Zablude o zivotu u inostranstvu

[Angelia]

2 hours ago, vilhelmina said:

 

Stvarno je sad nebitno sta sam mislila,

 

Naravno da je bitno o cemu je tema, i odlicno sto si razjasnila. Ocekivano je da ce tu i tamo zalutati u off ali i vratice se.

 

 

38 minutes ago, Plavi Golub said:

 

Sta nije u redu sa tonom? Sta je sa vama ljudi onako an zeneral na ovoj temi? Mnogo cudnih vibracija onako bez razloga, ili sam ja zaglupila.

 

 

Ocekuje se neki ton 

[mrd]

1 hour ago, Plavi Golub said:

 

Sta nije u redu sa tonom? Sta je sa vama ljudi onako an zeneral na ovoj temi? Mnogo cudnih vibracija onako bez razloga, ili sam ja zaglupila.

 

Ja sam napisala ugrubo i nisam nikom delila savete. Napisala verovatno OK. Na to moje verovatno OK, napisano na nekom forumu niko ne pakuje kofere i bukira kartu. A IT ovci se sele sa potpisanim ugovorom u dzepu.

 

Tesko je drugom davati savete, nisu svi ljudi spremni da prodju kroz poprilicno nekonformne situacije koje prate svaku emigraciju, pa taman sve bilo super sredjeno unapred. Tip ne pita da bi cuo stvarno kako je da bi se preselio, nego provocira da vidi imali se para i kako stoji, taj koga pita, sa parama. To je prava svrha tog pitanja, pod*ebavanje. Ima se, moze se. Taj ko hoce da se seli on se seli bez pitanja, pa se malo olupa ko i svi i nadje  neko svoje mesto.

 

 Ja mogu da dam relevantan savet samo nekome iz moje struke i to uze specijalnosti, sto sam i radila u realnom zivotu, ukljucujuci i neke preporuke. Na forumu o tome ne zelim da pisem, imam svoje razloge.

Cini mi se da niko ne sme da daje savet, vec samo kaze sta misli. Nema tu mnogo pameti, ako nema cojones nema ni napretka, niti emigracije. Svako ga ceka neka macola u glavu, samo je razlika u tvrdoci glave. Neki kukaju ceo zivot, cak nastave i kad emigriraju. To je vise life-style nego bilo sta drugo. Neki su ovde onako navikli da se osecaju ugrozeno pa to otvorreno kazu, nevidim da to diktria neki ton diskusiji, samo joj daje svezinu, covek se cesto lagano nasmeje, nekad se cak i valja po patosu, ali smeh je zdrav, lekari ga preporucuju. Uf, kako samo ovonapisao, topic dodje kao terapija, ali prijatna. 

[alberto.ascari]

2 hours ago, vilhelmina said:

 

Pobogu, nije mi ni na kraj pameti da igram sah sa zemljacima 😂.

Uopste se ne radi o povratku. U istom tom postu sam objasnila da ja i ne znam gde bih se to vracala, cak i kad bih htela. Ima drugih razloga, zbog kojih planiram kombinaciju s ex-yu kad odem u penziju, ali nijedan nije ni blizu tog sto si ti opisao.

Prvo i osnovno, Svedska prolazi kroz proces reforme penzionog sistema, sto ce trajati jos par decenija dok se ne stigne do cilja. Cilj je da sve penzije budu u potpunosti zaradjene, ali to ne biva preko noci. Zato u ovom prelaznom periodu razlicite generacije odlaze u penziju pod razlicitim uslovima. Moglo bi se reci da je ta reforma nekom majka, a nekom maceha. Za moju generaciju, buduca penzija ce se sastojati od onog sto do dana odlaska osoba uspe da zaradi i od garantovanog dela. Garantovani deo sluzi da ljudi cije su ranije uplate za penziju odlazile u budzet, a ne kao danas u fondove, ne bi trpeli stetu. Taj garantovani deo je trenutno oko 800 eura za one koji su u trenutku penzionisanja ziveli u swe najmanje 40 godina, i srazmerno manje za one koji su tu krace vreme. U mom slucaju ce zivotni staz ovde biti 25 godina, a radni 24. Zato cu ukupno u prvih pet godina dobijati oko 800 eura, isto onoliko kao i neko ko je samo ziveo ovde 40 godina i nikad nije radio, a kasnije nesto manje od toga. Dodatni problem mi je i sto mi je prvih desetak godina ovde i prihod bio znatno manji nego sto je danas, pa je jasno da ce to biti prilicno mizerna penzija. No naravno, ovo je Svedska, pa i za to postoji resenje. Ljudi cije penzije ne dostizu egzistencijalni minimum, imaju pravo na razlicite vidove socijalne pomoci. ali tada nisi slobodan covek, jer moras da boravis ovde, ne smes duze da odsustvujes i moras da polazes racune o tome sta radis. To ne zelim i zato nameravam da deo godine provodim tamo gde ce mi zivot biti jeftiniji, i naravno da ce to biti zimski period, jer ovdasnja hladnoca i mrak uopste nisu prijatni. Neku alternativu tome ne vidim, a i ne mislim da je ovako lose, bar dok sam zdrava. Kad to vise ne budem, nece biti dileme gde cu se leciti.

