Staljiinovim knjizevnim afinitetima i radnjama oko toga. Jos neke stvari pride u ovom kontekstu ... Za knjigu Tihi Don Šolohov je dobio Nobelovu nagradu 1965, sto je mozda najkontroverzniji posleratni izbor, kako politicki tako i knjizevno. Nobelov komitet je te godine razmatrao da Nagradu podele Šolohov i pesnikinja Ana Ahmatova. On Staljinov miljenik, clan Centralnog komiteta i ona koju je rezim neprestano maltretirao i zabranjivao. No, kako je ona bila predlozena prvi put a on ko zna koji put, ostavili su je na listi cekanja. Sovjetski rezim se radovao Šolohovoj nagradi isto onako glasno kako je protestvovao 1958. kad je Pasternak dobio Nobela za Doktora Zivaga. Pasternak je bio primoran da odbije Nobelovu nagradu, sto je glasno pozalio pred kraj zivota. Poznato je da je Tihi Don revidiran gomilu puta pod Staljinovim uticajem. Uklonjeni su dijalektalni izrazi i upisi o gradjanskom ratu i revoluciji da bi bolje odgovarali tadasnjoj sovjetskoj istoriografiji. Tek nakon Kobine smrti, kad je Hruscov dosao na vlast, vraceni su prvobitni delovi u tekst i stampana su nova ”izvorna” izdanja. U Parizu se 1974. pojavila senzacionalna publikacija u kojoj je Mihail Šolohov optuzen za plagijat. Nju je navodno srocio jedan tada vec pokojni sovjetski knjizevni kriticar. Predgovor za ovu publikaciju je napisao Aleksandar Solzenjicin, koji podrzava optuzbu da vecinu Tihog Dona nije napisao Šolohov, vec kozacki pisac, Fjodor Krukov. Imam negde listu sa stvarima koje, prema kriticarima, ukazuju na plagijat. Grupa lingvista, na celu sa jednim svedskim i jednim norveskim slavistom je dve godine radila kompjutersku kvantitaivnu lingvisticku analizu tekstova Šolohova i Krukova i dosla do zakljucka da je sa lingvisticke tacke gledista Šolohov taj koji je napisao Tihi Don. Stvar nikada nije do kraja izvedena na cistac.

To bi bilo slično La Kukaračinoj (Bunašvabinoj) priči iz prve epizode Narkosa 🙂 I on je begao iz Perua, Čilea, tako nešto.

Perez za pobedu može da se bori (i nada) isključivo ako je iza njega Ferrari. Ironija je da čovek može da osvoji titulu voznjama kao u poslednje dve tri trke ali samo ako mu Ferrari čuva leđa. Makar bio sekund brži po krugu od maxa, ako su jedan ispred drugog, checo nema nikakve šanse da zadrži mesto ispred. Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

Bivsa Natalija Kostic. Mislim da je jednom nastupila i za Fed Cup tim Srbije pre 10-ak godina ili tako nekako, a onda prestala da igra zbog neke bolesti. Pitacu cerku kad je cujem, otisla je nekamo za ovaj vikend...

Što se tiče BSC/BB sledeća iz te "kuhinje" bih voleo da bude o Fringu. Jedino što bi dosta ličila na NARCOS ali nema veze. Fring je ekstra zanimljiv lik sa tom njegovom pedantnošću 🙂

Jedan zanimljiv tekst za sve vas koji volite kvalitetan drajf (znam da volite, ne pretvarajte se, vidim vas): https://www.beforeafter.rs/muzika/drajf-dijaspora-kao-nasa-poslednja-sansa/

Lens Armstrong

Teniska goat diskusija je tako last season, sad je popularno ko je najveci sportista ikada… Jordan ili Nadal.

Ovu priču sam počela da pišem prošle subote, ali mi je nedostalo vremena da je završim. ….. Sedimo jutros u restoranu, pijemo kafu, povremeno mi pogled odluta sa sprata na ulicu…uočim stariju ženu u zelenoj košulji, sličnoj muškim, na njenom slabašnom telu ona izgleda dva broja veća. Ispod je prodavnica sa hranom, nosi sa sobom crnu torbu. Mora da je kupila namirnice. U suprotnom pravcu mlada žena gura kolica sa detetom, primećujem šarenoliku majicu sa dezenom Diznijevih karaktera, hoda brzo - u prodavnicu. Stariji bračni par, drže se pod ruku, on nosi plavu medicinsku masku, ona ne. Žena srednjih godina sa kratkom haljinom jarkih boja, u japankama, izlazi iz prodavnice, prelazi ulicu….pijem kafu…ponovo skrećem pogled, ugledam stariju gospodju sa crnom torbom da se vraća u prodavnicu…par minuta kasnije, to radi i mlada mama sa detetom. Bračni par sad već vidim po treći put….da li je moguće…razlog…da li su nešto zaboravili pa se vratili…da Ili sam još bila uspavana ili je zbog sunca…razmišljam kako mi prija da i sama odem (odšetam) do prodavnica, restorana, po tri, četiri, pet puta dnevno, da provodim vreme napolju…prija mi…možda je i neko od vas primetio mene i čudio se zašto sam ponovo šetala tuda…

Kada je to napisao, a post pre njega amigo u istom stilu htedoh da napišem : "Ja sam za mir u svetu i da sva deca imaju srećno detinjstvo" ali obrisah da ne trolujem tamo temu😉