 

Nije bitan šah nego povratak u exYu kad si mator i zanemoćaš. Mada, razumem to o čemu pišeš, ok, poštujem.

[vilhelmina]

1 hour ago, Plavi Golub said:

 

Ja sam napisala ugrubo i nisam nikom delila savete. Napisala verovatno OK. Na to moje verovatno OK, napisano na nekom forumu niko ne pakuje kofere i bukira kartu. A IT ovci se sele sa potpisanim ugovorom u dzepu.

 

Tesko je drugom davati savete, nisu svi ljudi spremni da prodju kroz poprilicno nekonformne situacije koje prate svaku emigraciju, pa taman sve bilo super sredjeno unapred. ...

 

Ima razlike izmedju deljenja saveta opste prakse i odgovaranja na konkretna pitanja. Zablude su uglavnom vezane za ovo potonje. Ja mogu govoriti samo za moju zemlju, i to ne mora obavezno biti vezano za struku. Moze i za socijalni ili penzioni sistem, mogucnost nalazenja stana, funkcionisanje zdravstvenog sistema, mogucnost skolovanja, ucenja jezika, priznavanja diploma, nalazenja posla, brigu o deci, starima i invalidima... Nista od toga nece uticati na neciju odluku da spakuje ili raspakuje vec spakovane kofere, ali moze koristiti na druge nacine. I moze biti zanimljiva tema za diskusiju, pa makar nikome i nicemu ne koristilo.

 

Navescu ti par primera zabluda na koje ja smatram da je sasvim u redu reagovati i objasniti ljudima kako stvari stoje, a oni kako hoce. Naravno, nije obavezno. Onu gore medicinsku sestru nisam pomenula slucajno, jer sam nedavno dobila pitanje vezano za to. Pitalac je poznanik, nikakva bliska osoba. Pitanje je kakve su sanse njegove rodjake da nadje posao medicinske sestre u Svedskoj, pa da kasnije na osnovu toga dovede celu porodicu. On cuo da su dobre. Kad sam rekla da su ustvari male i nikakve, bar ne u struci, covek pocinje vidno da se nervira i nekako pokusava da me ubedi u suprotno. Navodi mi primer neke druge koja eto vec godinama radi kao sestra u starackom domu, sa srpskim obrazovanjem. Pitam ga sta ona tamo radi, on kaze (povisenim tonom) - pa neguje starce, sta bi drugo radila, to joj je struka. Probam da mu objasnim da joj to nije struka, jer posao negovateljice u starackom domu moze raditi bilo ko, ne trebaju nikakve posebne kvalifikacije. Covek tu vec lagano zapenio, pita sto ja njega lazem kad on zna da se u Svedskoj zna red, ne moze neko nestrucan da radi u zdravstvu. Ja ovakva uporna i tvrdoglava, nastavim da mu objasnjavam da staracki dom nije zdravstvena, vec socijalna ustanova i da je nega ljudi koji tamo zive nekvalifikovan posao. Nesto sasvim drugo su rehabilitacioni centri i odeljenja gerijatrije, u kojima se neki zadrze dugo, po vise meseci, ali tamo se ide s uputnicom lekara. Staracki dom to nije, njega odobrava socijalni radnik u opstini. Tu ga nekako ubedim, ali sad on ima novi argument. Kaze dobro, mozda je tako, ali ima nova lista deficitarnih zanimanja na sajtu svedske ambasade, i tamo pise da medicinske sestre i ostali deficitarni mogu da dodju i pocnu da rade bez boravisne i radne dozvole, pa da je tek naknadno traze. Jaooooo... Jeste, tako je, to su deficitarna zanimanja i ima ih mali milion. Osim medicinskih sestara, tamo su i lekari, vaspitaci, ucitelji i nastavnici, psiholozi, defektolozi... Sve su to deficitarna, ali i licencirana zanimanja, i zato se ne mogu raditi bez svedskog obrazovanja. Ne moram ni da kazem da me tip na kraju od...bao jer necu da pomognem, a i nemam pojma sta pricam.

Naravno, mogla sam i da ga izbegnem, da se uopste ne upustam u razgovor, neka se snalazi kako zna. Ali ja tako ne radim.

[zoran59]

Malo bih se vratio na raniju raspravu, "zablude" i cemu uopste ova tema.

 

Cini mi se da je najveca zabluda sto mi i dalje na neki arhaicni nacin gledam odlazak/ostanak kao zivotnu odluku koja ce nas zauvek obeleziti i odrediti. A danas to vise nije tako. Ostanes/odes, vratis/ne vratis se - sve se to lako odluci a moze se i pet puta predomisliti. Pre dve-tri godine sam mislio da cu se penzionisati u Srbiji, vec sam trazio kucu oko Subotice i gledao oglase, zvao ljude... - pa sam se predomislio i prosle godine iz Texasa preselio u Alabamu. Nidje veze. Za sada mislim da cu ostati, ali ne znam koliko dugo ili gde bih isao sledeci put ako odem.