Alfa Romeo ima specijalno krecenje za Baku:

SF obozavam od malih nogu i emisije Zorana Zivkovica "Zvezdani ekran", da vam malo podgrejem secanje: Takodje sam kao "sasvim mala biba" bio zalepljen za ekran uz emisije poput "Posle dvehiljadite", a jedno od prvih maglovitih secanja iz ranog detinjstva vezano je za sledecu legendarnu scenu: Naravno, to je neko vreme kad se i "Terminator" prvi put prikazivao na RTB u jeku onih "nicim izazvanih" sankcija. Scene koje ti se urezu u memoriju zauvek. Onda dolazi osnovna skola i nezaboravni romani Zila Verna poput "20 000 milja" i "Tajanstvenog ostrva". Posle toga jedno vreme uopste nisam bio zainteresovan za fantastiku. Tek po zavrsetku studija - a studirao sam knjizevnost - ponovo sam joj se vratio, jer sam bio prezasicen klasicnom literaturom. Ima ona cuvena od maestralnog Teodora Sterdzena da je "90 posto sf smece, ali i da je 90 posto svega generalno smece". Autori popt Ursule Le Gvin, Filipa K. Dika, Kurta Vonegata, Stanislava Lema odavno su prevazisli zanrovske okvire.

Više nego ljudski je odlična knjiga, svakako preporučujem Sterdžena i Ursulu Legvin. Od nje može i EF i SF, sve je dobro Hiperion i Pad Hiperiona takođe, dalje može a ne mora. Generalno volim fantastiku ali SF najviše (horor nikad nisam volela, OK ako ima elemenata horora ali ne kao "čist" žanr; ne sviđa mi se Kingov stil i radije gledam njegove ekranizacije). Ono što se smatra žanrovskim EF-om (osim naravno Tolkina) uglavnom izbegavam jer prosto ne volim serijale, ako je do tri knjige nekako ali čim se više rastegne deluje mi da ne vredi toliko vremena. Plus što kaže Sofija ako ste navikli na "ozbiljnu" književnost stil često nije na tom nivou, ali ne znači da ceo žanr zato treba otpisati zbog skorašnje najezde štancovanih klonova koječega, ima tu jako dobrih autora, a klasici žanra su uvek u modi Za SF distopije, od klasika tu je Vrli novi svet, 1984, odličan je i Zamjatinov Mi mada se treba navići na malo čudan stil (ali kasnije se uvidi da postoji razlog za to), razume se i Životinjska farma i još dosta toga što mi trenutno ne pada na pamet, ali naravno sve to nije za one koji ne vole depresivne teme. Isto za takve čitaoce ne preporučujem klasike kao što su Vels ili Vonegat, tu ako imaš neku apokalipsu, do kraja knjige samo navijaš da se što pre desi jer smo toliko beznadežni kao vrsta da bolje da nas što pre zbriše neka kataklizma Jedan od najboljih za "umetnički" SF je Stanislav Lem, Solaris za početak a posle kome se svidi može dalje Braća Strugacki, Teško je biti bog i Piknik kraj puta. Možda ne nešto drugo za početak pošto umeju da budu komplikovani. Imali smo i razne lektire u školi o kojima sad neću jer smo ih valjda čitali Generalno sviđa mi se taj ruski senzibilitet za SF, imaju i "ozbiljni" autori takve izlete, recimo ko voli Bulgakova inače, neka proba za SF njegovo Pseće srce, ima i horor priča koje nisu baš moj cup of tea, ali razume se i Majstor i Margarita spada u fantastiku pa niko neće reći da je knjiga loša samo zato što se đavo i njegova svita šetaju po Moskvi Od fantastike koji bi možda danas nazvali epskom, mada zapravo nije, meni je omiljena trilogija Kamen moći Hansa Bemana koji se međutim danas može naći samo u antikvarnicama, i bojim se da je kvalitet štampe tog jedinog izdanja dosta loš ali vredi, žao mi je što nisam našla ništa drugo od njega da pročitam. To bi po meni bila neka lirska fantastika ako bi takav žanr postojao U principu ne treba ceo žanr posmatrati kroz ono što nam se danas servira od modernih autora, a NAROČITO ne treba gledati kompletan SF kroz današnje superherojske filmove koji sa SF-om suštinski nemaju nikakve veze i mnogo su mu naškodili kod ne-SF publike koja ga onda u većini neće ni razmatrati ako ne voli stripove. Ako je pisac dobar, nema veze ima li u njegovim delima elemenata fantastike ili nema, jer će se baviti univerzalnim pitanjima i problemima čovečanstva kroz bilo šta što napiše.

Sve se to da resiti mirnim putem. Eto na primer moje komsije su skupile pare i otkupili mi violinu (cena prava sitnica). Dobro za njih, dobro za mene.

Upravo zavrsio.

astral weeks van morrison the doors 1967 LZ phisical graffiti yes fragile a love supreme trane bitches brew miles heavy weather weather report luna nestvarne stvari ELP-ELP 1970 a saucerful of secrets pink floyd the sound-from the lions mouth gza-liquid swords dr dre-the chronic velvet underground 1967 van der graaf generator-pawn hearts

Kupih danas od jednog prodavca kod Hrama za 400 dinara. Otkad nisam videla neko izdanje "Plave ptice", pa još Stajnbek! 😍