 

A i razlozi za takve odluke su individualni i ponekad sve banalniji. Evo, Ascari je pomenuo drustvo zbog kojega se tast vratio, a drustvo brzo pomrlo. Ja bih na to dodao primer bas iz njegovog komsiluka, iz Praga, gde mi zivi jedan o drazih prijatelja.

Elem, u gimnaziji su njih trojica u nasem razredu bili nerazdvojni "triumvirat", najbolji prijatelji. Onda nas je zivot odneo kojekuda. Dvojica su ostala a ovaj treci je zavrsio u Pragu. Bio je nekakav predstavnik ili cak sef poslovnice jedne jugoslovenske firme. Kad se sve privatizovalo, kupio je deo preduzeca i zadrzao tu poslovnicu, osnovao sopstvenu firmu. I prica mi kako odlazi u domaju mozda svake druge godine. Ima tu nesto nostalgije, fali mu staro drustvo iz mladosti (bas kao Ascarijevom tastu). I kad god ode, obavezno se skupe njih trojica, k'o nekad. A onda, kaze mi, iz razgovora shvati da se ova druga dvojica, koji su jos uvek komsije u domaji, nisu videli od njegove prethodne posete!

 

Dakle, iselio ili ostao, sve to na kraju dodje na isto. Danas, naravno, kad postoji internet i Skype a avionske karte su relativno jeftine. Samo se jos stari ljudi pozdravljaju kao da se vise nikada nece videti.

[Magia]

6 hours ago, alberto.ascari said:

 

Meni je Prag postao kuća posle jedno dve godine i tako će i da ostane. To je bio onaj osećaj, kad vidiš svetla grada, a baš tako izgleda Prag kad dolaziš iz pravca jugoistok autoputem, otvori se niska kotlina i imaš grad ispred sebe kao na dlanu. I onda je to samo došlo, vraćam se kući. Dobro, kenjam ja ovde povremeno kako ću sve da prodam i selimo se za peMziju u Bolzano, ali to je zayebancija, Prag nema alternativu.

 

Prag je stvarno prelepo mesto za zivot, generalno mi je bolje i od Beca i od Budimpeste kad ga poredim sa velikim gradovima u blizini, ali i dalje ne mogu da kazem da se osecam kao da je to mesto moj dom. Moguce da je zbog cestih putovanja, sto zbog posla sto privatno, ali generalno ga i dalje ne osecam kao svoj dom, iako sam stvarno prezadovoljan kvalitetom zivota pre svega. 

[mrd]

Prag je stvarno prelepo mesto za zivot, generalno mi je bolje i od Beca i od Budimpeste kad ga poredim sa velikim gradovima u blizini, ali i dalje ne mogu da kazem da se osecam kao da je to mesto moj dom. Moguce da je zbog cestih putovanja, sto zbog posla sto privatno, ali generalno ga i dalje ne osecam kao svoj dom, iako sam stvarno prezadovoljan kvalitetom zivota pre svega. 

To za dom je diskutabilno. Pre 6 godina smo se preselili u mesto na oko 30milja o stare kuće, skoro 2god smo mašili kad se vraćamo sa puta i nastavljali u staro. Dom je tamo gde si i gde ti je lepo. Iskreno više se ničeg lepog ne sećam iz Beograda. Jednostavno ružna sećanja su to obrisala.
Sad kad sam tamo, samo odgovaram kako pare ne bereš sa palme.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Plavi Golub]

1 hour ago, vilhelmina said:

Navescu ti par primera zabluda na koje ja smatram da je sasvim u redu reagovati i objasniti ljudima kako stvari stoje, a oni kako hoce. Naravno, nije obavezno. Onu gore medicinsku sestru nisam pomenula slucajno, jer sam nedavno dobila pitanje vezano za to. Pitalac je poznanik, nikakva bliska osoba. Pitanje je kakve su sanse njegove rodjake da nadje posao medicinske sestre u Svedskoj, pa da kasnije na osnovu toga dovede celu porodicu. On cuo da su dobre. Kad sam rekla da su ustvari male i nikakve, bar ne u struci, covek pocinje vidno da se nervira i nekako pokusava da me ubedi u suprotno. Navodi mi primer neke druge koja eto vec godinama radi kao sestra u starackom domu, sa srpskim obrazovanjem. Pitam ga sta ona tamo radi, on kaze (povisenim tonom) - pa neguje starce, sta bi drugo radila, to joj je struka. Probam da mu objasnim da joj to nije struka, jer posao negovateljice u starackom domu moze raditi bilo ko, ne trebaju nikakve posebne kvalifikacije. Covek tu vec lagano zapenio, pita sto ja njega lazem kad on zna da se u Svedskoj zna red, ne moze neko nestrucan da radi u zdravstvu. Ja ovakva uporna i tvrdoglava, nastavim da mu objasnjavam da staracki dom nije zdravstvena, vec socijalna ustanova i da je nega ljudi koji tamo zive nekvalifikovan posao. Nesto sasvim drugo su rehabilitacioni centri i odeljenja gerijatrije, u kojima se neki zadrze dugo, po vise meseci, ali tamo se ide s uputnicom lekara. Staracki dom to nije, njega odobrava socijalni radnik u opstini. Tu ga nekako ubedim, ali sad on ima novi argument. Kaze dobro, mozda je tako, ali ima nova lista deficitarnih zanimanja na sajtu svedske ambasade, i tamo pise da medicinske sestre i ostali deficitarni mogu da dodju i pocnu da rade bez boravisne i radne dozvole, pa da je tek naknadno traze. Jaooooo... Jeste, tako je, to su deficitarna zanimanja i ima ih mali milion. Osim medicinskih sestara, tamo su i lekari, vaspitaci, ucitelji i nastavnici, psiholozi, defektolozi... Sve su to deficitarna, ali i licencirana zanimanja, i zato se ne mogu raditi bez svedskog obrazovanja. Ne moram ni da kazem da me tip na kraju od...bao jer necu da pomognem, a i nemam pojma sta pricam.

Naravno, mogla sam i da ga izbegnem, da se uopste ne upustam u razgovor, neka se snalazi kako zna. Ali ja tako ne radim.

 

Pa evo, upravo si ti napisala savrsen opis zasto neko ne ulazi u takve price. Posle par slicnih situacija sam odlucila da poslusam savet svog oca iz detinjstva da ne moram uvek ja mrtvom magarcu rep da ispravljam (cak i kad sam u pravu, sebe radi).

 

Ja tako radim, jer necu ova sr*nja u zivotu ni u farmaceutskim kolicinama.

Edited May 5, 2019 by Plavi Golub

[Angelia]

11 hours ago, zoran59 said:

 

Dakle, iselio ili ostao, sve to na kraju dodje na isto. Danas, naravno, kad postoji internet i Skype a avionske karte su relativno jeftine. Samo se jos stari ljudi pozdravljaju kao da se vise nikada nece videti.

Mogu da se delimicno slozim s tobom, nije to tako kao sto je bilo, medjutim jos uvek je velika odluka. Mozda ne za odlazak u Bec, ili tako neke nedaleke destinacije. Ili mozda nije za nekog ko vise stremi materijalnom, ono nacicu cu posao zaraditi neku kintu pa mogu i da se vratim.... Ovo o cemu ti pricas da mozes da biras gde ces da zivis - uglavnom ljudi koji odlucuju o emigraciju nemaju taj luksuz. Mozda mladi od 20+ mogu. Ako krenes recimo sa porodicom, pa dete, pa skola nije to bas tako.

 

Ja sam recimo potpuno sama odlucila da predjem iz UK u US, mislila sam, ma sta je to, jezik znamo, bolji (interesatniji posao), vise prijatelja - spakujes stvari i ajmo. E pa nije bas tako. Mom klincu je to bilo traumaticno iskustvo, sto ja nisam videla u to vreme, mozda sebicno a mozda sto mi nije delovalo kao velika promena - mislim nakon sto smo spakovali kofere iz SR i morali da se prilagodimo u razvijenoj zemlji. What could go wrong? I opet je sve bilo ispocetka. A danas pricamo ocemo da zivimo malo u UK, malo u Filiju, malo na Floridi.... sloboda izbora.

 

Ono u cemu se slazemo, je kad moji krenu da se zale kako smo daleko - pa da sam u BG ne bi se vise vidjali. I ja sam otisla i skupilo se neko drustvo - i skontas da oni zive u istom gradu - a nisu se videli ihahaj.

 

 

10 hours ago, mrd said:

To za dom je diskutabilno. Pre 6 godina smo se preselili u mesto na oko 30milja o stare kuće, skoro 2god smo mašili kad se vraćamo sa puta i nastavljali u staro. Dom je tamo gde si i gde ti je lepo. Iskreno više se ničeg lepog ne sećam iz Beograda. Jednostavno ružna sećanja su to obrisala.
Sad kad sam tamo, samo odgovaram kako pare ne bereš sa palme.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk
 

Sindrom, ides kuci i onda skontas da kuca vise nije na istom mestu 

 

Ja sam veoma logicno objasnjavala mojoj sestri kad je otisla - jedno godinu pre mene, i kad je prvi put dosla nazad u BG da su ljudi nastavili zivot - da vreme nije stalo kad je ona otisla, i onda sam to isto morala da objasnjavam sebi, iako je bio manji shok jer sam ja redovno letela iz Uk u BG svakih 3 meseca. I eto nas dve, smo otisle svaka svojim putem, u razlicite zemlje, razlicite kulture, razlicita iskustva... tako su postali razliciti stavovi.

 

I ja moram da objasnjavam da pare ne rastu na drvetu, cesto, mislim da je najcesca zabluda. Da diploma nekog drustvenog fakulteta ne znaci posao, pa makar imao sve desetke  Ono sto Vili rece, ladno, al standard. 

 

Ja zadrzavam pravo na neka lepa secanja iz Bga, ali u pravu si, uglavnom su obrisana.

[Radoye]

6 hours ago, Angelia said:

Ja sam veoma logicno objasnjavala mojoj sestri kad je otisla - jedno godinu pre mene, i kad je prvi put dosla nazad u BG da su ljudi nastavili zivot - da vreme nije stalo kad je ona otisla, i onda sam to isto morala da objasnjavam sebi, iako je bio manji shok jer sam ja redovno letela iz Uk u BG svakih 3 meseca.

 

To. Ne mozes da se vratis odakle si otisao jer to vise ne postoji, u medjuvremenu se promenilo barem koliko se i ti promenis za to vreme. Mene nekad puca nostalgija za nekim mestima i ljudima ali dosta toga sto mi ovde nedostaje danas vise ni fizicki ne postoji. Ne znam kako bih se osecao da se nisam odselio i da sam sve vreme bio tamo, da li bi me isto ovako ponekad hvatalo da mi nedostaje to cega vise nema ili ne. Uglavnom, svaka nostalgija konacno prodje cim posetim Srbiju - jer svaki razlog koji je bio validan kad sam iz nje odlazio jos uvek je validan, mozda jos i vise. Uvek me tuga uhvati kada vidim koliko je sve oronulo i propalo, kako se ljudi zlopate i tesko zive. Uvek popizdim i hocu da se bijem cim moram da stupim u kontakt sa zvanicnom drzavom (olicenom da li u zdravstvu, sudovima, policiji, whatever - a takva su vremena naisla da tebi dragi ljudi stare, oboljevaju, umiru, pa uvek treba nesto da se juri i sredjuje sa zvanicnim organima). Nakon par dana u Srbiji ja ponovo propusim i vratim se svim losim navikama kojih sam se u medjuvremenu otarasio. Nakon 2 nedelje posvadjam se sa svima i jedva cekam da se vratim u Kanadu.

[Doorn]

Ja sam prosle sedmice cuo jednu zabludu u kaficu u Leskovcu. Na zapadu je klopa bez ukusa, a cvijece bez mirisa. 🤦‍♂️

[...]

2 minutes ago, Doorn said:

Ja sam prosle sedmice cuo jednu zabludu u kaficu u Leskovcu. Na zapadu je klopa bez ukusa, a cvijece bez mirisa. 🤦‍♂️

 

...I grki su tamo zalogaji hljeba, gdje svoga nema i gdje brata nije.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Doorn]

25 minutes ago, Honey Badger said:

 

...I grki su tamo zalogaji hljeba, gdje svoga nema i gdje brata nije.

I sve sami pederi. Gdje god se okrenes pederi i lezbejke. 

[alberto.ascari]

9 minutes ago, Doorn said:

I sve sami pederi. Gdje god se okrenes pederi i lezbejke. 

 

Dočim su Srblji najžešći trpači.😁

[...]

Gledao sam davno neki program na TV, zaboravio sam i o cemu je ali se sjecam da je Boy George nesto pricao i kako je imao neku DJ tacku u Sarajevu i da mu je bilo smijesno kako je to jedna macho kultura, a nigdje se nije tako dobro natrpao nego tamo. To je u stvari zalosno za te ljude dole, da mora citav zivot da se pretvara i laze.

[Angelia]

3 hours ago, Radoye said:

 

To. Ne mozes da se vratis odakle si otisao jer to vise ne postoji, u medjuvremenu se promenilo barem koliko se i ti promenis za to vreme. Mene nekad puca nostalgija za nekim mestima i ljudima ali dosta toga sto mi ovde nedostaje danas vise ni fizicki ne postoji. Ne znam kako bih se osecao da se nisam odselio i da sam sve vreme bio tamo, da li bi me isto ovako ponekad hvatalo da mi nedostaje to cega vise nema ili ne. Uglavnom, svaka nostalgija konacno prodje cim posetim Srbiju - jer svaki razlog koji je bio validan kad sam iz nje odlazio jos uvek je validan, mozda jos i vise. Uvek me tuga uhvati kada vidim koliko je sve oronulo i propalo, kako se ljudi zlopate i tesko zive. Uvek popizdim i hocu da se bijem cim moram da stupim u kontakt sa zvanicnom drzavom (olicenom da li u zdravstvu, sudovima, policiji, whatever - a takva su vremena naisla da tebi dragi ljudi stare, oboljevaju, umiru, pa uvek treba nesto da se juri i sredjuje sa zvanicnim organima). Nakon par dana u Srbiji ja ponovo propusim i vratim se svim losim navikama kojih sam se u medjuvremenu otarasio. Nakon 2 nedelje posvadjam se sa svima i jedva cekam da se vratim u Kanadu.

Da si ostao tamo, ne bi osecao nostalgiju jer bi video normalne promene - ovako deluje kao da je vreme stalo u trenutku kad si otisao.

Ovo sve sto pricas potpuno se slazem, a vise ne mogu dve nedelje ni da probam  Par dana i jedva cekam da se vratim kuci.

[Radoye]

Moj pokojni cale je u mladosti nesto kao vozio moto-trke dok nije doziveo tesku nesrecu i povrede glave koje su ga bacile u komu, lekari su cak hteli da ga iskljuce s aparata ali nekako je pretekao. Ali naravno kako to vec biva s takvim povredama ne i bez posledica. On se savrseno secao svega do te nesrecne 1970. a nakon toga mu je sve bilo ispretumbano - izmedju ostalih problema koje je do kraja zivota vukao jedan od najvecih bio je problem sa kratkorocnom memorijom, nije nikako mogao da pohvata to sto se trenutno dogadja. Kasnije mu se to nekako vec spakuje, manje-vise OK ali recimo gledati fudbalsku utakmicu s njim je bilo svakih 10 minuta pitanje a ko to igra i koji je rezultat.
On je celog zivota imao to sto ti kazes, njemu je vreme stalo u momentu nesrece, uvek je pricao o ljudima koji su davno mrtvi i kafanama koje vise ne postoje, o dozivljajima iz vojske, stalno je ziveo u proslosti i zudeo za tim vremenima i bivao razocaran kad bi po n-ti put ponovo saznao da neko ili nesto njemu drago vise ne postoji jer je svet u medjuvremenu nastavio da se menja. Ne daj boze nikome takvu sudbinu.

Edited May 6, 2019 by Radoye

[zoran59]

46 minutes ago, Radoye said:

.....

stalno je ziveo u proslosti i zudeo za tim vremenima i bivao razocaran kad bi po n-ti put ponovo saznao da neko ili nesto njemu drago vise ne postoji jer je svet u medjuvremenu nastavio da se menja.

Radoje, verujem da je tesko o tome pricati, no imas o skoro identicnom slucaju film, sa (relativno) srecnim krajem...

https://www.hulu.com/movie/50-first-dates-ad34a8b9-4b19-4d5a-8f1a-0d8ab9bbdfc0

 

 

 

[Doorn]

Moja jedina veza sa bivsom Yugom je Srbija gdje mi roditelji zive. Zbog njih i odem jednom godisnje da ih vidim. Kakav je tamo sistem i ko je na vlasti me ladno zabole.

Neki dan sam se vratio iz SRB i od ostale familije nisam vidio nikoga. Toliko je njima stalo do mene i meni do njih.  

[sreta-steta]

Da napisem par zabluda, barem onako kako sam ih ja doziveo. Samo da napomenem da je moje iskustvo od zadnjih 10ak godina, sto mislim da je bitno. Nekada je odlazak u drugu zemlju bio zauvek, sada stvari nisu toliko konacne jer imamo skajp, whatsup, facebook a sa kraja na kraj planete mozete doci za cca 1000$. 

Zabluda 1: bolece te dupe za mesto odakle se selis. Ovo je licni stav... Moje prvo seljenje je bilo u zemlju srednje Evrope, dakle 6h voznje, relativno mlad i fleksibilan. Nije bilo prevelike kulturoloske razlike i selio sam se prvenstveno zbog posla i zelje da vidim kako je to ziveti negde. U pozadini je bila i zelja da mi dete/deca dobiju neku sirinu zivota u sredini razlicitoj nego oni sami. Sa druge strane, nisam nesto previse vezan za ovo mesto. Prosao sam 90e onako kao vecina nas (rodjenih 75 - 85), bio sam zgadjen nekim stvarima (da ne sirimo sada ovde) ali ne toliko da bi mi to bio motiv da se odselim. Omiljeno mesto za sedenje delim sa momcima bez vratova, ali ono sto sam primecivao uvek je bio pogled a ne oni. Jednostavno, bilo mi je OK. 

E kada sam se odselio, poceo sam da budem svestan nekih stvari. Nisam vise tu bio za rodjendane, rodjenja dece, vencanja. Nisam bio tu da se cujemo i diskutujemo svakodnevne probleme, kenjamo o fudbalu, nisam vise bio tu kada se narucuje pivo viska jer znas da ce vec neko da naidje pa da ne ceka. U Bratislavi sam ziveo u sumi, gde nije bilo cudnoda ti kosuta predje put, ali jbg nije Kosutnjak. Ustvari nije problem to sta je, vec sta NIJE to mesto gde sam se preselio. Dakle, to je nesto sto nisam ocekivao...mislio sam da me nece biti briga za Srbiju ali nije bilo tako. 

Zabluda 2: ziveti negde <> turizam. Sretao sam vise ljudi koji su se selili a imali su neke ideje koje su bile nevidjeno naivne. Koleginica jedna se selila za Prag iz Beograda i ona je nekako zamislila da ce da zivi u dvosobnom stanu sa pogledom na Karlov most. Nije mogla da shvati da ljudi koji dolaze da zive ili idu u krajeve grada koje mogu da priuste, a nije im strano da imaju i cimere ako vec hoce da zive u centru. Drugo, ziveti tako sto se hranis po restoranima je suludo skupo, a isto tako i ako hoces da se hranis organski/veganski statijaznam. Te stvari ozbiljno kostaju...Poenta je pruzi se koliko si dugacak i znaj da negde moras da pravis kompromise. 

Zabluda 3: stvari kuci ostaju onakve kakve si ih ostavio. Jednostavno ne ostaju. Ljudi se menjaju, mesta se menjaju, ti kao expat propustas te promene. Zbog toga znam dosta ljudi koji se vrate na odmor, a onda pobegnu brze nego sto su dosli: nisu u stanju da prihvate tu promenu. Imam komsinicu u zgradi sa slicnom idejom kao Vili: zaradila zena penziju u Nemackoj, imala stan ovde, kada sam se ja useljavao u zgradu bila tu... posecivala one kucne savete, trudila se nesto. Posle nekog vremena prestanem da je vidjam, i pre par meseci se sretnemo, meni blo drago jer sam mislio nesto joj se desilo. Pitam sto je nema, ona mi kaze, probala sam, ne mogu i stade da mi prica stvari koje su meni jasne, ali takve su kakve su: krebace decenije da se one promene. I rece mi tada, uzela da radi nesto u penziji i ostace u Nemackoj, predomislila se, otisla nazad sa onim "zbogom Kikindo :)". 

[bljax]

... Nekada je odlazak u drugu zemlju bio zauvek, sada stvari nisu toliko konacne ...ovo je dobro receno, ja bih samo dodao da ondasnje i danasnje motivacije za odlazak kao i ondasnje (narocito!) i danasnje posljedice odlaska se uopce nemogu porediti..

[mrd]

5 minutes ago, bljax said:

... Nekada je odlazak u drugu zemlju bio zauvek, sada stvari nisu toliko konacne ...ovo je dobro receno, ja bih samo dodao da ondasnje i danasnje motivacije za odlazak kao i ondasnje (narocito!) i danasnje posljedice odlaska se uopce nemogu porediti..

Da se nadovezem, sa svojim iskustvom. Jedino mi je zao sto nisam imao cojonas da odem 10 godina ranije, vec sam u YU zavrsavao fax. Da sam bio pametan to bih napolju uradio i ne bih imao tolike slike bede u glavi.

Tamo idem dok imam rodjake. Posle toga sam zavrsio.

:)

[alberto.ascari]

1 hour ago, sreta-steta said:

Da napisem par zabluda, barem onako kako sam ih ja doziveo. Samo da napomenem da je moje iskustvo od zadnjih 10ak godina, sto mislim da je bitno. Nekada je odlazak u drugu zemlju bio zauvek, sada stvari nisu toliko konacne jer imamo skajp, whatsup, facebook a sa kraja na kraj planete mozete doci za cca 1000$. 

Zabluda 1: bolece te dupe za mesto odakle se selis. Ovo je licni stav... Moje prvo seljenje je bilo u zemlju srednje Evrope, dakle 6h voznje, relativno mlad i fleksibilan. Nije bilo prevelike kulturoloske razlike i selio sam se prvenstveno zbog posla i zelje da vidim kako je to ziveti negde. U pozadini je bila i zelja da mi dete/deca dobiju neku sirinu zivota u sredini razlicitoj nego oni sami. Sa druge strane, nisam nesto previse vezan za ovo mesto. Prosao sam 90e onako kao vecina nas (rodjenih 75 - 85), bio sam zgadjen nekim stvarima (da ne sirimo sada ovde) ali ne toliko da bi mi to bio motiv da se odselim. Omiljeno mesto za sedenje delim sa momcima bez vratova, ali ono sto sam primecivao uvek je bio pogled a ne oni. Jednostavno, bilo mi je OK. 

E kada sam se odselio, poceo sam da budem svestan nekih stvari. Nisam vise tu bio za rodjendane, rodjenja dece, vencanja. Nisam bio tu da se cujemo i diskutujemo svakodnevne probleme, kenjamo o fudbalu, nisam vise bio tu kada se narucuje pivo viska jer znas da ce vec neko da naidje pa da ne ceka. U Bratislavi sam ziveo u sumi, gde nije bilo cudnoda ti kosuta predje put, ali jbg nije Kosutnjak. Ustvari nije problem to sta je, vec sta NIJE to mesto gde sam se preselio. Dakle, to je nesto sto nisam ocekivao...mislio sam da me nece biti briga za Srbiju ali nije bilo tako. 

Zabluda 2: ziveti negde <> turizam. Sretao sam vise ljudi koji su se selili a imali su neke ideje koje su bile nevidjeno naivne. Koleginica jedna se selila za Prag iz Beograda i ona je nekako zamislila da ce da zivi u dvosobnom stanu sa pogledom na Karlov most. Nije mogla da shvati da ljudi koji dolaze da zive ili idu u krajeve grada koje mogu da priuste, a nije im strano da imaju i cimere ako vec hoce da zive u centru. Drugo, ziveti tako sto se hranis po restoranima je suludo skupo, a isto tako i ako hoces da se hranis organski/veganski statijaznam. Te stvari ozbiljno kostaju...Poenta je pruzi se koliko si dugacak i znaj da negde moras da pravis kompromise. 

Zabluda 3: stvari kuci ostaju onakve kakve si ih ostavio. Jednostavno ne ostaju. Ljudi se menjaju, mesta se menjaju, ti kao expat propustas te promene. Zbog toga znam dosta ljudi koji se vrate na odmor, a onda pobegnu brze nego sto su dosli: nisu u stanju da prihvate tu promenu. Imam komsinicu u zgradi sa slicnom idejom kao Vili: zaradila zena penziju u Nemackoj, imala stan ovde, kada sam se ja useljavao u zgradu bila tu... posecivala one kucne savete, trudila se nesto. Posle nekog vremena prestanem da je vidjam, i pre par meseci se sretnemo, meni blo drago jer sam mislio nesto joj se desilo. Pitam sto je nema, ona mi kaze, probala sam, ne mogu i stade da mi prica stvari koje su meni jasne, ali takve su kakve su: krebace decenije da se one promene. I rece mi tada, uzela da radi nesto u penziji i ostace u Nemackoj, predomislila se, otisla nazad sa onim "zbogom Kikindo :)". 

 

Ako bolo v Blave, to ma zaujíma? 

[vilhelmina]

3 hours ago, sreta-steta said:

Zabluda 3: stvari kuci ostaju onakve kakve si ih ostavio. Jednostavno ne ostaju. Ljudi se menjaju, mesta se menjaju, ti kao expat propustas te promene. Zbog toga znam dosta ljudi koji se vrate na odmor, a onda pobegnu brze nego sto su dosli: nisu u stanju da prihvate tu promenu. Imam komsinicu u zgradi sa slicnom idejom kao Vili: zaradila zena penziju u Nemackoj, imala stan ovde, kada sam se ja useljavao u zgradu bila tu... posecivala one kucne savete, trudila se nesto. Posle nekog vremena prestanem da je vidjam, i pre par meseci se sretnemo, meni blo drago jer sam mislio nesto joj se desilo. Pitam sto je nema, ona mi kaze, probala sam, ne mogu i stade da mi prica stvari koje su meni jasne, ali takve su kakve su: krebace decenije da se one promene. I rece mi tada, uzela da radi nesto u penziji i ostace u Nemackoj, predomislila se, otisla nazad sa onim "zbogom Kikindo :)". 

 

Aman ljudi, sta je vama, je l´vam dobro 😂?

Morala sam ponovo da procitam sopstveni post od pre nekoliko dana, da vidim da slucajno nisam pomenula neki povratak. Jok, bila sam vise nego jasna da u Svedskoj necu moci da ostanem da stalno zivim, jer necu stici da zaradim penziju dovoljnu za zivot, pa bih morala na socijalu. Znaci, ne sto necu, nego zato sto ne mogu. Zato cu morati da deo vremena provodim negde drugde. To ce biti ili Hrvatska gde sam rodjena i odrasla, ali gde sam u poslednjih 28 godina bila samo jednom, na nedelju dana, i to pre dve godine. Ili ce biti Makedonija, tacnije Ohrid, gde imam stan. Obe te zemlje su za mene inostranstvo, u obe sam potpuni stranac. U Srbiji imam drzavljastvo, ali nemam ni adresu, ni licnu kartu, ni pasos, niti mi bilo sta od toga treba. Ne znam kad sam poslednji put bila tamo. U Srbiji imam nesto rodbine, s kojom nemam nikakvog kontakta, a u Hrvatskoj nesto prijatelja. I to je to. U Makedoniji nemam nikoga. I gde bi vi to mene vracali?

Moji planovi se ni po cemu ne razlikuju od onog sto ogroman broj Svedjana radi kad odu u penziju. Ranije je bilo popularno da se sele u Spaniju, a danas je sve cesca penzionerska destinacija - pa ona ista Hrvatska o kojoj i ja razmisljam! Ako uz to budem mogla da zadrzim stan u Stockholmu, super, a ako ne gostovacu kod dece kad budem dolazila. I stvarno bih volela da mi neko kaze po cemu ta prica lici na price onih koji se po odlasku u penziju vracaju u zavicaje? Ja zavicaj nemam i slobodna sam da idem gde hocu. Biram neku od zemalja gde poznajem jezik, razumem humor, odgovara mi klima i gde je jeftinije nego u Stockholmu. I da ima neka veca voda u kojoj leti moze da se kupa, a zimi da se pored nje sedi i uziva na suncu.

 

 

[sreta-steta]

@vilhelmina hahaha, izvini molim te! nisam pazljivo citao, pa sam povrsno i zakljucio. druga je to prica, skroz, slazem se. 

@alberto.ascari Blava je nudna :). Ale, je pekne mesto pre zivot, ma vela prace a ludia su totalne OK. Kedy som byval tam, som myslil ze je to najhorsie mesto pre zyvot. Teraz maju veci ktore mi chybaju. Na priklad: Pilsner a kridla v Kolkovne.